Beograd, 26. 10.2011.
Poštovani urednici i novinari pisanih i elektronskih medija,
Poštovani građani Beograda i Srbije,
Sa bolom u srcu i sa nevericom u duši konstatujemo da je sam đavo uzeo stvar u svoje ruke u Beogradu i u zemlji Srbiji sa ovakvim medijskim „informisanjem“ građanstva.
Kako je moguće da se tako nesrazmeran medijski prostor prioritetno poklanja manijakalnom progonu pasa, a da sa druge strane mediji nisu zainteresovani da informišu građane o bezmalo masovnom stradanju uličnih pasa na pojedinim lokacijama ovog grada?
TROVANJE uličnih, ali i vlasničkih pasa, kao i NASILJE nad njima su odavno dostigli zastrašujuće dimenzije koje nose ozbiljan predznak patologije i bolesti čitavog društva, a da niko od onih koji primaju platu iz budžeta, neće time da se bavi, dok mediji ne žele o tome da izveštavaju?
NAPAD PSIHIČKI BOLESNOG NA ŽENU I MIRNE STARATELJSKE PSE
Lično, juče sam doživela da mi psihički bolesnik koji se godinama leči u odgovarajućoj instituciji, a neki „odgovoran“ lekar ga je pustio, sa teškom macolom i ogromnim metalnim teškim klještima, preti – ubistvom, da me vređa najstrašnije jer zna da ja hranim ulične pse u kraju?!
Zatim je, pod izgovorom da je on napadnut, pa njegova ćerka ujedena – a sve je laž, ćerke su mu odrasle i divne – čak imaju i psa, krenuo po kraju da macolom ubije dobre starateljske pse koji su godinama tu bez i jednog jedinog incidenta?! Niko, ali niko od velikog broja prisutnih građana nije hteo da pomogne da mu se hladno oružje oduzme jer su svi – poverovaši u njegove lažne priče, a ne znajući da je stvarno poremećen, maltene imali „razumevanje“ za njegovu nameru?!
Samo sam se ja, kao žena, suprotstavila i sprečila da ubije psa koji je mirno ležao i čak mu se radovao jer je mahao repom, a bolesnik macolom da ga udari u glavu. Jednog psa je potkačio jer nije uspeo da pobegne.
POLICIJA ODBILA DA GA SKLONI SA ULICE I SMESTI
Divljao je poprilično vremena, zvala sam policiju koja je došla, ali je odbila da ode kod njega iako sam im rekla, pošto živi u mojoj zgradi, da je stvarno psihički bolestan i da se leči?!
Zvala sam sve i tražila da se pod hitno vrati u instituciju jer je agresivan i opasan po okolinu, međutim policija iz Mirijeva je odbila da primeni postojeću proceduru koja omogućava da se takvi smesta sklone jer je sve svela na psa, kao i obično?! Nije vredno napominjati da je reč o dva krivična dela jer nas, građane, u ovoj zemlji nema ko da zaštiti – sve je uništeno, pa i policija!
NAPADAO I DRUGE I VREĐAO
Dotični bolesnik je napao i komšiju koja ima 70 godina jer mu „dira ženu na autobuskoj stanici“(?!), te mu je pretio da će ga zaklati – kad tad, iako ni u kakvoj vezi nije sa psima, za razliku od mene. Ovo potvrđuje poremećenost dotičnog. Celo prepodne je vitlao, udarao metalne stubove macolom,. divljao i niko nije bio nadležan da se takav čovek smesta skloni.Da je neko pozvao za psa koji je samo zalajao, makar i na zvezde, šinteri bi hitro došli i odveli ga! Da se ovako nešto desilo u ma kojoj zemlji, čak ne ni evropskoj, za pet minuta došlo bi troje kola da ga sklone gde mu je i mesto.
ZAMENA TEZA. NISU PSI PROBLEM VEĆ LJUDSKI OLOŠ
Ludnice su pune, a koliko čujemo i zatvori, bensedini se više neće prodavati kao bombone, a ostali smo samo mi i ulični psi „na izvolite“ svima i ovom lakovernom i neupućenom narodu koje veruje u sve što mu se servira, pa tako i u zamenu teze , da su ulični psi njegov najveći problem, a ne glad, opšte siromaštvo i bespuće miliona uništenih ljudskih života.
IZBORNI POENI
Neko je namerno pokrenuo i profesionalno – bez zamerke – ovu do sada najagresivniju kampanju protiv uličnih pasa odradio, iako su četiri ujeda počinili isključivo vlasnički psi, sve je vešto podmetnuto uličnim psima: zašto? Zato što onaj ko upravlja ima politički i svaki drugi interes u ovom predizbornom periodu u toj oblasti, a mediji, umesto da budu kontrolori vlasti, zajedno sa političkom opozicijom i nevladinim sektorom, u Srbiji su pretvoreni u servis izvršne vlasti na ma kom nivou.
Politički i izborni interes je interes, čak i za to imamo delimično razumevanje, ali da cena političkog poena pred izbore bude svesno podsticanje na nasilje i ugrožavanje stotine života i ljudi i uličnih pasa, to je ipak preskupo i nedopustivo.Demokratija u Srbiji ne sme da se pretvori u izbornu tiraniju!
STRADANJE NEDUŽNIH
Ne prihvatam da moj život, ili život bilo bilo koga drugoga, ko brine o napuštenim životinjama, ili samo šteta svog psa, bude ugrožen jer nas je neko, svesno ili nesvesno, a zarad sopstvenih ciljeva, označio kao žive mete i time usmerio sve problematične kategorije ovog društva, duševne bolesnike, alkoholičare, nasilnike, ovisnike i sve primitivce na iživljavanje nad nama, čak i obične medijski indoktrinirane građane misleći da ih mi „ugrožavamo“ i da napadom na nas „čine dobro delo! Za preko šesnaest godina brige o uličnim psima, ovo sam prvi put u životu doživela!
Zato molimo one koji upravljaju, ali i medije da ako već institucije ne funkcionišu u ovoj državi, da makar naše živote poštuju i da prestanu ove „igre bez granica“jer zaista mogu dovesti do još većeg i ozbiljnijeg stradanja nedužnih na sve strane.
Danica Drobac, predsednik EI 17
