29 April, 2017

Опет хајка градске инспекције и ЈКП “Зеленило” на кућице за уличне псе у Миријеву – саопштење за новинаре

Заиста ОГОРЧЕНИ и ОМАЛОВАЖЕНИ обраћамо се јавности због праве хајке која се спроводи у последње време НЕЗАКОНИТИМ  одношењем кућица за псе у Миријеву, али и у другим општинама раније.

Док се Удружење и бројни други грађани, у овим тешким и оскудним временима за већину, личним одрицањем и сопственим средствима, својски труде да уличним градским псима олакшају услове тешког живота на улици, правих бескућника, дотле појединци у органима и структурама Града чине све да њихов толики труд – пониште, а СУПРОТНО закону!

Наше Удружење, које је још пре 14 година поставило прве кућице за псе за уличне куце, има, нажалост, пребогат „правни досије“ са надлежним општинским испекцијама, које су нас од 2008, прогањале, као да смо какви криминалци... Правни „маратон“ за сваку постављену кућицу је заиста био изнурујући, у сваком смислу, али смо некако, ипак, успевали, да оне опстану, као што већина и јесте...

Но, уместо напретка и коначне примене Закона о добробити животиња, који је lex specialis у овој области, што значи да је старији и од општих закона, а камоли од градских одлука, као подзаконских аката, које нису усаглашене са њим, који стриктно ЗАБРАЊУЈЕ да животиња буде изложена атмосферским неприликама, ми се суочавамо са, до сада, невиђеном појавом, а то је да се „прескачемо“ као странка у поступку: инспекција доноси „решење“ и упућује га „ЈКП ЗЕЛЕНИЛУ“ да кућице уклони, уместо нама - као странци против које се води поступак?! У ствари, законом предвиђен двостепени управни поступак изостаје, да би се кућице могле одмах уклонити! Такво кршење закона, по свим основама, јесте ускраћивање нама свих права прописаних законом, НИПОДАШТАВАЊЕ нас као Удружења и граћана удружених у њега, али и кривично дело по чл. 147. став 1. КЗРС!

Јутрос, ЈКП „Зеленило“ је дошло са таквим незаконитим налогом да СВЕ кућице за псе у том делу Миријева УКЛОНИ, укупно је било 4, прву су СЕКИРАМА уништили (?!), што је кривично дело оштећења туђе ствари, а људи су се одмах окупили и спречили их да и друге однесу или униште! Овакву „каубојштину“ Београд – заиста не памти!

Секирама су уништили кућицу коју смо у претходном периоду успели да одбранимо кроз законом прописан двостепени управни поступак и која је годинама ту стајала (прочитајте овде).

Само у последњих месец дана на наведени и незаконит начин „ЈКП Зеленило“ нам је однело 5 кућица за псе у Миријеву (прве 4 однете 27.03. опстајале су 14 година)! А током оне заиста поларне зиме, однета је још једна, на исти начин и исто у Миријеву!

КО СТОЈИ ИЗА ОВЕ АКЦИЈЕ? Искуство нам указује да неко лице блиско структурама стоји, јер само „јака веза“, омогућава да се закон заобиђе и кућица одмах уклони! Поражавајуће је да се појединцима дозвољава да буду „изнад“ закона, да њих опслужује ЈКП „Зеленило“, али и запослена лица у градској инспекцији, која треба да „врше надзор“?!

Докле ћемо, ми сви, па чак и Удружења, али и цело друштво, бити таоци таквих добро позиционираних појединаца?

Наше Удружење стално инсистира на усклађивању градских одлука са ресорним законом, али и другим које уређују ову материју, а нарочито у последње 2 године врши снажан притисак на Град, сталним дописима и представкама на незаконит рад инспекције, од како је уведена ова незаконита пракса хитрог уклањања кућице за псе: међутим, до дана данашњег - НИШТА! Закон је донет још 2009, колико деценија, чак миленијума, им је потребно да би се наканили да ову област уреде и тако омогуће свим грађанима да буду једнаки пред законом како јесте прописано Уставом, али и псима да, коначно, уживају права који им је законодавац прописао?

Када се узме у обзир да су неке београдске општине, Стари Град и друге, искорачиле и саме решиле да легализују постављене, а ретке, кућице за псе, управо ценећи уложен труд грађана у бригу о градским псима, али и законски основ и да су медији, сви од реда и то од срца, подржали акцију постављања кућица прошле године, да је град Панчево сам поставио кућице за псе на својој територији, морамо се ЈАВНО ЗАПИТАТИ у чијем интересу, онда, поступају ти који их слањају?

ЛИШИТИ ПСА КУЋИЦЕ ЈЕ ПРЕКРШАЈ И КРАЈЊЕ НЕХУМАН И НЕЦИВИЛИЗОВАН ЧИН, КОЈИ УГРОЖАВА, НЕ САМО ЊЕГОВУ ЗАКОНОМ ПРОПИСАНУ ДОБРОБИТИ, ВЕЋ И САМ ЖИВОТ У УСЛОВИМА ЛЕДЕНЕ ЗИМЕ!

КАКВО СМО МИ ДРУШТВО АКО ТАКО ПОСТУПАНО ПРЕМА УГРОЖЕНОЈ КАТЕГОРИЈИ И ЗАШТО ДОНОСИМО ЦИВИЛИЗОВАНЕ ЗАКОНЕ АКО НЕМАМО НАМЕРУ ДА ИХ ПОШТУЈЕМО?

ЗБРИНУТИ У СВОЈИМ ФОТЕЉАМА МУЧЕ ПСЕ, АЛИ И НАС!

Даница Дробац

Београд 27. 04. 2017

 

Екипа ЈКП Зеленило на терену тог јутра

Zelenilo na terenu

 

Кућица која је секирама уништена у међувремену је префарбана па није била више зелене боје

 

Секина и Батина кућица

Место где је била кућица

Место где је била кућица

27 April, 2017

PROTESTNO PISMO BRIŽIT BARDO TRAMPU

13. april 2017, Pariz

Gospodine Predsedniče,

I ovom prilikom iskazujete Vaš prezir prema nasušnoj potrebi da se priroda sačuva i da se zaštiti njen biodiverzitet.

Nakon što ste doveli u pitanje postignut Dogovor o klimi u Parizu (COP,21), Vaša odluka da dozvolite lovcima sa Aljaske da gone medvede, vukove i njihovo potomstvo, čak i u njihovim prirodnim jazbinama, je, s pravom, skandalizovala svetsku javnost.

Dozvolili ste lovcima da ubijaju životinje i iz helikoptera, moćiće da ubijaju i medvede u zimskom snu, a tom Dozvolom obuhvaćeni su i prirodni rezervati pod zaštitom. Kakva podlost... kakva sramota!

Vaša prijateljica, Sara Palin, koja predstavlja pravu ekološku katastrofu, moći će da puca "iz sve snage" i da seje smrt svuda, ali šta ćete ostaviti u nasleđe budućim naraštajima, ukoliko ih uopšte i bude, nakon ovakvog poduhvata masovnog uništenja?

U ovom užasavajućem vremenu, u kome čovek uništava sve, stremeći, tako, sopstvenom nestanku, dužnost je svakog državnika da ima dugoročnu viziju i da brani mir, a ne nasilje, uključujući i ono prema svim vrstama koje nastanjuju ovu planetu i koje imaju ista prava, kao i mi...

Gospodine Predsedniče, ne znam da li ćete imati sluha za ovaj moj vapaj, koji Vam, danas, prosleđujem putem Twitter-a, s obzirom da je on, čini se, zvanični kanal Vaše komunikacije sa javnošću, ali se usuđujem nadati da ćete, u trenutku lucidnosti, povući ovu apsurdnu odluku koja predstavlja ZLOČIN ČOVEČANSTVA PREMA PRIRODI.

Mili Bože, kakva tuga....

 

s.r. Brižit Bardo

 

Prevela: Danica Drobac

 

 

17953018_118132508735817_8361732853530411167_n

26 April, 2017

Gostovanje Danice Drobac, predsednika udruženja „Evropska inicijativa 17“, u jutarnjem program TV Pinka „Jovana i Srđan“, 13. 03. 2017. a povodom „pseće patrole“ koja se pojavila u nekim delovima Beograda da protestvuje zbog učestale pojave ostavljanja izmeta njihovih pasa na javnim površinama

Tim povodom, Udruženje razume opravdani revolt tih građana. Međutim osuđuje način na koji su ga iskazali. Mazanjem psećeg izmeta na  ulazna vrata u zgrade i slično postupili su kao i oni protiv kojih se, s pravom, bune.

No, svakako su postigli efekat jer je javnost reagovala što potvrđuje i ovaj prilog gde je ta pojava bila tema.

Udruženje zamera nadležnima što dovoljan broj kanti i pribora nije postavljen po Beogradu i moli ovom prilikom da se to učini.

Udruženje smatra da je sektor bremenit brojnim problemima, od načina izvođenja pasa, pa sve do kupljenja njihovog izmeta sa javnih površina, ali veruje da se stanje BITNO može popraviti aktivnom i kontinuiranom kampanjom u medijima, jer iste ni nema u medijima, osim povodom nekih ekstremnih slučajeva, kada se o tome progovori...

Udruženje smatra da je EDUKACIJA putem medija veoma važna i da može da reši većinu postojećih  problema u sektoru, ali je problem u tome, što ona faktički ni ne postoji, te se ne može govoriti da ona ne može da pomogne...

Jasno je da za ekstremne slučajeve, kao i u svim drugim zapuštenim oblastima, rešenje može biti samo kazna, ali takvi ne čini većinu, već su manjina. S toga bi se bitno situacija popravila da se vrši edukacije putem medija i to redovno.

Udruženje poziva vlasnike pasa da skupljaju njihov izmet jer je to, ne samo njihova obaveza, već i nasušna potreba svakog pojedinca da živi slobodno, bez straha da će nepažnjom i sam  ugaziti u pseće fekalije.

KULTURA ŽIVLJENJA I PONAŠANJA NE KOŠTA NIŠTA, TAKO MALO, A TAKO MNOGO ZA SVE NAS...

 

“Beogradske priče: Ljubav, boje, ritam i psi” (Večernje novosti)

Z. NIKOLIĆ | 24. mart 2017. 11:30 |

Neobični Beograđani: Danica Drobac, prevodilac, slikar... Posle ogromnog životnog iskustva širom sveta, rešila da u svom Beogradu štiti pse od nas samih

 

ur%20(3)_620x0

Nekome sudbina odredi da se rodi u Parizu a odrasta u Africi, pa u Beograd donese sva raskošna svetla nekog neobičnog, jarkog podneblja. Jedna naša sugrađanka je stasavala ukrštajući evropske vrednosti i ritam i boje Crnog kontinenta, a potom proživela svoj radni vek kao most između ta dva sveta. Danica Drobac je svojevremeno čvrsto rešila da poveže ono što je najbolje i u jednom i u drugom ambijentu koji su joj bili predočeni. Ova žena više od dve decenije pokušava da u Beogradu očuva neke civilizacijske vrednosti, poput zaštite životinja.

Zahvaljujući ocu Marku, diplomati, rođena je u Parizu, a onda je odrastala u Gvineji, Senegalu i Maroku.

 

SNAGA AFRIKE

- AFRIKA me je potpuno obeležila svojom bujnošću, raskošnim bojama, nebom sa jarkocrvenim i ljubičastim bojama i toplom klimom - kaže Danica Drobac. - Pošto je otac je voleo životinje, imali smo pse i majmuna Mikija, koji je bio beskrajno simpatičan, ali i bezobrazan. Unosio je nemir među moje roditelje, jer majka nije htela drekavca u kući, a životinje to osete, pa je pakosnik razbijao stvari i pravio slične smicalice. Tata je nekoliko puta probao da ga odvede u prašumu, ali se ovaj uvek iz nje vraćao.

Danica je, kako kaže, oduvek bila zaljubljena u boje, muziku i životinje. Bila je u stanju satima da gleda u magično afričko nebo. Gde god da je kasnije živela, taj svet nikako nije mogao da iščili iz nje.

- Prvu samostalnu slikarsku izložbu imala sam 1970. godine u Maroku, a vlada te zemlje ju je proglasila za najbolju koju je te godine priredio stranac.

Potom se vraća u Beograd, gde rađa dvojicu sinova. Na nagovor prijateljice, priskače u pomoć prilikom posete jedne francuske delegacije našoj zemlji. Tada se ispostavilo da je sjajna u poslu simultanog prevodioca, čime se bavila do penzije. Za taj posao su, kaže, pored talenta i znanja jezika, potrebne još neke osobine. Simultani prevodilac ne sme da ima tremu, mora da ima dovoljno samopouzdanja, sposobnost koncentracije i njenog održavanja. Potrebna mu je i dobra memorija, kao i umni i intelektualni, pa čak i fizički kapaciteti, da bi izdržao po osam ili devet sati rada tokom važnih događaja. Primoran je da brzo misli, govori i pamti na dva jezika.

Naša sagovornica beleži drugu izložbu "Afrika mog sećanja", u Konaku kneginje Ljubice 1996. godine, za koju dobija izuzetne kritike, a potom se ogleda tokom Bitefa iste godine kao glumica i igračica u predstavama "Serenata a tre" i "Tankredi".

 

Senegalske uspomene

Senegalske uspomene

 

POSLE LjUBAVI

DO tada je, kaže, sve oko nje bila ljubav, muzika i ritam. A onda je shvatila da je jedan umiljati ulični pas nestao i upitala se gde je.

- Otišla sam 1995. godine u Ovču, do mesta gde su pse ubijali na najsuroviji način. Tamo sam zaista doživela jedan snažan životni preobražaj. Bukvalno sam se sudarila s realnošću. Upitala sam se šta to ljudi rade čovekovom najboljem prijatelju, u mom gradu, sa našim novcem!

Danica je bila prisutna kada je Fondacija Brižit Bardo 2002. godine došla u Beograd i kada je uveden CNR projekat. To znači - uhvati, steriliši, pusti ili vrati na stanište. Fondacija je tada o svom trošku sterilisala i vakcinisala 900 pasa i obeležila ih plavom trakom i tetovir brojem.

Detinjstvo u Parizu

- Čim su otišli, naše vlasti nastavljaju sa ubijanjem pasa, pa čak i onih obeleženih, i tada okupljamo entuzijaste i registrujemo Udruženje "Evropska inicijativa 17". Tokom 2005. godine donet je Zakon o zabrani ubijanja pasa, mada je Beograd to prestao da radi tek četiri godine kasnije. Tada je usvojen Zakon o dobrobiti životinja. Od 2006. godine naši entuzijasti više nisu u kontaktu s Fondacijom Brižit Bardo.

- Ljudi ovde ne razumeju suštinski problem uličnih pasa. Oni su na pločnik dospeli zato što ih je neki čovek tamo izbacio. A taj neko ga nije čipovao, kako to odavno zakon nalaže. I tako je sa čak 60 odsto vlasničkih pasa u Srbiji. I onda taj isti čovek hoće da ih pobije jer mu tobože smetaju. Problemi moraju da se rešavaju sistemski, a ne ubijanjem i uklanjanjem nedužnih bića.

Sećanja da Daleki istok

BOG I SLUČAJNOST

KADA je Fondacija Brižit Bardo stigla u Beograd i kada im je bio potreban prevodilac, prvo su naišli na Danicu Drobac. Slučajnost?

- Veliki Žan Kokto jednom je rekao: "Ne postoji slučajnost. To je samo oblik koji je Bog uzeo da ostane neprimećen" - kaže Danica.

 

Izvor: Večernje novosti

10 January, 2017

Gostovanje Danice Drobac, predsednika EI17, u emisiji u "Dobar dan" sa Deom Đurđević i Predragom Sarapom (TV Pink) povodom fizičkog napada komšije na Anu Kojić zbog psa koji je zalajao u stanu (9. 01. 2017.)

Povodom fizičkog napada komšije na Anu Kojić zbog psa koji je zalajao u stanu, dok je drugog izvodila u šetnju, TV Pink je pozitivno reagovala time što je taj sramni čin uvrstila kao temu.

Nasilje nad životinjama se apsolutno prenosi i na one koji brinu o njima ili ih imaju, što samo dokazuje da je ta manjina AGRESIVNA, a ne psi, koji se često u našoj sredini tako označavaju. Ona pravi sve problema u ovom društvu, ali policija je prilično indolentna po tom pitanju, jer najčešce  ne želi ni da postupa po prijavama  za zlostvaljanje pasa,  iako je zakonodavac, još 2006. takvo ponašanje kvalififikovao kao krivično delo (čl.269. KZ RS). Imamo problema što, s jedne strane, ljudi ne prijavljuju takve i što, s druge strane, kada ih prijave policija ne reaguje navodeći da se obrate komunalnoj policiji, čija to nadležnost apsolutno nije, ili čak i udruženjima za zaštitu životinja, što je baš apsurdno jer ona nemaju javna ovlašćenja.

U ovom slučaju je potpuno neshvatljivo da je policija fizički napad, jednog lica na drugo, podvela pod prekršaj, a ne krivično delo, što i jeste!