Maltretiranje i iživljavanje nad ljudima koji brinu o psima ne jenjava. Komunalna inspekcija opštine Zvezdara zaista prednjači u kršenju postojećih zakona i propisa.
Danas počinje rok od 2 dana (zna se u kojim situacijama se daje tako kratak rok) dat za uklanjenje kućice za pse u Mirijevu, u ulici Ljubiše Miodragovića 12, iako postoji saglasnost 90% stanara pomenute zgrade. Sila boga ne moli!
Uprkos činjenici da su stanari koji tu žive saglasni, komunalna inspekcija opštine Zvezdare je već izlazila na teren povodom iste kućice 12. januara 2010, kojom prilikom je sam predsednik skupštine stanara potvrdio da postoji saglasnost stanara. Međutim, komunalna inspekcija ne mari za to i donosi Zaključak o izvršenju, tj. o njenom uništenju (!), naravno na teret postavljača V.Nikolić.
Komunalni inspektor opštine Zvezdara, J. Nedović, na čije nezakonito postupanje EI 17 se žalila i samom Gradonačelniku, ali i gradskom Sekretarijatu za inspekcijske poslove, ponovo je nezakonito postupila – bez problema, očigledno uzalud, navodeći u Rešenju od 24.10.2011. da imenovana nema saglasnost, iako ju je čak pokazala dotičnoj inspektorki?!
Po Zakonu o održavanju stambenih zgrada, član 17, propisano je da skupština stanara odluke donosi većinom glasova, a to je po zakonu 51%, a V. Nikolić ima 90% što je više nego dovoljno! Zatim, članom 14. istog Zakona propisano je o kojim poslovima skupština stanara odlučuje, što znači da o postavljanju kućice može da odluči s obzirom da je postavljena uz zgradu.
Komunalni inspektor J. Nedović, ne samo da unosi netačne podatke u svoja rešenja, već u potpunosti ignoriše Zakon o održavanju stambenih zgrada koji daje pravo građanima da se u pogledu nekih stvari sami dogovore. Postavlja se logično pitanje u čijem to onda interesu dotična postupa? Odakle pravo bilo kojoj gradskoj službi da uskraćuje građanima ona prava koja im je zakonodavac dao?
Dotična je takođe 3.08. 4 kućice za pse na drugoj lokaciji, ali u Mirijevu, bez ikakve zakonom predviđene procedure, dala Romima da ih nose: imovinu našeg Udruženja?!
I bez aktuelne izborne hajke na pse, mi koji godinama dobrovoljno brinemo svojim sredstvima o beogradskim starateljskim (sterlisanim) psima, smo godinama izloženi teroru gradskih službi, diskriminaciji i kao duhovi smo u ovome gradu jer javnost je uvek ostajala uskraćena za muke i patnje kojima smo izloženi svakodnevno – kao i oni o kojima brinemo! Čudne prioritete ima “evropska” Srbija.
Izlišno je govoriti, posebno u ovome trenutku, kada dve smene šintera vitlaju Beogradom i kupe pse, da je zakonodavac i tim jadnim psima dao brojna prava, pa i pravo na zaklon od vremenskih neprilika (Zakon o dobrobiti životinja, čl. 7. i 20), svesni da takve teme ne povećavaju tiraž, niti se uklapaju su sistem vrednosti koji se zagovara i promoviše u medijima.
Kao žitelji koji živimo, takođe u Mirijevu, zaista je neshvatljivo da je nekima dozvoljeno BAŠ SVE: da prave svoje klupe, peku paprike, ajvar u sred Beograda, prave deponije, parkiraju čak traktore ispred zgrada(?!), nelegalno grade, ograđuju zelene površine, uzurpiraju javne površine, a komunalna inspekcija Zvezdare se samo bavi kućicama za pse?! Neko može baš sve, a nama nije dozvoljeno ni da živimo!
Ovde se ne radi o kućici za pse, ovde se radi o NASILJU NAD LJUDIMA i zloupotrebi svega što treba da služi nama – gradjanima! Ako tako treba da živimo – bolje da nas nema!
