U Mirijevu, ul. Samjuela Beketa na uglu zgrade br. 8 živeli su keruša Cica i 4 mala šteneta ne smetajući nikome. Svi iz ulice su se brinuli o njima dok kerušu Cicu šinteri nisu odveli na brutalan način i ostavili 4 mala šteneta koji još sisaju.
3.10.2011 oko 11 sati pre podne čulo se bolno zavijanje keruše. Deca su uplakana otišla u školu ostavljajući male štence.
Keruša Cica ostala je bez vlasnika pre 4 godine i od tada je ona naš ulični ljubimac, a kad se oštenila sredinom avgusta, donela je mnogo sreće i radosti čitavoj ulici. Svojom predanošću i brigom deca su zaslužila Cicino poverenje.
I ova priča bi imala tužan kraj jer nas je Zoohigijena Beograda ostavila bez informacija o razlogu odvođenja keruše Cice. Na svu sreću postoji Evropska Inicijativa 17 i neko ko stvarno brine o životinjama bez materijalne nadoknade. Zahvaljujći predsednici Danici Drobac koja se odmah upustila u rešavanje ovog slučaja i na njenu inicijativu keruša Cica je vraćena posle dvodnevnog odsustva. Dirljiv je bio dolazak keruše Cice, deca su se radovala, a štenci su srećno skakutali oko svoje majke. Keruša Cica se tresla od doživljene traume i neprijatno mirisala. Po ugovoru iz azila Rakovica obavezali smo se da će keruša Cica biti čipovana i vakcinisana kad prođe period laktacije. Ovde bi priča imala srećan kraj, ali su je šinteri jutros, 18.10.2011. opet pokupili sa ulice gde se družila sa druga dva psa.
I ŠTA SAD?
Opet sve iz početka, štenci su večeras sami na niskoj temperaturi do 0 stepeni, deca opet očajna, a keruša Cica opet negde doživljava traume.
ZBOG KOGA?
Da li zbog “savesnih” građana kojima i deca smetaju, a kamoli psi?
Ili možda zbog nečijih stranačkih poena?
Nemojte mi samo reći da je to zbog aktuelnosti ovih dana: “Pas napao dete”, “Trudnica pala...” , “U Zemunu pas napao”, itd. itd.
Istina je negde drugde, a nju znaju oni koji vole pse (ne znam za slučaj da je ulični pas napao čoveka koji ga voli i hrani).
SLUČAJ PONOVO OTVOREN!
Pored keruše Cice šinteri su pokupili još 3 psa u ul. Samjuela Beketa 5, u parku kod dragstora na očigled radnice. Psi su mešanci,deca su se družila s njima i nadenula su im imena i to pas Meda, tamno-braon boje sa ranom na nozi. Pas Beba koji je pre godinu dana pobegao iz azila, pas Kralj – ogromni crni pas sa velikom belom flekom ispod vrata (ne voli da mu se diraju uši). A pas Dule se nije dao uhvatiti. Ovde bi neko trebao mnogo da razmisli i da napravi selekciju kad se upušta u jedan poduhvat racije. Gde su tu granice, kome se pomaže, a ko je istinski oštećen i povređen? Šta dalje...?
M. P. i deca
