Beograd, 15. mart 2009.
SAOPŠTENJE ZA NOVINARE - APEL
Još jedno svirepo ubiajanje psa otrovom u Mirijevu, javni protest EI17 zbog kontinuirane hajke u medijima protiv pasa koja ima za posledicu češće stradanje i ljudi i pasa i poziv novinarima da se odgovornije i ozbiljnije bave ovom temom, ali i da nas izvuku iz pošasti primitivizma u koji sve dublje i dublje tonemo
Vest da je još jedan pas, pod okriljem noći, mučki i na izrazito surov način, ubijen otrovom dosad nevidjene „efikasnosti” i svireposti, nije više ni vest! Ubijaju ih „građani” svaki dan i to godinama! Ovaj pas, ženka Muki – čije ime sadrži svu simboliku položaja svih uličnih pasa ovog grada, nije samo dobri pas koji nikome nije naudio, već je i dragocena investicija jer je sterilisana novcem poreskih obveznika u Ovči 2004. godine. Naša Muki je, kao i svaki sterilisani pas, bila noseća karika u humanom rešavanju prekobrojnih napuštenih životinja jer sterilisan pas nema sposobnost reprodukcije. Bila je nosilac kampanje Fondacija Brižit Bardo bilborda 2005. u prilog beogradskih pasa i protiv njihovog tadašnjeg masovnog ubijanja u Ovči. Ali i naše kampanje protiv trovanja uličnih životinja u Beogradu „Mi nismo đubre”, ne sluteći da će tekst na baneru gde je bila njena slika „Da li sam ja sledeća žrtva trovanja” i nju pokositi četiri godine kasnije!!! Toplu i ljudsku priču o drugim vidovima „investiranja” u našu lepu i predobru „Muki” i njenim ličnim kvalitetima, ćemo preskočiti, svesni da u ovoj zemlji, u ovom trenutku, „obična” i topla ljudska priča nije baš u žiži interesovanja većine medija. Bila je pod starateljstvom naše organizacije, lično sam o njoj brinula svih 365 dana svih ovih šest godina. Ne mogu reći da je bila pod našom zaštitom jer više je nego očigledno da nije! Nema zaštite od izopačene psihe i bolesnog uma! Još jedna nasilna smrt i velika bol bez cilja i svrhe samo zato što se „nekom može”!?
U pogledu sumnje na počinioca ovog krivičnog dela, sredinom januara o.g. doprla je do nas priča o ženi koja se javno „hvalila” kako godinama uspešno truje pse po Mirijevu i da će „srediti” i one pse kod bivšeg „C Marketa“, gde je i Mukica prebivala, ali da neće da koristi kreozan jer se oko njega diže velika buka, već da je smislila nešto novo od čega će psi da padaju „kao snoplje“! Ta žena, verovali ili ne, prodaje sveće u novoj crkvi u Mirijevu! Odmah smo reagovali i obavestili i starešine crkve i policiju! O savesnom radu, nema ni govora. Da je tako, Muki bi danas bila živa! Kako je moguće da najavljen zločin nije sprečen iako su nadležni zaista blagovremeno upozoreni? Mada u Mirijevu ima i jak anti-pseći lobi u nekim strukturama koji vodi pravi rat s ciljem da se „reše“ svih pasa na opštini Zvezdara! Mirijevo je naselje u kome trovanje pasa kontinuirano traje. U ulici Miroslava Krleže, koja je u produžetku stanice policije, za manje od godinu dana otrovano je preko 20 uličnih životinja! Policija ispunjava samo formu, ali joj nije stalo da trovače identifikuje i procesuira. Na dotičnu „bogomoljku” osnovano sumnjamo jer je Muki „pokošena kao snoplje” i u takvim mukama je izgubila život da je ja, od izobličenosti i nenormalne količine tekućina, nisam ni prepoznala u prvi mah! Kako je moguće da žena takvog (ne)morala radi u crkvi i kako iko u vreme posta, kada se treba uzdržavati i od loših misli, čini ovakve zločine!?
Policija je odmah došla, ali pored najbolje volje prisutnih policajaca, nije bilo moguće napraviti uviđaj - bilo je 2,00 ujutro! Treba „zamoliti” izvršioce krivičnih dela da ih ubuduće zločine vrše u radno vreme!? U luku do 2 metra od mrtve Mukice bilo je raznih otrovnih tekućina. Sve to je ostalo na pločniku! Epilog: Muki smo sahranili, a ja sam kao prava „domaćica” sa vodom i Domestosom(??!!) „saprala” tekućine! Otišle su u kanal za kišu?! Policija nije kriva, takav je sistem i takva je praksa! Inače, Mirijevo se izdvaja po broju i svireposti kontinuiranih zločina nad psima.
Nažalost, ubijanje pasa i mačaka u režiji „građana” odavno je postalo masovno. Nezainteresovanost i nestručnost svih nadležnih da spreče ova nastrana i delikventna ponašanja, su svakako razlog tome, ali i jednostrano tretiranje teme u medijima. Godinama unazad usvojena je matrica da je pas najveća društvena opasnost. Druga strana uglavnom ne nailazi na interesovanje medija! Podgrevanjem ugroženosti ljudi, posebno dece, stvara se atmosfera linča i savršen "„alibi” za „samoodbranu” „građana”?! Srbija MORA da se reformiše i civilizuje, a mediji da to podrže i edukuju građane.
Na ulicama besni pravi rat! Ni jedan jedini trovač nije uhvaćen, niti procesuiran iako su stotine pasa pa i onih vlasničkih ubijene! Niko nije čak ni javno osudjen jer se nadležni nisu oglašavali! Čemu zakoni ako ih ne primenjujemo ni u slučaju krivičnih dela? Da li to znači da svako može da radi sta hoće sa živim bićima na ulici? Zar su te životinje do te mere obespravljene, a hrlimo EU! Zašto mediji ne promovišu humanizaciju društva i civilizovanje izvesnih grupa? Novinarsko pravilo o dve strane, u ovom slučaju, odavno je nestalo. Način na koji se piše o psima je zabrinjavajuće devijantan i odneo je prevagu nad zdravim! U takvom ambijentu svi poremećeni dobijaju medijsku pažnju, ali i slobodu da ubijaju jer čine „društveno korisnu stvar”, umesto da idu u zatvor! Pod parolom „ugroženosti”, svako će medijski biti uvažen. Na delu je medijska diskriminacija i javnost ostaje uskraćena! Takva neinformisanost, onih koji treba nas da informišu, ipak je nedopustiva!
Zašto protest EI17 ?
Gospodo novinari, predstavnici Sedme sile koji imate moć, ali i privilegiju da menjate odnos ljudi prema pojavama, da krojite društvene vrednosti i model ponašanja nemojte nasedati izađite na teren i sami proverite i pokušajte da saznate šta se događa na ulicama Beograda? Čast izuzecima! Za sve kontaktirate samo ORCU koja baš ovih dana slavi nagradu za komunikativnost, blago njima čime se oni bave! U prilogu gde se pominje naše ime i naši psi, vi zovete njih da daju izjavu!? Gle čuda, oni pristaju, iako znaju čiji su psi!? Uglavnom se piše o ujedima, kako psi napadaju, a ni reč o pozadini takvih nemilih događaja? Istina je da ne veći procenat od 15% ljudi ima problem sa psima. Po svim podacima o ujedima, vlasnički psi drže apsolutni primat. Pored prakse da se često ujed podmeće uličnim psima; deo vlasnika pasa pravi ozbiljne probleme i tako ugrožava i ljude i druge pse; vlasnici pasa i dalje svoje pse nekažnjeno izbacuju na ulice svaki dan. Neka deca „se igraju” tako što pse gađaju kamenjem, kače im petarde na rep i pale ih, bacaju im petarde u kućice dok spavaju,„igraju se” sa štencima okoćene kujice, pa posle idemo odmah u Dnevnik sa temom „Psi izujedali dete” – zar nema ko toj deci da kaže da to ne sme da se radi jer je opasno po njih?!
Prva kategorija su ljudi ruralnih nazora koji psima ne priznaju pravo na život pošto od njih nemaju koristi u gradu, a kamoli u njihovom neposrednom okruženju! Ti ljudi proganjaju pse, (šutiraju ih, tuku ih, bacaju posude za vodu, ruše i pale njihove kućice), gde god da legnu, da bi se sklonili od kiše ili leda iako odlukom grada imaju pravo da budu na ulici!!!!! To su ljudi primitivnog ponašanja koji zastupaju tezu da pas ujeda jer jedino znaju za pse na lancu koji nikad nisu pušteni niti pomaženi! Jadni ti psi diljem puste Srbije! Druga kategorija su kinofobičari koji su, zajedno sa prvima, spremni na sve, samo da ne moraju da se susreću sa psima umesto da se ozbiljno pozabave svojim strahom! I jedni i drugi su neverovatno agresivni i nesvakidašnje uporni. Ovo pokazuje da je cela tema zatočenik izrazite, ali agresivne manjine koja teroriše većinu, a kojoj se u medijima daje prioritet i prostor čime se ujedno omogućava stvaranje potpuno pogrešnog utiska - da je njihov stav prema psima, stav većine! Time se javnost ozbiljno obmanjuje. Rekoh teroriše, jer ti agresivni ljudi ne prezaju od napada, čak i fizičkog, na ljude koji brinu i štite pse. Prete im, svakodnevno ih proganjaju baš kao i pse, ali o tome ni reč ne može da se pročita ili čuje! Na delu je zamena teza - agresivni ljudi napadaju pse, a svoju agresivnost uspešno podmeću životinjama jer niko nije bilo dovoljno zainteresovan da se ozbiljno time pozabavi! Kada bi ih samo ostavili na miru, ne bismo imali problema!
Svi psi na ulici se medijski tretiraju kao ujedljivi i opasni, iako nijedan pas – isto kao i čovek- nije isti! Posebno kada se radi o psima u Beogradu, koji može i mora da se pohvali kao grad koji se još od 2002. bavi sterilizacijom pasa. Na ulice se vraćaju samo oni sterilisani psi koji su prošli testove ponašanja! Dakle, apsolutno su miroljubivi i ne predstavljaju opasnost po građane! Obeleženi su trakama oko vrata da bi ih građani prepoznali. Ali, svaki dan neko od „sugrađana” skida trake! Kako je to moguće ako su toliko „agresivni”? Građani u trećoj godini primene Strategije nemaju čak ni osnovne informacije da bi razumeli i sarađivali, a toliko se piše o psima! Čime to objasniti? Promakla je suština!
Sve problema sa životinjama prave isključivo ljudi. Da li pomišljate koji je to profil osobe koja se iskrada u noći i ide da ubija životinju i to najstrašnijim sredstvima, otrovom? Nijedna smrt nije lepa, ni laka, a trovanje je najjezivija. Koji su to sadisti koji danas, 2009. imaju potrebu i slobodu da ubijaju? Kako je moguće da tako olako godinama preko toga prelazite, a oni su među nama i našom decom? Zar ne znate da taj koji ubija životinju može i čoveka da ubije? Samo nevidljiva nit deli jedno od drugoga!
Istina je da jedan deo, već pomenutih i definisanih kategorija, NEĆE pse na ulici! Njih ne zanima ni Strategija, ni EU. U dopisima pišu: smeta im čisti karton na kome pas leži, navodno zbog higijene! A samo na pola metra stoje kutije prepune đubreta? Nije higijena u pitanju, nego pas! Uriniraju u vodu za pse, vrše veliku nuždu pored kućica pasa, bacaju svoje kese sa đubretom u pseće kućice… Da li takvi treba da imaju prostor u medijima?
Ovih dana je aktuelna priča o predlogu zakona o diskriminaciji! Bavimo se pravima svih manjina, pa i seksualne, a mi koji volimo životinje potpuno smo obespravljeni: mi nismo diskriminisani, mi ni ne postojimo! Da li znate da iza svakog tog psa stoje brojni ljudi, poreski obveznici, lojalni, čestiti, pristojni i vaspitani koji ne bacaju đubre kroz prozor, ne pljuju po ulici, ne vrše nuždu na ulici, nikog ne povređuju i ne krše zakone ove zemlje? Da li znate da ih ti ljudi beskrajno vole? Da li znate da ti ljudi u ovim teškim vremenima od svog „parčeta hleba“ deo izdvajaju za njih? Da li znate, kada strada neki pas, koliko ljudi propati i doživi strašan emotivni gubitak, bol i stres? Da li znate da kada njih neko povređuje, povređuje i ljude koji ih vole? Da li znate koliko novca izbije iz džepa tim humanim ljudima neki „krapinac“ svaki put kada povredi nekog psa jer “mu se može”? Ko je dao tim zločincima i primitivcima sva prava, a nema nijedno? Zar se u ovoj zemlji ljubav i plemenitost zabranjuju ili još gore, kažnjavaju?
Kakav je to grad, zemlja, u kome se otrovi prve kategorije prodaju kao bombone? Kakav je to grad koji ne mari za zdravlje svojih žitelja jer se njegova životna sredina nekontrolisano truje i zagađuje na očigled svih? Čime se bavi ekološka inspekcija, osim progonom građana koji imaju više od dve životinje u stanu prema Odluci grada iz 1995. koju „nova” vlast nije stigla da promeni za sve ove godine!? Od 1996. do danas! Kako je moguće da ne postoji služba koja stručno vrši dekontaminaciju, već policija savetuje da se otrovi „speru” vodom”?
Mi postojimo punih šest godina i bavimo se samo psima na ulici. Zamislite kako je nama koji smo svaki dan sa tim životinjama na ulici, sa svakim novim psom koji se pojavi. Mi ih podižemo, sterilišemo, lečimo, hranimo i nikada, ali nikada ni jedan jedini nije zarežao na bilo koga od nas, a mi treba iz novina ili TV priloga da saznajemo da su ti psi ustvari zveri? Zato što niko nikad ništa nije proveravao, već je prenosio tvrdnje ljudi koji ih ne vole i koji lažu! Pas je i dalje najbolji čovekov prijatelj i onakav je prema vama kakvi ste vi prema njemu!
Istina je samo jedna a to je da se neumoljiva i nesvakidašnje agresivna manjina bori kao zver služeći se svim sredstvima, čak i fizičkom lividacijom uličnih pasa, ne bi li se rešila pasa na ulicama! Oni ruše sistem CNR/uhvati, steriliši,vrati/ koji je Beograd usvojio i koji sprovodi! Ali ne smetaju njima samo ulični psi, već i vlasnički u šta se uverila većina vlasnika pasa. Ne možete svog psa na povocu da izvedete a da vam svaki takav nešto ne dobaci, ne pokuša da zabrani da tu prođete, ili da u lift (valjda je njegov?) uđete. To je svakodnevni teror na svakom koraku. Valjda bi vrstu pas da „ukinu“? Po svom profilu, ne mare ni za šta, ponašaju se kao da samo oni žive ovde i “prave red” drugima. To je odlika primitivnih ljudi koji ne shvataju da okruženje u kome žive nije “njihova” okućnica, već da su došli u višemilionski grad u kome je uslov sine qua non suživota upravo građanska tolerancija! To zlo treba savladati, a takve ljude civilizovati. Mi vas pozivamo da nam pomognete na tom putu! Tek tada će Srbija moći legitimno da pretenduje da bude deo civilizovanog sveta. Grad će biti čistiji, urbani duh Beograda od nekoć će se povratiti!i! Molimo vas da ozbiljnije pristupate ovoj temi koja nimalo nije tako laka ni površna kao što možda izgleda na prvi pogled, a veoma je dobra prizma za sagledavanje brojnih društvenih tokova u njegovim različitim segmentima!
Saopštenje jeste neuobičajene forme i dužine, ali i „neobičnost” stanja u sektoru i izveštavanja o njemu je jednako velika! Iskreno se nadam da ovaj trud neće biti uzaludan ovog puta i da će se ipak naći neko ko će imati sluha da ovo ludilo okonča! Standardna saopštenja o psima koje su ubili „građani” su prevaziđena - da bi u ponekim novinama izašlo dva, tri reda. Obim zločinačke aktivnosti odavno je dobio neprihvatljive razmere i zašao je u veoma ozbiljna područja kao što su: pravo na zdravlje, pravo na zdravu životnu sredinu i osnovna ljudska prava koja se na ovaj način uskraćuju većini građana! Odavno je ovakva pojava prestala da bude priča o - ubijenom uličnom psu!
U zdravoj atmosferi, ubice se ne bi usuđivale da tako nešto učine u strahu da ne budu otkrivene, osuđene i javno osramoćene! Ovako, navali narode pravo u – sunovrat!
Poštovani prijatelji novinari,
Nije nam namera bila da vas kritikujemo, već prevashodno da vam predočimo pravo stanje stvari i da vas upozorimo na persuazivne sposobnosti određene grupe. I mi smo u početku nasedali, samo naša je pozicija bila drugačija: imali smo mogućnost da na terenu proverimo svaki navod! Ovim smo hteli da skrenemo vašu pažnju i pažnju javnosti na marginalizaciju i potpunu obespravljenost čitave jedne armije dobrih i plemenitih ljudi koji godinama u tišini rade društveno koristan posao svojim sredstvima, trpeći teror, nepravdu i veliku bol! Njihov glas se dosad nije čuo!
Ovo je i „hommage” njima, našim članovima, ali i svim drugim za vas anonimnim pojedincima koji zavređuju da se kaže da i oni postoje!
Ovo je „naša” javna ispovest za sve godine tlapnje!
Hvala vam na strpljenju i razumevanju!
P.S. Pre par dana ispred „Maxija” u Miljakovcu, otrovana su dva psa!
Jutros kod „Trudbenika“ otrovano je 7 pasa!!!!!!!
Sutra……?
Prekosutra…..?
