Ovo jeste iživljavanje i to ne samo nad psima, već i nad ljudima, toliko o brizi ove vlasti za građane! Dat je nalog sa "vrha" Grada da se SVI psi pokupe i strpaju u logore da tamo u stalnom strahu i šoku čekaju svoj red za umiranje! Ne, ne ubijaju ih oni, barem ne za sada, ali veoma dobro se zna da takvi koncepti mega giga azila ne uspevaju, nisu održivi ekonomski, a konceptualno se sami urušavaju i zato svi takvi pokušaji (doduše nikada sa ovolikom brojem pasa, rekoše 3000 -?!- nije nam poznato da je iko toliko broj strpao u logore) nigde u svetu nisu uspeli: završili su se tako što su sve psi ubijeni! Istina za volju, i sami gradski oci to isto zapisaše u svojoj Strategiji.
S toga se postavlja pitanje zašto uopšte to rade? Koliko košta budžet Beograda ova suluda baš avantura, ali sa fatalnim posledicama po pse? Ova zemlja i ovaj Grad su u dugovima, zar je trenutak da sa takvom zaduženošću i u sred svetske ekonomske krize neko se odvaži da to radi sa našim novcem – poreskih obveznika? Ako ja izdržavan nekog psa dobrovoljno, zašto mi ga Grad otima, da bi ga on izdržavao?! Teško razumljivo... Uz to, dok jadni psi koji su srećno živeli godinama na ulicama, slobodno, trčkali, imali svaki dan skuvano i vodu, veterinarsku negu, neki čak i svoju kućice, a pre svega ljubav ljudi koji su dobrovoljno o njima brinuli, tamo drhte od straha i neprirodnih uslova za (ne)život kojima su izloženi bez ikakvog razloga, dotle mediji vrcaju od "humanosti" gradske uprave: em "rešavaju" problem jer ih sklanjaju, em "humano", a danas se u civilizovanom svetu azili smatraju zlostavljanjem pasa! Koriste zablude neupućene javnosti i novinara da problem može da se reši tako da pasa ne bude, što nije istina, biće sve dotle dok gospoda koja je dobrovoljno sela na tu fotelju da rešava problem i koja prima platu iz budžeta za to, ne bude želela da se ozbiljno pozabavi UZROKOM! Dakle, na mesto ovih dobrih, socijalizovanih pasa koji nikoga nisu dirali i koji su naviknuti na život na ulici, doćiće ubrzo DRUGI PSI: nepoznatog ponašanja, nesterilisani, nevakcinisani, ženke u teranju i čopori oko njih, a kao posledica još više štenaca! Do sada smo uglavnom imali štence nesavesnih vlasnika, a sada ćemo imati i ove buduće! Druga zabluda rasprostranjena skoro kod svih je da su azili humano rešenje, a upravo su suprotno, ali to niko u zemlji Srbiji ne zna. Koristeći obe zablude Grad bez problema predstavlja sebe lažno kako "rešava" problem i to "humano". Istina je da uništava sve što je godinama stvarano i vraća nas na nulu kao da u Beogradu niko nikada ništa nije radio, a brojni ljudi su 10 godina svog života ugradili u te pse, ali i prethodno vlastodržci jer Beograd godinama steriliše pse!
No, to nije sve! Sklanjati CNR pse bez ijednog mehanizma da sprečiš dolazak novih je ravno idiotluku! Što je najgore, sami su i to napisali : "da azili nisu rešenje i da će doći novi psi"! Opet se postavlja pitanje, pa zašto onda to rade?
Dalje, ni Program za kontrolu populacije i njeno smanjenje po članu 54. Zakona o dobrobiti životinja nisu doneli: gradovi u provinciji JESU i to u zakonskom roku! Dakle, Beograd koji je godinama sijao kao zvezda u mračnoj Srbiji sa svojim CNR sistemom, danas kaska za provincijom i uništava CNR koji živi i funkcioniše u Beogradu preko 10 godina, dok drugi gradovi ga uvrstiše u svoje Programe, iako nemaju pokret staratelja – hranitelja uličnih pasa! Bolesno i nerazumno!
Da bi uništili CNR u Beogradu opredelili su se za nasilje i brutalnost, i prema ljudima i prema psima: hvataju sve, od invalida, do ekstremno starih pasa i to isuviše čestim fizičkim povređivanjem pasa! Da bi ljude naveli da odustanu od pasa koje im nasilno oduzimaju i vode u svoje logore, koriste emotivnu i finansijsku ucenu, pretnje i zastrašivanje, mašući svaki dan nekim novim "pravilima", a zapravo usmenim nalozima vlastodržaca, ne poštujući zakone ni u jednom jedinom delu, osim u retkim članovima koji njima odgovaraju da bi ovaj teror sproveli!
Prevara je veoma perfidna i slojevita: ulične pse koje su sami čipovali na njihove staratelje, preko noći su proglasili "vlasničkima", te za puštanje psa traže od osiromašenih građana da im plate "rad": 5500 "ulov" (1000 dinara izlazak na teren, 1500 "izgubljeno vreme" i 3000 samo hvatanje psa) i 460 dinara po danu boravka psa u njihovim kazamatima! Ima li to igde? Jadni diskriminisani građani iz ljubavi prema psima i to plate, a oni dođu sutradan i opet uzmu psa?! Ima li to igde?
Za puštanje pasa koji su čipovani na Grad, njihove staratelje uslovljavaju da ih "udome", tj. da se pas prečipuje na njih i postane "vlasnički", a onda prete kaznom za napuštanje koja može biti do 50.000 dinara i da ako ponovo uhvate psa, da ga više nikada neće vratiti?! To, kao i sve drugo, nije po zakonu jer ako je pas na njih tek onda su dužni po članu 65. Zakona o dobrobiti životinja da ga vrate!
No, sila boga ne moli, psi cvile, ljudi pate, razboljevaju se, idu po lekarima, preklinju, plaču i mole da im ne odnose pse, ali to Veterinu Beograd ne dotiče, kao ni "vrh" Grada koji je dao takve naloge! MILOSTI NEMA PREMA NIKOME: ni ljudima, ni psima!
Ovom nezakonitom akcijom izazvana je nesreća ogromnih razmera hiljade pasa je u pitanju, ali i ljudi jer maltene iza svakog psa stajao je neki čovek! Koji je to njihov cilj koji je "vredan" ovakve kolektivne nesreće – ničim izazvane? Niko ne zna njihov plan, čak ni sa psima jer nikom ne polažu račune, niti ih ko kontroliše, a udruženja su pregazili iako imaju zakonsku obavezu (član 3. Zakona o dobrobiti) da sa njima ne samo sarađuju, već zajedno rade na rešenju?!
U toj istoj Strategiji koju usvojiše septembra 2011. zapisaše da će legalizovati CNR, jeste da takav dokument nije izvor prava, niti može biti zamena za Program koji nisu doneli, ali pošto ga je usvojila Gradska skupština, poizvodi moralnu obavezu. A šta su oni uradili? Ruše CNR svim sredstvima, koristeći nimalo demokratske metode (iznuda, ucena, pretnja) i sprovodeći bezakonje u OBRAČUNU SA STARATELJIMA ULIČNIH PASA jer je uslov njihovog plana da nas slome da bi pse oteli i već jesu 2000!
Od letos do 31. 12.2011. 265 pasa je uginulo u gradskim azilima bez da ih je iko ubio: mi u tu cifru sumnjamo, treba je uvećati i njoj dodati sve druge pse koje su ljudi izvukli iz njihovih objekata, a koji su uginuli uprkos nadljudskim naporima i ogromnom novcu da im spasu živote! Po našoj proceni do 450 pasa je uginulo. Da li će iko ikada za ovakav zločin da odgovara?
Po njihovim podacima svega 213 pasa je boravilo u Ovči u celoj 2011. po rešenju za nanetu ozledu, što je NIŠTA! Dakle, beogradski psi nisu ujedljivi uprkos nasilju koje trpe u ovakvoj primitivnoj sredini!
Ma koja garnitura koja dođe u neki sektor i koja želi da reši neke probleme dužna je da rešenje za probleme nalazi shodno zatečenom stanju, a ne da silom uništava zatečeno stanje da bi prilagodila sopstvenom cilju. To je uništavanje,a niko nema pravo da uništava nešto je stvoreno.
Ovom politikom uništavaju se svi psi:
1. oni koji su oteti u perspektivi su otpisani
2. preostali koji beže takođe su ugoženi, ostaju bez brige ljudi, lutaju jer su staništa rasturena
3. promenom uslova konkursa za pomoć u nabavci dela hrane privatnim azilima zapravo su lišeni pomoći brojni privatni azili i život tih pasa je doveden u pitanje
4. taksom na “opasne” pse od 30 000 dinara pod pretnjom zaplenom imovine u slučaju plaćanja ljude primoravaju da se tih pasa reše, čime ugrožavaju i te pse i podstiču napuštanje.
MNOGO PITANJA NEMAJU ODGOVORE, ALI PITANJE NAD PITANJEM JE KAKO NEKO SME DA UPRKOS BROJNIM ZAKONIMA, ČINJENICI DA JE SRBIJA DOBILA STATUS ZEMLJE KANDIDATA ZA EU (što je obavezuje na poštovanje zakona), BEZ IKAKVOG OBJEKTIVNOG RAZLOGA, A BEZ SVRHE I CILJA OVAKVU TRAGEDIJU LJUDI I PASA PROIZVEDE IZ SAMO NJEMU ZNANIH RAZLOGA I INTERESA? PA GDE MI TO ŽIVIMO I DA LI SMO MI SVI ZAMORČIĆI VLASTODRŽACA?
Najgore od svega je što ovo što mi živimo, od patnje do pljačke, NIKO ne zna jer medijski mrak u Beogradu nikada nije bio gušći!
