Sektor zoohigijene Sekretarijata za komunalne i stambene poslove ima ambiciozne planove za 2011. godinu, a s obzirom na to da mu je budžet povećan, prioritet će biti izgradnja novih azila i veća kontrola napuštenih životinja. Tokom protekle godine sterilisano je više od četiri hiljade napuštenih životinja, kao i 1.200 po ugovoru sa Fakultetom veterinarske medicine. Međutim, ovo je bilo i pokazatelj da brojanje napuštenih životinja iz 2008. godine na teritoriji deset opština, po kojem je Beograd bez prigrađa imao do 4.800 pasa lutalica, ne predstavlja realno stanje sa terena, te se u novembru pristupilo ponovnom prebrojavanju napuštenih životinja. Prema rečima Vladimira Terzina, pomoćnika gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, posao bi trebalo da bude završen za nekoliko meseci i uradiće se, najpre, za istu teritoriju kako bi se uporedili podaci.
– Ono što mislimo da je zapravo problem i izvor nekontrolisanog broja životinja u gradu jeste situacija u obodnim gradskim opštinama i to zbog nekontrolisanog legla vlasničkih životinja. Zato će se po dobijanju podataka sa teritorije deset nekada centralnih opština uporediti podaci i akcenat će potom biti stavljen na prigrađe. Očekuje nas potpisivanje ugovora sa Upravom za veterinu, kojim će Veterinarska ustanova „Veterina Beograd” biti ovlašćena da obavlja određenu vrstu inspekcijskog nadzora. Uz pomoć komunalne policije, počeće sveobuhvatna akcija provere papira, legla i podataka o vakcinaciji i čipovanju, posle čega će nesavesni vlasnici moći da se kažnjavaju. Kazne se kreću i do sto hiljada dinara, a važno je napomenuti da iako vlasnik da životinju u azil, mora da se brine o njoj do ponovnog udomljavanja. Grad će nastaviti akciju sterilisanja napuštenih životinja, a očekuje nas i javni poziv za veterinarske ordinacije te će se deo novca iz budžeta izdvojiti i za besplatnu sterilizaciju vlasničkih životinja – kazao je Terzin.
Pomoć udruženjima za zaštitu životinja koja u delokrugu svog rada imaju smeštajne kapacitete za napuštene životinje nastavlja se i u 2011. Za hranu i veretinarske usluge u 2010. izdvojeno je 13,5 miliona dinara, a budžet je ove godine veći za oko pola miliona dinara.
Možda najvažnija stvar koja je započeta u prethodnoj godini jeste transfer sredstava opštinama za izgradnju novih azila. Tako je Paliluli preneto 16 miliona dinara, Mladenovcu osam miliona i Zvezdari pola miliona dinara. Prvi nov azil biće izgrađen na teritoriji opštine Mladenovac, koja je sama pokrenula ovaj projekat, ali nije imala dovoljno sredstava za završetak. Oko 80 odsto radova je već završeno, smeštajni kapacitet u takozvanim „delta” kućicama biće do 450 životinja, a objekat će imati i ambulantu sa pre i postoperativnim prostorom, tako da će ovde moći da se obavljaju sterilizacije. Opština Zvezdara koja se pokazala kao jedna od najsavesnijih u rešavanju ovog problema, porad dva vozila koje je donirala „Veterini – Beograd”, prva je dala plac za izgradnju novog azila. Kapacitet „delta” objekta biće 450 napuštenih životinja, a otvaranje bi trebalo da bude u maju. Projekat za izgradnju azila na Paliluli završen je, počelo je nasipanje terena i objekat kapaciteta do 600 životinja trebalo bi da bude završen u septembru ove godine.
– Čelnici brojnih drugih opština pokazali su veliku zainteresovanost da se i tamo izgrade azili za napuštene životinje, pa su tako u Barajevu, Surčinu, Lazarevcu i na Čukarici lokacije u procesu izdvajanja. Iako će većina biti završena u 2012, očekujemo da već ove godine vidimo prave efekte uloženog truda i da dokažemo kako se problem napuštenih životinja može rešiti „no kill” strategijom – istakao je Terzin.
Veliki i važan objekat trebalo bi da se gradi i na staroj farmi PIK „Zemun”, koji bi trebalo da ima kapacitet do 1.200 napuštenih životinja. Ipak, poenta rada ovog sektora neće biti to da se životinje jednostavno sklanjaju sa ulica. To znači samo za one agresivne. S obzirom na to da Beograd ima brojne životinje koje su, kako se popularno kaže, „u tipu”, tačnije vode poreklo od rasnih pasa, akcenat će biti stavljen na udomaljavanje kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Zanimljivo je da se legalizacija CNR-a nigde ne spominje, iako se to obećava od dolaska nove garniture? Štaviše, nedavno je obećano da će se to uskoro uraditi, kao i da će se evidencija pasa srediti.
Vidimo da se spremaju da kažnjavaju nesavesne vlasnike, što bismo pozdravili samo tako da su evidenciju sredili, ali NISU! Ali kako će da kažnjavaju vlasnike koji napuštaju svoje životinje kada se po evidenciji ne zna koji je pas vlasnički, a koji ulični?! Šira javnost ne zna da se veliki deo pasa na ulici u evidenciji vodi na njihove hranioce ili na udruženja što ne bi bio problem samo po sebi da se isti ti psi ne vode kao vlasnički! Drugim rečima, hranioci tih pasa koji žive na ulici tretiraju se kao pravi vlasnici po zakonu jer ulični psi još uvek nisu pravno "vidljivi" i u tome jeste suština zahteva za ispravnom, a ne lažnom evidencijom i legalizacijom CNR-a, tj. statusa uličnih pasa! Pošto su već naplaćivali hraniocima uličnih pasa ulov, vakcine i nekima čak ležarinu po danu od 430,00 dinara, pitamo se da li će kazne za "napuštanje" sada da naplaćuju istim tim hraniocima ili starateljima uličnih pasa?
Da živ čovek ne poveruje!
Isto tako, pada u oči da je celokupan plan prioriteta prevashodno fokusiran na posledice, a ne na uzroke problema.
Najveće iznenađenje je da je prioritet udomljavanje u inostranstvu!
Baš bismo voleli da sva ona udruženja koja grčevito zastupaju koncept rešavanja metodom "no kill", što znači trpanje pasa u azile, koja je usput propala i u samoj Americi gde je nastala jer su sve životinje pobijene jer nije bilo moguće izdržavati i lečiti toliki broj iz budžeta, da na sebi probaju da do kraja života žive u kavezu i potpunom zatočeništvu, pa tek onda da tako nešto namene psima zbog čijeg navodnog interesa sve to rade?!
Osim toga, pada u oči kontradikcija i to velika: ako sam Grad iznosi podatak da 90% ozleda učine vlasnički psi, a NE ulični, za koga su onda toliki kapaciteti planiranih azila ako su namenjeni samo agresivnima???????
Umesto da se souče sa pravim problemima i zaostalošću i primitivizmom ove sredine, upravo tome čine ustupak na štetu životinja, a sve pod znakom velikog humanizma povrh svega!
Preporučujemo nadležnima da svako jutro pre odlaska na posao pogledaju emisiju Jovana Memedovića "Moj prijatelj skitnica" o beogradskim i srpskim uličnim psima i kako je taj "beli i veliki" svet umeo da plemenito iskoristi bogatstvo koje nam je pred očima i koje je ovde i njima "teret"!
Slažemo se da infrastruktura mora da postoji i da treba da se gradi, ali ne "azilčine", već mali, mini azili na nivou čak i mesnih zajednica, koji će biti prava potpora svim onim zaista ugroženim životinjama - bolesnim, povređenim, majkama sa štencima i mačićima. Čisto da ne bude nesporazuma! Ovo nije dobro po životinje i sva je prilika da će se i ovom prilikom ići "lakšim" putem, umesto da se sredi delom nasleđena, a delom napravljena konfuzna situacija, a cenu će platiti, kao i uvek, životinje! Mnogo je lakše biti neimar i ostaviti trag, nego izgarati na mukotrpnim poslovima evidencije i sličnih zavrzlama koje nisu vidljive... Ovakav ambiciozan i preskup plan koštaće Beograđane mnogo, a posve smo sigurni da će životinje izgubiti i ovo malo srećnog života na slobodi što imaju na ulicama i što su plemeniti ljudi ovoga Grada mukotrpno svojim novcem i svojim srcem im obezbedili...
Radovali bismo se da su najavili da će sagraditi stacionar za povređene pse, za kujice i mace sa podmlatkom, za štence i male mačiće... takvi i dalje neće imati gde pored toliko utrošenog novca...
Izvinite, zbunili smo se, mi bismo da stvorimo uslove da se što većem broju životinja u nevolji pomogne, da od Srbije i Beograda napravimo no kill društvo i da poboljšamo brigu o njima da bude na visini iskreno evropske zemlje, a oni hoće da "reše problem" i to brzopotezno i efikasno! To nikako nije isto!
Da ne bi bilo zabune, i mi hoćemo da se problem reši, ali ne po cenu patnje životinja.
.jpg?psid=1)
