Reakcija na izostanak medijske reakcije na naše saopštenje od juče!

I ovom prilikom se potvrdilo da demanti nemaju nikakve svrhe jer retko ko ih objavi, tako se desilo i sa našim saopštenjem koje je trebalo da približi istinu u vezi sa incidentom dadilje i psima na Bežanijskoj kosi! Više je nego očigledno da istina nikog ne interesuje, kao ni pozadina iz koje nastaju apsolutno svi problemi. Prosto se stiče utisak da u zemlji Srbiji niko ne želi niti jedan jedini problem valjano da reši, već se svi trude da odveć žalosno stanje učine još nepodnošljivijim i gorim. Zašto? Uzroci se zanemaruju, a tone energije se troše, svaki put  – kao po prvi put, na posledice... i tako u svemu! Zašto?  O psima na ulici se piše po ustaljenoj matrici da su opasni i ujedljivi, iako sami nadležni, evo i danas u članku u Press-u tvrde da 90% ujeda učine vlasnički psi!  S toga se pitamo javno ko to ima pravo da tako uporno i besprizorno zvanične podatke ignoriše i da obmanjuje javnost? Zar to nije kažnjivo? U čijem je to interesu? Primitivne družine koja je ovladala ovim društvom u svim njegovim segmentima? 
   

Nedavno su psi masovno trovani na Vidikovcu, osim Kurira nijedne jedine novine nisu bile spremne da vest prenesu?! Zar je sejanje otrova jednako bacanju komfeta? Ili je nivo svesti na tako niskom nivou? Izveštavanje u Srbiji je postalo veoma problematično jer kako objasniti da svi događaji protiv uličnih pasa smesta dobijaju apsolutni prioritet i sav prostor, a njihovo stradanje i nasilje nad njima iako indirektno ugrožava i ljude, retko, osim u drastičnom slučajevima, kao što je keruša Mila? Kada je protiv pasa, novinari se prosto utrkuju, ko će više i "bolje" da napiše... Ono što nas zastrašuje jeste činjenica da u takvim situacijama novinari skoro nikad ne nazovu koga treba, već koga nađu?! Tako se obavezno pita Elvir Burazerović za sve, iako sam, ne bi li uopšte opravdao postojanje sebe i svoje organizacije Orke pošto se psima na ulici ne bavi, niti ih ima, uporno insistira da se bavi isključivo "nadgradnjom" – edukacijom! Pa što mu sami novinari konačno ne poveruju?  U čije ime taj čovek govori i koga zastupa, kada ga ulični psi nisu delegirali?  Zaista je za svako "divljenje" kada neko ko nema ni jedan jedini podatak o nekom događaju sebi dozvoli da daje izjave medijima?!

"Šumari" koji žive i drže sekire u stanovima, kauboji koji pucaju na pse, psihopate i primitivci koji ih svakodnevno proganjaju i maltretiraju ne zavređuju, čini se, pažnju ovog društva pošto su novinari retko kad voljni da o tome pišu? Treba li da zaključimo da je to normalno i da takvi ljudi treba i dalje nekažnjeno i neosramoćeno da žive među nama? A onda čitamo sve gore i gore naslove u novinama ko je koga ubio, iskasapio, deca su sve gora, jedni druge ozleđuju i svi su iznenađeni i zgranuti?! Mi nismo jer ovo je društvo bolesno, ono ne samo da toleriše nasilje, ono ga indirektno promoviše!

Saopštenje za novinare povodom incidenta sa psima na Bežanijskoj kosi

Beograd, 09.09.2010.

Ovom prilikom, kao i svakom prethodnom, razočarani smo masovnom reakcijom medija na incident dadilje sa psima u ulici Nede Spasojević 22 jer daju nesrazmeran prostor, samim tim i «prioritet» takvim vestima, kao da građani Srbije i Beograda nemaju prečih životnih briga, od masovne nezaposlenosti do plata i penzija od kojih ne može da se živi! Hajka protiv pasa mora da prestane jer je nerazumna i opasna po sve: i ljude i pse! Način «izveštavanja» je sve drugo no to, jer čitanjem članaka u pisanoj štampi o istom događaju uočavaju se frapantne, ali i nedopustive razlike: od krvarenja dadilje do toga da nije morala da ode kod lekara?! Svaki incident sa psima na ulici iskreno i duboko žalimo, ali da se ne bi ponovio nužno je utvrditi prave «krivce» i pravu pozadinu ovakvih incidenata, da bi se izvesne pouke izvukle. No, to nikad nije bilo moguće jer se psi a priori označavaju kao jedini krivci, ali se i neproverene izjave, po pravilu itekako involviranih građana koji se odmah nađu na licu mesta, često upravo oni alarmiraju medije, prenose kao istinite bez ikakve provere i baz navodnica, čime se javnost dovodi u zabludu, ali se i ohrabruju nasilnici - često su to upravo oni, jer umesto da odgovaraju za krivično delo zlostavljanja životinja, oni se oglašavaju u medijima (čl. 269 KZ RS)?! Ovakav pristup tematici dodatno širi strah od pasa, koji je inače veoma rasprostranjen poslednjih godina u Beogradu zbog velikog priliva ljudi iz drugih sredina, a strah je opasan i donosi samo nevolje što se i ovom prilikom potvrdilo.

No, istina je sledeća: «čopor» od deset pasa iz novina ne postoji, već svega pet pasa, dva odrasla i tri šteneta!? Svi su sterilisani sem jednog koji je već stariji pas. Nisu «lutalice», tu su se rodili. Međutim, deo stanara iz zgrade broj 22 na čelu sa kolovođom P.R. neprestano ih zlostavlja i proganja, gađaju ih kamenjem, stalno bacaju petarde na njih, u godinu dana dva puta su uništili njihovu kućicu iako se nalazila na udaljenom mestu od zgrade, parka za decu i svake prometne ulice! Dakle, dotična ekipa vodi pravi rat - svim sredstvima - protiv prisustva pasa, koji su apsolutno nezainteresovani za ljude i miroljubivi! Treba napomenuti da su dva psa Šila i Srećko već misteriozno ubijeni na istoj toj lokaciji, prva je «nestala», a drugi je noću pregažen kolima! Ljubitelji i staratelji tih pasa otvoreno sumnjaju na dotičnog P.R. kolovođu, koji se sada izgleda sprema da ih potruje! Tog dana, neposredno pred prolazak dadilje sa detetom (nisu su se igrali u parku, kako je napisano), psi su gađani opet petardama i bili su vidno unezvereni od straha i panike jer svaka životinja na takav zvuk tako reaguje! Dodatno, pojavila se žena koja nije staratelj tih pasa, ali ponekad ih hrani danju jer ih staratelji isključivo noću hrane i psi su lajući krenuli ka dadilji, koja se uspaničila i počela da vrišti i maše s čim je stigla. U takvoj atmosferi dodatno pojačane panike, psi su se sigurno još više uplašili od vrištanja i naglih pokreta dadilje i verovatno su je nehotice dokačili. Vidno nije krvarila, uputila se da ode, ali kada joj je rečeno da mediji dolaze, ostala je. Težina ozlede se može proveriti preko zdravstvenih radnika konačno. Ekipa iz zgrade je odmah krenula u akciju i na čelu sa P.R izašla je na ulicu sa sekirama i u roku od par minuta uništili su pseće kućice (treći put), zatim zapalili sve to sa posudama za vodu (otrovno isparavanje gasova od plastike) i posekli su drvo koje je bilo tik uz kućicu visine do 10 metara?! Sve su to uradili na očigled patrole policije koja uopšte nije reagovala na takav vandalizam i primitivizam! Psi su pobegli, ali EI 17 je morala da zove policiju da hitno interveniše jer su ih dotični čekali sa motkama i kamenjem (?!) i nova patrola je izašla na teren ponovo! Prijavili smo i seču stabla, kao i krivično delo oštećenja tuđe stvari (čl. 212 KZ RS). Svaka čast vođi smene u policiji koji je zaista osvetlao obraz svoje kuće, ali i vratio veru u zakonitost i vladavinu prava! Inače, brojni vlasnici pitova puštaju svoje pse na te jadnike...

Ovo je jedina istina, ali ona se nije mogla naslutiti ni u tragovima u informacijama koje su danas, s tim u vezi, prenete javnosti! Pouka je da se psi ne smeju dirati, voleo ih neko ili ne, da ljudi koji žele da pomognu ne smeju pse da hrane danju - u prisustvu eventualno drugih ljudi, i da, iako psi zalaju ili čak i priđu, nikako se ne sme paničiti jer da nije bilo takve reakcije, duboko smo uvereni da se ništa ne bi ni desilo. Konačno, ako neko ima bilo kakav strah od pasa ili samo neku nelagodnost, nije zaista logično da im ide u susret, posebno ako ne mora, a najčešće je to moguće izbeći za dobro svih. U nizu slučajnosti koje su se stekle u ovom slučaju, ima jedna dodatna, a to je da neko naš te pse svaki dan sreće i da potvrđuje da uopšte ne reaguju na ljude!

Da zaključimo, najveći problem i apsolutni prioritet jeste hitno suzbijanje necivilizovanog ponašanja takvih «šumara» (sekira), «kauboja» i ostalih siledžija koji ugrožavaju javni red i mir i zbog kojih stalno stradaju nevini ljudi i nedužni psi, jer takvih «ratova» na beogradskim ulicama, nažalost, ima i to nije usamljen slučaj. Neko mora da im objasni da se moraju pomiriti sa prisustvom pasa u njihovom okruženju i da ih oni neće dirati ukoliko ih ostave na miru!

 

Danica Drobac, predsednik EI 17