“Beogradske priče: Ljubav, boje, ritam i psi” (Večernje novosti)

Z. NIKOLIĆ | 24. mart 2017. 11:30 |

Neobični Beograđani: Danica Drobac, prevodilac, slikar... Posle ogromnog životnog iskustva širom sveta, rešila da u svom Beogradu štiti pse od nas samih

 

Nekome sudbina odredi da se rodi u Parizu a odrasta u Africi, pa u Beograd donese sva raskošna svetla nekog neobičnog, jarkog podneblja. Jedna naša sugrađanka je stasavala ukrštajući evropske vrednosti i ritam i boje Crnog kontinenta, a potom proživela svoj radni vek kao most između ta dva sveta. Danica Drobac je svojevremeno čvrsto rešila da poveže ono što je najbolje i u jednom i u drugom ambijentu koji su joj bili predočeni. Ova žena više od dve decenije pokušava da u Beogradu očuva neke civilizacijske vrednosti, poput zaštite životinja.

Zahvaljujući ocu Marku, diplomati, rođena je u Parizu, a onda je odrastala u Gvineji, Senegalu i Maroku.

 

SNAGA AFRIKE

- AFRIKA me je potpuno obeležila svojom bujnošću, raskošnim bojama, nebom sa jarkocrvenim i ljubičastim bojama i toplom klimom - kaže Danica Drobac. - Pošto je otac je voleo životinje, imali smo pse i majmuna Mikija, koji je bio beskrajno simpatičan, ali i bezobrazan. Unosio je nemir među moje roditelje, jer majka nije htela drekavca u kući, a životinje to osete, pa je pakosnik razbijao stvari i pravio slične smicalice. Tata je nekoliko puta probao da ga odvede u prašumu, ali se ovaj uvek iz nje vraćao.

Danica je, kako kaže, oduvek bila zaljubljena u boje, muziku i životinje. Bila je u stanju satima da gleda u magično afričko nebo. Gde god da je kasnije živela, taj svet nikako nije mogao da iščili iz nje.

- Prvu samostalnu slikarsku izložbu imala sam 1970. godine u Maroku, a vlada te zemlje ju je proglasila za najbolju koju je te godine priredio stranac.

Potom se vraća u Beograd, gde rađa dvojicu sinova. Na nagovor prijateljice, priskače u pomoć prilikom posete jedne francuske delegacije našoj zemlji. Tada se ispostavilo da je sjajna u poslu simultanog prevodioca, čime se bavila do penzije. Za taj posao su, kaže, pored talenta i znanja jezika, potrebne još neke osobine. Simultani prevodilac ne sme da ima tremu, mora da ima dovoljno samopouzdanja, sposobnost koncentracije i njenog održavanja. Potrebna mu je i dobra memorija, kao i umni i intelektualni, pa čak i fizički kapaciteti, da bi izdržao po osam ili devet sati rada tokom važnih događaja. Primoran je da brzo misli, govori i pamti na dva jezika.

Naša sagovornica beleži drugu izložbu "Afrika mog sećanja", u Konaku kneginje Ljubice 1996. godine, za koju dobija izuzetne kritike, a potom se ogleda tokom Bitefa iste godine kao glumica i igračica u predstavama "Serenata a tre" i "Tankredi".

 

Senegalske uspomene

 

POSLE LjUBAVI

DO tada je, kaže, sve oko nje bila ljubav, muzika i ritam. A onda je shvatila da je jedan umiljati ulični pas nestao i upitala se gde je.

- Otišla sam 1995. godine u Ovču, do mesta gde su pse ubijali na najsuroviji način. Tamo sam zaista doživela jedan snažan životni preobražaj. Bukvalno sam se sudarila s realnošću. Upitala sam se šta to ljudi rade čovekovom najboljem prijatelju, u mom gradu, sa našim novcem!

Danica je bila prisutna kada je Fondacija Brižit Bardo 2002. godine došla u Beograd i kada je uveden CNR projekat. To znači - uhvati, steriliši, pusti ili vrati na stanište. Fondacija je tada o svom trošku sterilisala i vakcinisala 900 pasa i obeležila ih plavom trakom i tetovir brojem.

Detinjstvo u Parizu

- Čim su otišli, naše vlasti nastavljaju sa ubijanjem pasa, pa čak i onih obeleženih, i tada okupljamo entuzijaste i registrujemo Udruženje "Evropska inicijativa 17". Tokom 2005. godine donet je Zakon o zabrani ubijanja pasa, mada je Beograd to prestao da radi tek četiri godine kasnije. Tada je usvojen Zakon o dobrobiti životinja. Od 2006. godine naši entuzijasti više nisu u kontaktu s Fondacijom Brižit Bardo.

- Ljudi ovde ne razumeju suštinski problem uličnih pasa. Oni su na pločnik dospeli zato što ih je neki čovek tamo izbacio. A taj neko ga nije čipovao, kako to odavno zakon nalaže. I tako je sa čak 60 odsto vlasničkih pasa u Srbiji. I onda taj isti čovek hoće da ih pobije jer mu tobože smetaju. Problemi moraju da se rešavaju sistemski, a ne ubijanjem i uklanjanjem nedužnih bića.

Sećanja da Daleki istok

BOG I SLUČAJNOST

KADA je Fondacija Brižit Bardo stigla u Beograd i kada im je bio potreban prevodilac, prvo su naišli na Danicu Drobac. Slučajnost?

- Veliki Žan Kokto jednom je rekao: "Ne postoji slučajnost. To je samo oblik koji je Bog uzeo da ostane neprimećen" - kaže Danica.

 

Izvor: Večernje novosti

Počela kampanja „Najbolji prijatelj”

BEOGRAD - Kampanja „Najbolji prijatelj”, kojom grad Beograd, uz preduzimanje niza mera na rešavanju problema napuštenih životinja, podstiče odgovorno vlasništvo i usvajanje pasa, zvanično je počela ispred zgrade Starog dvora.

Pored predsednika Specijalne međuresorne komisije za rešavanje problema nevlasničkih pasa i gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Predraga Petrovića, njegovog pomoćnika Vladimira Terzina, i Gorjane Obrenović, načelnice Komunalne policije, podršku kampanji dale su brojne poznate ličnosti, kao i predstavnici društava i udruženja za zaštitu životinja.

Prema rečima Petrovića, kroz ljudsku istoriju pas je oduvek važio za najboljeg čovekovog prijatelja, zbog privrženosti prema njemu. Nažalost, incidenti se dešavaju jer postoje nehumani ljudi koji ugrožavaju pse, kao što postoje i agresivni psi koji napadaju ljude. Zato je važno da se zna podatak da su oko 90 odsto napada na ljude izvršili vlasnički psi, kao i da u istom procentu napušteni psi na ulicama grada vode poreklo od vlasničkih životinja.

 

– Nijedna strategija, nijedna mera u ovoj oblasti ne mogu dati rezultate ako u njima nisu rešena dva ključna problema: udomljavanje pasa i odgovorno vlasništvo. Upravo je zbog toga grad pokrenuo ovu kampanju. Pored toga, preduzete su i druge mere, poput toga da je Beograd prva lokalna samouprava koja se obratila republici i preuzela odgovornost u kontroli čipovanja i vakcinisanja kućnih ljubimaca. Patrole veterinarske inspekcije i komunalne policije počele su sa ovim poslom. Ne bih voleo ni da grad ostaje jedina lokalna samouprava koja je zabranila eutanaziju, niti da budemo jedini koji su zaustavili privatizaciju matične veterinarske ustanove i preuzeli osnivačka prava, već se nadam da će nas i ostali slediti. Takođe smo odvojili zdrave od nezdravih pasa i tako je prihvatilište u Ovči postalo karantin za bolesne pse, a grad će nastaviti i da proširuje i gradi nove kapacitete za prihvatanje napuštenih životinja. Javnosti se danas predstavlja i nacrt odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada, tačnije želimo da čujemo i sugestije građana kako bi ona kao sveobuhvatan i kvalitetan akt, sa represivnim merama za neodgovorno vlasništvo i stimulativnim merama, među kojima je deset hiljada besplatnih sterilizacija i vakcinacija životinja, bila usvojena u Skupštini grada, rekao je Petrović i dodao da se nastavlja saradnja sa Fakultetom veterinarske medicine i drugim stručnjacima u ovoj oblasti, kao i sa udruženjima za zaštitu životinja.

 

On je pozvao sugrađane da podrže kampanju i potpišu „povelju prijateljstva” i da na taj način pokažu dobru volju da se svi zajedno na najbolji mogući način posvetimo reševanju problema napuštenih životinja.

 

 

 

 

Reditelj i predsednik Društva za zaštitu životinja „S.O.S. animals” Goran Paskaljević naglasio je da su dolaskom Dragana Đilasa na mesto gradonačelnika stvari počele da se menjaju na bolje.

 

– Masovna sterilizacija jedini je način da se u dogledno vreme u potpunosti reši problem napuštenih životinja. Nažalost, ljudi imaju predrasude i smatraju da je prvi okot zdrav za životinje, ali često nakon toga dolaze u situaciju da pet, šest tek rođenih štenaca bace u kontejnere ili da pozovu neko udruženje kao da su oni dužni da se staraju o životinjama koje imaju vlasnika. Zato je veoma važno da se podigne svest o odgovornosti vlasnika jer psi nisu na ulici zato što su to sami izabrali ili su se pojavili niotkuda, već ih je većina nekad imala vlasnika – kazao je Paskaljević.

Jedna od poznatih ličnosti koja je podržala ovu kampanju jeste i pevačica Aleksandra Kovač. Ona je nekoliko godina držala mali azil za napuštene životinje i najveći problem s kojim se suočavala bio je upravo udomljavanje.

 

"Potreban je mali korak, malo dobre volje da životinju vlasnici čipuju, vakcinišu i sterilišu, te da se ponašaju odgovorno, a za uzvrat dobiće mnogo ljubavi", poručila je Aleksandra Kovač.

U okviru kampanje, podržana je i inicijativa da se svaki 20. maj obeležava kao Dan kućnih ljubimaca u Beogradu, a Danica Drobac, predsednica Udruženja „Evropska inicijativa 17”, podsetila je da je prošle godine „Bitef teatar” na taj dan održao predstavu za kućne ljubimce. Ove godine, istog datuma, vrata ovog pozorišta biće otvorena za vlasnike i njihove životinje.

 

Svi građani koji žele da udome životinju mogu da posete Centar za sterilizaciju sa prihvatilištem u Rakovici, Ulica Slavka Miljkovića bb (Resnik), svakog radnog dana do 10 do 12 časova.

 

 

Pevači i glumci podržali kampanju

 

Predsednica „Evropske inicijative 17“ Danica Drobac podsetila je da je 2003. ta organizacija pokrenula inicijativu da se zabrani ubijanje pasa lutalica i da je zahvalna čelnicima Grada Beograda koji  su tu inicijativu usvojili i počeli sa njenim sprovođenjem, jer je Boograd jedina lokalna samouprva koja sprovodi politiku rešavanja pasa lutalica «bez ubijanja». Danica Drobac je navela da je Grad Beograd počeo da rešava uzroke, a to je „neodgovorno vlasništvo“ a ne samo da rešava posledice – pse lutalice.

 

Na samom skupu novinarka televizije Pink Tijana Prica je usvojila jednog od napuštenih pasa iz beogradskih azila.

Početku kampanje su prisustvovali i podržali potpisivanjem „Povelje prijateljstva“ i javne ličnosti: Aleksandra Kovač, Miki Perić, Milica Milša, Ašok Murti, Dubravka Marković,  Tamara Dragičević, Bojana Lekić, Maja Piščević i Marina Tucaković.

 

Kampanju su podržali i Dragoljub Đuričić, Momčilo Bajagić - Bajaga, Gorica Popović, Vesna Čipčić, Neda Arnerić, Danica Maksimović, Inspektor Blaža, Danijel Korsa, Srđan Gojković – Gile, Ivana Bajić i mnoge druge javne ličnosti.

 

 

Izvor: Kurir

 

 

Uhvati – steriliši – vrati na ulicu, članak iz nedeljnika „Vreme“

Uhvati – steriliši – vrati na ulicu, članak iz nedeljnika „Vreme“, autor Biljana Vasić

Belgrade: Monstrous Case Of Animal Cruelty

The case of Mila, a dog that has been found in Belgrade's suburb with her paws cut off and left to bleed to death, is “just a culmination of general atmosphere and attitude this society has towards animals”, said Danica Drobac, a president of Belgrade-based cooperative of Brigitte Bardot Foundation.

The story has gotten a lot of attention in the Serbian media but Drobac said their organization, The European Initiative 17, comes across new cases of animal cruelty every day.

“The media don't report on cases of crimes against animals, the police and the relevant authorities are not interested in that problem. They simply don't do their job. We live in a society where torture, abuse and killings of animals are tolerated!” she said to Provoices.

It is assumed that Mila, a mixed breed dog about one year old, was laying with her paws cut off for days. B92 reports that Miomir Andjelkovic, a veterinarian to whom she was brought, said it was a miracle that she has survived.

The Mayor of Belgrade, Dragan Djilas, has announced that the city will provide funds for prosthetic limbs, which are the only solution for Mila to walk again.

For anyone who cares about animals, Serbia may not be the place to live in. Drobac and other activists of similar organizations seem to be lonely in their struggle for animal rights. Due to a lack of institutional support, many are even financing the rescuing projects from their own pocket.

“I often receive calls in the middle of the night from people who find abandoned puppies left at the street in carton boxes!” she told to Provoices.

Serbia has adopted Criminal Law which treats animal cruelty as felony in 2006. But, having in mind the number of monstrous cases of animals abuse, the way from adapting to implementing the law seems to be far too long.

“I am going to address an open letter to Serbian President, Boris Tadic, and Minister of Interior, Ivica Dacic, asking them - are we going towards the membership in the European Union with cases of killed puppies, jackals and eagles hanged on the tree, and the dog with all four paws cut off? Everyone talks of Europe, but Europe is also about the system of values we should adapt first!”, said Drobac.

Unlike the puppies that were killed and hanged up the tree in March in the city of Nis, Mila has managed to survive. The medical prothesis she needs are not produced in Serbia so she is waiting for help from abroad. According to B92, until a new home and a solution for her condition has been found, Mila will stay at the veterinary surgery.

Allvoices

Članak iz Press-a

MONSTRUOZNO! Psu odsečene sve četiri noge!

Taksa za kućne ljubimce stiže na uplatnicama „Infostana“

Dokaz da su udomili pse ili mačke, Beograđani će dobijati u azilima, i to će biti dokument koji će ih osloboditi od plaćanja komunalne takse za držanje kućnih ljubimaca. Gradske vlasti računaju na svest građana da će, ukoliko to nisu učinili, svoje ljubimce uredno registrovati, kao što je to već uradilo oko 88.000 Beograđana.

Prema novom članu već postojeće Odluke, komunalnu taksu za držanje kućnih ljubimaca neće plaćati oni koji su udomili jednog ili više pasa i mačaka lutalica.

- Svi koji budu udomili nekog psa, dobiće potvrdu o tome, bez obzira da li se radi o privatnim ili azilima u vlasništvu Grada. Taksu neće plaćati ni oni koji se o napuštenim životinjama brinu u privatnim azilima – kaže za „Blic“ Predrag Petrović, sekretar za komunalne i stambene poslove.

Ovu taksu neće plaćati ni vojne ustanove, policija kao i slepa i slabovida lica za pse vodiče.

Sa druge strane, taksa neće zaobići uzgajivačnice pasa, jer je u pitanju komercijalna delatnost (uzgoj životinja radi prodaje).

Izvesno je da će taksu plaćati vlasnici kućnih ljubimaca iz registra Uprave za veterinu, gde postoji popis svih pasa i mačaka u gradu koji su registrovani i čipovani. Njih je, prema tim podacima, oko 88.000.

Gradske vlasti očekuju da će i ostali vlasnici životinja, koje nisu registrovane, to u dogledno vreme učiniti.

- Računam na svest građana jer se ovo ne radi da bi se zaradile pare, nego za pokrivanje troškova koje zbog ovog problema imamo. Novac će se koristiti za igradnju azila koji su nam neophodni, za pokrivanje troškova nabavke hrane, za sterilizaciju napuštenih životinja - kaže Petrović istakavši da su čak 80 odsto pasa lutalica napušteni vlasnički psi.

Prema najavama, naplata ove takse trebalo bi da počne sredinom godine, a građanima će uplatnice stizati na kućnu adresu preko „Infostana“.

Gradske vlasti se nadaju da će uz pomoć komunalne policije koja bi do kraja godine trebalo da počne da radi, uspeti da „uđu u trag“ svim životinjama u prestonici koje nisu registrovane.

Izvor: Blic

Bez takse na kućne ljubimce

Beograd -- Taksa za držanje kućnih ljubimaca biće dopunjena tako da se ona neće odnositi na one vlasnike koji su ih iz azila ili sa ulice udomili pse ili mačke.

Odluka iz decembra prošle godine da se aktivira komunalna taksa iz 2002. godine za vlasnike životinja biće dopunjena članom kojim će od plaćanja biti izuzeti i oni koji se o njima brinu na ulicama i u privatnim azilima, navodi se u saopštenju informativne službe Skupštine grada.

"Simbolična komunalna taksa za držanje kućnih ljubimaca, u iznosu od 500 dinara godišnje, a koja je deo šire strategije po evropskoj praksi, naplaćivaće se isključivo vlasnicima pasa i mačaka", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će Sekretarijat za komunalne i stambene poslove sredstva od naplate, oko 40 miliona dinara koliko se procenjuje, iskoristiti za realizaciju svih projekata pomoći azilima za pse i strategije rešavanja problema pasa lutalica i njihove sterilizacije.

Sekretarijat je krajem prošle godine preuzeo osnivačka prava nad Veterinarskom stanicom Beograd. "Za pomoć privatnim azilima izdvojili smo 13 miliona dinara, dok je prošle godine taj iznos bio 4,5 miliona. Taj novac namenski je korišćen za kupovinu hrane. Veterinarska stanica će za azile i sprovodjenje strategije dobiti 93 miliona dinara", navodi se u saopštenju.

Planirano je da u ovoj godini budu otvorena dva azila koji će moći da prime više od hiljadu pasa. "Azil koji ćemo da izgradimo na Paliluli imaće i kompletno opremljen hiruški blok za sprovođenje najzahtevnijih zahvata. Da bi bilo jasno koji je obim tog posla, istakao bih podatak da se svakog meseca u Beogradu steriliše više od 300 pasa lutalica", kazao je pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin.

On je dodao da je tokom prošle godine sterilisanio oko 3.500 životinja, kao i podatak da je broj ujeda u prva tri meseca ove godine smanjen za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvor: B92

---

Dopuna Odluke o taksi, tj. oslobađanje od iste, čista je magla: sve i da hoće, nemaju mehanizme da to urade. Problem je u evidenciji: najveći deo uličnih se vodi kao vlasnički, dobar deo vlasničkih uopšte nije ni evidentiran, evidencije nisu ažurne, mesecima ne unose se podaci o vakcinisanju, nema evidencije o udomljavanju, nema evidencije o uginulim. Ni za taksu nema uslova jer bi je većinski uputili starateljima uličnih pasa....  Niko normalan u takvom haosu, obaška što je neprihvatljivo, ne bi uvodio taksu jer ne postoje elementarni uslovi ni za šta!

Streriliši, pa ubij! Članak novinarke Nadežde Jokić za NIN, 16. avgust 2007.

Eutanazija pasa

Steriliši, pa ubij

Zašto i posle godinu dana od usvajanja akcionog plana, po kome se eutanaziraju samo bolesni i agresivni psi, i dalje ubijaju zdrave pse?

Nije, jelda, vest kada pas ujede čoveka, nego kad čovek ujede psa. A da li je vest kada čovek sistematski istrebljuje pse, svoje najbolje prijatelje? Upravo se takvo čišćenje u Beogradu sprovodi već godinama, daleko od novinara, pa i javnosti. O trošku građana.

Gradska vlada tvrdi da se problem pasa lutalica rešavana evropski način, potpuno humanom metodom masovne sterilizacije napuštenih pasa i njihovim puštanjem ili, pak, udomljavanjem. To bar predviđa akcioni plan za sprovođenje kontrole nad psima i mačkama lutalicama, koji je usvojen i po kome se radi od prošle godine. Taj plan navodi CNR program (Catch, Neuter, Release – uhvati, steriliši, pusti) kao jedino moguće rešenje problema i velikog broja napuštenih životinja. Ovaj program preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i Svetsko udruženje za zaštitu životinja. CNR program podrazumeva hvatanje pasa, njihovu sterilizaciju, vakcinaciju protiv besnila, tretman protiv parazita, obeležavanje ogrlicom i mikročipom, kao i njihovo vraćanje na područje na kome su uhvaćeni (pod uslovom da su zdravi i neagresivni).

„Ovim programom se stabilizuje broj lutalica i sprečava nastanak novih generacija. Tako se zaustavlja širenje populacije i sprečava dolazak novih pasa na slobodne izvore hrane. Drugim rečima, cilj ovog programa jeste formiranje manje, zdravije i stabilnije populacije napuštenih pasa. Kako se ove životinje dalje ne mogu razmnožavati, njihov se broj postepeno godinama smanjujnje, pogotovo ako se uzme u obzir prosečan životni vek lutalice – svega dve i po godine“, objašnjava za NIN dr Marijana Vučinić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine, autor ovog Akcionog plana kao i Programa izgradnje i organizacije rada prihvatilišta za napuštene pse i mačke na teritoriji Beograda.

Izgradnja ovog gradskog prihvatilišta, inače, najavljuje se još od marta prošle godine, a do sada nije ni započeta. Štaviše, još nije pronađena ni lokacija za izgradnju, što NIN-u potvrđuje i dr Vučinić.

Šta na sve to kažu društva za zaštitu životinja? Danica Drobac, predsednica društva za zaštitu životinja Evropska Inicijativa 17, koja godinama važi za najaktivnijeg „terenca“, naglašava da je CNR program jedina prihvatljiva i humana varijanta rešavanja problema ali da, „nažalost, iako je Grad usvojio ovaj program još pre više od godinu dana, on se ne realizuje, već se bacaju gradske pare“. Najveća zamerka u sprovođenju programa je, po Danici Drobac, činjenica da se sterilisani psi ne vraćaju na staništa na kojima su hvatani, već se puštaju na nova, njima nepoznata staništa, najčešće van Beograda. „Tako se psi, slabi od operacije, ostave na novim staništima gde ne mogu da se snađu i nemaju izvor hrane, pa najčešće tumaraju dok imaju snage. Najčešće ih udare kola jer ne mogu da se snađu na novim staništima. Masovno nalazimo udarene sterilisane pse po prigradskim naseljima“, kaže Danica Drobac.

Sa njom će se složiti i dr Nada Prokić, profesor ginekologije Medicinskog fakuleta u Beogradu, čuvena u krugovima ljubitelja životinja po višedecenijskoj borbi za humano rešavanje problema napuštenih pasa. „Pse puštaju na nove lokacije i oni masovno nestaju. Kite se brojem sterilisanih pasa a ne vode evidenciju o tome koliko je njih u životu. Kao doktor, mogu da kažem da je to najbrutalniji i najnehumaniji način biološkog istrebljenja mešanaca. Takođe je simptomatično da eutanaziraju velike ženke, a sterilišu manje, jer je to jeftinije. Ne uzima se u obzir to da se manje ženke posle operacije i boravka u Ovči često razboljevaju i imaju manje žanse da, bačene na nepoznatu lokaciju, prežive“, naglašava dr Prokić. Ona napominje da se više od 50 odsto pasa i dalje ubija, a ne samo „bolesni i agresivni“, kako piše u akcionom planu i CNR programu.

„To znači da smo na istom kao pre ovog programa. I Danica Drobac je ogorčena činjenicom da se i dalje ubijaju , i to sterilisani psi. „Kako se u gradu koji nije rešio uzrok ovog problema, nadležni bave samo posledicama? Ubijanjem već sterilisanih pasa dokazuju da ništa ne rešavaju, jer su to psi koji se ne razmnožavaju. Umesto obećanog humanog rešenja, dobili smo samo smanjenje populacije pasa – pse ubijaju u tišini. To je tiha likvidacija, a javnosti se mažu oči. Postoji primetna medijska blokada, pa građani ne znaju šta se radi njihovim novcem“, kaže Danica Drobac.

A da ubijaju – ubijaju. Da nema podataka o realizaciji akcionog plana dostupnog javnosti – nema. „Podaci o broju uhvaćenih, sterilisanih, eutanaziranih i udomljenih pasa nalaze se samo u zoohigijeni. Grad bi trebalo da negde oglašava te podatke jer ja, kao građanin, možda želim da se informišem o broju pasa na ulici, jer izdvajam dinar za to. Veoma je čudno da Grad nema službu koja bi vodilaevidenciju o tome“, kaže dr Marijana Vučinić. Na osnovu podataka dobijenih veterinarske stanice „Beograd“, u čijem sklopu je zoohigijena i šinterska služba u Ovči, dr Vučinić je došla do statističkih podataka koji važi za period od 2003. do 2005. godine. „Prosečno je godišnje hvatano 6086 pasa, od toga je eutanazirano 5680 a udomljeno 434 pasa. Moram da napomenem da nije utvrđen broj napuštenih pasa na 7 prigradskih opština, već samo na 10 centralnih gradskih opština. O statistici o broju uhvaćenih pasa u 2006. godini, od kada je akcioni plan koji sam ja pisala usvojen, još nemam podatke“, kaže dr Vučinić.

NIN je došao do podataka o broju sterilisanih, eutanaziranih i udomljenih pasa iz 2006. godine, od kada je na snazi rad po akcionom planu i CNR programu masovne sterilizacije. U razgovoru sa Đorđem Đokićem, direktorom Veterinarske stanice „Beograd“, saznali smo da se u Ovči vodi baza podataka o svakom psu. „Od početka sprovođenja CNR programa sterilisano je 2455 pasa. Eutanazirano je 1146, dok je udomljen 181 pas. Dakle, radi se na smanjenju broja eutanaziranih pasa, i biće ih sve manje, kao svuda u svetu“, kaže Đokić. Na primedbu ljubitelja životinja da se psi ne vraćaju na stanište gde su prethodno uhvaćeni, Đokić kaže da veterinarska stanica radi po akcionom planu i CNR programu, jer da se ne radi, „bio bi haos na ulicama“, ali da do grešaka u puštanju dolazi. „Naravno, psi se ne vraćaju na prvobitno stanište ako su uzeti sa javnih površina, škola, bolnica i iz centra“. Đokić kaže da se sterilizacije pasa koje donesu vlasnici naplaćuje od 5 do 8 hiljada dinara, dok je za napuštene pse ekonomičnija cena – 3050 dinara, od čega se sam rad naplaćuje 950 dinara.

Za nastavak akcije sterilizacije pasa, inače, u julu ove godine iz gradskog budžeta izdvojeno je novih 5,35 miliona dinara – dovoljno za sterilizaciju više od 1700 pasa.

„Mi smo samofinansirajuće preduzeće, živimo od lečenja koja sprovodimo u ambulanti. Zato vlasnici pasa više plaćaju. Ugovor je sa gradom postignut zahvaljujući niskoj ceni sterilizacije na koju sam ja pristao jer želim da konačno humano rešavamo problem lutalica, putem usvojenog akcionog plana i CNR programa. Moram da kažem da sam, kada smo počeli sa ovim programom, poslao svim društvima za zaštitu životinja pismo u kojima ih pozivam na saradnju putem udomljavanja pasa koje donesemo u Ovču. Samo je Evropska inicijativa 17, odnosno predsednica Danica Drobac došla i pomogla. Ona najviše radi na terenu, dok, moram da kažem, info centar Orke prosleđuje pozive ili Danici ili meni. Oni moraju da se više angažuju na terenu“, napominje Đokić.

Inače, informativni SOS centar je kancelarija za pozive građana vezane za probleme sa životinjama, za koju je Orka dobila sredstva iz gradskog budžeta. Ćokić kaže da se uhvaćeni psi drže 14 dana i da je pansion pre „protočni“, da nije za duže zadržavanje pasa, najviše zbog nedovoljnog kapaciteta. Sa njim se slaže i dr Vučinić, koja smatra da su kavezi „takvi da psi ne bi trebalo da ostaju duže od tri dana“.Ona dodaje da zaposleni nemaju prava da eutanaziraju pse pre nego što prođe 7 dana, jer se time daje vremena da se jave mogući vlasnici pasa ili da društva pokušaju da udome pse. To potvrđuje i Đokić, i dodaje da se moraju uvesti zakoni o puštanju na ulicu vlasničkih pasa, koji se dalje, nebrigom vlasnika, razmnožavaju na ulicama.

Komisija koju je Grad izabrao usvojila je Strategiju rešavanja pasa lutalica masovnom sterilizacijom i primenu CNR programa. Dr Vučinić kaže: „U ime Veterinarskog fakulteta služim dobrobiti životinja na sastancima za sprovođenje ostrategije, kao posmatrač, pored komisije. U toj komisiji sedi i Elvir Burazerović, predsednik Orke, koji je imao zadatak da okupi sva društva za zaštitu životinja u Savez beogradskih društava a okupio je samo tri, od kojih je jedno Orka. Zašto tamo sedi predstavnik samo tih društava? Ostala društva su, iz nekog razloga, isključena. To su društva koja konkretno rade na brazi i zaštiti pasa, na njihovim izvornim staništima. Smatram da društva koja nisu u Savezu beogradskih društava treba da imaju svog predstavnika u komisiji za sprovođenje kontrole, kao i svog posmatrača rada u Ovči. Nakon godinu dana ovog CNR programa, zatraženo mi je da dam pozitivnu ocenu o njegovom sprovođenju, ali ja ne mogu da dam nikakvu ocenu jer nemam uvid u statističke podatke, iskazane prednosti i mane od početka sprovođenja programa. Ja sam na svoju inicijativu kontaktirala društva koja nisu u Savezu, da bih imala barem nekakav uvid u stanje na terenu. Većina primedbi na rad Veterinarske stanice Beograd od strane ovih društava jeste da se psi ne vraćaju na staništa sa kojih su pokupljeni. Oni koji su pušteni, lutaju po novim lokacijama i ja to ne odobravam. Zakon o veterinarstvu kaže da je grad dužan da napuštene životinje hvata i zbrinjava u prihvatilištima na svojoj teritoriji. Pitam se kada će grad da se uozbilji i konačno shvati da nam je hitno potreban gradski veterinarski centar – azil.“

Sa njom se slaže i dr Nada Prokić, koja idealno rešenje vidi u Adi Huji, „gde je prostor ogroman i psi u azilu nikome ne bi smetali“.

Odgovarajući na ove primedbe, Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, kaže da je izdat nalog urbanističkim službama. „U toku je traganje za lokacijom. Prolazimo kroz urbanističke planove i procedure, a novac za to imamo. Ali, pitanje je da li će se novac potrošiti pre nego što se pronađe lokacija. Da ja odlučujem o tome, to bi već bilo gotovo,“ kaže Božović, prebacujući odgovornost za postojeću situaciju na Veterinarsku stanicu Beograd, objašnjavajući istovremeno kako njemu nisu poznati podaci o ubijenim zdravim psima. „Mi smo samo naručioci posla, a dali smo im nalog da se prema psima ponašaju etičnije.“ Na optužbu društava da se ubijaju i zdravi psi, iako je Akcionim planom predviđeno da se ubijaju samo agresivni, stari i bolesni psi, Božović odgovara da je to neprijatna vest za njega, te da on „ne beži od odgovornosti“ u slučaju da se dokaže da se i zdravi psi ubijaju. Sekretar Božović zaključuje: „Ima onih koji traže da se pobije sve živo, a i onih koji bi da se životinje po ulicama šetljaju kao svete krave. Moramo da nađemo sredinu.“

Intervju Jelene Tinske za nedeljnik Tabloid sa predsednikom EI17, 27.12.2007.

ORCA samo parazitira na psećoj nesreći
__________________________________________

Danica Drobac, predsednik Evropske Inicijative 17, tvrdi

Orca je dovitljiva organizacija koja se sporadično bavi životinjama, tek toliko koliko treba da opravda svoje postojanje! Projektom "Info centar" uspeli su da od "zaštite" životinja sebi naprave dobro plaćenu profesiju, što im je očigledno bio i pravi cilj

Piše: Jelena Tinska
 
Posle strašnih slika iz beogradskog šinteraja, koje smo objavili u prošlom broju Tabloida, pod naslovom "Mauthauzen u Ovči", zamolila sam gospođu Danicu Drobac, predsednicu Evropske Inicijative 17, da mi iz prve ruke razjasni neke dileme.

Šta je Evropska inicijativa 17?
- Evropska inicijativa 17 je organizacija koja je spontano nastala 2003. od prve grupe ljudi koja se povezala zahvaljujući dolasku Fondacije Brižit Bardo u Beograd 2002. koja je sterilisala, tetovirala i vakcinisala skoro 900 uličnih pasa o svom trošku! Kada smo shvatili da smo prevareni, jer Dokument o dobrim namerama koji je g. Božović potpisao sa BBF nije poštovan, da neće dirati BB pse, registrovali smo se i otpočeli bitku za njihove živote! Pomogla nam je BBF brojnim otvorenim pismima, kampanjom bilborda, a mi smo protestovali i na Trgu Republike 13. decembra 2003. za pravo pasa na život! Naši psi koji su danas živi - živi su samo zato što smo po njih išli u Ovču onoliko puta koliko su bili hvatani! Rekorder je pas Đole BB 1280 koji je bio hvatan devet puta! Prebrojavali smo ih i dežurali godinama. Pored nas, o uličnim psima brinu i građani koji nisu ni u jednoj organizaciji! Pored populacije pasa na ulicama Beograda, imamo tri mini azila u okolini Beograda i jedan u Budisavi sa 220 pasa.

Šta je ORCA?
  - Orca je organizacija koja se sporadično bavi životinjama, tek toliko koliko treba da opravda svoje postojanje! Prioritetno se bave sopstvenom egzistencijom, skupljanjem novca po svim mogućim osnovama i sopstvenom promocijom u medijima! Životinje su im samo povod! Dovitljiva organizacija, pravi izdanak današnjeg vremena, uvidela je potpuno slobodan prostor u nevladinom sektoru životinja, da drugi "odrađuju posao" oko njih. Pošto je g. Burazerović besposlen čovek, bez zanimanja, imao je sve vreme ovog sveta da "zauzme" sektor, vešto plasirajući sebe kao glavnog i jedinog. Imao je, pritom, otvoren put, jer mi, kao i svi drugi, spasavajući živote, što nam je bio prioritet, nismo stizali na dva fronta istovremeno! Tako se njihova "zaštita" svela na građenje "institucije" Orca i samo na priču o životinjama (tribinice, flajerčici, brošurice, kampanjice itd). Uspeli su da se nametnu svima, i Gradu i medijima! Na taj način je stvorena potpuno iskrivljena slika u medijima: oni koji godinama nose teret ove golgote maltene su anonimni za širu javnost, a "neobavešteni" mediji i šira javnost njihov rad pripisuju Orci! Kome bi drugom! Bave se "salonskim" delom priče, kobajagi institucionalnim delom, a zapravo fingiraju i parazitiraju na trudu svih drugih i nesreći životinja! Politika "nezameranja", donela je organizaciji Orca egzistenciju i monopol u medijima, a psima smrt! Ali, čini se da su na polju ličnog sna bili daleko uspešniji, jer su se konačno "uhlebili". Projektom Info centar uspeli su da od "zaštite" životinja sebi naprave dobro plaćenu profesiju, što im je očigledno bio i pravi cilj! Burazerović je uspeo i ovoga puta, jer je ubedio nadležne da je projekat "Info centar" apsolutni prioritet. Tako su životinje izgubile milione, a samim tim i šansu da ostanu žive u većem broju! Trebalo je novac uložiti u bazu, a ne u nadgradnju! Sve je to još odurnije kad se zna da pojedini građani više rade za životinje i dan-danas sopstvenim sredstvima nego Orca, koja je dobila sve... Ama baš sve!

Šta se konkretno dešava u Beogradu?
- Beograd je, pod jakim pritiskom s polja i iznutra, 2005. odlučio da humano reši pitanje napuštenih gradskih životinja. Napravljena je Strategija, enormna sredstva su izdvojena iz budžeta grada, što je sve pohvalno! Međutim, Program je realizacijom pretvoren u svoju suprotnost. Jer, sve da su u Ovči poštovali Protokol o radu, a nisu, nehuman odnos prema životinjama doveo je do njihovog masovnog stradanja u još gorim mukama! Nisu poštovali ništa, istresali su pse gde su stigli, a ne na staništa sa kojih su uzeti kako nalaže Program i time su im život ugrozili, na raskrsnicama, na obodima grada, umirali su sutradan, brojni pregaženi! Bolesne i zaražene štenećakom ili mačjom kugom su sterilisane puštali na ulice da se muče i da seju zarazu prema drugim psima, štence su sterilisali, pse sa ranama od operacije koje vlaže ili su inficirane, sa koncima istresali su, otvarali su već sterilisane ženke, a ubijali su i sterilisane pse! Ovča je sterilisala 3.500 pasa, za to je dobila 60 miliona dinara, a koliko ih je danas živo, to nikog ne brine. Za Ovču je to bio samo jako unosan biznis! Ostali su samo brojevi njihovih čipova u evidenciji i -  puni novčanici!

Zašto se tek sada raspada koalicija ORCA-SOS ANIMAL-HELP ANIMAL?
- O Koaliciji ne mogu da govorim jer EI17 nije bila njen deo, niti je na bilo koji način učestvovala u njenom radu! Koliko znam, sve je bilo prepušteno Elviru Burazeroviću, tj. Orci, da u ime SOS Animala i Help Animal postupa. Podržavamo Gorana Paskaljevića što je direktora Đokića isključio iz stranke G17 Plus. Verujemo da Paskaljevići nisu bili upoznati sa situacijom, jer često duže borave u inostranstvu.

Šta treba uraditi?
- Svi koji koji su izigrali program smesta treba da budu sklonjeni sa tih mesta, a oni koji su se ogrešili o zakone treba da pred istim odgovaraju! Takođe, treba hitno uložiti novac u infrastrukturu, u izgradnju mini azila, jer bez toga nema humanosti! Treba dovesti ljude koji vole životinje i uvesti potpunu kontrolu na svim nivoima, napraviti stacionare za povređene pse, za štence itd. Jer, nema ničeg osim milionskog Info centra!

Ko je kriv za ovu situaciju i ko, i na kakav način, može da je reši?
- Grad je pogrešio u izboru izvršioca! Mislimo da je i nasamaren! Krivi su izvršioci Programa i to srazmerno udelu koji su imali: Ovča i beogradski savez društava! Ovča zato što je direktno odgovorna za smrt i patnju, a Orca jer nije ispunila svoj deo: kontrola Ovče, medijska afirmacija Programa, edukacija! Imaju posmatrača u Ovči. Izveštaje Tamare Popić, prvog posmatrača, su imali, zašto se toliko dugo ćutalo? I sada se vidi da su psi samo povod, a da su neki posve drugi interesi u prvom planu! EI17 upravo zbog toga nije pristala februara 2005. da Orca bude predstavnik NVO sektora. Žalimo što smo bili u pravu!

 

antrfile

Koliko godina se bavite problemom napuštenih i zlostavljanih životinja?
- Lično, više od 12 godina se bavim uličnim psima. Sa izuzetkom kraćeg razdoblja, uvek sam imala svoje pse i ljubav prema njima me je "izvela" na ulice. Počela sam da primećujem te tužne oči, povijene repove u strahu od ljudi, od predosećanja jezive sudbine koja ih izvesno očekuje, a toliko željne ljudskog dodira i ljubavi... Tako je krenulo, i to Vam je kao začarani krug. Nema nazad kada spoznate svu dubinu agonije njihovog bespotrebnog stradanja u paralelnom svetu koji većina ni ne primećuje! Prvi put sam otišla u šinteraj 1995. godine. Od tada nisam više ista osoba! Stalno mi se vraćaju slike svih jadnih pasa koje su moje oči videle za sve ove godine u šinteraju. Neki su mi pružali šapu, drugi mahali repom, treći prestravljeni drhtali u ćošku tih kaveza... A znam da su svi ubijeni! Možda sam ih baš ja poslednji put videla žive? Tamo su završili brojni divni psi ovog grada. Bolji, plemenitiji i časniji od većine ljudi koje sam upoznala u svom životu! Jedino se životinje rađaju i umiru nevine, ako se nešto i desilo, bilo je po pravilima vrste kojoj pripadaju, što se začoveka ne može reći!