Опет хајка градске инспекције и ЈКП “Зеленило” на кућице за уличне псе у Миријеву – саопштење за новинаре

Заиста ОГОРЧЕНИ и ОМАЛОВАЖЕНИ обраћамо се јавности због праве хајке која се спроводи у последње време НЕЗАКОНИТИМ  одношењем кућица за псе у Миријеву, али и у другим општинама раније.

Док се Удружење и бројни други грађани, у овим тешким и оскудним временима за већину, личним одрицањем и сопственим средствима, својски труде да уличним градским псима олакшају услове тешког живота на улици, правих бескућника, дотле појединци у органима и структурама Града чине све да њихов толики труд – пониште, а СУПРОТНО закону!

Наше Удружење, које је још пре 14 година поставило прве кућице за псе за уличне куце, има, нажалост, пребогат „правни досије“ са надлежним општинским испекцијама, које су нас од 2008, прогањале, као да смо какви криминалци... Правни „маратон“ за сваку постављену кућицу је заиста био изнурујући, у сваком смислу, али смо некако, ипак, успевали, да оне опстану, као што већина и јесте...

Но, уместо напретка и коначне примене Закона о добробити животиња, који је lex specialis у овој области, што значи да је старији и од општих закона, а камоли од градских одлука, као подзаконских аката, које нису усаглашене са њим, који стриктно ЗАБРАЊУЈЕ да животиња буде изложена атмосферским неприликама, ми се суочавамо са, до сада, невиђеном појавом, а то је да се „прескачемо“ као странка у поступку: инспекција доноси „решење“ и упућује га „ЈКП ЗЕЛЕНИЛУ“ да кућице уклони, уместо нама - као странци против које се води поступак?! У ствари, законом предвиђен двостепени управни поступак изостаје, да би се кућице могле одмах уклонити! Такво кршење закона, по свим основама, јесте ускраћивање нама свих права прописаних законом, НИПОДАШТАВАЊЕ нас као Удружења и граћана удружених у њега, али и кривично дело по чл. 147. став 1. КЗРС!

Јутрос, ЈКП „Зеленило“ је дошло са таквим незаконитим налогом да СВЕ кућице за псе у том делу Миријева УКЛОНИ, укупно је било 4, прву су СЕКИРАМА уништили (?!), што је кривично дело оштећења туђе ствари, а људи су се одмах окупили и спречили их да и друге однесу или униште! Овакву „каубојштину“ Београд – заиста не памти!

Секирама су уништили кућицу коју смо у претходном периоду успели да одбранимо кроз законом прописан двостепени управни поступак и која је годинама ту стајала (прочитајте овде).

Само у последњих месец дана на наведени и незаконит начин „ЈКП Зеленило“ нам је однело 5 кућица за псе у Миријеву (прве 4 однете 27.03. опстајале су 14 година)! А током оне заиста поларне зиме, однета је још једна, на исти начин и исто у Миријеву!

КО СТОЈИ ИЗА ОВЕ АКЦИЈЕ? Искуство нам указује да неко лице блиско структурама стоји, јер само „јака веза“, омогућава да се закон заобиђе и кућица одмах уклони! Поражавајуће је да се појединцима дозвољава да буду „изнад“ закона, да њих опслужује ЈКП „Зеленило“, али и запослена лица у градској инспекцији, која треба да „врше надзор“?!

Докле ћемо, ми сви, па чак и Удружења, али и цело друштво, бити таоци таквих добро позиционираних појединаца?

Наше Удружење стално инсистира на усклађивању градских одлука са ресорним законом, али и другим које уређују ову материју, а нарочито у последње 2 године врши снажан притисак на Град, сталним дописима и представкама на незаконит рад инспекције, од како је уведена ова незаконита пракса хитрог уклањања кућице за псе: међутим, до дана данашњег - НИШТА! Закон је донет још 2009, колико деценија, чак миленијума, им је потребно да би се наканили да ову област уреде и тако омогуће свим грађанима да буду једнаки пред законом како јесте прописано Уставом, али и псима да, коначно, уживају права који им је законодавац прописао?

Када се узме у обзир да су неке београдске општине, Стари Град и друге, искорачиле и саме решиле да легализују постављене, а ретке, кућице за псе, управо ценећи уложен труд грађана у бригу о градским псима, али и законски основ и да су медији, сви од реда и то од срца, подржали акцију постављања кућица прошле године, да је град Панчево сам поставио кућице за псе на својој територији, морамо се ЈАВНО ЗАПИТАТИ у чијем интересу, онда, поступају ти који их слањају?

ЛИШИТИ ПСА КУЋИЦЕ ЈЕ ПРЕКРШАЈ И КРАЈЊЕ НЕХУМАН И НЕЦИВИЛИЗОВАН ЧИН, КОЈИ УГРОЖАВА, НЕ САМО ЊЕГОВУ ЗАКОНОМ ПРОПИСАНУ ДОБРОБИТИ, ВЕЋ И САМ ЖИВОТ У УСЛОВИМА ЛЕДЕНЕ ЗИМЕ!

КАКВО СМО МИ ДРУШТВО АКО ТАКО ПОСТУПАНО ПРЕМА УГРОЖЕНОЈ КАТЕГОРИЈИ И ЗАШТО ДОНОСИМО ЦИВИЛИЗОВАНЕ ЗАКОНЕ АКО НЕМАМО НАМЕРУ ДА ИХ ПОШТУЈЕМО?

ЗБРИНУТИ У СВОЈИМ ФОТЕЉАМА МУЧЕ ПСЕ, АЛИ И НАС!

Даница Дробац

Београд 27. 04. 2017

 

Екипа ЈКП Зеленило на терену тог јутра

 

Кућица која је секирама уништена у међувремену је префарбана па није била више зелене боје

 

Место где је била кућица

САОПШТЕЊЕ ЗА НОВИНАРЕ ПОВОДОМ ИНЦИДЕНТА У НИШУ СА УЛИЧНИМ ПСИМА

Београд, 17.март. 2016.

ОДМАЗДА НАД ЦЕЛОМ ПОПУЛАЦИЈОМ

Овом приликом изражавамо жаљење што је С.М. доживела такву непријатност и желимо јој брз опоравак, као и сву срећу њој и њеној породици.

Иако сада, у узаврелој атмосфери у друштву, сви брује против уличних паса – сматрамо да ПСИ НИСУ КРИВИ!!! Свесни да ова изјава неће наићи на разумевање у усијаној атмосфери, чак ће гнев произвести код бројних суграђана, ипак то чинимо јер једино ИСТИНА спасава и једино је она у ОПШТЕМ ИНТЕРЕСУ, а крајње је време да се она изнесе.

Појава паса на улицама је проблем, попут било ког другог, и треба да се реши. Међутим, НИКО– деценијама – на њеном УЗРОКУ не ради, па се њоме ово друштво, нажалост и надлежни, „баве“ од инцидента до инцидента, и сваком таквом приликом искључиво се пси окривљују, као да су они нека свесна бића и „криви“ за свој статус бескућника, па се СВА одговорност на њих пребацује, а надлежне и људе нико ни не спомиње... Заборавља се да је брига о свакој животињи поверена човеку, у овом случају ресорним надлежнима, те једино он може бити одговоран.

Дакле, КРИВЦИ су ресорни надлежни јер не решавају узрок, ма шта износили у јавност, иако за то примају плате, али јавност то не зна, па је лако њоме манипуласти... Сви законски предуслови за то одавно постоје, али узалуд, јер се закони не поштују, псима су ускраћена сва права која им је законодавац дао, па чак и право на живот у већем делу Србије, за шта надлежни не маре. Све што локални функционери износе пред медијима на ову тему и у оваквим (не)приликама, најчешће, је бацање „прашине у очи“ с циљем да себе оправдају и сву кривицу пребаце на псе, да би прикрили сопствену одговорност и свој нерад. Нажалост, такву њихову „матрицу“ већина прихвата, па и медији, јер проблем јавности никада није објашњен, па зато олако добијају подршку дела јавности и медија за незаконите и бесмислене акције одмазде које уследе над свим псима. Хајка на псе се већ захухктала, ОДМАЗДА над свим уличним псима се већ одвија у Нишу, 69 је ухваћено, тако прочитасмо, а усијале су се и друштвене мреже, па тако предлог да се пси отрују, у трену добије преко 50 „свиђања“?! Где ми то живимо, што трује псе, трује децу и људе? Да ли је ово „рецепт“ за „уређену и пристојну“ Србију?

Знамо да не знају да реше проблем, али исто тако, да нису ни заинтересовани, што је већ неприхватљиво. Наше Удружење је јула 2015. послало озбиљне дописе и Градоначелнику Ниша, професору др. Зорану Перишићу, са Предлогом решења, у коме је до танчина проблем појаве уличних паса објашњен и у коме су дата решења, чак таксативно је написано шта треба радити: зашто ништа није урађено? Да ли је Градоначелник уопште прочитао обимни материјал? При чему, новац као „изговор“ је неприхватљив јер решење проблема не подразумева веће трошкове од постојећих, већ његову другачију намену, али и велико ангажовање бројних структура и запослених на изради система: да ли је то био проблем?

Грађани и новинари треба да знају да је појава паса на улицама системски проблем и да се не може решити физичким радњама (склањањем или убијањем: колико се уклони, толико ће нових доћи), већ само системским решењем. Дакле, за решавање проблема, потребни су, као што смо и предложили, „оловка и папир“, политичка воља и велики рад на успостављању система који ће зауставити прилив паса на улице. Дакле, недостатак новца не може бити изговор.

Градоначелникова изјава, да ће радије новац дати за народне кухиње, него за псе, је лицемерна јер пси нису криви за масовно сиромаштво грађана у Србији. Побуњивањем снажних емоција код грађана, желео је не само да се „оправда“ за нерад, већ и политички поен да добије истицањем бриге за грађане. Прихватилиште за псе је законом прописана обавеза сваке локалне самоуправе, па и Ниша. У прихватилиште не треба да се склоне СВИ пси, већ само РЕТКИ, уколико због свог карактера, заиста не могу бити на улици, а то не прелази постојећа средства.

Као увек у оваквим „приликама“, истичу се високи трошкови за исплаћене одштете због озледа од паса: јавна је тајна да је то постао врло уносан и распрострањен бизнис у Србији, на шта стално указујемо, а има елемената који указују и на организовани криминал. Зашто се ни тиме нико не бави? Огреботина, ко зна како настала, подводи се под „ујед“, околности под којима долази до таквог инцидента уопште се не утврђују (да ли је пса тукао и малтретирао, па се бранио), нити се проверававају, као ни идентитет пса на кога неко упери прстом... Упркос бројним законима, овај сектор је годинама потпуно неуређен!

Проблем паса на улицама је веома сложен проблем, који изискује ОЗБИЉАН рад СВИХ органа и служби, кажњавање злостављања и неодговорних власника, али то изостаје, иако важећи закони на то обавезују. Преко половине власничких паса нису ни чиповани, зато се напуштање пса ни не може кажњавати. Између паса и понашања људи постоји узрочно-последична веза, с тога прича о псима је прича о понашању људи према њима, али то се упорно прескаче, па се искључиво пси окривљују као да нихово понашање није последица односа људи према њима- а јесте!

Ми, који се бавимо псима на улици, не успевамо да разумемо, веровао нама неко или не, како се такви инциденти уопште дешавају? Нажалост, новинарски сензационализам уме да од „комарца направи магарца“, али зашто се нама, који их хватамо у наручје, носимо, држимо док их нешто боли и то на огромном узорку паса, нити један једини инцидент НИКАДА није десио ни са једним псом за две деценије, већ треба да сазнамо из медија да су ти улични пси, у ствари, неке „звери“?!

Насиље над псима је генеза сваког уједа, а кинофобија узрок инцидента са њима. Међутим, насиље над псима се не кажњава, иако је реч о кривичним делима која се гоне по службеној дужности, а едукација грађана изостаје, па тако нема ко да им објасни како треба да се понашају при сусрету са псима што би требало да се ради ради превенције оваквих догађаја, као и да им се проблем објасни, а стерилисани пси да се обележе траком упадљиве боје, око врата што би их умирило.

Упркос извештавању свих медија, нисмо успели да сазнамо околности под којима се инцидент на гробљу десио: свако је имао своју верзију? Да ли су пси на гробљу били стерилисани, или је окоћена женкица са младима била узрок? Псе треба стерилисати јер се тиме њихова популација смањује и стишава се њихова нарав. Уверени смо да је целој ситуацији допринео људски фактор, тј. страх и паника, који су ланчано произвели истоветну реакцију код паса, јер су ПСИ ПЛАШЉИВА бића и они су „лакмус папир“ нас самих...

Хајка у медијима је веома опасна јер јавно позива психопате на обрачун са псима, због чега ће страдати бројни невини пси од руке појединаца. Живећи преко 20 година у иностранству, у шест различитих земаља, на различитим континентима, нисам ни у једној од тих земаља приметила да је озледа од пса вест за ТВ дневнике: уједа има у свим земљама, али се у медијима ни не преносе. Додатно, проценат озлеђених грађана у Србији је занемарљив јер је испод 1% упркос броју паса на улицама, те таква халабука не одговара истини! Зато позивамо медије да помогну да се власти натерују да реше проблем, уместо што, несвесно, покривају њихов нерад на узроку проблема, својим активним учешћем у хајци на псе.

Питамо се да ли је оваква хајка, после дужег времена, случајна или има неки циљ? Промену важећих закона који забрањују убијање, иако ¾ локалних самоуправа никад није ни престало да убија псе? За страначке прваке и носиоце извршне власти, закони Србије не важе...

Позивамо Градоначелника Ниша да сместа обустави ХАЈКУ на уличне псе, њихово масовно хватање и да врати све ухваћене псе на локацију, јер ако је један пас, или њих више, неког озледио, то није оправдање да се целој врсти заметне траг! Ниједан пас није исти, као ни човек. Када неко лице изврши неко прекршајно или кривично дело, не хапси се цео крај или град, зар не?

Председник „Европске иницијативе 17“

Даница Дробац

 

HUMANOST U SRBIJI SE BRANI, ALI I NOVČANO KAŽNJAVA! (saopštenje za novinare)

Beograd, 23.avgust 2013.

 

SAOPŠTENJE ZA NOVINARE

 

HUMANOST U SRBIJI SE BRANI, ALI I NOVČANO KAŽNJAVA!

 

NAŠE UDRUŽENJE DOBILO JE ZAKLJUČAK O  IZRICANJU NOVČANE KAZNE U VISINI OD 20.000 RSD OD KOMUNALNE INSPEKCIJE OPŠTINE ZVEZDARA ZATO ŠTO JE KUPILO I POSTAVILO KUĆICU ZA PSA U MIRIJEVU, POD PRETNJOM DA ĆE JE DUPLIRATI, AKO, U ROKU OD JEDNOG DANA, JE NE SKLONIMO!

 

Naše Udruženje je registrovano još aprila 2003. da brine o uličnim psima Beograda. Mi smo volontersko i neprofitno Udruženje, koje ne ostvaruje prihode, niti ima redovne donacije, a uprkos tome godinama ličnim sredstvima sterilišemo, hranimo i, po potrebi, lečimo, uključujući i skupe hirurške intervencije u slučaju udesa automobilom ili pojave tumora, ulične CNR pse Beograda. Takođe godinama kupujemo kućice za pse i postavljamo ih tamo gde konfiguracija terena, ali i komšiluk, to dopušta. Kućice za pse su, ipak, ređa pojava, ako uzmemo obzir da Udruženje ima na sebe registrovano par stotina uličnih CNR pasa, a da svega par desetina uživa privilegiju da ima kućicu. Većina kućica je postavljena još pre desetak godina i uglavnom ih  inspekcije nisu dirale sve do 2008, kada je vlast u Beogradu promenjena, i kada počinje organizovani progon nas i postavljenih kućica, posebno u Mirijevu, od strane komunalne inspekcije opštine Zvezdara koja je zaista neumoljiva, kao da Srbija i Beograd, nemaju niti jedan drugi ozbiljan problem, pa  se valja "dokazati" na likvidaciji kućica za pse ili, koristeći neuređenost ove materije i nečinjenje resornih nadležnih, "ubirati" prihode, po svaku cenu,  za opštinsku kasu od odveć osiromašenih građana, koji, uprkos siromaštvu, nisu prestali da budu ljudi?

 

Godinama smo izloženi maltretiranju komunalne inspekcije Zvezdara koja ne prestaje da donosi rešenje o sklanjanju kućica i o "prestanku" držanja pasa, iako nije zakonom ovlašćenja da donosi rešenja koja se odnose na pse, već samo veterinarska inspekcija. Čak smo se žalili Ministarstvu Pravde i državne uprave na  njen nezakoniti rad jer ne utvrđuje pravilno činjenično stanje i ne primenjuje pravilno propise. Međutim, nismo se spasili upravnog i iscrpljujućeg maratona sa dotičnom inspekcijom, koji je odavno postao neizdrživ jer smo progonjeni kako kakvi izgrednici ili krimnalci, a samo pomažemo volonterski uličnim psima i ni po jednom osnovu ne delujemo u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja usvojenom još 2009. koji dotična inspekcija, ali i druge resorne službe, sa zadovoljstvom ignorišu - na štetu pasa, ali i našeg delovanja! Ulični psi su posebno ugroženi i lišavati psa kućice u kojoj je godinama živeo je ravno ugrožavanju njegovog života jer su zime oštre i zaista nemaju gde da se sklone  kada je sneg i led svuda, a temperature u velikom minusu!

http://evropskainicijativa17.blogspot.com/2011/11/nezakonito-postupanje-komunalne_03.html

 

Juče smo primili Zaključak o izricanju novčane kazne koji je u prilogu, a kao što ćete videti komunalna inspekcija je izrekla najviši iznos kazne jer se ona kreće u rasponu od 5000 do 20.000: gde je tu načelo srazmernosti u pogledu visine kazne, sve i  da uopšte ima "osnova" da nas kazni? Ovaj Zaključak jeste presedan i po dva druga osnova. Naime, do sada je komunalna inspekcija tražila da kućice sklanjamo, ali nije izricala novčane kazne, a u konkretnom slučaju, dodatno na postojeću izrečenu, preti novom iste visine ukoliko kućicu za pse ne sklonimo u roku od  1 dana?! Usput, i sam rok, od 1 dana, ukazuje na zlonamernost i progon  jer čime se takva "hitnost" postupanja može opravdati, pošto se kućica već godinama nalazi na istom mestu?

 

Ako su medijske vesti svakodnevno preplavljene informacijama o basnoslovnim krađama ogromnih svota novca od strane pojedinaca na vlasti ili u zvaničnim strukturama, brojnim zloupotrebama svake vrste dotičnih, nelegalnim svakolikim radnjama i sagrađenim ilegalnim objektima, čak čitavih naselja (Kaluđerica, na primer), a koje, po običaju, završavaju kao  puke vesti, retko dobijajući sudski epilog, kako treba mi da se osećamo i šta da mislimo kada za takav lični napor i žrtvu da pomognemo nezbrinutim životinjama, umesto pohvale i društvenog priznanja, po uzoru na normalna društva gde se humanost i filantropija cene i promovišu, se oglašavamo "KRIVIM" i još se traži da PLATIMO NOVČANU KAZNU?

 

Ovaj Zaključak je epilog dvogodišnjeg maratona sa komunalnom inspekcijom u kome smo do sada uložili 3 žalbe na njena rešenja i zaključke, a koja je ona sistematski odbijala bez obzira što smo se pozivali na zakonske odredbe? Pritom, svaki put smo platili administrativnu taksu, sada je 380,00 dinara, kao uslov za podnošenje žalbe, iako je većina nas nezaposlena i nadljudskim samoodricanjem jedva uspevamo da i dalje brinemo o životinjama, ali od nas se, izgleda, očekuje da finansiramo opštinu Zvezdara?

 

U Mirijevu, objektivno, ima toliko posla za komunalnu inspekciju opštine Zvezdara jer pravog komunalnog otpada i nereda ima na svakom koraku, kao i prljavštine na nekim delovima koji niko nije nadležan da čisti (pošaljite ekipu, pokazaću neka se sami uvere), pregršt ilegalnih klupa penzionera i svakog drugog haosa i uzurpacije javnih površina, ali sve to - očigledno - nju ne interesuju - već samo psi i retke kućice za pse?!

Potpuno je očigledno da se radi o otvorenoj i gruboj diskriminaciji nas koji štitimo pse i njihova prava propisana Zakonom o dobrobiti životinja, mi smo jednako progonjeni, kao i sami psi, u ovome društvu, koje je usvojilo Zakon o zabrani diskriminacije: kako je to moguće onda?

 

Zakonom o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS" 41/09), konkretno čl. 7. i čl. 20, propisano je da nijedna životinja ne sme biti izložena atmosferskim neprilikama, tj. da mora imati sklonište, pa ako nadležni, čija je to zakonom propisana obaveza da psima obezbede sva prava garantovana pomenutim Zakonom to ne čine, a umesto njih to učini Udruženje registrovano po zakonu da se stara o uličnim CNR (sterilisanim i čipovanim) psima, zar treba zbog primene zakonskih odredbe da bude NOVČANO KAŽNJENO? Komunalna inspekcija opštine Zvezdara je pogrešno primenila materijalno pravo jer se pozvala na čl. 34.st.1. tač. 3 gradskeOdluke o održavanju čistoće, tretirajući kućice za pse kao "ambalažu" ili "robu" na javnoj površini? U pravu postoji hijerarhija i nijedan podzakonski akt, a gradska Odluke to svakako jeste, ne može biti pravno stariji od samog zakona. Štaviše, "lex posterior, derogat legi priori" što znači da usvajanje novog zakona ukida sve odredbe koje su u suprotnosti sa njim bez obzira u kom se aktu nalazile.

Uložićemo Žalbu (četvrtu) i na ovaj Zaključak, međutim žalba ne odlaže izvršenje, a pošto prete prinudnom naplatom, verovatno će blokirati račun Udruženja, a time bi dodatno naudili psima jer bismo bili sprečeni da kupujemo granuliranu hranu za pse po povoljnijim cenama, što činimo kada skupimo novac između sebe i platimo je dobavljaču preko Udruženja. Mi novca nemamo, a sledi poslednji izvod iz banke kao dokaz za izneti navod.

 

 

Ozbiljno smo zabrinuti za stepen otuđenosti pojedinih službi, a ponekad i sudova, od stvarnog života i potreba ljudi, koji su izmučeni, a okruženi brojnim stvarnim problemima koji oni, koji za to primaju platu, ne rešavaju, već se ponašaju kao da su sami sebi cilj, a na istovetan način primenjuju i propise, umesto da služe uređivanju odnosa. U prilog prethodnom, podsećamo:

 

1. da je Profesoru istorije koji je vodio učenike na Kalemegdan izrečena novčana kazna od strane Prekršajnog suda jer nije položio za turističkog vodiča, umesto da je javno pohvaljen što svoje slobodno vreme, a radeći za malu platu, koristi da decu dodatno obrazuje?!

 

2. da je čoveku koji je u sred zime polu -mrtvu i promrzlu mačku spasio od sigurne smrti, takođe izrečena novčana kazna od istog Suda jer je mačku u kutiji stavio ispred vrata svoga stana (stan mu je bio pun životinja i nije mogao da je uvede), a prijavila ga je komunalna policija Sudu, umesto da je u nekim novinama javno pohvaljen za iskazanu humanost?!

 

Sada je naše Udruženje na redu: šta se desilo sa ovom zemljom i kuda vode ovakva postupanja i koji model ponašanje se propagira ovakvim odlukama, ako se žele novčano kazniti retki ljudi koji se nisu otuđili od stvarnog života i koji su zadržali običnu ljudskost u ovim teškim prilikama po sve? Šta je alternativa, nasilje i sebičluk, odveć dominantan kao "model" ponašanja u ovome društvu?

 

U oba ova slučaju trebalo je da - ti ljudi za primer svima - novčano budu kažnjeni, a nisu jer su se mediji, srećom, digli na noge u odbrani “normale” - hvala Bogu! Iskreno se nadamo da će u ovom, našem slučaju, mediji istovetno reagovati jer jedino njihov pritisak može zaustaviti ovako naopak i nelegitiman naum. Napominjemo da bismo najviše želeli da nam dotična inspekcija i sama opština Zvezdara da, makar, privremeno dozvolu, što smo i ponudili u jednoj od žalbi, pozivajući se na Direktora “Tvrđave” koji nam još 2006. dao dozvolu da postavimo kućicu za psa u srcu Beograda, na Kalemegdanu, ili da se, makar, uzdrže od postupanja po ovakvim prijavama dokonih penzionera koji mrze pse uglavnom zbog svog ruralnog porekla, međutim, to nije za očekivati od strukture koja troši naš novac, ali i zdravlje i život, na ugnjetavanje malobrojnih preostalih plemenitih ljudi, pa čak i Udruženja za zaštitu životinja.. Postupanje po “prijavi” jedne osobe, iako u okruženju žive hiljade ljudi, je diskriminacija svih ostalih, ali i relikt minulog sistema u kome takve službe, poput inspekcije, sebe doživljavaju isključivo kao kaznene, a ne kao posrednike u rešavanju, eventualno, problema jer za to nisu sposobne.

Nezakonito postupanje komunalne inspekcije opštine Zvezdara

Maltretiranje i iživljavanje nad ljudima koji brinu o psima ne jenjava. Komunalna inspekcija opštine Zvezdara zaista prednjači u kršenju postojećih zakona i propisa.

Danas počinje rok od 2 dana (zna se u kojim situacijama se daje tako kratak rok) dat za uklanjenje kućice za pse u Mirijevu, u ulici Ljubiše Miodragovića 12, iako postoji saglasnost 90% stanara pomenute zgrade. Sila boga ne moli!

Uprkos činjenici da su stanari koji tu žive saglasni, komunalna inspekcija opštine Zvezdare je već izlazila na teren povodom iste kućice 12. januara 2010, kojom prilikom je sam predsednik skupštine stanara potvrdio da postoji saglasnost stanara. Međutim, komunalna inspekcija ne mari za to i donosi Zaključak o izvršenju, tj. o njenom uništenju (!), naravno na teret postavljača V.Nikolić.

Komunalni inspektor opštine Zvezdara, J. Nedović, na čije nezakonito postupanje EI 17 se žalila i samom Gradonačelniku, ali i gradskom Sekretarijatu za inspekcijske poslove, ponovo je nezakonito postupila – bez problema, očigledno uzalud, navodeći u Rešenju od 24.10.2011. da imenovana nema saglasnost, iako ju je čak pokazala dotičnoj inspektorki?!

Po Zakonu o održavanju stambenih zgrada, član 17, propisano je da skupština stanara odluke donosi većinom glasova, a to je po zakonu 51%, a V. Nikolić ima 90% što je više nego dovoljno! Zatim, članom 14. istog Zakona propisano je o kojim poslovima skupština stanara odlučuje, što znači da o postavljanju kućice može da odluči s obzirom da je postavljena uz zgradu.

Komunalni inspektor J. Nedović, ne samo da unosi netačne podatke u svoja rešenja, već u potpunosti ignoriše Zakon o održavanju stambenih zgrada koji daje pravo građanima da se u pogledu nekih stvari sami dogovore. Postavlja se logično pitanje u čijem to onda interesu dotična postupa? Odakle pravo bilo kojoj gradskoj službi da uskraćuje građanima ona prava koja im je zakonodavac dao?

Dotična je takođe 3.08. 4 kućice za pse na drugoj lokaciji, ali u Mirijevu, bez ikakve zakonom predviđene procedure, dala Romima da ih nose: imovinu našeg Udruženja?!

I bez aktuelne izborne hajke na pse, mi koji godinama dobrovoljno brinemo svojim sredstvima o beogradskim starateljskim (sterlisanim) psima, smo godinama izloženi teroru gradskih službi, diskriminaciji i kao duhovi smo u ovome gradu jer javnost je uvek ostajala uskraćena za muke i patnje kojima smo izloženi svakodnevno – kao i oni o kojima brinemo! Čudne prioritete ima “evropska” Srbija.

Izlišno je govoriti, posebno u ovome trenutku, kada dve smene šintera vitlaju Beogradom i kupe pse, da je zakonodavac i tim jadnim psima dao brojna prava, pa i pravo na zaklon od vremenskih neprilika (Zakon o dobrobiti životinja, čl. 7. i 20), svesni da takve teme ne povećavaju tiraž, niti se uklapaju su sistem vrednosti koji se zagovara i promoviše u medijima.

Kao žitelji koji živimo, takođe u Mirijevu, zaista je neshvatljivo da je nekima dozvoljeno BAŠ SVE: da prave svoje klupe, peku paprike, ajvar u sred Beograda, prave deponije, parkiraju čak traktore ispred zgrada(?!), nelegalno grade, ograđuju zelene površine, uzurpiraju javne površine, a komunalna inspekcija Zvezdare se samo bavi kućicama za pse?! Neko može baš sve, a nama nije dozvoljeno ni da živimo!

Ovde se ne radi o kućici za pse, ovde se radi o NASILJU NAD LJUDIMA i zloupotrebi svega što treba da služi nama – gradjanima! Ako tako treba da živimo – bolje da nas nema!

Protiv pasa se vodi specijalni rat (saopštenje za novinare)

Uključivanjem svih najvažnijih elektronskih medija u Srbiji u hajku protiv pasa i to u udarnim terminima, u glavnim informativnim emisijama, kontinuiranim emitovanjem snimljenih priloga o incidentima sa psima, pa čak i samog čina hvatanja pasa od strane šintera u Šumicama i na Dedinju u periodu od 11.10. do 15.10.2011. napravljen je opasan presedan u ovoj zemlji sa dalekosežnim posledicama.

 

Činom emitovanja hvatanja pasa pomenuti elektronski mediji (TV Pink, RTS 1, Studio B TV, B92 TV, TV Avala, i Prva TV) su flagrantno i u kontinuitetu kršili Zakon o radiofuziji, član 68, tačke 5. i 6, što nisu smeli, međutim, na takav njihov postupak niko nije reagovao, pa čak ni RRA, iako se previđena novčana kazna po članu 113, tačka 2, kreće u rasponu od 300.000 do 1.000.000 dinara. Napravljen je još jedan prekršaj jer gledaoci nisu upozoreni na sadržaj koji sledi, a koji je uznemiravajući za sve osetljive ljude. Sve ono na šta se iole civilizovani svet zgražava, u Srbiji je postalo "normalan"sistem vrednosti i još se servira u informativnim udarnim terminima bez ikakvog prethodnog upozorenja kada su psi u pitanju?!

 

Zaista se pitamo kako je to moguće i dokle više? Da, zaboravili smo, da kada su psi u pitanju: sve je svima dozvoljeno! Zar treba jedna neprofitna i volonterska organizacija koja se stara o uličnim psima da brine i o poštovanju zakona u ovoj zemlji i da štiti duševni mir njenih stanovnika pored tolikog broja zaposlenih u brojnim institucijama ove države koji za takve i slične povode primaju plate iz budžeta?

 

Izvršen je silovit medijski udar na pse, iako su pomenute ujede naneli vlasnički psi, a vešto je cela hajka podmetnuta, kao i uvek, uličnim psima; a odmah nakon toga, "spontano" je usledila nikad ranije upamćena i organizovana šinterska racija po celom Beogradu u dve smene šintera, skupljajući neselektivno sve pse, dobrim delom i starateljske koji ne prave nikom nikakav problem jer godinama žive na ulicama bez ijednog incidenta. Da apsurd bude savršen i potpun, većinu tih pasa su, oni koji ih danas hvataju i bez valjanog razloga osuđuju na doživotno zatočeništvo, još juče, sami vraćali među ljude jer su pitomi. U ovoj zemlji odavno nam je poznato da svako sa psima može da radi šta hoće.

 

Televizije u takvom "presudnom trenutku za celu naciju" nisu uzele izjavu niti jedne NVO - jer ako je cela Srbija podignuta na noge - zbog pasa, red je bio da se i njihov glas čuje. EI 17 se ponudila TV Pinku, pošto je imala prijavu za zlostavljanje malog vlasničkog psa iz Zemuna, ali nisu nas udostojili ni odgovora - toliko o kulturi komunikacije najgledanije televizije u Srbiji. Niko mu nije pritekao u pomoć, te ma koliko to zvučalo kao čista jeres u ovoj uzavreloj situaciji danas - pas nije kriv jer niko nije hteo da to spreči! Ali, to su teme koje medije u principu ne interesuju. Novinarsko pravilo o dve strane, kada su psi u pitanju, retko važi.

 

Iznenadili smo se kada smo na snimcima hvatanja pasa videli i policiju - iako su bili u štrajku i sami izjavili da će izlaziti samo za krivična dela?! Zar je moguće da je hvatanje pasa po ulicama postalo krivično delo preko noći, a u nečijem interesu? Organi represije svake države u Beogradu se koriste za hvatanja kučića?! Demonstracija strašne sile i nasilje.

 

Medijska hajka uperena protiv uličnih pasa započeta 2000. nikada nije ni prestala. Psi su tada izvučeni iz potpune anonimnosti i stavljeni pod reflektore kamera i javnosti da bi postali, dosad, neviđene žrtve medijske eksploatacije i manipulacije. Niko se tako predano i kontinuirano ne proganja kao psi u ovome društvu, ali i demonizuju.

 

Pristup problemu pasa na ulici je nedopustivo površan, pretežno proizvoljan i nadasve ličan. S obzirom da odgovornosti prema građanima nema, oni su ostali uskraćeni za osnovne informacije o suštini ovog problema, o merama koje se preduzimaju i o poželjnom njihovom ponašanju prema psima. TV Pink se, nedavno, prilikom emitovanja hvatanja pasa oko o.š. "Pavle Savić"(dakle, nije prvi put) u Mirijevu, ali i zmija, potrudio da pozove stručnjaka za njih koji je izjavio da nisu opasne, ali zato za pse: nikoga, kao i uvek! Žalosno je i neoprostivo što se mediji psima bave samo od incidenta do ujeda!

Geneza svakog ujeda jeste nasilje nad psom, a kinofobija uzročnik svih incidenata sa njima.

Sledstveno tome, a imajući u vidu da je svaka hajka, zapravo, poziv na linč nekoga, u ovom slučaju pasa, da li je dopustivo da elektronski mediji države koja se nada statusu kandidata za članstvo u EU pozivaju na nasilje?

 

Zašto na ovakve javne pozive na nasilje ne reaguje niko: ni institucije, ni organi, ali ni brojne resorne NVO koje se dobro kotiraju u medijima jer se finansiraju iz inostranstva?

 

Hajka podstrekava na vršenje krivičnih dela, uzbunjuje javnost, izaziva paniku (krivična dela), a kao da to nije dovoljno, SVESNO indukuje enormne količine straha građanima od pasa, čime se stvaraju idealni uslovi za rat između ljudi i pasa što će neminovno dovesti do frapantnog porasta broja ujedenih građana i broja ubijenih ili zlostavljanih pasa. ČIJI JE TO CILJ u stvari?

 

Da se razumemo, ujeda i incidenata sa psima ima u svakoj zemlji i biće ih uvek jer je život sačinjen i od incidenata, PA I SA PSIMA. Međutim, davanje tolikog prostora u medijima, pa još u vestima, je zaista bolesno, posebno što vest o ubistvo čoveka ili nekom drugom stradanju ljudi, bude emitovana jednom i uglavnom se ne ponavlja, dok se sadržaji o incidentima sa psima emituju kao serije - do iznemoglosti! Da li je to normalno?

 

Da, u Srbiji se vodi specijalan rat protiv pasa jer ovakvo medijsko "izveštavanje" o psima zaista nosi brojne obrise klasičnog: perfidnost, građani, a ni psi ne prepoznaju da su meta napada, ispada da se to prirodno desilo (a u stvari je isprovocirano), cilj je promeniti mentalnu matricu svesti na način koji odgovara ciljevima (uništenju uličnih pasa) i dirigovati misaonim procesom stanovništva. KO STOJI IZA TAKO NEČEG MONSTRUOZNOG U SRBIJI?

 

Zašto neko tolike godine krije istinu sprečavajući građane da razumeju problem i da nauče da žive sa psima na ulici? Zašto im niko nije objasnio da pasa mora biti jer još uvek ne postoje mehanizmi za sprečavanje priliva novih? Zašto niko nije pitao one, kojima "smeta" neki pas koji ih ne dira, da li bi voleo da mu, umesto njega, sutra dođu neki nepoznati koji će ga možda dirati? Zašto neko stalno održava opšterasprostranjenu zabludu da se psi mogu skloniti, i na njoj gradi sukob onih koji ih ne vole sa nama? Kako nas onda to mediji informišu?

Ovo intenzivno sklanjanje pasa po Beogradu je običan predizborni trik.

 

EI17 je koristeći svetske metode, a prema podacima "Veterine Beograd" uradila Analizu ujedljivosti uličnih pasa Beograda, koja pokazuje da Beograd, sa hiljadama pasa na ulicama, ima 0,11% ozleđenog stanovništa na godišnjem nivou,neuporedivo manje od zemalja koje nemaju pse na ulici! S kojim pravom su onda - potpuno neutemeljeno u činjenicama -ulični psi Beograda satanizovani u medijima i u čijem interesu?

 

Pored svega, ako građani Srbiji nemaju većih i ozbiljnijih briga od kučića, od nasušne kore hleba i opšteg očaja, onda je ovo retko srećna zemlja, samo što oni to nisu ni primetili.

U nastavku su prikupljeni podaci o broju televizijskih priloga na temu pasa u samo nekoliko dana, kao dokaz navedenog, a količina je zastrašujuća - dostojna čuvene Gebelsove propagande!

 

 

 

 

 

 

Hvatanje pasa Šumice/Dedinje:
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 20:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:02:28
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 18:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:29
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 17:45:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beogradska hronika Trajanje: 00:01:31
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 18:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:02:28
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:09:27
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:51
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:01:14
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:01:17
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:20:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:00:38
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 07:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dobro jutro Trajanje: 00:14:14
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 09:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Otvoreni studio Trajanje: 00:01:49
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 07:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beograde, dobro jutro Trajanje: 00:06:44
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 17:40:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:00:45
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:02:00
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:00:47
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:00:43

Vlasnički u Zemunu:
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 16:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:01:38
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 18:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:00:41
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:02:02
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:20:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:01:36
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:20:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:01:36

Protest protiv hajke:
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 18:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:20
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:16
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:02:03
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 16:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:02:03
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 18:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:02:03
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:03:23
Datum: Pon, 17/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 09:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Otvoreni studio Trajanje: 00:02:28
Datum: Pon, 17/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 07:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beograde, dobro jutro Trajanje: 00:03:35

Najava promene zakona:
Datum: Uto, 18/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 17:45:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beogradska hronika Trajanje: 00:02:04
Datum: Sre, 19/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 06:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Jutarnji program Trajanje: 00:02:08

Nezapamćena hajka na pse, a posebno ulične – „Igre bez granica“ (saopštenje za novinare)

Beograd, 26. 10.2011.

Poštovani urednici i novinari pisanih i elektronskih medija,
Poštovani građani Beograda i Srbije,

Sa bolom u srcu i sa nevericom u duši konstatujemo da je sam đavo uzeo stvar u svoje ruke u Beogradu i u zemlji Srbiji sa ovakvim medijskim „informisanjem“ građanstva.

Kako je moguće da se tako nesrazmeran medijski prostor prioritetno poklanja manijakalnom progonu pasa, a da sa druge strane mediji nisu zainteresovani da informišu građane o bezmalo masovnom stradanju uličnih pasa na pojedinim lokacijama ovog grada?

TROVANJE uličnih, ali i vlasničkih pasa, kao i NASILJE nad njima su odavno dostigli zastrašujuće dimenzije koje nose ozbiljan predznak patologije i bolesti čitavog društva, a da niko od onih koji primaju platu iz budžeta, neće time da se bavi, dok mediji ne žele o tome da izveštavaju?


NAPAD PSIHIČKI BOLESNOG NA ŽENU I MIRNE STARATELJSKE PSE

Lično, juče sam doživela da mi psihički bolesnik koji se godinama leči u odgovarajućoj instituciji, a neki „odgovoran“ lekar ga je pustio, sa teškom macolom i ogromnim metalnim teškim klještima, preti – ubistvom, da me vređa najstrašnije jer zna da ja hranim ulične pse u kraju?!

Zatim je, pod izgovorom da je on napadnut, pa njegova ćerka ujedena – a sve je laž, ćerke su mu odrasle i divne – čak imaju i psa, krenuo po kraju da macolom ubije dobre starateljske pse koji su godinama tu bez i jednog jedinog incidenta?! Niko, ali niko od velikog broja prisutnih građana nije hteo da pomogne da mu se hladno oružje oduzme jer su svi – poverovaši u njegove lažne priče, a ne znajući da je stvarno poremećen, maltene imali „razumevanje“ za njegovu nameru?!

Samo sam se ja, kao žena, suprotstavila i sprečila da ubije psa koji je mirno ležao i čak mu se radovao jer je mahao repom, a bolesnik macolom da ga udari u glavu. Jednog psa je potkačio jer nije uspeo da pobegne.


POLICIJA ODBILA DA GA SKLONI SA ULICE I SMESTI

Divljao je poprilično vremena, zvala sam policiju koja je došla, ali je odbila da ode kod njega iako sam im rekla, pošto živi u mojoj zgradi, da je stvarno psihički bolestan i da se leči?!

Zvala sam sve i tražila da se pod hitno vrati u instituciju jer je agresivan i opasan po okolinu, međutim policija iz Mirijeva je odbila da primeni postojeću proceduru koja omogućava da se takvi smesta sklone jer je sve svela na psa, kao i obično?! Nije vredno napominjati da je reč o dva krivična dela jer nas, građane, u ovoj zemlji nema ko da zaštiti – sve je uništeno, pa i policija!


NAPADAO I DRUGE I VREĐAO

Dotični bolesnik je napao i komšiju koja ima 70 godina jer mu „dira ženu na autobuskoj stanici“(?!), te mu je pretio da će ga zaklati – kad tad, iako ni u kakvoj vezi nije sa psima, za razliku od mene. Ovo potvrđuje poremećenost dotičnog. Celo prepodne je vitlao, udarao metalne stubove macolom,. divljao i niko nije bio nadležan da se takav čovek smesta skloni.Da je neko pozvao za psa koji je samo zalajao, makar i na zvezde, šinteri bi hitro došli i odveli ga! Da se ovako nešto desilo u ma kojoj zemlji, čak ne ni evropskoj, za pet minuta došlo bi troje kola da ga sklone gde mu je i mesto.


ZAMENA TEZA. NISU PSI PROBLEM VEĆ LJUDSKI OLOŠ

Ludnice su pune, a koliko čujemo i zatvori, bensedini se više neće prodavati kao bombone, a ostali smo samo mi i ulični psi „na izvolite“ svima i ovom lakovernom i neupućenom narodu koje veruje u sve što mu se servira, pa tako i u zamenu teze , da su ulični psi njegov najveći problem, a ne glad, opšte siromaštvo i bespuće miliona uništenih ljudskih života.


IZBORNI POENI

Neko je namerno pokrenuo i profesionalno – bez zamerke – ovu do sada najagresivniju kampanju protiv uličnih pasa odradio, iako su četiri ujeda počinili isključivo vlasnički psi, sve je vešto podmetnuto uličnim psima: zašto? Zato što onaj ko upravlja ima politički i svaki drugi interes u ovom predizbornom periodu u toj oblasti, a mediji, umesto da budu kontrolori vlasti, zajedno sa političkom opozicijom i nevladinim sektorom, u Srbiji su pretvoreni u servis izvršne vlasti na ma kom nivou.

Politički i izborni interes je interes, čak i za to imamo delimično razumevanje, ali da cena političkog poena pred izbore bude svesno podsticanje na nasilje i ugrožavanje stotine života i ljudi i uličnih pasa, to je ipak preskupo i nedopustivo.Demokratija u Srbiji ne sme da se pretvori u izbornu tiraniju!


STRADANJE NEDUŽNIH

Ne prihvatam da moj život, ili život bilo bilo koga drugoga, ko brine o napuštenim životinjama, ili samo šteta svog psa, bude ugrožen jer nas je neko, svesno ili nesvesno, a zarad sopstvenih ciljeva, označio kao žive mete i time usmerio sve problematične kategorije ovog društva, duševne bolesnike, alkoholičare, nasilnike, ovisnike i sve primitivce na iživljavanje nad nama, čak i obične medijski indoktrinirane građane misleći da ih mi „ugrožavamo“ i da napadom na nas „čine dobro delo! Za preko šesnaest godina brige o uličnim psima, ovo sam prvi put u životu doživela!

Zato molimo one koji upravljaju, ali i medije da ako već institucije ne funkcionišu u ovoj državi, da makar naše živote poštuju i da prestanu ove „igre bez granica“jer zaista mogu dovesti do još većeg i ozbiljnijeg stradanja nedužnih na sve strane.

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

„Epidemija“ masovnog trovanja životinja u Beogradu ne jenjava, nisu pošteđene ni vlasničke! (saopštenje za medije)

Samo dan nakon slučaja zaziđivanja mačaka i njihovog oslobađanja, saznajemo da je u Ralji, ulica Ljubivoja Gajića 19, NN lice, sto posto neki „komšija“, posulo kreozan u privatno dvorište S.S. koja ima mačke! Naša članica, Snežana, otišla je da nahrani mačke jer je vlasnica bolesna i morala je da ode na hemo terapiju, a po dolasku zatekla je jednu mačku mrtvu, njeno mače i mačora koji se borio za život... Prizor je bio jeziv, celo dvorište je bilo žuto! Pozvali smo policiju, koja je izašla na teren. Pitanje koje nas godinama muči jeste kako smeju takvi da u tuđe dvorište bacaju otrov i tuđe životinje da ubijaju? Pa gde su tu osnovna prava, na privatnu svojinu, na privatnost i na pravo da se ima životinja? Da ne govorimo o emotivnom bolu žene već ozbiljno narušenog zdravlja?! Strašno i nedopustivo....

Iste nedelje kada je na Bežanijskoj Kosi ubijeno šest uličnih pasa, javila nam se očajna J.V iz Rušnja, Opština Čukarica, adresa Like Ružića, tražeći našu pomoć jer su joj komšije, takođe kreozanom otrovale tri psa: Cucu, Bakija i Lolicu, malo štene (slike u prilogu)! Ubijena je i kuca koju je vlasnica svojevremeno usvojila od pokojne Goce Sitarice, koja je bila član EI 17 i koja je, zajedno sa svojom porodicom, tragično ubijena o čemu su mediji pisali. Devojka je bila van sebe jer od 2007. do ovog slučaja otrovano joj je pet pasa! Ko si ti «ljudi» koji ne dozvoljavaju drugim ljudima da imaju svoje životinje? Jelena nam je rekla da su svi psi likvidirani i u susednoj ulici, takođe vlasnički, u ulici Save Hadžića 4 i 5! Kakav je to bezobrazluk, uvek iste manjine, koja sebi daje sva prava, a drugima ni jedno jedino?!

Istih tih dana, otrovan je ulični pas na Novom Beogradu, kod Yu Biznis centra, mlad, mazan i „odrađen“ (čip 688050000357101) o kome je brinuo S.Č. On je otrovan mišomorom. A u drugom delu Beogradu, u Mirijevu, jedva je preživeo trovanje kreozanom pomešanim sa još nečim, pas isto tako odrađen u Rakovici (6880500000332713), mlad i mezimac grupe divnih mladih ljudi koji su se borili za njegov život 72 sata! Hvala plemenitoj mladosti Mariji, Nataši, Jeleni, Ivani i drugima. Na Senjaku je takođe otrovan vlasnički pas istih tih dana!

 

Pitamo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ima li nameru da izvrši konfiskaciju zabranjenog pesticida, kreozana? Čemu zabrana, ako ga ima u tonama u posedu zlih ljudi?! Truje se cela Srbija i sav živi svet kontinuirano i nekažnjeno... Nadasve primitivno!

Policija je izvršila uviđaj u svim pomenutim slučajevima trovanja, forma je ispunjena, ali podsećamo da do sada ni jedan jedini trovač nije identifikovan i osuđen, iako se radi o većem broju krivičnih dela (čak i o izazivanju opšte opasnosti) i iako se psi i mačke, deceniju unazad, masovno truju u ovom gradu.

Masovno i kontinuirano trovanje vlasničkih životinja, suprotno uvreženoj matrici, dokazuje našu tezu da takvi ubijaju životinje jer ih mrze, a ne zato što ih ugrožavaju!

Zemlja i grad u kome se „sugrađanima“, uprkos civilizovanim zakonima, „dozvoljava“ da dnevno ubijaju životinje se sama ispisuje iz civilizovanog sveta. Laku noć Srbijo, laku noć Beograde!

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

 

      

                                       

Jeziv epilog slučaja dadilje u Nede Spasojević na Bežanijskoj kosi i trovanje ŠEST uličnih pasa od strane komšija!

Ogorčeni i besni saopštavamo javnosti da su stanari zgrada Nede Spasojević iz brojeva 22, 20 i zgrade preko puta na Bežanijskoj kosi, UBILI ŠEST ULIČNIH PASA! Uoči prošlog vikenda, ubili su tri psa, stariji štenci „odrađeni“ u Rakovici i vraćeni na ulicu jer su bezopasni po ljude, i jednog koji se tu zatekao samo tada. U ponedeljak, pas Crni koji je tu rođen i koji je živeo 8 godina bio je nestao, da bi se vratio tog dana da ispusti dušu na mestu na kome je i rođen. Juče, poslednji pas na toj lokaciji u širem smislu otrovan je u Vespučijevoj ulici 21 koja je 30 metara dalje od inkrimisane lokacije! Nema više nijednog!

Ovakav zločin ne nastaje preko noći. Njemu je prethodio pravi rat u kome su brojni, ne sluteći najgore, svojim pogrešnim potezima doprineli da njegov ishod bude ovako fatalan i sramotan za Beograd i Srbiju koja želi da postane deo Evrope.

 

Moramo da podsetimo na naše saopštenje povodom slučaja dadilje koje ni jedan mediji nije preneo? Nije, a to je bila kobna greška jer smo ISTINU izneli, a dalji tok događaja to i potvrđuje. Zaverenici i buduće ubice a priori su dobile podršku u medijima, čime su stekli tu slobodu i hrabrost da neometanu ubijaju pse usred Beograda! Iako su neki mediji tom prilikom pisali kako je krv tekla i svašta drugo, mi smo iz pouzdanih izvora dobili informaciju da dadilja ima samo ogrebotinu?! Nakon slučaja dadilje, zaverenici i buduće ubice pismeno su se obratili Sekretarijatu za stambene i komunalne poslove, uvek sa istim zahtevom da se reše pasa. Predstavnik Sekretarijata je izašao na teren i pošto se i sam uverio da pomenuti psi ne predstavljaju pretnju za građane, zamolio je predstavnika grupe zaverenika da budu tolerantni. Međutim, šta oni čine? Ubijaju nedužne životinje za koje je i predstavnik Grada konstatovao da nisu agresivne?! Kako smeju? Šta to znači u stvari? To znači da pojedinci sebi daju sva prava, a drugim nijedno, da otvorenu iskazuju građansku neposlušnost prema Gradu, ali i da delove grada u kojima oni lično žive „prisvajaju“ jer ih „uređuju“ po sosptvenoj volji?! Takvi ne žele da dele gradski prostor sa psima iako ih ne diraju i to je jedini razlog zbog kojeg ulaze u rat protiv pasa, a pošto redovnim putem ne uspeju da ih se reše jer nisu agresivni, oni ih se fizički „rešavaju“ tako što ih ubijaju! Pa gde to ima? Ispada da što neko ne želi da vidi psa je „dovoljan“ razlog da ga ubije?! Mi smo civilizacijski – DNO! Pominjanje Evrope, u ovakvoj stvarnosti, zaista vređa inteligenciju!

 

Kako je moguće da ubiju i šestog psa par dana nakog ubijanja prethodnih pet? Moguće jer to nije prvi put (Stari Merkator, 4 trovanja) jer sistem, ali i ponašanje nadležnih je takvo! Policija je izašla na uviđaj za prva četiri psa, Tužilaštvo je dalo nalog da se izvrši obdukcija i na prvi pogled sve je u redu „sistem“ je odregovao po zakonu. Međutim, prošlo je nedelju dana od trovanja prve grupe pasa, zatim petog pasa Crnog i konačno šestog juče, a da niko iz policije nije kontaktirao osumnjičene, niti predočio zakonske posledice po njih. Kažu da čekaju rezultate obdukcije, a koliko nam je poznato, još uvek obdukcija nije ni urađena i mišljenja smo da je to samo izgovor. Policija igra ključnu ulogu i od stepena prioriteta koji daje, sve ostalo će zavisiti. Ako neko izvrši par krivičnih dela javno, javno jer su svi nadležni upoznati sa tim, i u danima koji predstoje ništa mu se ne desi, čak ni poziv na informativni razgovor, pa što ne bi ponovio pomenuta dela? Sporost, formalno, ali ne i suštinsko ispunjavanje zakona je nepremostiv problem u ovakvim slučajevima. Ovaj slučaj se izdvaja po tome što su izvršioci poznati jer je staratelj dao sva imena, ne samo policiji, već i medijima jer su se nedavno onoliko eksponirali. Izdvaja se i po tome što su „šumari“ i „kauboji“ ubili ne jednog, već šest pasa! Pored masovnog trovanja pasa nedavno u Borči, kojom prilikom je ubijeno 8 uličnih odrađenih – dobrih pasa, ovo je alarmantan slučaj jer ukazuje na to da su se pojedinci oteli od zakona i da bukvalno rade šta hoće, a niko ih ne kažnjava. Kršeći postojeće zakone, uvode anarhiju u društvo, a nadležni su i dalje inertni čime tolerišu nasilje, a pojedini mediji zarad senzacionalizma po svaku cenu, ne osuđuju na vreme nasilje u najavi.

 

Pomenuta grupa zaverenika je izuzetno agresivna i opasna po društvo i ne prezaju od toga da i na ljude koji vole životinje krenu. Kontinuirano progone, prete fizičkim napadom, psihički maltretiraju i neometano se iživljavaju nad starateljom sada već pokojnih pasa, a na očigled policije! O kakvim pravima mi u Srbiji možemo da govorimo, osim o pravu jačeg!

 

Vrhunac je što su dotični izvršioci niza krivičnih dela, pošto su pse pobili, „naložili“ radnicima građevinske firme „Zeta“ koja na gradilištu izvodi radove, da mrtve pse odnosu na divlju deponiju u neposrednom susedstvu, što su ovi i učnili! Time su prekršili čitav set drugih zakona, sila boga ne moli!

 

Pozivamo policiju i sudstvo da napokon zaustave divljanje ovakvih primitivaca. Ne može nevladin sektor da bude zamena za inertnost nadležnih, a izvršioci moraju da odu u zatvor za primer svim sadašnjim, ali i budućim izgrednicima.

 

Konačno, nema veće napravde na ovome svetu od stavljanja znaka jednakosti između žrtve i agresora, ili još gore, zamene uloga, makar se radilo o psima!

 

 

Evropska inicijativa 17

Danica Drobac, predsednik

Još jedno šokanto iskustvo koje svedoči o užasnom stanju u našem društvu: ni za veći novac NIKO nije hteo da preveze ugroženog psa do veterinara!

Neposredno iskustvo članice EI 17 sa njenim psom kog je usvojila sa ulice!

 

Danas, 13. oktobra, osvanuo je lep jesenji dan, možda poslednji takav u ovoj godini pred dugu i hladnu zimu... Moj pas Caki i ja imamo običaj da dugo šetamo, te smo i danas krenuli našom uobičajenom trasom. Međutim, na oko dva kilometra od kuće, negde kod Carine, Caki je zgazio na osu. Srećom, odmah sam primetila da ne može da stane na zadnju šapu i zato sam smesta sama izvadila žaoku. Shvatila sam da je u opasnosti i da moram HITNO da ga odvedem kod veterinara, posebno što nije mogao uopšte da koristi tu šapu, da bi ubrzo potom, potpuno malaksao, legao na stranu: uplašila sam se da nije nastupio anafilaktički šok! Podigla sam ga u naručje i uputila sam se ka obližnjoj taksi stanici kod Fontane, verujući da će se taksisti „polomiti“ da prevezu mog psa do veterinara, posebno što sam odmah ponudila 1000,00 dinara za vožnju koja je besmisleno kratka: manje od dva kilometra. Međutim, ne da sam se prevarila, već sam doživela potpuni šok, jer taksisti, iako satima sede bez posla, jedan za drugim (Pink, Lux, Beogradski...) svi do jednog su odbili da prime psa u automobil, iako je bilo više nego očigledno da je pas u teškom stanju – ležao mi je u naručju potpuno umrtvljen i zatvorenih očiju?!

Pitamo se javno pa kako smeju tako neprofesionalno da se ponašaju? Jesu privatnici, ali dobili su dozvole od Grada da vrše funkciju javnog prevoza, pa kako onda smeju da odbiju da voze, bilo koga, pa i psa? Ovo je bio HITAN slučaj, pa makar se radilo i o psu?! Da li će sutra odbiti i nekog čoveka u nevolji da voze jer im se nije dopao, a može im se?

 

Očajna, sa nevericom u duši, obraćala sam se svim prolaznicima koji su ulazili u svoje parkirane automobile, svi, ali svi do jednog su me odbili, IAKO SAM I NJIMA NUDILA NOVAC?! Nisam imala kud, kao da živim u nekoj ubogoj zabiti, daleko od svake civilizacije, a ne u glavnom gradu Srbije, smogla sam snage i peške sam odnela psa do veterinara, veći deo puta sama, a pred kraj uz pomoć komšinice. Srećom, stigli smo na vreme, dobio je terapiju i oporavlja se!

Potpuno je jasno da je život psa bio ugrožen, da veterinar kojim slučajem nije bio relativno blizu, pitanje je kako bi se sve završilo, a pitamo se da li to znači da bi taj pas ili bilo čiji ili bilo koji drugi, ni kriv, ni dužan, svoj jedini život položio na braniku neshvatljive neprofesionalnosti vršioca javnog prevoza i skandalozne bezdušnosti sugrađana? Život piše romane i niko ne zna šta ga sutra može snaći, ali da li je normalno da život, pa makar bio i pseći, zavisi od „dobre volje“ ma koga?

 

Gde mi to živimo? Pa zar ni „lj“ od ljudskosti u ljudima više ne postoji?

 

Osim toga, član 6. Zakona o dobrobiti životinja nalaže obavezu svakom da pomogne životinji u nevolji jer one zavise od nas ljudi!

 

Da kojim slučajem ordinacija nije bila relativno blizu i da se radilo o većem psu, pas bi izgubio život i pitamo se javno ko bi bio kriv?

 

Ovako nešto za zemlju i grad koji pretenduju da budu deo civilizovanog sveta je nedopustivo i ne ponovilo se! Ovo je samo jedna u nizu tužnih priča o odnosu ljudi prema psima u našoj sredini. Ako znamo da je prijateljstvo čoveka i psa počelo pre blizu 30.000 godina – zašto se čovek tako ružno odnosi prema svom najboljem prijatelju u našoj sredini?

 

 

Evropska inicijativa 17

Reakcija na izostanak medijske reakcije na naše saopštenje od juče!

I ovom prilikom se potvrdilo da demanti nemaju nikakve svrhe jer retko ko ih objavi, tako se desilo i sa našim saopštenjem koje je trebalo da približi istinu u vezi sa incidentom dadilje i psima na Bežanijskoj kosi! Više je nego očigledno da istina nikog ne interesuje, kao ni pozadina iz koje nastaju apsolutno svi problemi. Prosto se stiče utisak da u zemlji Srbiji niko ne želi niti jedan jedini problem valjano da reši, već se svi trude da odveć žalosno stanje učine još nepodnošljivijim i gorim. Zašto? Uzroci se zanemaruju, a tone energije se troše, svaki put  – kao po prvi put, na posledice... i tako u svemu! Zašto?  O psima na ulici se piše po ustaljenoj matrici da su opasni i ujedljivi, iako sami nadležni, evo i danas u članku u Press-u tvrde da 90% ujeda učine vlasnički psi!  S toga se pitamo javno ko to ima pravo da tako uporno i besprizorno zvanične podatke ignoriše i da obmanjuje javnost? Zar to nije kažnjivo? U čijem je to interesu? Primitivne družine koja je ovladala ovim društvom u svim njegovim segmentima? 
   

Nedavno su psi masovno trovani na Vidikovcu, osim Kurira nijedne jedine novine nisu bile spremne da vest prenesu?! Zar je sejanje otrova jednako bacanju komfeta? Ili je nivo svesti na tako niskom nivou? Izveštavanje u Srbiji je postalo veoma problematično jer kako objasniti da svi događaji protiv uličnih pasa smesta dobijaju apsolutni prioritet i sav prostor, a njihovo stradanje i nasilje nad njima iako indirektno ugrožava i ljude, retko, osim u drastičnom slučajevima, kao što je keruša Mila? Kada je protiv pasa, novinari se prosto utrkuju, ko će više i "bolje" da napiše... Ono što nas zastrašuje jeste činjenica da u takvim situacijama novinari skoro nikad ne nazovu koga treba, već koga nađu?! Tako se obavezno pita Elvir Burazerović za sve, iako sam, ne bi li uopšte opravdao postojanje sebe i svoje organizacije Orke pošto se psima na ulici ne bavi, niti ih ima, uporno insistira da se bavi isključivo "nadgradnjom" – edukacijom! Pa što mu sami novinari konačno ne poveruju?  U čije ime taj čovek govori i koga zastupa, kada ga ulični psi nisu delegirali?  Zaista je za svako "divljenje" kada neko ko nema ni jedan jedini podatak o nekom događaju sebi dozvoli da daje izjave medijima?!

"Šumari" koji žive i drže sekire u stanovima, kauboji koji pucaju na pse, psihopate i primitivci koji ih svakodnevno proganjaju i maltretiraju ne zavređuju, čini se, pažnju ovog društva pošto su novinari retko kad voljni da o tome pišu? Treba li da zaključimo da je to normalno i da takvi ljudi treba i dalje nekažnjeno i neosramoćeno da žive među nama? A onda čitamo sve gore i gore naslove u novinama ko je koga ubio, iskasapio, deca su sve gora, jedni druge ozleđuju i svi su iznenađeni i zgranuti?! Mi nismo jer ovo je društvo bolesno, ono ne samo da toleriše nasilje, ono ga indirektno promoviše!

Saopštenje za novinare povodom incidenta sa psima na Bežanijskoj kosi

Beograd, 09.09.2010.

Ovom prilikom, kao i svakom prethodnom, razočarani smo masovnom reakcijom medija na incident dadilje sa psima u ulici Nede Spasojević 22 jer daju nesrazmeran prostor, samim tim i «prioritet» takvim vestima, kao da građani Srbije i Beograda nemaju prečih životnih briga, od masovne nezaposlenosti do plata i penzija od kojih ne može da se živi! Hajka protiv pasa mora da prestane jer je nerazumna i opasna po sve: i ljude i pse! Način «izveštavanja» je sve drugo no to, jer čitanjem članaka u pisanoj štampi o istom događaju uočavaju se frapantne, ali i nedopustive razlike: od krvarenja dadilje do toga da nije morala da ode kod lekara?! Svaki incident sa psima na ulici iskreno i duboko žalimo, ali da se ne bi ponovio nužno je utvrditi prave «krivce» i pravu pozadinu ovakvih incidenata, da bi se izvesne pouke izvukle. No, to nikad nije bilo moguće jer se psi a priori označavaju kao jedini krivci, ali se i neproverene izjave, po pravilu itekako involviranih građana koji se odmah nađu na licu mesta, često upravo oni alarmiraju medije, prenose kao istinite bez ikakve provere i baz navodnica, čime se javnost dovodi u zabludu, ali se i ohrabruju nasilnici - često su to upravo oni, jer umesto da odgovaraju za krivično delo zlostavljanja životinja, oni se oglašavaju u medijima (čl. 269 KZ RS)?! Ovakav pristup tematici dodatno širi strah od pasa, koji je inače veoma rasprostranjen poslednjih godina u Beogradu zbog velikog priliva ljudi iz drugih sredina, a strah je opasan i donosi samo nevolje što se i ovom prilikom potvrdilo.

No, istina je sledeća: «čopor» od deset pasa iz novina ne postoji, već svega pet pasa, dva odrasla i tri šteneta!? Svi su sterilisani sem jednog koji je već stariji pas. Nisu «lutalice», tu su se rodili. Međutim, deo stanara iz zgrade broj 22 na čelu sa kolovođom P.R. neprestano ih zlostavlja i proganja, gađaju ih kamenjem, stalno bacaju petarde na njih, u godinu dana dva puta su uništili njihovu kućicu iako se nalazila na udaljenom mestu od zgrade, parka za decu i svake prometne ulice! Dakle, dotična ekipa vodi pravi rat - svim sredstvima - protiv prisustva pasa, koji su apsolutno nezainteresovani za ljude i miroljubivi! Treba napomenuti da su dva psa Šila i Srećko već misteriozno ubijeni na istoj toj lokaciji, prva je «nestala», a drugi je noću pregažen kolima! Ljubitelji i staratelji tih pasa otvoreno sumnjaju na dotičnog P.R. kolovođu, koji se sada izgleda sprema da ih potruje! Tog dana, neposredno pred prolazak dadilje sa detetom (nisu su se igrali u parku, kako je napisano), psi su gađani opet petardama i bili su vidno unezvereni od straha i panike jer svaka životinja na takav zvuk tako reaguje! Dodatno, pojavila se žena koja nije staratelj tih pasa, ali ponekad ih hrani danju jer ih staratelji isključivo noću hrane i psi su lajući krenuli ka dadilji, koja se uspaničila i počela da vrišti i maše s čim je stigla. U takvoj atmosferi dodatno pojačane panike, psi su se sigurno još više uplašili od vrištanja i naglih pokreta dadilje i verovatno su je nehotice dokačili. Vidno nije krvarila, uputila se da ode, ali kada joj je rečeno da mediji dolaze, ostala je. Težina ozlede se može proveriti preko zdravstvenih radnika konačno. Ekipa iz zgrade je odmah krenula u akciju i na čelu sa P.R izašla je na ulicu sa sekirama i u roku od par minuta uništili su pseće kućice (treći put), zatim zapalili sve to sa posudama za vodu (otrovno isparavanje gasova od plastike) i posekli su drvo koje je bilo tik uz kućicu visine do 10 metara?! Sve su to uradili na očigled patrole policije koja uopšte nije reagovala na takav vandalizam i primitivizam! Psi su pobegli, ali EI 17 je morala da zove policiju da hitno interveniše jer su ih dotični čekali sa motkama i kamenjem (?!) i nova patrola je izašla na teren ponovo! Prijavili smo i seču stabla, kao i krivično delo oštećenja tuđe stvari (čl. 212 KZ RS). Svaka čast vođi smene u policiji koji je zaista osvetlao obraz svoje kuće, ali i vratio veru u zakonitost i vladavinu prava! Inače, brojni vlasnici pitova puštaju svoje pse na te jadnike...

Ovo je jedina istina, ali ona se nije mogla naslutiti ni u tragovima u informacijama koje su danas, s tim u vezi, prenete javnosti! Pouka je da se psi ne smeju dirati, voleo ih neko ili ne, da ljudi koji žele da pomognu ne smeju pse da hrane danju - u prisustvu eventualno drugih ljudi, i da, iako psi zalaju ili čak i priđu, nikako se ne sme paničiti jer da nije bilo takve reakcije, duboko smo uvereni da se ništa ne bi ni desilo. Konačno, ako neko ima bilo kakav strah od pasa ili samo neku nelagodnost, nije zaista logično da im ide u susret, posebno ako ne mora, a najčešće je to moguće izbeći za dobro svih. U nizu slučajnosti koje su se stekle u ovom slučaju, ima jedna dodatna, a to je da neko naš te pse svaki dan sreće i da potvrđuje da uopšte ne reaguju na ljude!

Da zaključimo, najveći problem i apsolutni prioritet jeste hitno suzbijanje necivilizovanog ponašanja takvih «šumara» (sekira), «kauboja» i ostalih siledžija koji ugrožavaju javni red i mir i zbog kojih stalno stradaju nevini ljudi i nedužni psi, jer takvih «ratova» na beogradskim ulicama, nažalost, ima i to nije usamljen slučaj. Neko mora da im objasni da se moraju pomiriti sa prisustvom pasa u njihovom okruženju i da ih oni neće dirati ukoliko ih ostave na miru!

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

Predlog EI 17 da 20. maj bude proglašen kao «Dan kućnih ljubimaca Beograda»

Na poziv Bitef Teatra, EI 17 je prisustvovala humanitarnoj predstavi održanoj 20. maja u pomenutom pozorištu na kojoj je po prvi put u Beogradu i Srbiji bio dozvoljen dolazak posetiocima sa svojim kucama.

 

Presrećni smo što se Bitef odvažio na ovako mali, a tako veliki korak jer u zemlji poput naše, on je od istorijskog značaja. Taj najlepši dan, iako je bio kišovit, treba upisati zlatnim slovima na nebu Beograda i Srbije jer predstavlja veliki doprinos borbi za nove civilizacijske vrednosti u našoj sredini koje promovišu drugačiji odnos prema životinjama uopšte i njihovo poštovanje, jer one to zavređuju, kao i toleranciju i empatiju.

 

Sama slika delovala je poprilično «filmski» jer takvo masovno druženje ljudi i pasa, nije zaista moglo biti viđeno u našoj sredini. Po prvi put su vrata javnog mesta otvorema psima, pa još uglednog teatra! «Nova publika» se ponašala na nivou, iako se ne može pohvatili takvim iskustvom, tek po neki psić je imao neki komentar u toku sam predstave. Najzanimljivije je što se lokalni gradski pas sam pozvao – videvši otvorena vrata i pušten je unutra. Potrudili smo se da ga uvedemo i u samo salu, ali pratio nas je donekle, dalje nije smeo. Pored rasnih fensi kuca, bilo je i nekoliko mešanaca i moramo primetiti da se kod njih, iako su bili u svojsvu vlasničkih, tragovi uličnog porekla na njima i dan danas vide jer su vidno plašljivi u odnosu na druge! To je ta ulica koja duboke tragove ostavlja zbog nehumanog odnosa dela ljudi i koje nikakav protok vremena ne briše, a to se mora promeniti!

 

Upravo zbog toga EI 17 će predložiti Gradu da se 20. maj u Beogradu proglasi «Danom beogradskih kućnih ljubimaca», već smo dobili podršku Bitef Teatra, verujemo da ćemo je dobiti i od Fonda «Mila» B92, a zaista ne sumnjamo da neće naš predlog naići na odobravanje Grada! Želeli bismo da se svakog 20. maja ubuduće proglasi «dan otvorenih vrata» u celom Gradu i da da toga dana na dobrovoljnoj osnovi svi odluče da li će toga dana otvoriti svoja vrata beogradskim kućnim ljubimcima: restorani, kafići, hoteli, sportski objekti, prodavnice, gradski prevoz itd., jer tako jeste u civilizovanom svetu kome stremimo.

Danica Drobac, predsednik EI 17

Saopštenje za javnost povodom Protesta Stop nasilju nad životinjama 25.04.2010. godine, u Beogradu ispred Starog dvora u 12,00 časova

Udruženje Evropska inicijativa 17, staratelj uličnih beogradskih pasa i Udruženje za zaštitu životinja i građanske svesti Feniks organizuju protestni skup Stop nasilju nad životinjama zbog nasilja prema životinjama i učestalog ubijanja uličnih životinja, ponekad čak i vlasničkih, čija je kulminacija slučaj nedužne keruše Mile. Odavno su beogradske ulice za desetine pasa i mačaka postale njihovo groblje jer ih svaki dan ubijaju i muče pojedinci na najsurovije načine: trovanjem, klanjem, premlaćivanjem do smrti, davljenjem, spaljivanjem živih, vatrenim oružjem... sve do najizopačenijeg slučaja kerušice Mile, ovi svakodnevni zločini odvijali su se iza senke javnosti jer mediji nisu pokazivali potrebno interesovanje. Jedini svedoci tih strahota bili smo samo mi koji smo odlučili svoj život da podelimo sa njima i makar tako damo smisao pojmu „biti čovek”, posebno danas, u ovim teškim vremenima!

U „tišini“ i prividu normalnosti, takvi pojedinci – „obični“ ljudi koji žive među nama i našom decom, možda se baš njima svako jutro javljamo ili sa takvim ulazimo u lift, čine godinama takva zverstva koja se odlikuju srednjovekovnom brutalnošću koja nije primerena savremenom dobu. To čine jer imaju potrebu da ubijaju i muče, ali i slobodu jer u ovom društvo agresija prema životinjama se toleriše. Slika da takav pojedinac na autobuskoj stanici maltretira psa u prisustvo mnoštva ljudi je „uobičajena“ razglednica iz Beograda 2010. godine. Niko nema refleks da pozove policiju, iako je KZ RS još 2006. takvo ponašanje kvalifikovao kao krivično delo?! Policija, sve do slučaja Mile uglavnom je reagovala podsmehom što je deranžirana za takve „stvari“ ili je upućivala na društva za zaštitu?! Zakoni se usvajaju lako, dizanjem ruke, ali svest se menja teško i presporo... Milinom stradanju je doprinela hajke na pse u pojedinim medijima i njihovo često opravdavanje zločina navodnom ugroženošću, inertnost policije i tolerisanje nasilja nad životinjama u društvu. Slučaj Mile treba da bude prekretnica u tretiranju zločina nad životinjama, kako od strane policije, tako i od strane medija, ali je i dosad najozbiljnije upozorenje celokupnom društvu o stanju nacije u Srbiji, te se iskreno nadamo da njeno stradanje neće biti, u tom smislu, uzaludno?

Snažno podržavamo nameru da se osnuje policija za životinje, predlažemo uvođenje SOS telefona 0 – 24 za prijavljivanje zlostavljanja, pozivamo sve relevantne činioce da samo primenjuju postojeće zakone koji štite životinje, a građane da budu lojalni i da da takve slučajeve prijavljuju jer jedino tako možemo postati civilizovana evropska zemlja.

Podsećamo da su EI 17 i Feniks još 8. aprila inicijalno najavili protest po saznanju da je Grad uveo od 1. januara 2010. komunalne takse na kućne ljubimce i plaćanje „ležarine“ od 1. marta po danu za vlasničke pse. Nakon toga, ove organizacije uputile su pismo Gradonačelniku, g. Đilasu u kome su ukazale na postojeće stanje u sektoru, između ostalog na problem evidencije pasa i odmah je usledila apsolutno pozitivna reakcija jer je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove upriličio dva sastanka sa EI 17 i Feniksom. Na tim sastancima postignut je zajednički dogovor da se naplata taksi odloži do potpunog sređivanja evidencije pasa. Zbog takvog ishoda razgovora EI 17 i Feniks izražavaju svoje zadovoljstvo visokim stepenom iskazanog razumevanja i saradnje koji je nedvosmisleno pokazao kako sam Gradonačelnik, tako i njegovi najbliži saradnici što prija, ali i uliva veliku nadu u pogledu zajedničkog rešavanja problema.

U tom smislu protest zbog taksi se pretvorio u protest zbog nasilja nad životinjama jer se slučaj kuce Mile poklopio sa pomenutim aktivnostima u sektoru, kao i u vremenu.

Zločin nad kucom Milom tiče se svih nas jer šalje ostatku sveta veoma ružnu sliku o svima nama u Beogradu i u Srbiji zbog čega pozivamo samog Gradonačelnika da se zajedno sa svojim najbližim saradnicima pridruži svima nama na protestu u nedelju i da tako pokažemo da jedna manjina nema pravo da bruka i da devalvira većinu građana i drugih učesnika u društvenom, kulturnom i političkom životu Beograda i Srbije!

Pozivamo takođe sve medije, poslenike kulture, umetnosti i građanskih vrednosti da se solidarišu sa Milom i njenom nesrećom, da nam se pridruže i da svi zajedno pošaljemo svetu poruku da Beograd nije slika osakaćene kuce Mile koja je obišla svet, već humanih i kulturnih ljudi koji ga čine!

 

Evropska inicijativa 17
Danica Drobac 063 8402 643


Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks
Milica Ranković 064 2537 115 

 

U Beogradu, 23. arila 2010. godine

Saopštenje za medije – Stari Merkator, 4 trovanja

Beograd, 2.februar 2010.

Saopštenje za novinare

Serijski ubica pasa iz Goce Delčeva br. 33, Novi Beograd: «antologija» zverskih likvidacija četvoro pasa samo za par dana i istorijat «nestanka» brojnih drugih sa istovetne lokacije!

U roku od samo para dana NN lice sa adrese Goce Delčeva 33 je nedozvoljenom upotrebom najstrašnijih otrova UBILO četiri psa, svi «odrađeni» po Programu Grada, (sterilisani, čipovani, vakcinisani), dakle INVESTICIJA Grada i bez ijednog incidenta sa sugrađanima, njegovi DOBRI psi! Bili su «zaštićeni» jer su čipovani na «EI 17» o kojima brinu njeni članovi – njihovi staratelji, ali od čudovišta u ljudskom obliku i psihopate, zaštite NEMA!

Na istoj toj lokaciji, pre više od dve godine, trovani su psi i stara kujica Ema je stradala, a pas Žuća je spašen i od tada je srećno udomljen kod normalnih i plemenitih ljudi, koji, srećom, čine većinu!

Svakodnevni teror koji trpe naši staratelji od manjine svakim je danom sve nepodnošljiviji: od verbalnih napada, vređanja («gusko», «bolesnice», «skote») do fizičkih pretnji na granici fizičkog obračuna! Sa iste adrese misteriozno je 22.09.2009. «nestao» pas Roki, čip 891013990039365 (slika), a pet dana posle, dva šteneta... Staratelj ubijenih pasa, u Goce Delčeva 33., imao je 31.12.2009. ozbiljniji sukob sa komšijom sa istog sprata kojom prilikom je pesnica dotičnog tik uz njegovu glavu prošla, a komanda je bila «marš napolje» iz lifta u kome je bio sa svojim psom! Nakon tog incidenta počinje serijsko ubijanje pasa: 1. 8.01.2010. nađena je mrtva kuca Mila, čip 891009000008085. (slika), 6 godina stara i miljenica celog kraja oko starog Merkatora; 2. 15.01.2010. kuca Trudi (slika) 6 godina stara, čip 8911013990023758, nađena je kako tumara, cvili i trese se kao prut, smesta je odvedena kod dr. vet. med. Vladimira Magaša, dva dana se borila svim snagama uz svu nadljudsku vet.pomoć, ali ipak je uginula 17.01., a veterinar je odmah posumnjao na trovanje organo fosfatima! Davala je šapu, a na zahtev da da i drugu, prevrtala se na leđa i igrala kao najblaženije biće! Bila je mala Serena Vilijams! 3. 25.01.2010. pas Žuća, čip 891013990038067, viđen ujutro u 07,30 kako veselo trčkara, nađen je mrtav samo pola sata kasnije! Leš je dat na obdukciju na Veterinarskom fakultetu i u njegovom želucu nađen je otrov iz grupe cijano fosfida! Bio je velika maza i NIKADA nije zalajao! 4. Sutradan, 26.01.2010. nađena je mrtva kuca Lokica, bakica od 13 godina, sterilisana i obeležena! Svi psi su identično izgledali: malo pene, puno tečnosti i malo sukrvice! «EI 17» će podneti krivičnu prijavu protiv lica na koje sumnja, iako je to krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti! Ovaj slučaj je specifičan jer se radi o predumišljaju s obzirom da je svaki pas trovan planski i sistematično u razmaku od nekoliko dana, što zabrinjava sve normalne ljude da tako poremećena osoba živi u neposrednom okruženju.

Teror trovanjem životinja u Beogradu traje već dvadeset godina! Ono što je odavno postalo neshvatljivo za sve civilizovane građane, a to je kako se takav «manir» uklapa u evropske vrednosti i u težnju ove zemlje da bude smatrana u svetu «civilizovanom»? Ovo tim pre jer zakoni su veoma jasni u tom pogledu: Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, još uvek važi u delu koji se odnosi na pesticide (do donošenja novog) u svom članu 59. nedozvoljeno korišćenje otrova tretira kao krivično delo i predviđa kaznu zatvora do 5 godina, ali i oduzimanje otrova! Zakon o hemikalijama, usvojen 2009. dozvoljava upotreba otrova samo pravnim licima i preduzetnicima, a u slučaju fizičkih lica Agencija za hemikalije izdaje dozvolu, uz precizno navedene uslove i sa svim ličnim podacima, ali i o svrsi. Kazna je do 50.000,00 dinara za zloupotrebu. Krivični zakon za krivična dela izazivanja opšte opasnosti (član 278.) predviđa kazne zatvora do 5 godina; ubijanja životinja (član 269, stav 2) do 3 godine i zagađivanja hrane i vode za životinje (član 273, stav 1 i 3) do 3 godine! Kako je moguće da za ovakvo postupanje koje po zakonima ove zemlje predstavlja četiri krivična dela i niz drugih prekršaja, sa zbirnom zatvorskom kaznom od 16 godina ukupno, NIKO NE REAGUJE? Zakoni su predvideli sve mehanizme za otkrivanje ivršioca jer biće krivičnog dela po zakonu je jedno jedino, ali više je nego očigledno da «razliku» prave državni činovnici, svako u delokrugu svoje nadležnosti, koji primaju platu iz budžeta da bi sprovodili zakone!

Otvoreno i javno pitamo državu Srbiju zašto donosi zakone ako nema nameru da ih sprovodi? Da li samo da bi rekla predstavnicima EU da ih je donela? Dokle će brojni činovnici na njenim jaslama za platu i u njeno ime, a u radno vreme da sprovode svoj lični stav? Dokle će kriminalno ponašanje pojedinaca da dozvoljava, a nas ostale da lišava brojnih drugih prava? Da li se mi, lojalni i civilizovani građani, nalazimo u laboratoriji za ispitivanje ljudske izdržljivosti?

Pomenuta krivična dela izvršio je samo jedan (ne)čovek! Tražimo od države Srbije da ga indentifikuje i osudi, u protivnom bićemo prinuđeni da se obratimo svetu, a protiv svoje zemlje. Javnost upozoravamo da više ni jedan ovakav akt nećemo tolerisati i obratićemo se svim relevantnim instancama u zemlji i svetu! U novom milenijumu ne želimo da živimo sa brutalnom palanačkom metodom eksterminacije životinja naočigled svih nas i to usred Beograda, za koji čitamo da je «evropski»!

Molimo sve plemenite sugrađane ovom tužnom prilikom da obrate pažnju na psa Rokija i provere čip ako sličnog negde vide, sa molbom da nam jave, a iskreno se nadamo da u stvari nije ubijen.

 

Predsednik EI17

Danica Drobac

 

Trudi, Mila VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

 

Roki VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL