Београд, 17.март. 2016.
ОДМАЗДА НАД ЦЕЛОМ ПОПУЛАЦИЈОМ
Овом приликом изражавамо жаљење што је С.М. доживела такву непријатност и желимо јој брз опоравак, као и сву срећу њој и њеној породици.
Иако сада, у узаврелој атмосфери у друштву, сви брује против уличних паса – сматрамо да ПСИ НИСУ КРИВИ!!! Свесни да ова изјава неће наићи на разумевање у усијаној атмосфери, чак ће гнев произвести код бројних суграђана, ипак то чинимо јер једино ИСТИНА спасава и једино је она у ОПШТЕМ ИНТЕРЕСУ, а крајње је време да се она изнесе.
Појава паса на улицама је проблем, попут било ког другог, и треба да се реши. Међутим, НИКО– деценијама – на њеном УЗРОКУ не ради, па се њоме ово друштво, нажалост и надлежни, „баве“ од инцидента до инцидента, и сваком таквом приликом искључиво се пси окривљују, као да су они нека свесна бића и „криви“ за свој статус бескућника, па се СВА одговорност на њих пребацује, а надлежне и људе нико ни не спомиње... Заборавља се да је брига о свакој животињи поверена човеку, у овом случају ресорним надлежнима, те једино он може бити одговоран.
Дакле, КРИВЦИ су ресорни надлежни јер не решавају узрок, ма шта износили у јавност, иако за то примају плате, али јавност то не зна, па је лако њоме манипуласти... Сви законски предуслови за то одавно постоје, али узалуд, јер се закони не поштују, псима су ускраћена сва права која им је законодавац дао, па чак и право на живот у већем делу Србије, за шта надлежни не маре. Све што локални функционери износе пред медијима на ову тему и у оваквим (не)приликама, најчешће, је бацање „прашине у очи“ с циљем да себе оправдају и сву кривицу пребаце на псе, да би прикрили сопствену одговорност и свој нерад. Нажалост, такву њихову „матрицу“ већина прихвата, па и медији, јер проблем јавности никада није објашњен, па зато олако добијају подршку дела јавности и медија за незаконите и бесмислене акције одмазде које уследе над свим псима. Хајка на псе се већ захухктала, ОДМАЗДА над свим уличним псима се већ одвија у Нишу, 69 је ухваћено, тако прочитасмо, а усијале су се и друштвене мреже, па тако предлог да се пси отрују, у трену добије преко 50 „свиђања“?! Где ми то живимо, што трује псе, трује децу и људе? Да ли је ово „рецепт“ за „уређену и пристојну“ Србију?
Знамо да не знају да реше проблем, али исто тако, да нису ни заинтересовани, што је већ неприхватљиво. Наше Удружење је јула 2015. послало озбиљне дописе и Градоначелнику Ниша, професору др. Зорану Перишићу, са Предлогом решења, у коме је до танчина проблем појаве уличних паса објашњен и у коме су дата решења, чак таксативно је написано шта треба радити: зашто ништа није урађено? Да ли је Градоначелник уопште прочитао обимни материјал? При чему, новац као „изговор“ је неприхватљив јер решење проблема не подразумева веће трошкове од постојећих, већ његову другачију намену, али и велико ангажовање бројних структура и запослених на изради система: да ли је то био проблем?
Грађани и новинари треба да знају да је појава паса на улицама системски проблем и да се не може решити физичким радњама (склањањем или убијањем: колико се уклони, толико ће нових доћи), већ само системским решењем. Дакле, за решавање проблема, потребни су, као што смо и предложили, „оловка и папир“, политичка воља и велики рад на успостављању система који ће зауставити прилив паса на улице. Дакле, недостатак новца не може бити изговор.
Градоначелникова изјава, да ће радије новац дати за народне кухиње, него за псе, је лицемерна јер пси нису криви за масовно сиромаштво грађана у Србији. Побуњивањем снажних емоција код грађана, желео је не само да се „оправда“ за нерад, већ и политички поен да добије истицањем бриге за грађане. Прихватилиште за псе је законом прописана обавеза сваке локалне самоуправе, па и Ниша. У прихватилиште не треба да се склоне СВИ пси, већ само РЕТКИ, уколико због свог карактера, заиста не могу бити на улици, а то не прелази постојећа средства.
Као увек у оваквим „приликама“, истичу се високи трошкови за исплаћене одштете због озледа од паса: јавна је тајна да је то постао врло уносан и распрострањен бизнис у Србији, на шта стално указујемо, а има елемената који указују и на организовани криминал. Зашто се ни тиме нико не бави? Огреботина, ко зна како настала, подводи се под „ујед“, околности под којима долази до таквог инцидента уопште се не утврђују (да ли је пса тукао и малтретирао, па се бранио), нити се проверававају, као ни идентитет пса на кога неко упери прстом... Упркос бројним законима, овај сектор је годинама потпуно неуређен!
Проблем паса на улицама је веома сложен проблем, који изискује ОЗБИЉАН рад СВИХ органа и служби, кажњавање злостављања и неодговорних власника, али то изостаје, иако важећи закони на то обавезују. Преко половине власничких паса нису ни чиповани, зато се напуштање пса ни не може кажњавати. Између паса и понашања људи постоји узрочно-последична веза, с тога прича о псима је прича о понашању људи према њима, али то се упорно прескаче, па се искључиво пси окривљују као да нихово понашање није последица односа људи према њима- а јесте!
Ми, који се бавимо псима на улици, не успевамо да разумемо, веровао нама неко или не, како се такви инциденти уопште дешавају? Нажалост, новинарски сензационализам уме да од „комарца направи магарца“, али зашто се нама, који их хватамо у наручје, носимо, држимо док их нешто боли и то на огромном узорку паса, нити један једини инцидент НИКАДА није десио ни са једним псом за две деценије, већ треба да сазнамо из медија да су ти улични пси, у ствари, неке „звери“?!
Насиље над псима је генеза сваког уједа, а кинофобија узрок инцидента са њима. Међутим, насиље над псима се не кажњава, иако је реч о кривичним делима која се гоне по службеној дужности, а едукација грађана изостаје, па тако нема ко да им објасни како треба да се понашају при сусрету са псима што би требало да се ради ради превенције оваквих догађаја, као и да им се проблем објасни, а стерилисани пси да се обележе траком упадљиве боје, око врата што би их умирило.
Упркос извештавању свих медија, нисмо успели да сазнамо околности под којима се инцидент на гробљу десио: свако је имао своју верзију? Да ли су пси на гробљу били стерилисани, или је окоћена женкица са младима била узрок? Псе треба стерилисати јер се тиме њихова популација смањује и стишава се њихова нарав. Уверени смо да је целој ситуацији допринео људски фактор, тј. страх и паника, који су ланчано произвели истоветну реакцију код паса, јер су ПСИ ПЛАШЉИВА бића и они су „лакмус папир“ нас самих...
Хајка у медијима је веома опасна јер јавно позива психопате на обрачун са псима, због чега ће страдати бројни невини пси од руке појединаца. Живећи преко 20 година у иностранству, у шест различитих земаља, на различитим континентима, нисам ни у једној од тих земаља приметила да је озледа од пса вест за ТВ дневнике: уједа има у свим земљама, али се у медијима ни не преносе. Додатно, проценат озлеђених грађана у Србији је занемарљив јер је испод 1% упркос броју паса на улицама, те таква халабука не одговара истини! Зато позивамо медије да помогну да се власти натерују да реше проблем, уместо што, несвесно, покривају њихов нерад на узроку проблема, својим активним учешћем у хајци на псе.
Питамо се да ли је оваква хајка, после дужег времена, случајна или има неки циљ? Промену важећих закона који забрањују убијање, иако ¾ локалних самоуправа никад није ни престало да убија псе? За страначке прваке и носиоце извршне власти, закони Србије не важе...
Позивамо Градоначелника Ниша да сместа обустави ХАЈКУ на уличне псе, њихово масовно хватање и да врати све ухваћене псе на локацију, јер ако је један пас, или њих више, неког озледио, то није оправдање да се целој врсти заметне траг! Ниједан пас није исти, као ни човек. Када неко лице изврши неко прекршајно или кривично дело, не хапси се цео крај или град, зар не?
Председник „Европске иницијативе 17“
Даница Дробац
