Odlomak iz pisma koje je EI17 uputila gradonačelniku g. Đilasu u avgustu 2011.

O CNR-u

Jedino rešenje je pod hitno ozakoniti CNR, nemojte misliti da Svetska zadravstvena organizacija tek tako preporučuje taj sistem, jer drugog, realno gledano, i nema. Gradski azil svakako treba da postoji, to i jeste zakonska obaveza svake lokalne samouprave, ali on treba da služi drugim svrhama i potrebama, a ne da bude deo rešenja – jer to nije. Između ostalog, „teret“ novih životinja, posebno štenaca, vlasničkih izbačenih pasa svih ovih godina, a i dan danas, jeste na „nama“ jer kapaciteti nikada nisu služili pravoj svrsi, pa neće ni u okviru ove Vaše odluke, što je kolateralna greška, a verujem da se o tome nije ni mislilo. Stiče se utisak da se „rešavaju“ problemi koje vi imate (zbog ljudi), a ni jedan jedini pravi, pošto se odvoze pse koji su odrasli, navikunuti na život na ulici, i koji nikog ne diraju, a sve druge životinje ostaju nama?! Osim toga, Beograd ima CNR već devet godina, tako da sam mišljenja da ništa što je mukom građeno i izgrađeno ne treba rušiti jer on na ulici većim delom, uprkos nezamislivim dnevnim problemima zahvaljujući velikoj ličnoj žrtvi ljudi koji brinu o gradskim psima, ipak funkcioniše.

…

CNR je ekonomski održiv i jedino realan jer, osim troškova sterilizacije i revakcinacije, Grad drugih troškova nema s obzirom da je briga o životinjama na teretu građana uključenih u sistem starateljstva bez obzira da li su članovi organizacije za zaštitu životinja ili nisu. Osim toga, brojne organizacije, kao i sami individualni staratelji, godinama svojim sredstvima sterilišu nove pse, ali i revakcinišu one o kojima brinu, što dodatno umanjuje troškove Grada. Recimo EI 17 ima par stotina pasa čipovanih na organizaciju, a većina je sterilisana sredstvima staratelja i BB Fondacije, što je Gradu veoma isplativo. CNR je održiv jer je i najhumaniji pošto psi žive potpuno prirodno. Kod CNR potrebno je sistem hraniteljstva razvijati i širiti ga uključivanjem većeg broja građana. Međutim, taj sistem podrazumeva agresivnu kampanju u medijama u prilog pasa i starateljstva, edukaciju građana i poštovanje teritorijalnog principa, što sve nije bilo nikada za ovih devet godina nažalost! Opšte je poznato da CNR stabilizuje brojnost populacije pasa, postepeno dolazi do njenog smanjenja, a sprečava nastanak novih generacija pasa jer je cela populacija uličnih pasa sterilisana. Staratelji mogu da budu dodatno veoma korisni jer preko njih se može snimiti i kontrolisati situacija na terenu, što se nikad u dovoljnoj meri nije eksploatisalo. Psi pod starateljstvom su srećni jer imaju svaki dan skuvan obrok, vodu, neki i kućicu, leče se na najmanji znak, a slobodni su, kreću se, trče, žive potpuno u skladu sa potrebama vrste, igraju se jer su svi psi na nivou dece i što je najvažnije imaju ljubav, a to je psima veoma važno da bi bili stabilni u ponašanju.

Beograd se odavno bavi rešavanjem problema, uz sve greške, propuste i oklevanja, ali je ipak relativno davno, još 2002. počeo da steriliše ulične pse, dakle pre 9 godina. Opredelio se još tada za CNR i on nema drugu alternativu objektivno. Ali ne samo zbog toga već i zbog drugih stvari: CNR je jedino rešenje za urbane aglomeracije veličine Beograda. Beograd ima podršku u stanovništvu jer veliki broj ljudi, redovno ili sporadično, stekao je naviku da brine o psima na ulici. Isto tako brojni građani svojim novcem sterilišu ulične pse, revakcinišu ih, leče i plačaju skupe operacije, što sve bitno umanjuje troškove grada čije je to zapravo obaveza, a ljudi to čine dobrovoljno godinama. Takva podrška uličnim psima ne postoji ni u jednom drugom gradu u Srbiji. U Beogradu se razvila zaista velika mreža hranitelja (staratelja) koji su među sobom povezani što je velika prednost u pogledu mnogih stvari. Ima još jedna bitna okolnost, a to je da je veliki deo populacije beogradskih uličnih hraniteljskih pasa već u nekim godinama. Pored toga masovnom sterilizacijom sprečen je priraštaj nove populacije pasa. I što je najvažnije, on funkcioniše na terenu.

Problem kod CNR u Beogradu je to što se stalno krnjio jer nikada beogradske vlasti nisu razumele njegovu neophodnost, njegovu suštinu, pravila, funkcionisanje, niti prednosti, već su uvek na njega gledale kao na „nužno zlo“. Nisu zapravo nikada ni primenjivale integralno sistem CNR, već su samo sterilisale pse, a sve drugo smo mi ispravljali i gradili uz neverovatne poteškoće. Princip teritorijalnosti je temelj CNR, a vlasti su ga stalno rušile, pa i sada to čine ovom akcijom. Rušile su ga jer nisu vraćale pse na staništa i jer su u prethodnom periodu ubijali pse. Nikada nisu medijsku promociju sistema sprovodile, zato je danas posle devet godina informisanost građana ravna skoro nuli. Nisu radile na prihvatanju tog sistema od građana stalnim informisanjem, edukacijom i njegovim promovisanjem. Umesto svega toga imali smo hajke na pse sve te godine, čak i dan danas, tako da smo i mi i psi zapravo dovedeni u nemoguću situaciju, a ipak smo izdržali. Sve je to bila tako samo zato što su se vlasti uvek bavile sobom, pritiskom koji trpe od manjine, umesto da su shvatile sistem i uradile ono što je trebalo.

Pismo Brižit Bardo Predsedniku Tadiću

Pariz, 25.april 2005.


Kabinet Predsednika
Republike Srbije
g. Boris Tadić
Andrićev Venac br.1
11 000 BEOGRAD
SRBIJA I CRNA GORA


Otvoreno pismo

Gospodine Predsedniče,

Srca slomljenog i ožalošćene duše pozivam Vas da se zauzmete da se napokon zaustavi gnusni masakr čije su žrtve ulične životinje u Srbiji. Brojna svedočanstva potkrepljena fotografijama koje ilustruju jeziva zlostavljavanja kojima se podvrgavaju ova nedužna bića, stižu do moje Fondacije i otkrivaju sav užas kampanja za njihovo istrebljenje koje se sprovode po nalogu nadležnih vlasti.

Satanizovani u medijima, ovi ulični psi i mačke postali su, mimo svoje volje, paćenici i žrtve dela Vaše populacije koja izgleda nalazi sadističko zadovoljstvo u njihovom divljačkom mučenju. Paralelno, eskadroni smrti sistematski patroliraju svakim kvartom Beograda, da bi se masovnim trovanjem uništila nekolicina preživelih od istrebljenja. Deterdženti , kao i drugi proizvodi koji se koriste prouzrokuju nedopustivu patnju i agoniju. A šta tek reći o leševima pasa kojima je pažljivo odrana koža?

Znam da Vaša zemlja i Vaš narod nastoje da zaleče rane nasleđene sramnim i brutalnim ratom. Ali, to je bilo pre deset godina. Danas, došlo je vreme da se obnove lepe emocije i davno izgubljena humanost.

Saznanje o svakodnevnom jezivom postupanju sa uličnim životinjama prešlo je granice Vaše zemlje. Na Vaš narod upire se prstom, smatra se krvnikom i zločinački nastrojenim prema životinjama. Vaša prestonica postala je Bukurešt – ogledalo užasa. Ni Beogradski maraton, niti Evropsko prvenstvo u košarci 2005 ne mogu biti opravdanje za divljačko "čišćenje" grada. 

Vi imate moć da sve to promenite i da Srbiji vratite njeno dostojanstvo. Založite se za izradu nacrta zakona o zaštiti životinja, promovišete kampanje za sterilizaciju i vakcinaciju uličnih životinja po ugledu na Grčku ili Tursku. Naučite Vaš narod da životinja, makar bila i ulična, zavređuje naše poštovanje i naše sažaljenje. 

U nadi da nećete ostati gluvi na ovaj moj vapaj iz očaja, uveravam Vas g. Predsedniče, da uživate moje poverenje.


Brižit Bardo
Predsednica

 

  

 

Sačuvajte kao pdf fajl:

Pismo Brižit Bardo

Odgovor predsednika Srbije Borisa Tadića

Pismo Brižit Bardo Predsedniku KSS

Pariz, 31. avgust 2005.

Gospodin Miodrag BABIĆ  

Košarkaski savez  

Sazonova Str.83

11000 Beograd

SRBIJA

 

Otvoreno pismo

 

 

Gospodine Predsedniče,

 

Nekoliko nedelja pre Evropskog šampionata u košarci koji će se održati u Beogradu, želela bih da skrenem Vašu pažnju na surovu praksu koju provode gradske vlasti kako bi uklonile ulične životinje pre ovog sportskog događaja.

 

Pretpostavljam da znate da eskadroni smrti pretražuju grad s namerom da potruju masu životinja koje su bile hranjene i mažene od strane njihovih mnogobrojnih zaštitnika. Suptance, poput deterdženta i drugih, koje se koriste za ubijanje prouzrokuje neizdrživu patnju i agoniju. Sem toga, ta nedužna bića su postala objekti iživljavanja jednog dela stanovništva, koje kao da nalazi sadističko zadovoljstvo u njihovom divljačkom mučenju. Ovo je nedopustivo imajući u vidu da su beogradske vlasti 2002. godine zatražile pomoć od moje Fondacije za finansiranje sterilizacije, vakcinisanje i identifikaciju više stotina uličnih pasa, u cilju usvojanja jedne humane i civilizovane metode.

 

Danas, neprestani masakri čine da je grad Beograd postao scena užasa. Brojni psi nisu uspeli da izbegnu trovanja, sakaćenja i druge vidove zlostavljanja. U aprilu mesecu, obratila sam se Predsedniku Srbije, gospodinu Tadiću, da osudi takvo divljačko ponašanje i da podrži kampanju sterilizacije. Danas se obraćam Vama, jer je nehumano da psi plate svojim životima organizovanje Evropskog šampionata. Ništa ne može da opravda takvo divljačko "čišćenje".

 

Sigurna sam da ce podrška Košarkaskog saveza akciji sterilizacije pasa i izražavanje njenog stava protiv njihovog besmislenog genocida, imati značajan odjek u javnom mnjenju i kod organa vlasti.Redovnim informisanjem i stalnim radom na buđenju osećaja kod ljudi po ovom pitanju, mozemo proizvesti saosećanje i promenu mentaliteta i ponašanja prema životinjama. Zaista mislim da Vi možete učestvovati i doprineti takvoj evoluciji. Nadam se od sveg srca da mogu računati na Vašu podršku.  

 

Nadajući se da ćete uvažiti moje mišljenje i da ćete shodno njemu postupiti, poštovani gospodine Predsedniče, primite moje iskrene pozdrave.

 

Takođe želim dobar uspeh Vašoj ekipi na Evropskom prvenstvu u košarci, "Euro2005".  

 

Brižit BARDO

Predsednica

Pismo Predsedniku Srbije

Beograd, 03. februar 2006.

H I T N O

g. Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije

 

 

Poštovani g. Predsedniče,

 

Obraćamo Vam se sa molbom da hitno intervenišete i zaustavite pokolj beogradskih pasa pod izgovorom da vlada besnilo!

 

«EI 17» se obratila za pomoć opštinama Novi Beograd, kao proglašenom zaraženom besnilom, i Zemunu, ugroženim besnilom (izjava data Tanjugu juče, prenela «Politika» str.25.). Po našim saznanjima, opština Novi Beograd, g. predsednik Ožegović, nije potpisala da će pružiti pomoć takvoj akciji. Uprkos tome, od jutros ekipa šintera sa 2 vozila, policijom i komunalnom inspekcijom u pratnji, HVATA SVE PSE, i VAKCINISANE, I RUŠI PSEĆE KUĆICE!!!!

 

Ko su ti «nevidljivi» nalogodavci? Po čijem nalogu se ruše kućice tih jadnih pasa, dok bespravno izgrađenje vile i palate bogatstvom neispitanog porekla, niko ne dira? I da je besnilo, a tvrdimo da nije, zašto se hvataju vakcinisani psi? Sa druge strane, Veterinarska stanica naplaćuje 500,00 dinara za vakcinaciju psa, ljudi u ovoj krizi izmučeni svim i svačim, od usta odvajaju za vakcinaciju da bi neko te pse ipak ubio? O čemu se ovde zapravo radi? Vojska ljudi godinama svoja sredstva, svoje vreme i energiju ulaže u rešavanje komunalnog problema na human način (sterilizacija, kastracija, starateljstvo, vakcinacija, veterinarska nega, itd.) i umesto da uživa podršku nadležnih u sektoru pasa, na najgrublji način se izigravaju i jednim potezom se poništava njihov višegodišnji lični trud! «EI 17», koja ima najveću populaciju pasa, svi «odrađenih» (sterilisani i vakcinisani psi) na ulicama ovog grada u potpunosti je upućena u politiku koja se sprovodi u sektoru, a koja je dijametralno suprotna od deklarisane u medijima.

 

«EI 17» je napisala Program (u prilogu) koji je predala g. Božoviću, gradskom Sekretaru za životnu sredinu, koji je na sastanku kod g. Vlade Markovića, februara prošle godine rekao da nema ništa protiv i da pare nisu problem, pa šta je onda problem?

 

Sa velikim žaljenjem konstatujemo da osim kozmetičkih promena u sektoru pasa, nijedna suštinska nije obezbeđena, jer između našeg naručja i sigurne smrti koju grad «obezbeđuje», nema ničeg evo već ŠESTU GODINU! Grubo se krše propisi kada treba ubiti psa (ekološke inspekcije ljudima bez naloga sudije upadaju u stanove i odvode «prekobrojne» životinje u smrt itd.), dakle, sve može, dok, ako tražite nešto za život – TEŠKO, jer insistira se na propisima i preko propisanog, tada su poštovaoci zakona! Medijska hajka protiv pasa po nalogu sigurno nekih predstavnika izvršne vlasti ne prestaje, PAS U BEOGRADU JE POSTAO DRŽAVNI NEPRIJATELJ BR. 1, A OVIH DANA JE DODATNO NAPRAVLJENA ATMOSFERA PRAVOG LINČA, svi mediji objavljuju sve telefone koje treba zvati za ulov i likvidaciju pasa, a onda se nadležni vade da je «po prijavi», pa kako i ne bi kada to traže! Cifre vezano za populaciju napuštenih pasa na ulicama su potpuno proizvoljne i netačne i takođe su na najdirektniji način stavljene u funkciju politike masovnog ubijanja pasa! Ako ima toliko pasa, masovno ubijanje se mora nastaviti, zar ne!???? Jer, mi već od 2003. godine tvrdimo da pasa nema više od 2000, ako ih uopšte toliko i ima, polovina su sterilisani, dakle «PREKOBROJNI» PSI POSLE BOMBARDOVANJA SU POBIJENI JOŠ 2003, DEO NAŠIH JE OPSTAO I STALNO DOLAZE NOVI PSI JER PROBLEM NE REŠAVAJU I STALNO SE VRTIMO U KRUG. Bave se posledicom, a ne uzrokom! Kako da ih i bude kada dve smene od 06,00 do 18,00 šintera rade od 17.decembra 2003. na osnovu «usmenog i neformalnog dogovora»! Da li se i sredstvima usmeno i neformalno upravlja?

 

Glavni u sektoru pasa u radno vreme i sa sredstvima građana u ovoj oblasti sprovode krišom LIČNI STAV, na šta svakako imaju pravo, ali posle radnog vremena! Pokrivaju se lažima i naša šira javnost uopšte nema predstavu o pravom stanju, slici i situaciji u toj oblasti. Ljudi sa izrazitim odijumom prema psu vode ovaj sektor. Takvi ljudi koče reforme i brukaju nas u svetu! Ljudi koji imaju reformski kapacitet i koji svojoj zemlji, svom gradu i sugrađanima, kao i jadnim životinjama, ne štedeći sebe, žele sve najbolje: uređenu zajednicu srećnih ljudi i životinja, marginalizovani su i tretiraju se kao državni neprijatelj i ne da im se prilika da to i dokažu i pomognu svojoj zemlji! Ovako nešto može biti moguće jedino još u Srbiji! Vi sami ističete da je EU sistem vrednosti u čemu smo potpuno saglasni, ali nažalost za mnoge to je samo politički marketing, a «srpska toljaga» se drži iza leđa! Sramota!

 

U odgovoru na pismo koje Vam je gđa Brižit Bardo uputila obećali ste da ćete se založiti da takve slike više neće dolaziti iz Srbije. Nezampamćeno je da se neka vlast toliko i tako dugo okomi na te jadne životinja. Zar Srbija ne može bez ubijanja? U svojstvu funkcije koju imate, ali i u svojstvu predsednika stranke koja ima većinsku vlast u Beogradu, molimo Vas da hitno intervenišete da se pokolj pasa i iživljavanje nad nedužnim građanima zaustavi smesta, da se ispita zakonitost čitave akcije, da se utvrde «nevidljivi» nalogodavci ovakve monstruoznosti i da svoj autoritet založite da se smesta krene u reforme i rešavanje tog pitanja i u tom smislu da date podršku našem Programu koji istinski nudi ne samo REŠENJE PROBLEMA već i neke druge mogućnosti. Pomozite da Srbija, i Beograd civilizacijski iskorače, da se distancira od primitivizma, divljaštva, surovosti i da otvorimo vrata civilizovanog dela sveta.

 

Ne sumnjajući u Vaše kapacitete, molimo Vas g. Predsedniče da primite izraze našeg najvećeg uvažavanja.

 

Danica Drobac, predsednik EI17

Proglašenje besnila kao izgovor za pokolj uličnih pasa

Beograd, 31. januar 2006.

 

OPŠTINA ZEMUN

Predsednici, gđi Pop Lazić

Predmet: molba za prekid pokolja pasa na teritoriji Opštine Zemun

 

Imajući u vidu da se iz Rešenja Ministarstva Poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije br. 323-02-303/05-05 od 16. 01.2006. o proglašavanju Zemuna ugroženim besnilom

1) ne vidi na osnovu čega je takva dijagnoza postavljena (ko ju je postavio, ko ju je potpisao i kojom metodom je ustanovljena, da li je rađen ogled na belim miševima)

2) da se ne poštuju članovi 63, 64. i član 59. Zakona o veterinarstvu

3) da se besnilo prenosi isključivo ujedom besne lisice psa i nikako drugačije

4) da novi Krivični zakon RS, član 269. nalaže da će svako «(1) ko kršeći propise ubije...., a ako je usled dela iz stava 1 došlo do ubijanja... većeg broja životinja... biti kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.»

5) zakon nalaže vakcinaciju pasa, a mi smo saznali da su vakcine protiv besnila oduzete nekim veterinarima, što svakako ne bi radili da je dijagnoza verodostojna

6) i konačno, opravdano sumnjajući u verodostojnost takve dijagnoze na osnovu svega prethodnog , kao i na osnovu istovetnih situacija u prošlosti koje su bile izgovor za masovno ubijanje napuštenih uličnih pasa,

 

obraćamo se Opštini Zemun da ne bi bila odgovorna za propuste u nepoštovanju propisa sa molbom da:

1. sa svoje strane izvrši proveru zakonitosti u smislu gore navedenog

2. organizuje masovnu vakcinaciju napuštenih uličnih pasa kao jedini vid prevencije

3. ne dozvoli hvatanje, a kamoli masovno ubijanje uhvaćenih pasa sa njene teritorije jer zakon nalaže masovnu vakcinaciju,

4. stavi na privremeno raspolaganje sve napuštene objekte, kuće, dvorišta, hale, firme na svojoj teritoriji radi karantiniranja već uhvaćenih pasa i njihovog kliničkog praćenja što je zakonska obaveza.

 

Želim da verujem da ćemo naići na Vaše puno razumevanje, primite izraze našeg poštovanja.

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

Pismo Gradonačelnici 2003.

Poštovana gospođo Gradonačelnice,

Emitovali smo „dnevnik“ šerpama, zviždali smo, dobijali batine na ulicama grada, dugo, da biste vi, svi zajedno, došli na vlast: radovali smo se jer smo se nadali da ćete Srbiju i Beograd približiti civilizovanom svetu i državi vladavine prava i doneti komad sreće svima nama sa okopnelim dušama, a odagnati krv, smrt, tlapnju, nesreću bilo koje vrste. Desilo se, između ostalog, da ste kučićima ovog grada, već nadasve i podjednako napaćenim poput svojih bivših vlasnika, doneli bol, muku i SMRT, ali i nama – ljudima koji su za Vas glasali, jer jedno nemojte NIKAD da zaboravite da iza svakog tog psa koga ovaj grad UBIJA stoji neki čovek koga time povređujete i unesrećujete bez ikakvog razloga i potrebe, a on vam to neće zaboraviti, a kamoli oprostiti! To je moglo drugačije da se reši i MORA drugačije da se rešava, ali nije se htelo, ili nekom nije odgovaralo! No, to nije sve, otišlo se i dalje jer pas u Beogradu nije samo „rep na ulici“, kako rekoste, već je postao „žešći biznis":

Da li znate da se firma „Ekosan“ reklamira na internetu kako suzbija, pa još i humano, populaciju pasa lutalica? Vi znate, ali i mi znamo, da ni po jednom zakonu bilo koje zemlje, pa čak ni afričke, danas to ne može biti! Pa onda Vas pitam ko je to dozvolio, ko stoji iza toga, ko ih plaća, sa čijim parama, ali i kako se ubijaju – svakako ne humano – i gde njihovi leševi završavaju?

Da li znate da kafilerija u Ovči ubija pse koji su tamo sterilisani i za čiju sterilizaciju je sam Grad njima dao pare? Vama verovatno prikažu, ako ih uopšte neko kontroliše, da se to neki drugi psi ubijaju!

Masakr pasa zahuhtao se proglašenjem vanrednog stanje u Srbiji: mrak je „gutao“ pse – to je odradio „Ekosan“ – kafilerija nema kapacitete za ubijanje takvih razmera, a ja Vas pitam kako ih ubijaju, gde su ti leševi: peć ne radi u kafileriji, Beograd stočno groblje nema (a zakon samo tu mogućnost predviđa), groblje u Vinči postoji samo u perspektivi i, naravno, u pisanoj štampi, poput fingiranog programa trijaže, ubijanja samo „bolesnih i starih“, udomljavanja itd., a zapravo samo se UBIJAJU,UBIJAJU SE SVI OD REDA, pa čak i RASNI PSI!!

Da li znate da su beogradski psi pobijeni, ostali su uglavnom sterilisani (BB i drugi) i „nove snage“ jer niste hteli da se pozabavite zaustavljanjem dotoka novih pasa, već samo ubijate? Da li znate da od kako proizvoljno i neosnovano mašu besnilom i naređuju embargo na preuzimanje pasa iz Ovče ubijaju i vakcinisane pse, ali i pse koje imaju vlasnika? Znate li da su jednoj ženi upali u dvorište uzeli NJENOG psa iz NJENOG dvorišta, odbili da joj ga vrate i dok je naterana da ode i otišla je jadna po najfamozniju izmišljotinu – tzv. „saglasnost“ u Sekretarijat za zaštitu životne sredine, oni su joj psa UBILI, a saglasnost joj je ostala u ruci????????? Ubijanje već „istrebljenog psa“, samim tim što je sterilisan, ne čini niti jedna normalna zajednica, pa makar bila i bogata, a kako onda mi to ovde činimo? Po nečijem nalogu psi se „otimaju“ od ljudi, slutim da dobro „odbacuju“, neko se dosetio da i na njima može da se zaradi dobro?

SVAKAKO SNOSITE „KOMANDNU“ ODGOVORNOST, NE ŽELIM DA VERUJEM U LIČNU, A ODGOVORNI STE AKO TO NISTE ZNALI JER TO ZNAČI DA STE PREVIŠE VEROVALI VAŠIM SARADNICIMA ILI NISTE MARILI... A NA TOM MESTU TO NE MOŽE TAKO, POSEBNO ŠTO SE RADI O ŽIVOTIMA!

Uz dužno poštovanje, izgubili ste brojne „svoje“ ljude, ne samo ovom prilikom, već zauvek!