Beograd, 03. februar 2006.
H I T N O
g. Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije
Poštovani g. Predsedniče,
Obraćamo Vam se sa molbom da hitno intervenišete i zaustavite pokolj beogradskih pasa pod izgovorom da vlada besnilo!
«EI 17» se obratila za pomoć opštinama Novi Beograd, kao proglašenom zaraženom besnilom, i Zemunu, ugroženim besnilom (izjava data Tanjugu juče, prenela «Politika» str.25.). Po našim saznanjima, opština Novi Beograd, g. predsednik Ožegović, nije potpisala da će pružiti pomoć takvoj akciji. Uprkos tome, od jutros ekipa šintera sa 2 vozila, policijom i komunalnom inspekcijom u pratnji, HVATA SVE PSE, i VAKCINISANE, I RUŠI PSEĆE KUĆICE!!!!
Ko su ti «nevidljivi» nalogodavci? Po čijem nalogu se ruše kućice tih jadnih pasa, dok bespravno izgrađenje vile i palate bogatstvom neispitanog porekla, niko ne dira? I da je besnilo, a tvrdimo da nije, zašto se hvataju vakcinisani psi? Sa druge strane, Veterinarska stanica naplaćuje 500,00 dinara za vakcinaciju psa, ljudi u ovoj krizi izmučeni svim i svačim, od usta odvajaju za vakcinaciju da bi neko te pse ipak ubio? O čemu se ovde zapravo radi? Vojska ljudi godinama svoja sredstva, svoje vreme i energiju ulaže u rešavanje komunalnog problema na human način (sterilizacija, kastracija, starateljstvo, vakcinacija, veterinarska nega, itd.) i umesto da uživa podršku nadležnih u sektoru pasa, na najgrublji način se izigravaju i jednim potezom se poništava njihov višegodišnji lični trud! «EI 17», koja ima najveću populaciju pasa, svi «odrađenih» (sterilisani i vakcinisani psi) na ulicama ovog grada u potpunosti je upućena u politiku koja se sprovodi u sektoru, a koja je dijametralno suprotna od deklarisane u medijima.
«EI 17» je napisala Program (u prilogu) koji je predala g. Božoviću, gradskom Sekretaru za životnu sredinu, koji je na sastanku kod g. Vlade Markovića, februara prošle godine rekao da nema ništa protiv i da pare nisu problem, pa šta je onda problem?
Sa velikim žaljenjem konstatujemo da osim kozmetičkih promena u sektoru pasa, nijedna suštinska nije obezbeđena, jer između našeg naručja i sigurne smrti koju grad «obezbeđuje», nema ničeg evo već ŠESTU GODINU! Grubo se krše propisi kada treba ubiti psa (ekološke inspekcije ljudima bez naloga sudije upadaju u stanove i odvode «prekobrojne» životinje u smrt itd.), dakle, sve može, dok, ako tražite nešto za život – TEŠKO, jer insistira se na propisima i preko propisanog, tada su poštovaoci zakona! Medijska hajka protiv pasa po nalogu sigurno nekih predstavnika izvršne vlasti ne prestaje, PAS U BEOGRADU JE POSTAO DRŽAVNI NEPRIJATELJ BR. 1, A OVIH DANA JE DODATNO NAPRAVLJENA ATMOSFERA PRAVOG LINČA, svi mediji objavljuju sve telefone koje treba zvati za ulov i likvidaciju pasa, a onda se nadležni vade da je «po prijavi», pa kako i ne bi kada to traže! Cifre vezano za populaciju napuštenih pasa na ulicama su potpuno proizvoljne i netačne i takođe su na najdirektniji način stavljene u funkciju politike masovnog ubijanja pasa! Ako ima toliko pasa, masovno ubijanje se mora nastaviti, zar ne!???? Jer, mi već od 2003. godine tvrdimo da pasa nema više od 2000, ako ih uopšte toliko i ima, polovina su sterilisani, dakle «PREKOBROJNI» PSI POSLE BOMBARDOVANJA SU POBIJENI JOŠ 2003, DEO NAŠIH JE OPSTAO I STALNO DOLAZE NOVI PSI JER PROBLEM NE REŠAVAJU I STALNO SE VRTIMO U KRUG. Bave se posledicom, a ne uzrokom! Kako da ih i bude kada dve smene od 06,00 do 18,00 šintera rade od 17.decembra 2003. na osnovu «usmenog i neformalnog dogovora»! Da li se i sredstvima usmeno i neformalno upravlja?
Glavni u sektoru pasa u radno vreme i sa sredstvima građana u ovoj oblasti sprovode krišom LIČNI STAV, na šta svakako imaju pravo, ali posle radnog vremena! Pokrivaju se lažima i naša šira javnost uopšte nema predstavu o pravom stanju, slici i situaciji u toj oblasti. Ljudi sa izrazitim odijumom prema psu vode ovaj sektor. Takvi ljudi koče reforme i brukaju nas u svetu! Ljudi koji imaju reformski kapacitet i koji svojoj zemlji, svom gradu i sugrađanima, kao i jadnim životinjama, ne štedeći sebe, žele sve najbolje: uređenu zajednicu srećnih ljudi i životinja, marginalizovani su i tretiraju se kao državni neprijatelj i ne da im se prilika da to i dokažu i pomognu svojoj zemlji! Ovako nešto može biti moguće jedino još u Srbiji! Vi sami ističete da je EU sistem vrednosti u čemu smo potpuno saglasni, ali nažalost za mnoge to je samo politički marketing, a «srpska toljaga» se drži iza leđa! Sramota!
U odgovoru na pismo koje Vam je gđa Brižit Bardo uputila obećali ste da ćete se založiti da takve slike više neće dolaziti iz Srbije. Nezampamćeno je da se neka vlast toliko i tako dugo okomi na te jadne životinja. Zar Srbija ne može bez ubijanja? U svojstvu funkcije koju imate, ali i u svojstvu predsednika stranke koja ima većinsku vlast u Beogradu, molimo Vas da hitno intervenišete da se pokolj pasa i iživljavanje nad nedužnim građanima zaustavi smesta, da se ispita zakonitost čitave akcije, da se utvrde «nevidljivi» nalogodavci ovakve monstruoznosti i da svoj autoritet založite da se smesta krene u reforme i rešavanje tog pitanja i u tom smislu da date podršku našem Programu koji istinski nudi ne samo REŠENJE PROBLEMA već i neke druge mogućnosti. Pomozite da Srbija, i Beograd civilizacijski iskorače, da se distancira od primitivizma, divljaštva, surovosti i da otvorimo vrata civilizovanog dela sveta.
Ne sumnjajući u Vaše kapacitete, molimo Vas g. Predsedniče da primite izraze našeg najvećeg uvažavanja.
Danica Drobac, predsednik EI17
