Danas se Žuća vratio iz svojih pubertetskih avanturica. Bilo je opšte uzbuđenje u kraju, komšija i vlasnik jednog psa me je odmah nazvao telefonom, vlasnica drugog psa je čak došla do mene da mi lično saopšti tako lepu vest... i ja poput njih sam se odmah dala u razglas jer je Žuća, zajedno sa Cokom, izuzetno voljen pas u kraju i zaista je mnogima palo teško što se odmetnuo u "samostalni" život poput svakog pravog mladog čoveka!
Što se tiče Coke, tek sam, u malom komentaru u tekstu posvećenom njenom povratku, napisala da je ponovo nestala...
No, Coku nisam odmah videla jer on ima svoje skrovito mesto, pošto je mala i takva me je patnja obuzela pri samoj pomisli da je ona po povratku, nakon par dana oporavka uz dnevnu hranu, vodu i ljubav, ponovo nestala i moja jedina misao je bila da je otišla da nađe svog druga i da ga privede "kući"! Večeras kada sam izašla da našu ekipu nahranim, prosto sam od neke muke i teskobe, "nepravde" i ironije života, pozvala Coku da izađe iz skrovišta, ali to je više bio zov njoj... tamo negde... duboko verujući da negde luta, trpi glad, žeđ, možda i progon u neumornoj potrazi za drugom, a na moje iskreno iznenađenje: Coka je izašla, snena, ali ubrzo je počela sa svojom piruetama! U trenu sve mi je bila jasno: našla ga je i vratila ga je, ali se jadnica sigurno umorila lutajući danima i zato se i sklonila na sigurno mesto da se u miru zasluženo odmori!
Ta Coka, taj mali i posve običan, čak neugledan psić, u stvari je jedan veliki genije, heroj i najveća bistrica koju sam ikad srela. Coka je pravi mali genijalac!
Žuća je oslabio, malo je propao, ali ne toliko koliko sam očekivala s obzirom da je bio odsutan tačno 20 dana, a preferiram da nikog, pa ni sebe, ne podsećam na polarnu zimu koji imasmo sve do pre neki dan...
Malo da se oporavi i Žuća ide na... kastraciju!
Najlepše vesti i hvala Bogu da je jedna agonija dobila srećan kraj!
Danica
