Grad Beograd preuzeo je od republike nadležnosti kontrole, obeležavanja i evidencije pasa i mačaka kako vlasničkih tako i nevlasničkih, to jest uličnih životinja da bi se ovaj problem efikasnije rešavao. Zbog složenosti čitavog posla, gradonačelnik Beograda formirao je Specijalnu međuresornu komisiju sa zadatkom da sprovodi strategiju grada u ovoj oblasti. Beograd je prva lokalna samouprava koja se obratila republici za preuzimanje ovih nadležnosti, ali i prva koja je počela da sprovodi „no kill” strategiju i preuzela osnivačka prava nad matičnom veterinarskom ustanovom. O nadležnostima i zadacima novoformirane komisije na današnjoj konferenciji za novinare govorio je predsednik ove komisije i gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović.
– S obzirom na to da je tokom prošle godine obavljeno više od pet hiljada vakcinacija, čipovanja i sterilizacija, procenili smo da je broj napuštenih životinja na ulicama Beograda znatno veći od podataka s kojima smo raspolagali do tada. Zbog toga smo naložili Veterinarskoj ustanovi da ponovo pristupi brojanju pasa, posle čega smo dobili brojku od 8.410 pasa na teritoriji deset gradskih opština. Glavni razlog za povećanje broja napuštenih životinja jeste neodgovorno vlasništvo jer ih je većina nekada imala vlasnika ili vodi poreklo od vlasničkih pasa. Jedna kuja u proseku godišnje donese na svet 15 štenaca, a problem u Beogradu povećan je upravo zbog toga što neodgovorni vlasnici iz drugih mesta u Beogradu često ostavljaju životinje misleći da se takav prekršaj teže otkriva u većem gradu. Grad će zbog toga, u saradnji sa Upravom za veterinu Republike Srbije i Komunalnom policijom, formirati timove koji će već od aprila kontrolisati kako veterinare tako i vlasnike kućnih ljubimaca. U prvoj fazi timovi će građanima samo da izdaju upozorenja, a u drugoj će početi i ozbiljno kažnjavanje – kazao je Petrović.
Uporedo sa ovim, grad će nastaviti ulaganja u izgradnju novih i proširenje postojećih kapaciteta. Po proširenju, prihvatilište u Rakovici moći će da primi 533 psa, a u planu je izgradnja i novog azila na teritoriji ove opštine kapaciteta 300 pasa. Predviđen je i azil na Paliluli kapaciteta 250 životinja i u Zemunu za 1.246 pasa i 39 štenaca. Kada se sve brojke saberu, Beograd će u 2011. obezbediti uslov za istovremeni smeštaj oko 2.600 pasa.
Međutim, cilj neće biti samo uklanjanje životinja sa ulica već i pomenuto kažnjavanje neodgovornih vlasnika i udomljavanje životinja. Važno je napomenuti da se kazne za neodgovorne vlasnike kreću od pet do 25.000 dinara. Grad će nastaviti sa sterilizacijom pasa lutalica, pa je za ovu godinu planiran tretman šest hiljada životinja. Od aprila počinje kampanja „Najbolji prijatelj”, tačnije akcija udomljavanja životinja, a nastaviće se i izdvajanja za hranu, veterinarske usluge i negu koje grad pruža registrovanim udruženjima za zaštitu životinja.
Na konferenciji za novinare govorili su i Bratislav Stanković, direktor Veterinarske ustanove „Veterina Beograd”, i Vladimir Terzin, pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, koji je podsetio da je straterija grada počela da se primenjuje 2008. godine, a njena suština jeste hvatanje napuštenih životinja, sterilizacija, vakcinacija i čipovanje. Na ulice se vraćaju isključivo neagresivne životinje. On je upozorio da psi retko ujedaju bez razloga i da se u 90 odsto slučajeva pas brani, te da je najveći broj ujeda u proteklom periodu upravo bio od vlasničkih pasa ili životinja koje su nekad imale vlasnika pa su napuštene i samim tim veoma uplašene.
U rešavanju problema pasa lutalica veliku ulogu igraju i nevladine organizacije za zaštitu životinja. Podršku radu ove komisije i naporima grada ispred tih organizacija dala je predsednica udruženja „Evropska inicijativa 17” Danica Drobac.
Sve to neće biti dovoljno ako se u akciju rešavanja ovog problema ne uključe svi građani – bez obzira na to da li jesu ili nisu vlasnici pasa, poručio je Petrović, i pozvao predstavnike medija da im u tome pomognu.
Izvor: Beoinfo vesti
