Članak „Svakog dana 15 ujeda pasa“ objavljen u Glasu javnosti subjektivan je i neistinit, jer ukazuje na elementarno nepoznavanje materije, a sam naslov je zlonameran! Prijave građana VS Beograd nikako se ne mogu poistovetiti sa ujedima. Ako neko iz VS Beograd iznosi takve podatke, treba navesti ime sagovornika. Autori se pozivaju na Pravilnik iz 1994. koji predviđa masovno ubijanje pasa, ignorišući usvojeni Zakon o veterinarstvu 2005. čiji član 46 nalaže lokalnim samoupravama da zbrinu pse, dakle, zabranjuje ubijanje. Mediji mesecima bruje da se psi sterilišu i vraćaju na ulicu (4.000 pasa sterilisano), kao i o Strategiji za rešavanje pitanja napuštenih pasa, na čemu se radi od septembra 2006. godine. Da li je moguće da autorima teksta sve ovo nije poznato? Ovo je veoma važno jer svi ti psi su prošli testove agresivnosti (za razliku od ljudi) i niko normalan, a kamoli stručna služba za to zadužena, ne bi vratio na ulice pse koji bi nekog ugrozili. Oni su vakcinisani, sterilisani, evidentirani su i imaju svoje „staratelje“, te se nikako ne mogu nazivati „lutalicama“ jer su stacionirani i „brane“ svoja staništa. Ljudi koji ih hrane obavljaju društveno koristan posao jer sit i napojen pas je potpuno stabilan pas. To su zbrinuti psi „iz kraja“. Većina pasa na ulicama su upravo ti psi, te ne treba narod plašiti jer to nisu nepoznati psi o kojima se ništa ne zna. Čuveni „napadi“ pasa na ljude su vrlo problematična kategorija jer deo neupućenih građana svako lajanje psa doživljavaju kao pretnju, te to podvode pod „napade“! Problem postoji, jer je veoma rasprostranjen strah od pasa kod dela ljudi, te im treba pomoći da to prevaziđu, a ne dolivati ulje na vatru. „U strahu su velike oči“. Vrlo često ljudi u panici svojim nekontrolisanim ponašanjem uplaše pse koji se uzbune i tada mogu nastati problematične situacije. Zanimljivo je da sa psima imaju incidente uglavnom ljudi koji ih se plaše! Drugi problem je nasilje u društvu, samim tim nad psima. Deo užasno primitivnih građana šutira, gađa kamenjem i maltretira pse, neki to čine čak iz dokolice. Ne samo da je takvo ponašanje kažnjivo po KZ RS, već je nadasve opasno jer stvara strah psu od ljudi. Nije tajna da je nasilje ophrvalo ovo društvo i sve uzraste, te istine radi treba reći da su upravo psi prvi na udaru svim tim kategorijama. Neka deca su danas zaista divlja i nasilna, ubijaju drugove, dakle, nisu nikakvi anđelčići.
Da zaključim, novine su „javna reč“, utiču na formiranje javnog mnenja, s toga subjektivnosti nema mesta i njihova je pomoć potrebna u ovoj oblasti, ali u pravcu smirivanja strasti, pružanja informacija sugrađanima, suzbijanja obostranih strahova, potpuno drugačije intoniranih priloga.
I konačno, bilo bi poželjno da se sa hajkom na pse prestane, kao da ova zemlja nema nijedan drugi problem!
Danica Drobac, predsednik EI 17
Pismo objavljeno u Glasu javnosti, februara 2008. godine, reakcija na članak „Svakog dana 15 ujeda pasa“ od 6. februara 2008.
