Bograd, 06. aprila 2012.
KD „ŠAPA“
Beograd
Beograd
Poštovani,
U predvečerje samog Protesta koji organizujete zbog Odluke gradske vlasti o naplati takse na „opasne“ pse ovim putem izražavamo, ne samo punu podršku vašoj legitimnoj borbi za njeno ukidanje, već i bezrezervnu solidarnost u ovome trenutku kada su vaši psi ozbiljno ugroženi.
Smatramo da je taksa nezakonita, nemoralna, nepravedna i izraz, do sada, najgrublje diskrimacije prema određenim rasama pasa.
U društvu koje je oprhvano nemaštinom ogromne većine građana Srbije, tražiti izgovore za njeno uvođenje pozivajući se na visokorazvijene zapadne zemlje, u najmanju ruku je izraz beskrajne licemernosti, ne samo zbog visokog životnog standarda u tim zemljama, već i zbog njihovog stepena uređenosti naspram našeg. Osim toga, takse na kućne ljubimce u većini zemalja EU ni ne postoje!
U svakom društvo i u svim sferama života postoje pojedinci čije nedopustivo ponašanje preti ili ugrožava druge. Međutim, po svim istraživanjima u svetu, takvi ne prelaze 20% od ukupnog broja stanovnika, te se postavlja pitanje zašto i s kojim pravom neko može da sankcioniše svih 100%?
Taksa ne može da reši ni jedan jedini problem, niti može biti zamena za izostanak ozbiljnog rada na uvođenju mehanizama u sistem koji će delovati ne samo preventivno, već i suzbiti pojavu neodgovornog ponašanja pojedinaca koji svakako moraju odgovarati za svoje činjenje.
Imajući u vidu da po isteku uskoro punih sedam godina od propisivanja obaveze obeležavanja pasa (po Zakonu o veterinarstvu iz 2005) nadležni organi i institucije ove zemlje nisu ni pokušali sistemski da se postaraju da se ta obaveza ispuni, prinuđeni smo da zaključimo da se uvođenjem takse, zapravo, sankcionišu savesni vlasnici. Nadležni nisu čak ni uočili ozbiljan propust pomenutog Zakona, a to je nepostojanje propisane kazne za neobeležavanje, što svedoči o njihovoj potpunoj nezinteresovanosti, a primaju platu iz budžeta za taj posao! Ova okolnost čine taksu potpuno deplasiranom i ukazuje na jedini razlog za njeno uvođenje, a to je dodatno prihodovanje Grada na račun odveć osiromašenih građana.
Dakle, u društvo koje čak ni nema zaokruženi sistem za praćenje i kontrolu sektora, samim tim ni mehanizme za suzbijanje napuštanja pasa, zbog čega se kontinuirano suočava sa prekobrojnom populacijom pasa, a na čijem rešenju ni ne radi, vrlo je neodgovorno donositi mere koje direktno podstiču nova napuštanja pasa, što svakako nije u opštem interesu, tj. građana, a posebno „opasnih“ rasa, iako se i takvi potezi gradske uprave pokušavaju prikazati kao politika koja je u „interesu“ građana i njihove bezbednosti što se kontinuirano apostrofira u medijskim istupima.
Konačno, pas i mačka su kućni ljubimci, kao takvi ne mogu poslužiti u lukrativne svrhe, te je duboko nepravedno i diskriminatorski da gradske strukture prihoduju na nečijoj ljubavi prema životinjama!
Odgovorna vlast bi, imajući u vidu prethodno izneto i broj napuštenih pasa, stimulisala savesne vlasnike da u tome istraju i podsticala bi udomljavanje svim sredstvima, zašto da ne i poreskim i drugim olakšicama za svaku udomljenu napuštenu životinju umesto što celokupnom svojom politikom dramatično pogoršava stanje koje je zatekla zbog nesposobnosti da sagleda posledice svoje politike, ili joj čak nije ni stalo?
Do pobede i ukidanja takse!
Smatramo da je taksa nezakonita, nemoralna, nepravedna i izraz, do sada, najgrublje diskrimacije prema određenim rasama pasa.
U društvu koje je oprhvano nemaštinom ogromne većine građana Srbije, tražiti izgovore za njeno uvođenje pozivajući se na visokorazvijene zapadne zemlje, u najmanju ruku je izraz beskrajne licemernosti, ne samo zbog visokog životnog standarda u tim zemljama, već i zbog njihovog stepena uređenosti naspram našeg. Osim toga, takse na kućne ljubimce u većini zemalja EU ni ne postoje!
U svakom društvo i u svim sferama života postoje pojedinci čije nedopustivo ponašanje preti ili ugrožava druge. Međutim, po svim istraživanjima u svetu, takvi ne prelaze 20% od ukupnog broja stanovnika, te se postavlja pitanje zašto i s kojim pravom neko može da sankcioniše svih 100%?
Taksa ne može da reši ni jedan jedini problem, niti može biti zamena za izostanak ozbiljnog rada na uvođenju mehanizama u sistem koji će delovati ne samo preventivno, već i suzbiti pojavu neodgovornog ponašanja pojedinaca koji svakako moraju odgovarati za svoje činjenje.
Imajući u vidu da po isteku uskoro punih sedam godina od propisivanja obaveze obeležavanja pasa (po Zakonu o veterinarstvu iz 2005) nadležni organi i institucije ove zemlje nisu ni pokušali sistemski da se postaraju da se ta obaveza ispuni, prinuđeni smo da zaključimo da se uvođenjem takse, zapravo, sankcionišu savesni vlasnici. Nadležni nisu čak ni uočili ozbiljan propust pomenutog Zakona, a to je nepostojanje propisane kazne za neobeležavanje, što svedoči o njihovoj potpunoj nezinteresovanosti, a primaju platu iz budžeta za taj posao! Ova okolnost čine taksu potpuno deplasiranom i ukazuje na jedini razlog za njeno uvođenje, a to je dodatno prihodovanje Grada na račun odveć osiromašenih građana.
Dakle, u društvo koje čak ni nema zaokruženi sistem za praćenje i kontrolu sektora, samim tim ni mehanizme za suzbijanje napuštanja pasa, zbog čega se kontinuirano suočava sa prekobrojnom populacijom pasa, a na čijem rešenju ni ne radi, vrlo je neodgovorno donositi mere koje direktno podstiču nova napuštanja pasa, što svakako nije u opštem interesu, tj. građana, a posebno „opasnih“ rasa, iako se i takvi potezi gradske uprave pokušavaju prikazati kao politika koja je u „interesu“ građana i njihove bezbednosti što se kontinuirano apostrofira u medijskim istupima.
Konačno, pas i mačka su kućni ljubimci, kao takvi ne mogu poslužiti u lukrativne svrhe, te je duboko nepravedno i diskriminatorski da gradske strukture prihoduju na nečijoj ljubavi prema životinjama!
Odgovorna vlast bi, imajući u vidu prethodno izneto i broj napuštenih pasa, stimulisala savesne vlasnike da u tome istraju i podsticala bi udomljavanje svim sredstvima, zašto da ne i poreskim i drugim olakšicama za svaku udomljenu napuštenu životinju umesto što celokupnom svojom politikom dramatično pogoršava stanje koje je zatekla zbog nesposobnosti da sagleda posledice svoje politike, ili joj čak nije ni stalo?
Do pobede i ukidanja takse!
Predsednik EI 17
Danica Drobac
Danica Drobac
