Problem nevlasničkih pasa ne može se rešiti na brzinu, smatraju u udruženjima
Autor: B. Karović
Napad na zoohigijeničara koji se dogodio pre nekoliko dana, dok je na terenu vršio svoju dužnost, još jednom je otvorio pitanje rešavanja problema nevlasničkih pasa. Veoma složen problem pojave takvih pasa na ulicama gradova ne može se rešiti na brzinu, smatraju u udruženjima koja se bave zaštitom prava životinja.
- Ovo pitanje je složeno i zadire u brojne segmente društva, a pre svega u ponašanje čoveka. Gotovo svaka zemlja ima problem sa tom pojavom, jedina je razlika u tome koliko koja, postojećim institucionalnim mehanizmima koje je uvela, uspeva da je drži, manje ili više, pod kontrolom. Nažalost, u našem društvu niko ne razume problem, često i oni koji treba da ga rešavaju, a dobrim delom propust su načinili kako mediji, tako i sami nadležni, jer preko potrebna edukacije i informisanja građana je potpuno izostala - ocenjuje u razgovoru za Danas Danica Drobac, predsednica Evropske inicijative 17.
Prema njenim rečima, u srpskom društvu svetska iskustva u rešavanju ovog problema i mišljenje struke, kao i NVO sektora, gotovo da se ne uvažavaju, pa se tako 12 godina, odnosno od demokratskih promena, ništa nije uradilo na uzroku ove pojave.
- Uzrok pojave su ljudi, odnosno neodgovorno vlasništvo ili izbacivanje pasa i njihovih potomaka na ulice. Treba napraviti sistem koji će biti tako osmišljen da se identifikuju i kazne svi koje se tako ponašaju, čime će se takva pojava suzbiti, ako ne potpuno, ono makar će se kontrolisati, i to je uslov sine qua non rešenja problema. Nažalost, na tome nadležni ne rade, jer je to mukotrpan i obiman posao - smatra Drobac.
Ona objašnjava da je nužno intenzivno sterilisati sve ulične pse kako bi se na taj način sprečila njihova reprodukcija.
- Sistem CNR, tačnije princip hvatanje - sterilisanje - vraćanja životinja na njihova staništa, nema alternativu, jer CNR pas je nosilac rešenja, u smislu smanjenja populacije pasa. Dakle, ne može se reprodukovati, a na staništu na kome živi, terajući sve druge pse koji bi došli, sprečava instaliranje novih neobrađenih pasa, što je vrlo korisno jer CNR psi su prošli test ponašanja, te se samo miroljubivi vraćaju među ljude, čime ne ugrožavaju okolinu, a to se zaboravlja - kaže sagovornica Danasa i podseća da se uporno zaboravlja činjenica da Beograd ima sistem CNR punih deset godinai da jeprestonica usvajanjem prve Strategije 2006. godine masovno počela i sama da isključivo primenjuje CNR, što znači da je sterilisao pse i vraćao ih na staništa.
- Sadašnja gradska vlast je 21. septembra 2011. usvojila novu Strategiju u kojoj je po prvi put, u pisanoj formi, ozvaničila postojeći CNR i najavila njegovu legalizaciju kroz usvajanje odgovarajuće odluke. Napomnjem da je svih deset godina primenjivani CNR bio isključivo izraz političke volje, ali ni i pravno potvrđen. Međutim, to je izostalo jer Beograd, za razliku od drugih gradova, nije ni doneo Program za kontrolu i smanjenje populacije po članu 54. Zakona o dobrobiti u roku od dve godine, a povrh svega počeo je brutalno da ruši postojeći CNR i to nasilno, jer zapisali su njegovu legalizaciju, a u međuvremenu novi dokument nisu usvojili, i to neselektivnim hvatanjem pasa, a najčešće upravo CNR, jer sami prilaze šinterima na poziv pošto su potpuno socijalizovani - objašnjava Drobac.
Ona tvrdi da je većina uličnih pasa odavno bila sterilisana i da su oni, iako su imali staratelje koji su ih hranili i o njima brinuli, silom odneti u azile u kojima, kako kaže, pate i drhte, čekajući svoj red za umiranje.
- Tražimo da nam vrate sve pse o kojima smo godinama brinuli jer su nas prevarili, a usmenim nalozima prekršili brojne zakone. Vrhunac je što nas još i pljačkaju jer te iste CNR pse, brojni čipovani na građane ili na udruženja, njihove staratelje, znajući da su ulični, proglasili za „vlasničke“ i naplaćuju troškove: ulov psa 5.500 dinara i 460 dinara po danu boravka. Takođe, protiv staratelja uličnih pasa su pokrenuti postupci za „napuštanje“, što nije tačno jer su ti psi rođeni na ulici,a građani su samo o njima brinuli. Moram da kažem da su kazne po Zakonu o dobrobiti enormne i idu do 50.000 dinara za fizičko lice, odnosno do milion dinara za pravno lice - zaključuje Drobac.
„Aušvic“ za pse
Govoreći o azilima, Danica Drobac napominje da se u civilizovanom svetu azili smatraju zastarelim i nehumanim konceptom jer je to život u zatočeništvu, protivprirodan potrebama vrste, zbog čega psima pada imunitet, te oboljevaju i umiru. Kako kaže, to se smatra zlostavljanjem životinje, naročito ako su azili kapaciteta za više od 200 pasa.
- A Grad se hvali izgradnjom pet azila i smeštanjem 3.000 pasa. To može biti samo „Aušvic“ i ništa drugo. Osamdesetih godina prošlog veka iskustvo u svetu je pokazalo da su takvi „no kill“ neodrživi, i ekonomski i konceptulano, i da se svaki takav projekat neminovno završio ubijanjam svih pasa, pa se u svetu odustalo od tog koncepta. Postavlja se pitanje zašto Beograd, sa tim saznanjem i usred ekonomske krize na svetskom i nacionalnom nivou, troši enormna sredstva i to na investiciju za koju sam zna unapred da je propala - naglašava Drobac.
