Beograd, 20. septembar 2006.
Hronologija krvavog septembra u Beogradu – dečje “igre”
Početkom septembra o.g. ćerka saradnice EI17, J.P., lepog i toplog jesenjeg popodneva odlučila je da sa drugaricom ode na sok u kafić na Tašmajdanu. Jedva da su se približile kafiću, čule su strašno mjaukanje. Tragom očajničkog vapaja, pošle su da vide o čemu se radi. Slika koju su ugledale bila je čisti “nadrealizam”! Malo crno mače, ne starije od 3 meseca, zapomagalo je i stajalo nevino i bespomoćno pred dečakom i devojčicom , ne starijim od 7,8 godina, a devojčica je bacala kamene blokove na malu macu!!! Užasnuta J.P. je potrčala sa drugaricom ka maloj maci, a devojčica je samo izustila da “moli da se to ne sazna” i pobegla sa svojim drugom sto je brze mogla! J.P. je krvavu i izubijanu macu uzela u naručje, odvela u privatnu veterinarsku ambulantu “La Mamma” u nadi da će, možda, ipak moći maci život da spase. No, spasa nije bilo, te je platila veterinarima da je eutanaziraju! Kao "sveže" punoletna mlada bića, J.P i njena drugarica da dana današnjeg, ne mogu da se oporave od šoka koji su doživele, niti uspevaju tu traumu da zaborave, a verovatno i nikad neće! Nečije zapušteno dete ih je obeležilo za čitav život!
Takođe početkom septembra, u naselju Medaković III, u ulici Braće Srnić, 25-39, maloletni S., učenik petog razreda, sa svoja druga NN maltretirao je malog psa “Simu”, tako što je, između ostalog, pucao metkiće u uši psa, sto su očevici videli! Kada su njegovi roditelji dobronamerno opomenuti, sutradan je isti pas “Sima” nađen u jezivom stanju! Polni organ mu je bio izvučen i sav u ranama od heftalice, a pas je bio sav u lokvi krvi. Nastupila je infekcija i urađena je hirurška intervencija, ali sve je bilo uzalud , organ nije mogao da se vrati i umro bi od sepse, zato je, nažalost, na kraju pas eutanaziran!
EI 17 kao organizacija koja je posredstvom mreže svojih staratelja uličnih BB i drugih sterilisanih pasa, kao i drugih saradnika na ulicama ovog grada prisutna skoro 24 sata dnevno, ovim povodom saopštava i upozorava na zaista devijantno ponašanje brojne dece mlađeg uzrasta od 5 do 12 godina kojima je jedina "zabava" iživljavanje nad jadnim uličnim životinjama. Bilo bi utešno da su gore navedeni primeri izolovani, ali, nažalost, nisu jer se radi o pojavi koja je toliko rasprostranjena da izaziva našu duboku zabrinutnost i alarmantno upozorava da svi učesnici u procesu vaspitavanja i obrazovanja dece, od roditelja do škole i svih pratećih nadležnih institucija i službi, moraju pod hitno da preduzmu sve neophodne mere! Naše iskustvo svedoči o tome da roditelji najčešće pojma nemaju šta im deca rade satima slobodno pušteni na ulice ovog grada. Takođe znamo, da brojni ujedi dece nastanu kao rezultat maltretiranja tih pasa, međutim sigurno da neće priznati ni svojim roditeljima šta su zapravo radili, a kamoli nekom drugom! Konačno, ta deca su budućnost svih nas i naše zemlje, pa šta nas to onda čeka?
