01 April, 2010

Neosnovana satanizacija pasa u medijima, podaci govore suprotno

  1. Uzrok nastanka uličnih životinja je u ljudima koji ih nekontrolisano i nekažnjeno – napuštaju! Posle „tričavih“ deset godina u kojoj je svaka nova garnitura obećavala da će problem rešiti, do dana današnjeg uzrok nije ni dotaknut! Uverena sam da desetine pasa svaki dan budu izbačene na ulicu! Sa takvim ponašanjem rešenje ne može biti ni na pomolu jer ne postoji sistem ni u svetu koji bi se sa tako nečim izborio. Do sada nijedna garnitura nije pokazivala istinski interes da makar započne sa rešavanjem i svaka je olako prelazila preko masovne pojave izbacivanja životinja na ulice, što ne postoji ni u jednoj iole civilizovanoj zemlji. Kada se masovno ubijalo, na tome se zarađivalo, a problem se nije rešavao. Sve i da neko poželi da reši problem, postavlja se pitanje kako će to učiniti ako u evidenciji pasa ne postoji jasna distinkcija u statusu psa: vlasnički ili ulični? Dakle, još uvek smo veoma daleko od rešenja!
  2. Davati legitimitet ubijanju životinja pod izgovorom navodne ugroženosti ili pak pod bilo kojim drugim, jednako je neoprostivo kao i sam čin ubijanja. Ovom prilikom podsećam da ti isti „građani“ koju ubijaju pse, ubijaju i mačke! Ne želim da ulazim u rasprave koje nisu moja struka, ali je opštepoznato da većina ljudi ne može da ubije nikog, pa ni životinju, srećom! Dakle, reč je manjinskom i veoma specifičnom soju ljudi i neka ovde prisutni psiholozi iznesu stručna mišljenja. Ubijaju ne zato što su ugroženi već zato što imaju potrebu da ubiju, ali i slobodu jer ih niko ne kažnjava!
  3. Pas ne napada čoveka, to je još jedna godinama plasirana neistina u medijima na koju je neupućena većina nasela, ukoliko se to i desi, uzrok je opet u čoveku i njegovom lošem postupanju prema tom psu što je izazvalo kod njega poremećaj ponašanje! Svi mi koji se godinama bavimo psima na ulici znamo da se u par godina pojavi eventualno jedan takav, a opet i taj ne napada sve ljude nikada, već isključivo određeni profil osobe koja ga neizostavno asocira na čoveka koji ga je mučio! Dakle, sve ima svoje, ali niko do sada, ni nadležni, ni mediji, nisu bili zainteresovani da se ovom temom pozabave malo ozbiljnije. Na tu temu slušamo godinama baš gluposti i neistine!
  4. CNR je vrlo efikasna metoda, ali i najhumanija. Međutim, potrebno je da se primenjuje dosledno, da se poštuje teritorijalni princip i mora da bude propraćen agresivnom pozitivnom kampanjom u medijima. Umesto toga, imamo godinama nedoslednost, nepoštovanje teritorijalnosti i čak agresivnu i kontinuiranu hajku u medijima! Imamo... ništa! Ispada da u ovoj zemlji niko nije sposoban da bilo koju stvar koju su drugi smislili samo primeni?!
  5. Nije tačno da u drugim zemljama nema uličnih životinja: ima ih u svim zemljama u regionu, ali i u zemljama EU! Jedino ih stvarno nema kod Anglosaksonaca! Vrlo je simptomatično da baš te zemlje uvek uzimaju za primer: sledstveno sopstvenim interesima? Baš mi je žao što nismo Ameri ili Englezi, lično preferiram baš Mediteran sa svim njegovim odlikama!
  6. Ozlede – preko dve trećine nanesu vlasnički psi! Ako se broj pasa na ulici dovede u vezu sa brojem stanovnika ovog Grada i procentom ujeda koji otpada na ulične, dobijamo podatak da broj ozleda od uličnih pasa zanemarljiv i da su ti psi bezopasni! Ova metoda se koristi u svetu, nije moj izum. Štaviše podaci ukazuju da gradovi koji nemaju uopšte ulične životinje imaju veći procenat ujeda?! Koliko god ovo nekog šokiralo ovo je istina! Ona liči na avio prevoz jer, uprkos tome što je svaki pad aviona tragičan, i dalje spada u najsigurnije prevozno sredstvo! Ovome svemu potrebno je dodati da ovde ne postoji sistem provere ni okolnosti pod kojima je došlo do incidenta, ni identiteta psa, iz iskustva znam da se vlasnici pasa uvek izvlače na ulične, ali i da većina incidenata nastaju u samodbrani psa! Nažalost, kao ni u prethodnom stavu, niko nije bio dovoljno zainteresovan da svaki slučaj ispita. Prijave ujeda su sve do skoro išle kao alva.... U demokratskoj i civilizovanoj zemlji poštuju se norme po kojima niko nije kriv dok se krivica ne dokaže i svakom se priznaje pravo na samodobranu: zašto se to psu ne priznaje? Zašto je on unapred osuđen bez ikakve provere bilo čega i satanizovanim u svim medijima u ovoj zemlji?
  7. Prijave protiv pasa 90% su lažne! Ljudi koji ih ne vole ili koji ih se plaše podmeću psima sopstvenu mržnju, netrpeljivost i agresiju! Dakle, ovde se radi o netolerantnoj manjini koja ne želi da vidi psa u svom okruženju, ma kakav da je! Ja ne želim da ulazim u upljuvan lift, da gledam kako neko otresa nos, kako vrše veliku i malu nuždu (valjda su njive pobrkali sa parkovima), da se đubre baca kroz prozor i da imam utisak da živim nasred deponije i da da sam glumica u nekom nadrealističnom filmu, a ćutim i trpim... (osim ako ih baš uhvatim na delu): čije je trpljenje veće moje ili njihovo što samo vide dobrog psa koji nikog ne dira, a neće da ga gledaju?! Grad je građanska tolerancija koja ovde ne postoji i što su primitivniji skloniji su da prave red po sopstvenoj meri jer su isključivi?!!!!

 

Danica Drobac