Dobrobit pasa na prvom mestu
Većina organizacija se bazirala na kritikovanje članova stare odluke o držanju domaćih životinja, ali ima i onih koje su dale veoma inovativne i detaljne predloge
Autor: Andrijana Katavić
U pripremu nacrta nove odluke o držanju kućnih ljubimaca i domaćih životinja gradska uprava je uključila i udruženja za zaštitu životinja. Njima je pred doček Nove godine dat desetodnevni rok da napišu predloge primedbe kako bi u novu odluku usklađenoj sa Zakonom o dobrobiti životinja bili uvršteni njihovi stavovi i iskustva.
Iako su članovi mnogih organizacija koje se bave zaštitom životinja zamerile Sekretarijatu što je čekao poslednji trenutak za usklađivanje odluke sa zakonom, odnosno što njenoj izradi nisu pristupili ranije s obzirom na to da im je propalo godinu i po dana, odlučili su da novogodišnje praznike provedu radno i gradu ponude vlastitu viziju rešenja spornih pitanja.
Najviše kritika upućeno je na deo stare odluke kojom je zabranjeno držanje više od dva psa ili mačaka, a organizacije Evropska inicijativa 17 , "Orka", "Help animals" i "Feniks" koje su "Blicu" dostavile na uvid svoje predloge su saglasne da broj kućnih ljubimaca u stanovima i porodičnim kućama treba da bude ograničen sposobnošću vlasnika da obezbedi uslove za život i dobrobit svake jedinke u skladu sa prirodnim potrebama vrste, a ne narušavajući mir suseda.
| Dan kućnih ljubimaca Evropska inicijativa 17 je još ranije predložila da se 20. maj proglasi Danom beogradskih kućnih ljubimaca, a predlog je pismeno prihvatio i gradonačelnik Dragan Đilas. Kako do sada nije bilo mogućnosti da se Dan beogradskih kućnih ljubimaca formalno ozvaniči EI je taj datum uvrstila u svoj predlog odluke. Dan bi se obeležavao svake godine, a tada bi svi objekti i institucije koje to žele otvorile vrata kućnim ljubimcima. |
- Logično je da građanin ima onoliko ljubimaca za koliko može da omogući optimalne uslove za život, a ne da njihov broj bude administrativno ograničen, posebno imajući u vidu potrebu promovisanja i povećanja udomljavanja životinja s obzirom na njihovu prekobrojnost - poručuju iz "Feniksa".
U ovom udruženju, između ostalog, predlažu da životinje u prihvatilištima prođu trijažu i to prvo da budu odvojene vlasničke od napuštenih životinja. Vlasničke životinje bi bile vraćene čuvaocu, a napuštene bi ponovo prošle trijažni pregled gde bi bile odvojene zdrave od bolesnih. Životinje koje boluju od neizlečivih oboljenja, poput karcinoma kostiju, bile bi eutanazirane kako bi im bile umanjene patnje. Eutanazirinje teško bolesnih životinja, priznaju, otvara mogućnost zloupotrebe, ali bi ona, smatraju u "Feniksu", vrlo brzo bila otkrivena i sprečena.
| Pčele i golubovi po starom Starom odlukom držanje papkara, kopitara, kunića i živine bilo je dozvoljno samo u rubnim gradskim opštinama. Nevladine organizacije predlažu da tako ostane I dalje, to jest da se ove odredbe ne menjaju. Promene odredbi nisu predložene ni za držanje golubova i pčela. U nastojanju da saznamo šta o tome misle golubari i pčelari kontaktirali smo nekoliko udruženja, ali nam se ni u jednom niko nije javio na telefon |
"Help animals" predlaže da se vlasnici pasa i mačaka obavežu na sterilizaciju, odnosno kastraciju ljubimca, a da ceo proces plati grad. Na ovaj način, smatraju, neodgovorni vlasnici će biti primorani da promene ponašanje, više neće biti u mogućnosti da dozvoljavaju parenje ljubimaca i da njihove potomke izbacuju na ulicu. Time će biti rešen problem napuštenih životinja, jer psi i mačke više neće moći da imaju prinove. Izuzetak od ovog pravila bi bile odgajivačnice, gde bi parenje životinja bilo omogućeno. U "Help animalsu" insistiraju i da vlasničkim mačkama bude zabranjen izlaz iz stambenog prostora u kom borave, kao i da psi parkovima šetaju samo na povocu. Oni su odredili i kazne od 5.000 do 500.000 za nepoštovanje ovih odredbi.
Njihovi stavovi su izazvali burnu reakciju i neodobravanje drugih oraganizacija koje smatraju da je ovaj predlog radikalan, pa čak i u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja, kao i da omogućava odgajivačima da zloupotrebljavaju životinje kontinuiranim parenjem zarad zarade što se može podvesti pod zlostavljanje.
Za razliku od ostalih udruženja koja su se uglavnom bavila ukazivanjem na sporne članove odluke iz 1995. godine, Evropska inicijativa 17 dostavila je gradu sveobuhvatan, veoma inovativan, detaljan i precizan program urađen za dobrobit i ljudi i životinja. U želji da kroz normativna akta obezbede ista prava, ali i obaveze i onima koji vole i koji ne vole životinje EI 17 je uradila program na 22 stranice sa 40 članova gde predložu i usvajanje novih prekršaje na šta gradska uprava ima pravo po Zakonu o prekršajima.
- Tek od nedavno životinjama su priznata prava, a njihova obespravljenost prenosila se i na ljude koji ih štite. Upravo zbog toga smatrali smo da uvođenje novih normi nije moguće uklopiti u stare okove i zato smo našim predlogom nastalim usled višegodišnjeg iskustva na terenu uneli novi pogled i pokušali da stvorimo mehanizme za samoodbranu diskriminisanog sloja u društvu, trudeći se da definišemo granice prava i jednih i drugih na pravičan način. Smatramo da svaku situaciju treba što preciznije definisati kako ne bi bilo prostora za različita tumačenja što, po pravilu, uvek dovodi do problema – ističu u EI 17.
Aktivisti EI 17 predlažu kažnjavanje lažnog prijavljivanja po bilo kom osnovu životinja i njihovih vlasnika ili hranitelja (što je danas veoma rasprostranjena praksa i upravo uzrok neravnopavnosti ljubitelja i vlasnika jer kazna za to ne postoji), uvođenje dva registra pasa i mačaka – vlasničkih i napuštenih, promenu natpisa "Pas ujeda" ili "Opasan pas" u "Pas u dvorištu"... Takođe, predlažu da se osobama obolelim od težih psihijatrijskih poremećaja, sadistima, narkomanima, alkoholičarima i evidentiranim zlostavljačima životinja, kao i članovima njihovih porodica zabrani udomljavanje životinja.
Deo predloga bavi se i napuštenim životinjama, naročito onima koje imaju hranitelje, a koji su najvažnija karika u metodi CNR (uhvati, steriliši i pusti) koju grad primenjuje po Strategiji rešavanja pasa lutalica, a na čijoj legalizaciji EI 17 insistira. Inicijativa je definisala i naplaćivanje takse za kućne ljubimce, s tim da ovog nameta budu oslobođeni svi koji su udomili napuštenu životinju, dok bi vlasnici rasnih pasa godišnje plaćali od 1.800 do 8.000 dinara. Kako su u njihovom predlogu do u detalj navedene mnoge stavke bitne za suživot ljudi i životinja, a "Blic" nema dovoljno prostora da objavi sve, ukazali smo samo na neke od njih.
Kakav će odjek predlozi ovih organizacija imati kod autora nove odluke i da li će uopšte biti prihvaćeni saznaćemo u martu kada bi njen nacrt po najavama iz Sektora za zoohigijenu Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove trebalo da bude završen.
