Prvi dan, tj. petak veče kada je Mićko udaren
Šetali smo se po kraju i videli Mićka kako leži na travi i kako mu se tresu šape. Oko njega su bila dva čoveka koja su sve videla i prišla da pomognu psu. Posle su se skupili neki ljudi koji brinu o njemu, odmah smo pozvali veterinara da mu da prvu pomoć. Odneli smo ga u ambulantu, veterinar mu je dao infuziju, glukozu i morfijum, nije mogao ništa više jer je Mićko bio čipovan na grad.
Zvali smo nekoliko veterinara i svi su rekli da ne smeju da rade sa lutalicama i da zovemo Veterinu Beograd, da su oni nadležni za takve slučajeve.... Čovek koji se našao tu kada je Mićko udaren ponudio nam je privremeni smeštaj za Mićka na njegovoj terasi... Opet smo zvali razne veterinare i ništa, svi su samo pričali o nekim sumama, a niko nije hteo da pomogne...
Drugi dan se Veterina Beograd odazvala i rekla da će doći po Mićka, jer tad nismo imali drugo rešenje za njega, pod hitno je morao da dobije pomoć. Došli su po njega, i rekli da ce napraviti dijagnozu, da možemo da zovemo i proveravamo njegovo stanje, kao i da možemo doći da ga posetimo i da će nam vratiti psa odakle su ga i uzeli.
Sledećih nekoliko dana smo svi stalno zivkali i raspitivali se za Mićka. Rekli su nam da ima svu negu, hranu i da su napravili rendgenski snimak i da mu je pukla karlica i iskočilo 2 pršljena...
Nakon par dana otišli smo da posetimo Mićka... Mićko je bio napolju, ležao je na zemlji, rana od udarca mu je bila još u gorem stanju, tj. on je delovao gore nego dan posle udarca. Mićku koji je imao dobar apetit davali su infuziju, bez razloga, jer je pas lepo jeo i pio vodu. Tada nam je veterinarka Bojana iz Hitne rekla da moramo uzeti psa (tj. da moramo da ga usvojimo da bi nam ga vratili) ili ga oni sledeći dan šalju u Ovču iako su ovećali da će biti vraćen nama. Kada smo rekli neke informacije ovima iz hitne koje smo dobili od drugih veterinara, Bojana nam je rekla da se ne pravimo pametni jer u hitnoj Beograd ima tim od 30 „stručnjaka“ i da oni znaju šta rade.
Sledeći dan smo došli po Mićka sa čovekom koji ga je čipovao na sebe da bi nam dali psa jer drugačije nije moglo.
Zahtevali smo da nam daju snimke da bi ih odneli drugom veterinaru. Tu je ispao problem, jer veterinar koji je tad bio tu nije znao da li to sme da uradi, morao je da zove direktora da se raspita da li to sme da uradi.
Onda je ispao problem oko vakcine prilikom usvajanja. Mi smo lepo rekli da pas ne sme da primi vakcinu protiv besnila dok je na terapiji, ali on opet nije znao šta da radi pa je opet zvao direktora. Zatim je rekao da ge neće vakcinisati, ali da moramo da potpišemo da ćemo ga mi nakon terapije vakcinisati.
Tokom popunjavanja formulara i pasoša o usvajanju, devojka koja je to radila po njegovom diktiranju, nekoliko je puta stornirala dokumente i popunjavala ih ponovo jer on opet nije znao sta se gde popunjava, a ona pogotovo, te su nas zadržali pola sata više...
Kad su nam nakon toga izneli psa, dovele su ga dve devojke iz hitne, noseći ga kao džak i ispustila na zadnje šape iako je znala da pas ne može da stane na zadnje šape, a kad smo mi rekli sta to rade, veterinar je rekao: „Kakve veze ima, već je on dovoljno povređen“!
Po njihovoj dijagnozi pas ima slomljenu karlicu i iskočena dva pršljena na zadnjem delu, bez većih preloma kičme.
Na snimcima koje smo dobili čak se ni to nije poklapalo, karlica je potpuno zdrava, a ti iskočeni pršljenovi se i ne vide. Ne znamo da li su to stvarno njegovi snimci, jer se priče ne poklapaju. Odmah smo ga odveli kod veterinara Vlade Antića da ga opet snime i da nam da dijagnozu. Ispalo je da ti iskočeni pršljenovi ne postoje, da je karlica cela, a da je kičma prelomljena, i to na gornjem delu!!!
Nije mi jasno sta je Veterina Beograd radila šest dana ako je dijagnoza bila potpuno pogrešna, rane u još gorem stanju i davana infuzija bez razloga.
Nakon nekoliko dana zvala je veterinarka Bojana iz hitne da se kao raspituje kako je Mićko.
Eto toliko o Mićkovom slučaju u vezi sa radom i „humanosti“ Veterine Beograd.
Zbog svega toga je operacija kasno omogućena, iako je trebala da bude odmah nakon nesreće.
Mićku, tj. njegovom telu i njegovom imunitetu nije operacija pomogla da preživi jer je Mićko toliko dana pre toga bio iscrpljen. A na operaciju smo pristali jer mu je to bila poslednja šansa koju nismo želeli da propustimo.
