HUMANOST U SRBIJI SE BRANI, ALI I NOVČANO KAŽNJAVA! (saopštenje za novinare)

Beograd, 23.avgust 2013.

 

SAOPŠTENJE ZA NOVINARE

 

HUMANOST U SRBIJI SE BRANI, ALI I NOVČANO KAŽNJAVA!

 

NAŠE UDRUŽENJE DOBILO JE ZAKLJUČAK O  IZRICANJU NOVČANE KAZNE U VISINI OD 20.000 RSD OD KOMUNALNE INSPEKCIJE OPŠTINE ZVEZDARA ZATO ŠTO JE KUPILO I POSTAVILO KUĆICU ZA PSA U MIRIJEVU, POD PRETNJOM DA ĆE JE DUPLIRATI, AKO, U ROKU OD JEDNOG DANA, JE NE SKLONIMO!

 

Naše Udruženje je registrovano još aprila 2003. da brine o uličnim psima Beograda. Mi smo volontersko i neprofitno Udruženje, koje ne ostvaruje prihode, niti ima redovne donacije, a uprkos tome godinama ličnim sredstvima sterilišemo, hranimo i, po potrebi, lečimo, uključujući i skupe hirurške intervencije u slučaju udesa automobilom ili pojave tumora, ulične CNR pse Beograda. Takođe godinama kupujemo kućice za pse i postavljamo ih tamo gde konfiguracija terena, ali i komšiluk, to dopušta. Kućice za pse su, ipak, ređa pojava, ako uzmemo obzir da Udruženje ima na sebe registrovano par stotina uličnih CNR pasa, a da svega par desetina uživa privilegiju da ima kućicu. Većina kućica je postavljena još pre desetak godina i uglavnom ih  inspekcije nisu dirale sve do 2008, kada je vlast u Beogradu promenjena, i kada počinje organizovani progon nas i postavljenih kućica, posebno u Mirijevu, od strane komunalne inspekcije opštine Zvezdara koja je zaista neumoljiva, kao da Srbija i Beograd, nemaju niti jedan drugi ozbiljan problem, pa  se valja "dokazati" na likvidaciji kućica za pse ili, koristeći neuređenost ove materije i nečinjenje resornih nadležnih, "ubirati" prihode, po svaku cenu,  za opštinsku kasu od odveć osiromašenih građana, koji, uprkos siromaštvu, nisu prestali da budu ljudi?

 

Godinama smo izloženi maltretiranju komunalne inspekcije Zvezdara koja ne prestaje da donosi rešenje o sklanjanju kućica i o "prestanku" držanja pasa, iako nije zakonom ovlašćenja da donosi rešenja koja se odnose na pse, već samo veterinarska inspekcija. Čak smo se žalili Ministarstvu Pravde i državne uprave na  njen nezakoniti rad jer ne utvrđuje pravilno činjenično stanje i ne primenjuje pravilno propise. Međutim, nismo se spasili upravnog i iscrpljujućeg maratona sa dotičnom inspekcijom, koji je odavno postao neizdrživ jer smo progonjeni kako kakvi izgrednici ili krimnalci, a samo pomažemo volonterski uličnim psima i ni po jednom osnovu ne delujemo u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja usvojenom još 2009. koji dotična inspekcija, ali i druge resorne službe, sa zadovoljstvom ignorišu - na štetu pasa, ali i našeg delovanja! Ulični psi su posebno ugroženi i lišavati psa kućice u kojoj je godinama živeo je ravno ugrožavanju njegovog života jer su zime oštre i zaista nemaju gde da se sklone  kada je sneg i led svuda, a temperature u velikom minusu!

http://evropskainicijativa17.blogspot.com/2011/11/nezakonito-postupanje-komunalne_03.html

 

Juče smo primili Zaključak o izricanju novčane kazne koji je u prilogu, a kao što ćete videti komunalna inspekcija je izrekla najviši iznos kazne jer se ona kreće u rasponu od 5000 do 20.000: gde je tu načelo srazmernosti u pogledu visine kazne, sve i  da uopšte ima "osnova" da nas kazni? Ovaj Zaključak jeste presedan i po dva druga osnova. Naime, do sada je komunalna inspekcija tražila da kućice sklanjamo, ali nije izricala novčane kazne, a u konkretnom slučaju, dodatno na postojeću izrečenu, preti novom iste visine ukoliko kućicu za pse ne sklonimo u roku od  1 dana?! Usput, i sam rok, od 1 dana, ukazuje na zlonamernost i progon  jer čime se takva "hitnost" postupanja može opravdati, pošto se kućica već godinama nalazi na istom mestu?

 

Ako su medijske vesti svakodnevno preplavljene informacijama o basnoslovnim krađama ogromnih svota novca od strane pojedinaca na vlasti ili u zvaničnim strukturama, brojnim zloupotrebama svake vrste dotičnih, nelegalnim svakolikim radnjama i sagrađenim ilegalnim objektima, čak čitavih naselja (Kaluđerica, na primer), a koje, po običaju, završavaju kao  puke vesti, retko dobijajući sudski epilog, kako treba mi da se osećamo i šta da mislimo kada za takav lični napor i žrtvu da pomognemo nezbrinutim životinjama, umesto pohvale i društvenog priznanja, po uzoru na normalna društva gde se humanost i filantropija cene i promovišu, se oglašavamo "KRIVIM" i još se traži da PLATIMO NOVČANU KAZNU?

 

Ovaj Zaključak je epilog dvogodišnjeg maratona sa komunalnom inspekcijom u kome smo do sada uložili 3 žalbe na njena rešenja i zaključke, a koja je ona sistematski odbijala bez obzira što smo se pozivali na zakonske odredbe? Pritom, svaki put smo platili administrativnu taksu, sada je 380,00 dinara, kao uslov za podnošenje žalbe, iako je većina nas nezaposlena i nadljudskim samoodricanjem jedva uspevamo da i dalje brinemo o životinjama, ali od nas se, izgleda, očekuje da finansiramo opštinu Zvezdara?

 

U Mirijevu, objektivno, ima toliko posla za komunalnu inspekciju opštine Zvezdara jer pravog komunalnog otpada i nereda ima na svakom koraku, kao i prljavštine na nekim delovima koji niko nije nadležan da čisti (pošaljite ekipu, pokazaću neka se sami uvere), pregršt ilegalnih klupa penzionera i svakog drugog haosa i uzurpacije javnih površina, ali sve to - očigledno - nju ne interesuju - već samo psi i retke kućice za pse?!

Potpuno je očigledno da se radi o otvorenoj i gruboj diskriminaciji nas koji štitimo pse i njihova prava propisana Zakonom o dobrobiti životinja, mi smo jednako progonjeni, kao i sami psi, u ovome društvu, koje je usvojilo Zakon o zabrani diskriminacije: kako je to moguće onda?

 

Zakonom o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS" 41/09), konkretno čl. 7. i čl. 20, propisano je da nijedna životinja ne sme biti izložena atmosferskim neprilikama, tj. da mora imati sklonište, pa ako nadležni, čija je to zakonom propisana obaveza da psima obezbede sva prava garantovana pomenutim Zakonom to ne čine, a umesto njih to učini Udruženje registrovano po zakonu da se stara o uličnim CNR (sterilisanim i čipovanim) psima, zar treba zbog primene zakonskih odredbe da bude NOVČANO KAŽNJENO? Komunalna inspekcija opštine Zvezdara je pogrešno primenila materijalno pravo jer se pozvala na čl. 34.st.1. tač. 3 gradskeOdluke o održavanju čistoće, tretirajući kućice za pse kao "ambalažu" ili "robu" na javnoj površini? U pravu postoji hijerarhija i nijedan podzakonski akt, a gradska Odluke to svakako jeste, ne može biti pravno stariji od samog zakona. Štaviše, "lex posterior, derogat legi priori" što znači da usvajanje novog zakona ukida sve odredbe koje su u suprotnosti sa njim bez obzira u kom se aktu nalazile.

Uložićemo Žalbu (četvrtu) i na ovaj Zaključak, međutim žalba ne odlaže izvršenje, a pošto prete prinudnom naplatom, verovatno će blokirati račun Udruženja, a time bi dodatno naudili psima jer bismo bili sprečeni da kupujemo granuliranu hranu za pse po povoljnijim cenama, što činimo kada skupimo novac između sebe i platimo je dobavljaču preko Udruženja. Mi novca nemamo, a sledi poslednji izvod iz banke kao dokaz za izneti navod.

 

 

Ozbiljno smo zabrinuti za stepen otuđenosti pojedinih službi, a ponekad i sudova, od stvarnog života i potreba ljudi, koji su izmučeni, a okruženi brojnim stvarnim problemima koji oni, koji za to primaju platu, ne rešavaju, već se ponašaju kao da su sami sebi cilj, a na istovetan način primenjuju i propise, umesto da služe uređivanju odnosa. U prilog prethodnom, podsećamo:

 

1. da je Profesoru istorije koji je vodio učenike na Kalemegdan izrečena novčana kazna od strane Prekršajnog suda jer nije položio za turističkog vodiča, umesto da je javno pohvaljen što svoje slobodno vreme, a radeći za malu platu, koristi da decu dodatno obrazuje?!

 

2. da je čoveku koji je u sred zime polu -mrtvu i promrzlu mačku spasio od sigurne smrti, takođe izrečena novčana kazna od istog Suda jer je mačku u kutiji stavio ispred vrata svoga stana (stan mu je bio pun životinja i nije mogao da je uvede), a prijavila ga je komunalna policija Sudu, umesto da je u nekim novinama javno pohvaljen za iskazanu humanost?!

 

Sada je naše Udruženje na redu: šta se desilo sa ovom zemljom i kuda vode ovakva postupanja i koji model ponašanje se propagira ovakvim odlukama, ako se žele novčano kazniti retki ljudi koji se nisu otuđili od stvarnog života i koji su zadržali običnu ljudskost u ovim teškim prilikama po sve? Šta je alternativa, nasilje i sebičluk, odveć dominantan kao "model" ponašanja u ovome društvu?

 

U oba ova slučaju trebalo je da - ti ljudi za primer svima - novčano budu kažnjeni, a nisu jer su se mediji, srećom, digli na noge u odbrani “normale” - hvala Bogu! Iskreno se nadamo da će u ovom, našem slučaju, mediji istovetno reagovati jer jedino njihov pritisak može zaustaviti ovako naopak i nelegitiman naum. Napominjemo da bismo najviše želeli da nam dotična inspekcija i sama opština Zvezdara da, makar, privremeno dozvolu, što smo i ponudili u jednoj od žalbi, pozivajući se na Direktora “Tvrđave” koji nam još 2006. dao dozvolu da postavimo kućicu za psa u srcu Beograda, na Kalemegdanu, ili da se, makar, uzdrže od postupanja po ovakvim prijavama dokonih penzionera koji mrze pse uglavnom zbog svog ruralnog porekla, međutim, to nije za očekivati od strukture koja troši naš novac, ali i zdravlje i život, na ugnjetavanje malobrojnih preostalih plemenitih ljudi, pa čak i Udruženja za zaštitu životinja.. Postupanje po “prijavi” jedne osobe, iako u okruženju žive hiljade ljudi, je diskriminacija svih ostalih, ali i relikt minulog sistema u kome takve službe, poput inspekcije, sebe doživljavaju isključivo kao kaznene, a ne kao posrednike u rešavanju, eventualno, problema jer za to nisu sposobne.

HUMANITARNA PLESNA PREDSTAVA BITEF TEATRA

Bitef teatar i ove godine organizuje humanitarnu predstavu  na dan 20.maja - "Dana kućnih ljubimaca Beograda"  sa ciljem da se odnos prema životinjama u našoj sredini promeni na bolje.
Ovo je četvrta godina za redom kako Bitef teatar organizuje humanitarne predstave za naše drage kuce. To je jedini dan i mesto kada je našim "malim", a nama koji ih volimo, "važnim" sugrađanima dozvoljeno da svojim šapicama kroče u tako važnu instituciju kulture našeg Grada i naše zemlje. - kao što je Bitef teatar!
Svake godine prikupljena sredstva od ulaznicu za predstavu su donirana azilu za napuštene kuce što je omogućilo da se na konkretan način pomogne njihovom opstanku i boljitku.
Naše Udruženje izražava duboku zahvalnost Bitef teatru za sve godine saradnje i pomoći životinjama o kojima brinu naši članovi u našim "mini azilima" : ukupno preko 200 životinja,  preko 90 pasa i 110 mačaka.

Ove godine Bitef teatar organizuje 20. maja 2013. sa početkom u 20,00 časova humanitarnu plesnu predstavu "PRIJATELJI" u izvođenju Bitef dens kompanije, a ULAZ je DOZVOLJEN KUĆNIM LJUBIMCIMA.

Pozivamo sve ljubitelje pasa da se, zajedno sa svojim najboljim prijateljima, pridruže ovako retkom, a plemenitom i lepom događaju.

Kontekst: Problem pasa lutalica (Aljazeera)

19 septembar 2012, sreda 21:01 CEST

Stanje sa problemom pasa lutalica alarmantno je u većini zemalja regije. Zašto je u zemljama Balkana teško riješiti problem pasa lutalica? Kako spriječiti ili smanjiti sve učestalije napade na ljude? Ko je odgovoran za postojeće stanje? Kako je ovo pitanje zakonski uređeno u pojedinim zemljama?

Procjene su da samo u Sarajevu ima najmanje osam hiljada pasa lutalica. Njihovo adekvatno zbrinjavanje je dugogodišnji problem, a samo u posljednjih godinu dana zabilježeno je gotovo hiljadu ugriza pasa lutalica u Bosni i Hercegovini. U ovom izdanju Konteksta govorimo o problemu pasa lutalica.

Gosti Konteksta su: u Zagrebu - predsjednik udruženja Prijatelji životinja Luka Oman, profesor na Ekonomskom fakultetu; u Beogradu - predsjednica Evropske inicijative 17, udruženja za zaštitu i staranje o psima, Danica Drobac i u Sarajevu - dekan Veterinarskog fakulteta dr. Nihad Fejzić.

Večerašnji Kontekst vodi Dalija Hasanbegović.

Gradska uprava Beograda je tužila sudu udruženja za zaštitu životinja i samostalne staratelje uličnih CNR pasa!

Veterinarska inspekcija je po nalogu resornog gradskog Sekretarijata podnela veliki broj zahteva Prekršajnom sudom u Beogradu za pokretanje prekršajnog postupka protiv udruženja, ali i samostalnih staratelja uličnih CNR pasa – što je nesvakidašnji presedan da se oni građani koji su dobrovoljno brinuli svojim sredstvima o uličnim psima, podmetnu kao neodgovorni vlasnica pasa!

Ovakac čin je ravan razbojništvu pod plaštom prava i pravde jer su kazne predviđene Zakonom o dobrobiti životinja za prekršaje koji se lažno stavljaju na teret udruženjima i građanima egzorbitantno visoke: do milion dinara za pravno lice – udruženje i do 50.000,00 dinara za fizičko lice – staratelja uličnog psa.

Tim potezom gradski čelnici su ušli u obračun sa delom svojih sugrađana, kao i udruženjima za zaštitu pasa, čime se Beograd svrstao u jedini Grad na svetu koji za napuštanje, nebrigu i ugrožavanja pasa, optužuje upravo one koji ih štite i spašavaju!

Grad je ušao u rat sa svim onima koji su brinuli o uličnim psima i za njihovu plemenitost i humanost, naumio je da budu novčano kažnjeni!

Prekršajne prijave su lažne

Lažne su jer je potpuno ignorisano postojeće stanje i zlonamerno je interpretirano, zloupotrebljena je njegova neuređenost, selektivno i promišljeno, a mala fide, primenjen je i tumačen Zakon o dobrobiti životinja na koji se podnosilac prijave, vet.inspekcija, isključivo poziva sa ciljem da se optuženima naudi, psi trajno oduzmu i oni, ljudi koji brinu o uličnim psima, nasilno i „sub poena“ spreče u daljoj brizi o uličnim psima Beograda. Sve to je u cilju obezbeđivanja monopola Veterini Beograd i to nimalo demokratskim metodama, već primenom pravnog nasilja i zloupotrebom svega.

Lažne prijave protiv protiv udruženja i građana - staratelja, podnosilac prijave temelji samo na navodnom vlasništvu nad psom koje, pritom, uopšte nije dokazao, a tu nedokazanu tvrdnju dalje koristi za a priori podmetanje niza drugih prekršaja udruženjima i starateljima koji se implicitno imaju podrazumevati, a koje, takođe, nije potkrepio ni jednim jedinim dokazom, a koji kao takvi jedino mogu proisticati iz navodnog vlasništva nad psom koje nije uopšte dokazao. Podnosilac prijave ne samo da nije dokazao navodno vlasništvo nad psom, već ni da je napušten, niti da je, uopšte, bio ugrožen na bilo koji način.

Međutim, podnosilac prijave pokušava nedostatak dokaza za bilo šta za šta optužuje udruženja i staratelje, tj. nepostojanje prekršaja, da nadomesti nadljudskim mentalnim naporima i neverovatnom gimnastikom opštim teorijskim pojmovima i postulatima, čas pravnim, čas filozofsko-teorijskim, u cilju izgradnje teorije dedukcije po kojoj bi se svi okrivljeni, imali smatrati krivim po svaku cenu. Osim potvrde o načitanosti i lumen mundi podnosioca prijave, kao i iskazanog talenta za filozofsko teorijske rasprave, ovakav napor, nedvosmisleno, svedoči o njegovoj neumoljivoj nameri da se udruženja i staratelji, po svaku cenu osude. Međutim, istina je da jedino sa čime podnosilac prijave raspolaže je to da je pas uhvaćen na ulici i da je čipovan na okrivljene i ništa više.

Ovakve prekršajne prijave nastala su grubom zloupotrebom svega postojećeg i neshvatljivim ignorisanjem faktičkog stanja i činjenica što se da zaključiti na osnovu sledećeg:

1. okolnost da je neki CNR pas registrovan (čipovan) na udruženje ili staratelja u Registru vlasnika pasa, ne sme i ne može biti osnov za implicitno, a NETAČNO, pripisivanje vlasništva nad psom ni udruženjima, niti starateljima iz razloga što:

A) je opštepoznato činjenica svim sektorskim akterima, a trebalo bi da jeste i podnosiocu prijave jer i on spada u njih, da postoji problem sa evidencijom uličnih pasa koji su prošli program jer su brojni čipovani na udruženja i na građane. Upravo je isto zapisano u Strategiji koja je objavljena u Službenom listu Beograda i na taj način sam Grad je prepoznao faktičko stanje i potvrdio ga je, te nije jasno kako podnosilac prijave nije sa tim upoznat? Problem evidencije ima za posledicu da se u republičkom Registru ZAJEDNO NALAZE STARATELJI ULIČNIH PASA (koji su sterilisani i obeleženi) I PRAVI VLASNICI PASA za šta udruženja i staratelji ne mogu biti odgovorni (za pomenutu anomaliju) već samo oni koji su odgovorni za sektorsku politiku, kako na republičkom, tako i na gradskom nivou, niti bi smeli da ispaštaju na bilo koji način zbog toga;

B) je okolnost da je Udruženje „EI 17“ registrovano da se bavi uličnim psima, podnosilac prijave potpuno ignorisao, jer upravo ta činjenica dokazuje ipso facto da je svaki pas registrovan na njega, u stvari, ulični koji je prošao program sterilizacije i obeležavanja u skladu sa Strategijom, ličnim sredstvima Udruženja, članova ili saradnika. Udruženje, kao i svi drugi okrivljeni, jedino može biti „krivo“ što je svojim sredstvima doprinelo smanjenu populacije pasa jer je sterilizacijom sprečilo razmnožavanje jedinke što bi trebalo da bude osnovni cilj svake gradske politike, ali i zakonom propisana obaveza, a čini se da nije?

C) je činjenicu da je pas sterilisan i da je mešanac podnosilac prijave potpuno ignorisao jer i to nedvosmisleno potvrđuje naše navode da je reč o autentično uličnom psu, s obzirom da vlasnički nisu; da jesu, ne bismo imali neželjeno potomstvo na svakom koraku.

D) je činjenicu da su psi sterilisan i obeleženi u „Centru za mešance“ koji od 1996. vrši sterilizaciju isključivo uličnih životinja što takođe ipso facto neoborivo dokazuje njegov status – uličnog psa.

E) je činjenicu da ne postoji poseban registar za ulične CNR pse (koji su prošli program sterilizacije i čipovanja) ni posle 10 godine primene ovog sistema u Beogradu, podnosilac prijave je grubo ne samo ignorisao, već i zloupotrebio na prevaran način pripisujući starateljskom Udruženju uličnih pasa, „EI 17“ navodno „vlasništvo“ nad tim psima, ali otišao je korak dalje, optužujući ga, zajedno sa drugim udruženjem i samostalnim starateljima, pred Prekršajnim sudom za napuštanje psa – kao da je ono pravi neodgovorni vlasnik, a sa punom spoznajom da ono to nije.

F) Optuživanje staratelja CNR pasa, kao fizičkih lica,od strane podnosioca prijave kao nesavesnih vlasnika pred Prekršajnim sudom u Beogradu upućuje na kršenje čl.57.st.1.tačka 4. Zakona o zaštiti podataka ličnosti što je kažnjivo.

Imajući u vidu gore iznete činjenice potkrepljene postojećim dokazima za sve izrečeno, nedvosmisleno proističe obaveza dokazivanja svim sredstvima, uključujući i svedočenja svedoka, statusa za svakog konkretnog psa jer on se, zbog navedenih okolnosti i anomalije, može i mora dokazati činjenično, a ne a priori pripisivanjem „vlasništva“ nad psom udruženjimai starateljima od strane podnosica prijave samo iz razloga što je čipovan na njega, posebno što su materijalne posledice ovakve monstruozne zloupotrebe nemogućeg položaja u koji su, ne svojom krivicom, dovedeni svi oni koji su želeli uličnim psima da pomognu, veoma visoke.

In ultima linea nije kažnjivo niti jednim zakonom da Udruženje čipuje pse na sebe, iako je de facto prinuđeno na to jer, osim na lično ime, druga mogućnost, nažalost, ne postoji, a opet bi bili izloženi riziku da budu optuženi da su „vlasnici“ tih pasa!

2. okolnosti da je pas bio na ulici, a zašto i ne bi kada je na njoj rođen, a udruženja i staratelji su ga samo sterilisali i kada u svim aktima Grada piše da Beograd primenjuje CNR sistem? Ili se od volonterskih i neprofitnih udruženja i građana - staratelja očekuje da pse rođene na ulici sklanjaju sa njih? Ili se, pak, udruženjima i starateljima, pod pretnjom prekršajne prijave Prekršajnom sudu, ograničava sloboda delovanja zabranom da sterilišu i čipuju ulične pse iako su čl.3. Zakona o udruženjima i čl.55. Ustava RS slobode udruživanja i delovanja garantovane svim građanima Republike Srbije?

3.okolnost da je pas bio na ulici kao CNR pas – nosilac rešenja problema u skladu sa Strategijom jer je nezakonito uhvaćen od strane šintera Veterine Beograd: nezakonito jer je hvatan po usmenom nalogu vrha Grada, bez prijave (inače nedefinisane u smislu sadržaja i razloga da se pas hvata i sklanja sa ulice), suprotno usvojenoj Strategiji, bez Programa po čl.54. Zakona o dobrobiti životinja, a zloupotrebom opštih zakonodavnih ovlašćenja Veterine Beograd za delovanje i hvatanje pasa.

U pogledu „ugroženosti“ nezakonito uhvaćenih pasa i prisilno zadržanih u gradskom prihvatilištu za koju se udruženja i staratelji, terete pred Prekršajnim sudom, postavlja se pitanje zašto takva teška optužba nije ni jednim jedinim dokazom pokrepljenja: nalazom veterinara odmah po prijemu psa u prihvatilište? Nema ga jer je i ta optužba  „ex capita“ i zato što je pas bio zdrav i zbrinut u svakom smislu, a vrlo bi nas zanimalo da saznamo u kom su zdravstvenom stanju psi, danas posle višemesečnog boravka u gradskom prihvatilištu, ukoliko su uopše svi živi?

Iz navoda podnosioca prijave da je pas prethodno viđen na lokaciji i da je zato, citiramo „...opredeljujuće ...“ bilo da se uhvati i smesti u gradsko prihvatilište proističe apsolutna i najbolja potvrda svih naših prethodnih navoda: neosnovanosti svega – hvatanja, smeštanja u gradsko prihvatilište, navodne ugroženosti psa i samog osnova ovih prekršajnih prijava! Podnosilac prijave je time sam potvrdio da je samo viđenje psa bio razlog za njegovo hvatanje i trajno smeštanje u gradsko prihvatilište, a ne razlozi koje navodi u prekršajnoj prijavi. S tim u vezi, kako je moguće da se samo na osnovu „viđenja“ psa, on osudi na doživotno ropstvo i liši prava na život primeren potrebama njegove vrste u zemlji koja je usvojila Zakon o dobrobiti životinja koji mu to pravo garantuje?

Da li su sve pse – 2700, ako ne i više, koliko su šinteri uhvatili i smestili u gradska prihvatilišta, „napustili“ „neodgovorni“ vlasnici ili podnosilac prijave pokušava da nam predoči kako Beograd, u stvari, uopšte nema pse na ulicama?

Ako prethodnom, da su psi hvatani samo „po viđenju“ što sam podnosilac prijave kontinuirano ističe u inicijalnom i „uređenom“ aktu, dodamo da je rešenje o privremenom oduzimanju psa post festum doneto, u svim slučajevima, a što potvrđuje poređenje datuma hvatanja psa sa datumom rešenja, jasno je, i to se mora smatrati dokazom u ovoj pravnoj stvari, da je najgrublje zloupotrebljen čl.28. Zakona o dobrobiti životinja. Pas je privremeno oduzet od udruženja i staratelja naknadno, pošto je već uhvaćen i smešten u gradsko prihvatilište, što dokazuje neosnovanost takvog rešenja i nepostojanja razloga predviđenih Zakonom za njegovo privremeno oduzimanje. Podnosilac prijave je zloupotrebio svoje radno mesto jer je administrativnim manevrima i pogrešnom, a mala fide primenom Zakona o dobrobiti životinja, doneo rešenje da bi neosnovanom hvatanju psa dao „legalitet“, ali i „pokriće“ odbijanju VB da pse nasumično uhvaćene vrati starateljima, odnosno „pravno“ pokrio njihovo nasilno zadržanje u gradskom prihvatilištu, a udruženja i staratelje, zastrašio da bi od pasa odustali i prihvatili silom stvorenu situaciju – otimanje pasa.

Da bi primena čl. 79 stav 1. tačka 2 imala smisla, kao zaštitna mera koju je propisao zakonodavac, nužno je bilo prethodno činjenično utvrditi i dokazati ugroženost psa, zatim doneti rešenje o njegovom privremenom oduzimanju i tek onda, na osnovu njega, naložiti hvatanje psa. Dakle, u konkretnom slučaju, redosled je potpuno obrnut, dokaza o ugroženosti pasa nema, kao ni o navodnom vlasništvu nad njima da bi uopšte rešenje o privremenom oduzimanju pasa koje je donela vet.inspekcija moglo biti doneto I upućeno udruženjima i starateljima i da bi imalo ikakvog smisla i osnova, što nepobitno ukazuje na proizvoljnost celog ovog manevra podnosioca prijave, samim tim nepostojanja prekršaja za koji tereti pred Prekršajnim sudom udruženja, odnosno staratelje uličnih CNR pasa.

U samom Beogradu, na svakom koraku se mogu videti psi koje nehumani vlasnici drže na lancu, bez voda i hrane, bez kućice po ekstremnim temperaturama, ali vet. inspekciji nije palo ni na pamet da te pse oduzme od takvih vlasnika, već su nas našli?!

Jasno je da je dosluh u pitanju između gradskih resornih institucija i ustanova sa pojedincima u vet.inspekciji Odeljenja za Grad Beograd! Politika i funkcije se očigledno shvataju kao „sloboda“ za vaninstitucionalno dogovaranje i uz potpuno ignorisanje postojećih zakona, opšteg interesa, potrebe rešavanja problema i samih građana čiji bi servis trebalo da budu!

KONAČNO, LOKALNA SAMOUPRAVA IMA ZAKONOM PROPISANU OBAVEZU PREMA PSIMA NA ULICI, A NIKAKO LJUBITELJI I STARATELJI ULIČNIH CNR PASA KOJI SVE ŠTO ČINE ZA NJIH - ČINE DOBROVOLJNO I VOLONTERSKI, TE SE NE MOGU TERETITI PRED SUDOVIMA NI PO KOM OSNOVU!