Intervju Jelene Tinske za nedeljnik Tabloid sa predsednikom EI17, 27.12.2007.

ORCA samo parazitira na psećoj nesreći
__________________________________________

Danica Drobac, predsednik Evropske Inicijative 17, tvrdi

Orca je dovitljiva organizacija koja se sporadično bavi životinjama, tek toliko koliko treba da opravda svoje postojanje! Projektom "Info centar" uspeli su da od "zaštite" životinja sebi naprave dobro plaćenu profesiju, što im je očigledno bio i pravi cilj

Piše: Jelena Tinska
 
Posle strašnih slika iz beogradskog šinteraja, koje smo objavili u prošlom broju Tabloida, pod naslovom "Mauthauzen u Ovči", zamolila sam gospođu Danicu Drobac, predsednicu Evropske Inicijative 17, da mi iz prve ruke razjasni neke dileme.

Šta je Evropska inicijativa 17?
- Evropska inicijativa 17 je organizacija koja je spontano nastala 2003. od prve grupe ljudi koja se povezala zahvaljujući dolasku Fondacije Brižit Bardo u Beograd 2002. koja je sterilisala, tetovirala i vakcinisala skoro 900 uličnih pasa o svom trošku! Kada smo shvatili da smo prevareni, jer Dokument o dobrim namerama koji je g. Božović potpisao sa BBF nije poštovan, da neće dirati BB pse, registrovali smo se i otpočeli bitku za njihove živote! Pomogla nam je BBF brojnim otvorenim pismima, kampanjom bilborda, a mi smo protestovali i na Trgu Republike 13. decembra 2003. za pravo pasa na život! Naši psi koji su danas živi - živi su samo zato što smo po njih išli u Ovču onoliko puta koliko su bili hvatani! Rekorder je pas Đole BB 1280 koji je bio hvatan devet puta! Prebrojavali smo ih i dežurali godinama. Pored nas, o uličnim psima brinu i građani koji nisu ni u jednoj organizaciji! Pored populacije pasa na ulicama Beograda, imamo tri mini azila u okolini Beograda i jedan u Budisavi sa 220 pasa.

Šta je ORCA?
  - Orca je organizacija koja se sporadično bavi životinjama, tek toliko koliko treba da opravda svoje postojanje! Prioritetno se bave sopstvenom egzistencijom, skupljanjem novca po svim mogućim osnovama i sopstvenom promocijom u medijima! Životinje su im samo povod! Dovitljiva organizacija, pravi izdanak današnjeg vremena, uvidela je potpuno slobodan prostor u nevladinom sektoru životinja, da drugi "odrađuju posao" oko njih. Pošto je g. Burazerović besposlen čovek, bez zanimanja, imao je sve vreme ovog sveta da "zauzme" sektor, vešto plasirajući sebe kao glavnog i jedinog. Imao je, pritom, otvoren put, jer mi, kao i svi drugi, spasavajući živote, što nam je bio prioritet, nismo stizali na dva fronta istovremeno! Tako se njihova "zaštita" svela na građenje "institucije" Orca i samo na priču o životinjama (tribinice, flajerčici, brošurice, kampanjice itd). Uspeli su da se nametnu svima, i Gradu i medijima! Na taj način je stvorena potpuno iskrivljena slika u medijima: oni koji godinama nose teret ove golgote maltene su anonimni za širu javnost, a "neobavešteni" mediji i šira javnost njihov rad pripisuju Orci! Kome bi drugom! Bave se "salonskim" delom priče, kobajagi institucionalnim delom, a zapravo fingiraju i parazitiraju na trudu svih drugih i nesreći životinja! Politika "nezameranja", donela je organizaciji Orca egzistenciju i monopol u medijima, a psima smrt! Ali, čini se da su na polju ličnog sna bili daleko uspešniji, jer su se konačno "uhlebili". Projektom Info centar uspeli su da od "zaštite" životinja sebi naprave dobro plaćenu profesiju, što im je očigledno bio i pravi cilj! Burazerović je uspeo i ovoga puta, jer je ubedio nadležne da je projekat "Info centar" apsolutni prioritet. Tako su životinje izgubile milione, a samim tim i šansu da ostanu žive u većem broju! Trebalo je novac uložiti u bazu, a ne u nadgradnju! Sve je to još odurnije kad se zna da pojedini građani više rade za životinje i dan-danas sopstvenim sredstvima nego Orca, koja je dobila sve... Ama baš sve!

Šta se konkretno dešava u Beogradu?
- Beograd je, pod jakim pritiskom s polja i iznutra, 2005. odlučio da humano reši pitanje napuštenih gradskih životinja. Napravljena je Strategija, enormna sredstva su izdvojena iz budžeta grada, što je sve pohvalno! Međutim, Program je realizacijom pretvoren u svoju suprotnost. Jer, sve da su u Ovči poštovali Protokol o radu, a nisu, nehuman odnos prema životinjama doveo je do njihovog masovnog stradanja u još gorim mukama! Nisu poštovali ništa, istresali su pse gde su stigli, a ne na staništa sa kojih su uzeti kako nalaže Program i time su im život ugrozili, na raskrsnicama, na obodima grada, umirali su sutradan, brojni pregaženi! Bolesne i zaražene štenećakom ili mačjom kugom su sterilisane puštali na ulice da se muče i da seju zarazu prema drugim psima, štence su sterilisali, pse sa ranama od operacije koje vlaže ili su inficirane, sa koncima istresali su, otvarali su već sterilisane ženke, a ubijali su i sterilisane pse! Ovča je sterilisala 3.500 pasa, za to je dobila 60 miliona dinara, a koliko ih je danas živo, to nikog ne brine. Za Ovču je to bio samo jako unosan biznis! Ostali su samo brojevi njihovih čipova u evidenciji i -  puni novčanici!

Zašto se tek sada raspada koalicija ORCA-SOS ANIMAL-HELP ANIMAL?
- O Koaliciji ne mogu da govorim jer EI17 nije bila njen deo, niti je na bilo koji način učestvovala u njenom radu! Koliko znam, sve je bilo prepušteno Elviru Burazeroviću, tj. Orci, da u ime SOS Animala i Help Animal postupa. Podržavamo Gorana Paskaljevića što je direktora Đokića isključio iz stranke G17 Plus. Verujemo da Paskaljevići nisu bili upoznati sa situacijom, jer često duže borave u inostranstvu.

Šta treba uraditi?
- Svi koji koji su izigrali program smesta treba da budu sklonjeni sa tih mesta, a oni koji su se ogrešili o zakone treba da pred istim odgovaraju! Takođe, treba hitno uložiti novac u infrastrukturu, u izgradnju mini azila, jer bez toga nema humanosti! Treba dovesti ljude koji vole životinje i uvesti potpunu kontrolu na svim nivoima, napraviti stacionare za povređene pse, za štence itd. Jer, nema ničeg osim milionskog Info centra!

Ko je kriv za ovu situaciju i ko, i na kakav način, može da je reši?
- Grad je pogrešio u izboru izvršioca! Mislimo da je i nasamaren! Krivi su izvršioci Programa i to srazmerno udelu koji su imali: Ovča i beogradski savez društava! Ovča zato što je direktno odgovorna za smrt i patnju, a Orca jer nije ispunila svoj deo: kontrola Ovče, medijska afirmacija Programa, edukacija! Imaju posmatrača u Ovči. Izveštaje Tamare Popić, prvog posmatrača, su imali, zašto se toliko dugo ćutalo? I sada se vidi da su psi samo povod, a da su neki posve drugi interesi u prvom planu! EI17 upravo zbog toga nije pristala februara 2005. da Orca bude predstavnik NVO sektora. Žalimo što smo bili u pravu!

 

antrfile

Koliko godina se bavite problemom napuštenih i zlostavljanih životinja?
- Lično, više od 12 godina se bavim uličnim psima. Sa izuzetkom kraćeg razdoblja, uvek sam imala svoje pse i ljubav prema njima me je "izvela" na ulice. Počela sam da primećujem te tužne oči, povijene repove u strahu od ljudi, od predosećanja jezive sudbine koja ih izvesno očekuje, a toliko željne ljudskog dodira i ljubavi... Tako je krenulo, i to Vam je kao začarani krug. Nema nazad kada spoznate svu dubinu agonije njihovog bespotrebnog stradanja u paralelnom svetu koji većina ni ne primećuje! Prvi put sam otišla u šinteraj 1995. godine. Od tada nisam više ista osoba! Stalno mi se vraćaju slike svih jadnih pasa koje su moje oči videle za sve ove godine u šinteraju. Neki su mi pružali šapu, drugi mahali repom, treći prestravljeni drhtali u ćošku tih kaveza... A znam da su svi ubijeni! Možda sam ih baš ja poslednji put videla žive? Tamo su završili brojni divni psi ovog grada. Bolji, plemenitiji i časniji od većine ljudi koje sam upoznala u svom životu! Jedino se životinje rađaju i umiru nevine, ako se nešto i desilo, bilo je po pravilima vrste kojoj pripadaju, što se začoveka ne može reći!

Coka je vratila Žuću!

Danas se Žuća vratio iz svojih pubertetskih avanturica. Bilo je opšte uzbuđenje u kraju, komšija i vlasnik jednog psa me je odmah nazvao telefonom, vlasnica drugog psa je čak došla do mene da mi lično saopšti tako lepu vest... i ja poput njih sam se odmah dala u razglas jer je Žuća, zajedno sa Cokom, izuzetno voljen pas u kraju i zaista je mnogima palo teško što se odmetnuo u "samostalni" život poput svakog pravog mladog čoveka!

Što se tiče Coke, tek sam, u malom komentaru u tekstu posvećenom njenom povratku, napisala da je ponovo nestala...

No, Coku nisam odmah videla jer on ima svoje skrovito mesto, pošto je mala i takva me je patnja obuzela pri samoj pomisli da je ona po povratku, nakon par dana oporavka uz dnevnu hranu, vodu i ljubav, ponovo nestala i moja jedina misao je bila da je otišla da nađe svog druga i da ga privede "kući"! Večeras kada sam izašla da našu ekipu nahranim, prosto sam od neke muke i teskobe, "nepravde" i ironije života, pozvala Coku da izađe iz skrovišta, ali to je više bio zov njoj... tamo negde... duboko verujući da negde luta, trpi glad, žeđ, možda i progon u neumornoj potrazi za drugom, a na moje iskreno iznenađenje: Coka je izašla, snena, ali ubrzo je počela sa svojom piruetama! U trenu sve mi je bila jasno: našla ga je i vratila ga je, ali se jadnica sigurno umorila lutajući danima i zato se i sklonila na sigurno mesto da se u miru zasluženo odmori!
Ta Coka, taj mali i posve običan, čak neugledan psić, u stvari je jedan veliki genije, heroj i najveća bistrica koju sam ikad srela. Coka je pravi mali genijalac! 

Žuća je oslabio, malo je propao, ali ne toliko koliko sam očekivala s obzirom da je bio odsutan tačno 20 dana, a preferiram da nikog, pa ni sebe, ne podsećam na polarnu zimu koji imasmo sve do pre neki dan...
Malo da se oporavi i Žuća ide na... kastraciju!

Najlepše vesti i hvala Bogu da je jedna agonija dobila srećan kraj!

Danica

No kill strategija i CNR

CNR kao metoda smanjivanja populacije preporučena je od strane Svetske zdravstvene organizacije [1] i pokazala se kao izuzetno uspešna u zemljama Jugistočne Evrope (Rumunija, Bugarska) i Mediterana (Grčke), a primenjuje se sa velikim uspehom u zemljama Azije, poput  Tajlanda, Indije, Balija, itd. Ovaj sistem se pokazao kao jedino rešenje problema, a ujedno je i najhumanije. Međutim, zbog dinamike populacije neophodno je da se 70% pasa u određenom geografskom području steriliše u roku od 6 meseci [2]. Sa 75% sterilisanih jediniki, stopa rasta populacije postaje nula [3], nakon čega se broj pasa polako i prirodno smanjuje. Tako je Grčka sprovela kompleksnu studiju o broju pasa na ulicama pre i nakon primene CNR, pri čemu su svi psi obeleženi, vakcinasani, uslikani i ubačeni u sistem, iz čega se jasno videlo da se broj pasa po km² nakon nekog vremena znatno smanjuje.

 

Sa druge strane, sistem poznat pod imenom no kill (strategija) koji podrazumeva smeštanje svih pasa u no kill azile, kao i očekivanje da će se na taj način problem rešiti nisu realni. Mnogi no kill azili u svetu usled poteškoća sa kojima se suočavaju zbog velikog broja životinja i stalnog priliva novih zatvaraju se ili menjaju svoju politiku postajući kill azili. Ne može se očekivati da se životinje drže u humanim uslovima na neodređeno vreme. No kill azili tako postaju ideal koji je nemoguće ostvariti. Pre ili kasnije, psi u azilima će morati da se uspavljaju, pri čemu se navode brojni razlozi: preveliki izdaci za hranu i negu životinja u njima, stalni izvor zaraze i bolesti usled velikog broja životinja na jednom mestu (ako o psima brinu staratelji, ovakvih izdataka nema), pogoršavanje kvaliteta života životinja do tačke nemara, pritisci sa različitih strana i promena vlasti.

 

Dobar i aktuelan primer za pretvaranje no kill azila u kill imamo u susedstvu, u Dubrovniku, jer je novi dubrovački gradonačelnik, Andro Vlahušić, odlučio da promeni član 25. „Predloga odluke o uvjetima i načinu držanja kućnih ljubimaca i načinu postupanja s napuštenim i izgubljenim životinjama“, u smislu da se eutanaziraju psi u Skloništu za napuštene životinje na Žarkovici u roku od 60 dana, ako se u tom roku ne udome! To je značilo da bi svih 270 pasa bilo eutanazirano u periodu od 2 meseca. Uzrokom problema se na bavi niko, pa tako predviđenom kaznom od 15 000 kuna za napuštanje psa niko nije sankcionisan.

 

Obavezno kastriranje/sterilisanje vlasničkih pasa i mačaka takođe nije rešenje. Pod pretpostavkom da će za vlasnike koje ovo odbiju biti predviđeno novčano sankcionisanje, obavezno kastriranje/sterilisanje može samo da poveća rizik od bolesti, uključujući i zoonoze, jer će neki vlasnici u nastojanju da izbegnu sterilisanje svoje životinje, ali i kaznu, uskratiti joj veterinarsku negu [4] (danas u Srbiji vlasnici izbegavaju čak da pse vakcinišu protiv besnila iako je to zakonska obaveza). U smislu kastracije/sterilizacije vlasničkih pasa, jedino rešenje koji je pokazalo dugoročnu efikasnost jeste dobrovoljna sterilizacija vlasničkih pasa [5], pa je tako potrebno stvoriti bezbedan, efikasan i dobrovoljan program kastracije/sterilizacije i učiniti ga dostupnim zajednici, sa programima i podsticajnim merama usmerenim ka segmentima stanovništva za koje se utvrdi da doprinose rastu broja napuštenih životinja [6].

 

Fokus treba da bude stavljen na načine kako poboljšati brigu o životinjama i stope udomljavanja pasa u našem društvu. Potrebno je da se kao zajednica oslobodimo pogrešne pretpostavke o potrebi smeštanja cele populacije pasa u azile. Umesto izgradnje no kill azila, treba izgraditi no kill društvo. Oba ova sistema (CNR i No kill) preskaču UZROK pojave pasa na ulicama, a to je neodgovorno vlasništvo. Mnoge studije u svetu su pokazale da svega 20% vlasnika napušta svoje životinje, odnosno da važi pravilo 80/20: 80% problema napuštenih pasa dolazi od 20% stanovništva!

 

U pogledu Srbije situacija je sledeća:

1. Nema infrastrukture, tj. azila! Izgradnja velikog broja azila je ogromna investicija za ovu siromašnu zemlju, prezaduženu i sa budžetskim deficitom. Izdržavanje i negovanje SVIH napuštenih životinja je ekonomski bilo neodrživo i za bogate zemlje kao što su SAD, a kamoli za Srbiju! To je utopija i po iskustvima drugih zemalja skupa i unapred promašena investicija!

2. S obzirom da mehanizmi za momentalno suzbijanje UZROKA nisu uspostavljeni, sklanjanjem svih pasa u nepostojeće azile, vrlo brzo ulice bi popunili novi psi!

3. S toga se pokazuje neophodnim da se CNR apsolutno održi, ali da se sprovodi na dosledan način i ispunjavanjem propratnih uslova (obavezno vraćanje na staništa, podrška medija i edukacija što je izostalo) jer ekonomski on je održiv s obzirom da država izdvaja novac samo za sterilizaciju, a NVO i ljubitelji snose sve druge troškove!

4. Kombinacija CNR-a i no kill mini azila po opštinama (montažnim materijalom i delta sistem), tj. decentralizacija problema do mesne zajednice, bila bi idealno rešenje za rasterećenje ulica.

 

Decentralizovan način rešavanja problema čini se neophodnim jer svi faktori koji definišu stanje in situ (broj pasa, broj staratelja, “otpor sredine”, centralna ili periferna opština, konfiguracija terena i zastupljenost parkova i zelenih površina, itd.) variraju od lokacije do lokacije, tj. staništa. Korpus mehanizama i normi mora biti istovetan, a primena prilagođena specifičnostima svake lokacije!

 

Ovakav pristup problematici bi nesumnjivo uštedeo enormna sredstva Gradu, ali on zahteva ozbiljan, kontinuiran, dosledan i temeljit rad! Stičemo utisak da za sve ove godine nije postojala volja da se neko uhvati u koštac sa tolikim poslom, već se radije pribegava globalnim zahvatima, koji po pravilu rizikuju da promaše cilj, a iz iskustva tvrdimo da uvek budu na štetu životinja.

 

Ovaj naš pristup treba posmatrati kroz prizmu našeg cilja da se problem reši što pre, ali i da njegove rezultate odmah osete kako građani tako i životinje. 

 

 

Evropska inicijativa 17                                                                       

februar 2010.

Gostovanje EI 17 na TV Avala povodom našeg saopštenja o pokušaju ubistva psa na Miljakovcu

Coka se noćas vratila!

Coka se noćas vratila!

Hvala Gospodu, pozitivnim mislima i VERI....
Lutkica mila, ona je najpametniji pas kog sam ikad srela u  životu.... Noćas, kada sam izašla da hranim naše štičenike po ovoj "omorini", čim sam se pojavila, nešto malo iz daljine dalo se u pravi galop prema staništu...Nisam ni je prepoznala koliko sam osetila da je to ona! Oduševila me jer je ona mala, a ostali je stalno nešto kao proganjaju i pametnica jedna ko zna kada se vratila, ali nije smela mukica sama da pređe veliki otvoren prostor da bi prišla, već je mudro čekala da se ja pojavim. A onda je sigurno stegla srce i hrabro dala sve od sebe da što pre do mene dotrči!
Susret je bio...neoposiv, puzala je po snegu, prevrtala se, pokušavala je nešto da mi ispriča, verovatno makar deo njenih bolnih avantura,  sva nikakva, ipak se malo "ofucala" za ovih nedelju dana...a onda je jela, jela i jela.....
Drugi su gledali okolo, nije im baš bilo pravo što je Coka "glavna", to su pravi ljubomorci, ali svako jednom u životu ima svojih pet minuta i verujem da su negde to i razumeli!
Posebno mi je drago što se ponašanje nadležnih izgleda menja: rekli su nam istinu!

A Žuće i dalje nema....dobar i naivan, da ne kažem ono ružnu reč, sve voli, svima prilazi, pošto je stasao sigurno je umislio da je život prava bajka i dečko se otisnuo u beli svet u nadi da će naći svoju dragu.....
Žuća nije kastriran jer je mlad i osetljivog je zdravlja i čekali smo proleće da i to obavimo....ali izgleda da nas je njegova "muškost" pretekla i samo se nadam da će se umoriti od potrage i da će na vreme krenuti "kući"!
Coka koja ga obožava ispala je prava drugarica jer je u suludi pohod pošla kao svaka verna drugarica, ali je ipak i na vreme shvatila da bajka ne postoji!
Žućo vrati se i ti!

Tvoje i verne do smrti,
Coka i Danica

Coka i Žuća nestali iz Mirijeva!!!

Coka i Žuća su 4. februara nestali iz Mirijeva! U Rakovici nisu! Mole se svi da obrate pažnju, na slikama su i brojevi čipova!

 

Coka i Žuca su se nalazili kod bivšeg C Marketa, danas malog Maxija, u Mirijevu. Njih dvoje su nerazdvojni drugari, zajedno su i "nestali", obožavali su se! Toliko su to dobri i šarmantni psi...

 

Od 2. februara nisu bili na večeri, ali sutradan preko dana bi svraćali. Od te noći do današnjeg dana, na lokaciji nisu, osim što ljudi koji ih dobro poznaju tvrde da su do 4. februara svraćali preko dana!

4. februara šinteri su bili u Mirijevu, nije nam poznat razlog, saradnja na tom planu, od dolaska nove ganiture, više ne postoji (?!), od toga dana niko od onih koji ih poznaju, nisu ih videli... Naravno da smo prvo zvali Rakovicu, rečeno nam je da tamo nisu. Svih ovih dana drugi staratelji iz Mirijeva su nam javljali da su "viđeni" u gornjem delu Mirijeva? Kao njihov staratelj, lično sam išla više puta, po dojavi, da ih tražim, po ovom ledu i zimi, nigde ih nisam našla....

 

Stvar je vrlo čudna i sumnjiva! Nije uobičajeno da starateljski psi "napuštaju" lokaciju, ljubav, negu, svakodnevnu hranu, vodu i skonište?! Još je neshvatljivije da psi ne umeju da se vrate i to par stanica?! Postoji mogućnost da su se ljudi koji su ih "viđali" zbunili?! Sve sam više uverena, da su odvedeni negde, leševa nema... ne može pas tek tako da "nestane"?!

Strašna je ova mora, ovo mučenje nas jer u svakog psa ulažes više nego što možeš, zavoliš ih, srodišes se sa njima i dojenom ... više nema mišta?!

O našem uloženom trudu i novcu da ne govorim... Coka umalo nije umrla prošle zime, od hladnoće i slabosti, našim novcem je sterilisana, vakcinisana, čipovana, Žuća je isto tako više puta lečen, čipovan vakcinisan, sve našim novcem...

Ako neko ne ume da poštuje pse, trebalo bi makar nas da poštuje!

 

Danica

 

Žuća i Coka VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Saopštenje za medije – Stari Merkator, 4 trovanja

Beograd, 2.februar 2010.

Saopštenje za novinare

Serijski ubica pasa iz Goce Delčeva br. 33, Novi Beograd: «antologija» zverskih likvidacija četvoro pasa samo za par dana i istorijat «nestanka» brojnih drugih sa istovetne lokacije!

U roku od samo para dana NN lice sa adrese Goce Delčeva 33 je nedozvoljenom upotrebom najstrašnijih otrova UBILO četiri psa, svi «odrađeni» po Programu Grada, (sterilisani, čipovani, vakcinisani), dakle INVESTICIJA Grada i bez ijednog incidenta sa sugrađanima, njegovi DOBRI psi! Bili su «zaštićeni» jer su čipovani na «EI 17» o kojima brinu njeni članovi – njihovi staratelji, ali od čudovišta u ljudskom obliku i psihopate, zaštite NEMA!

Na istoj toj lokaciji, pre više od dve godine, trovani su psi i stara kujica Ema je stradala, a pas Žuća je spašen i od tada je srećno udomljen kod normalnih i plemenitih ljudi, koji, srećom, čine većinu!

Svakodnevni teror koji trpe naši staratelji od manjine svakim je danom sve nepodnošljiviji: od verbalnih napada, vređanja («gusko», «bolesnice», «skote») do fizičkih pretnji na granici fizičkog obračuna! Sa iste adrese misteriozno je 22.09.2009. «nestao» pas Roki, čip 891013990039365 (slika), a pet dana posle, dva šteneta... Staratelj ubijenih pasa, u Goce Delčeva 33., imao je 31.12.2009. ozbiljniji sukob sa komšijom sa istog sprata kojom prilikom je pesnica dotičnog tik uz njegovu glavu prošla, a komanda je bila «marš napolje» iz lifta u kome je bio sa svojim psom! Nakon tog incidenta počinje serijsko ubijanje pasa: 1. 8.01.2010. nađena je mrtva kuca Mila, čip 891009000008085. (slika), 6 godina stara i miljenica celog kraja oko starog Merkatora; 2. 15.01.2010. kuca Trudi (slika) 6 godina stara, čip 8911013990023758, nađena je kako tumara, cvili i trese se kao prut, smesta je odvedena kod dr. vet. med. Vladimira Magaša, dva dana se borila svim snagama uz svu nadljudsku vet.pomoć, ali ipak je uginula 17.01., a veterinar je odmah posumnjao na trovanje organo fosfatima! Davala je šapu, a na zahtev da da i drugu, prevrtala se na leđa i igrala kao najblaženije biće! Bila je mala Serena Vilijams! 3. 25.01.2010. pas Žuća, čip 891013990038067, viđen ujutro u 07,30 kako veselo trčkara, nađen je mrtav samo pola sata kasnije! Leš je dat na obdukciju na Veterinarskom fakultetu i u njegovom želucu nađen je otrov iz grupe cijano fosfida! Bio je velika maza i NIKADA nije zalajao! 4. Sutradan, 26.01.2010. nađena je mrtva kuca Lokica, bakica od 13 godina, sterilisana i obeležena! Svi psi su identično izgledali: malo pene, puno tečnosti i malo sukrvice! «EI 17» će podneti krivičnu prijavu protiv lica na koje sumnja, iako je to krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti! Ovaj slučaj je specifičan jer se radi o predumišljaju s obzirom da je svaki pas trovan planski i sistematično u razmaku od nekoliko dana, što zabrinjava sve normalne ljude da tako poremećena osoba živi u neposrednom okruženju.

Teror trovanjem životinja u Beogradu traje već dvadeset godina! Ono što je odavno postalo neshvatljivo za sve civilizovane građane, a to je kako se takav «manir» uklapa u evropske vrednosti i u težnju ove zemlje da bude smatrana u svetu «civilizovanom»? Ovo tim pre jer zakoni su veoma jasni u tom pogledu: Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, još uvek važi u delu koji se odnosi na pesticide (do donošenja novog) u svom članu 59. nedozvoljeno korišćenje otrova tretira kao krivično delo i predviđa kaznu zatvora do 5 godina, ali i oduzimanje otrova! Zakon o hemikalijama, usvojen 2009. dozvoljava upotreba otrova samo pravnim licima i preduzetnicima, a u slučaju fizičkih lica Agencija za hemikalije izdaje dozvolu, uz precizno navedene uslove i sa svim ličnim podacima, ali i o svrsi. Kazna je do 50.000,00 dinara za zloupotrebu. Krivični zakon za krivična dela izazivanja opšte opasnosti (član 278.) predviđa kazne zatvora do 5 godina; ubijanja životinja (član 269, stav 2) do 3 godine i zagađivanja hrane i vode za životinje (član 273, stav 1 i 3) do 3 godine! Kako je moguće da za ovakvo postupanje koje po zakonima ove zemlje predstavlja četiri krivična dela i niz drugih prekršaja, sa zbirnom zatvorskom kaznom od 16 godina ukupno, NIKO NE REAGUJE? Zakoni su predvideli sve mehanizme za otkrivanje ivršioca jer biće krivičnog dela po zakonu je jedno jedino, ali više je nego očigledno da «razliku» prave državni činovnici, svako u delokrugu svoje nadležnosti, koji primaju platu iz budžeta da bi sprovodili zakone!

Otvoreno i javno pitamo državu Srbiju zašto donosi zakone ako nema nameru da ih sprovodi? Da li samo da bi rekla predstavnicima EU da ih je donela? Dokle će brojni činovnici na njenim jaslama za platu i u njeno ime, a u radno vreme da sprovode svoj lični stav? Dokle će kriminalno ponašanje pojedinaca da dozvoljava, a nas ostale da lišava brojnih drugih prava? Da li se mi, lojalni i civilizovani građani, nalazimo u laboratoriji za ispitivanje ljudske izdržljivosti?

Pomenuta krivična dela izvršio je samo jedan (ne)čovek! Tražimo od države Srbije da ga indentifikuje i osudi, u protivnom bićemo prinuđeni da se obratimo svetu, a protiv svoje zemlje. Javnost upozoravamo da više ni jedan ovakav akt nećemo tolerisati i obratićemo se svim relevantnim instancama u zemlji i svetu! U novom milenijumu ne želimo da živimo sa brutalnom palanačkom metodom eksterminacije životinja naočigled svih nas i to usred Beograda, za koji čitamo da je «evropski»!

Molimo sve plemenite sugrađane ovom tužnom prilikom da obrate pažnju na psa Rokija i provere čip ako sličnog negde vide, sa molbom da nam jave, a iskreno se nadamo da u stvari nije ubijen.

 

Predsednik EI17

Danica Drobac

 

Trudi, Mila VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

 

Roki VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Mala Lunja traži dom!

Napušteno, veselo stene, od oko 3 meseca, traži nekog da je usvoji. Napuštena i ubačena u dvorište u Ugrinovcima.

Kontakt telefon: 063 161 60 92 (Maja)

HITNO jer predstoji put, a u selu truju životinje!