FDU štenci

Osam malih, dvomesečnih, slatkih, zdravih i nezaštićenih kuca čeka na Vas da im pružite svoju ljubav, pažnju i topli dom. Bilo ih je jedanaest, preživeli su svi na najvećoj zimi u decembru, a troje je srećno udomljeno.

Kuce se nalaze ispred Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu, gde ih za sada čuvaju i štite studenti FDU i stanari okolnih zgrada.

Za detaljne informacije kontakt na 063 805 6 911.

FDU štenci  VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Ptica Eja močvarica

Juče je "nebo" htelo da se još jednoj neuobičajenoj životinji za naše aktivnosti pomogne. Naime, potpuno anonimni ljudi, a divni, sa puno kuca i maca u svom dvorištu, našli  su u Jakovačkoj šumi pticu Eju močvaricu (ptica grabljivica) polomljenog krila. Potražili su naše članove i zamolili da joj nekako pomognemo. Naši članovi odmah  su reagovali, otišli su po pticu, uhvatili je i odveli je kod veterinara.  Nije se bunila, bila je divna, shvatila je da joj se pruža pomoć! Eja je inače zaštićena vrsta, kao i sve ptice grabljivice. Ne znamo tačno da li je ženka ili mužjak. Povreda krila joj je snimljena još sinoć, a danas je već operisana i sasvim je dobro. Potražili smo pomoć društava ornitologa i svih drugih divnih ljudi koji brinu o pticama i oni su je preuzeli. Sada je smeštena kod jednog ljubitelja, sokolara.

Verujemo da će se oporaviti potpuno i nadam se će je vratiti na njeno stanište jer čini se da ima svog para koji verovatno brine za nju, ali je i sasvim izvesno i čeka...

 

 

Dunja

Juče, 10.01.2011. oko 17h, u Jakovu, opština Sirčin, ulica Maršala Tita (glavna ulica) pronađena je pregažena kuca u kanalu pored puta. Nije mogla da se pomera i na levoj strani glave imala je vidljivu veliku otvorenu ranu. Očevici nemilog događaja kažu da ju je u punoj brzini potpuno pregazio beli pikap. U kanalu je ležala dva dana, dok jedan čovek nije kontaktirao naše članove koji su odmah otišli i odvezli je kod veterinara Miće. Neverovatno je da nikome nije na pamet palo da pozove veterinara. Oni koji su videli ceo događaj gledali su je u tom stanju puna dva dana uz izgovor da su je nahranili. Ustanovljeno je: stariji prelom desne nogice a karlica je pukla na više mesta. Prelepa devojčica od 6 meseci sada čeka operaciju.

 

**********

Dunja je operisana 18.januara i sve je proteklo kako treba!

 

 

		Dunja VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

 

Mrvica

Mrvica je mala kuca koja nije imala sreće sa udomljenjem. Prethodni vlasnici su odlučili da im se više ne sviđa pa su je izbacili na ulicu. Ali pošto je veoma pametna, našla je put do svojih staratelja, naših članova. Ona je crne boje, prošarana belim dlakama. Veoma živahna, srećna, privržena i puna ljubavi. Do sada je živela u dvorištu ali trenutno se uči na stan i na povodac. Mrvica očekuje svoju porodicu, javite se da joj život učinimo lepšim, boljim, sigurnijim!

Kontakt telefon:
063 72 58 669

 

Mrvica VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Prioritet u 2011. godini – novi azili i veća kontrola napuštenih životinja

Sektor zoohigijene Sekretarijata za komunalne i stambene poslove ima ambiciozne planove za 2011. godinu, a s obzirom na to da mu je budžet povećan, prioritet će biti izgradnja novih azila i veća kontrola napuštenih životinja. Tokom protekle godine sterilisano je više od četiri hiljade napuštenih životinja, kao i 1.200 po ugovoru sa Fakultetom veterinarske medicine. Međutim, ovo je bilo i pokazatelj da brojanje napuštenih životinja iz 2008. godine na teritoriji deset opština, po kojem je Beograd bez prigrađa imao do 4.800 pasa lutalica, ne predstavlja realno stanje sa terena, te se u novembru pristupilo ponovnom prebrojavanju napuštenih životinja. Prema rečima Vladimira Terzina, pomoćnika gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, posao bi trebalo da bude završen za nekoliko meseci i uradiće se, najpre, za istu teritoriju kako bi se uporedili podaci.

– Ono što mislimo da je zapravo problem i izvor nekontrolisanog broja životinja u gradu jeste situacija u obodnim gradskim opštinama i to zbog nekontrolisanog legla vlasničkih životinja. Zato će se po dobijanju podataka sa teritorije deset nekada centralnih opština uporediti podaci i akcenat će potom biti stavljen na prigrađe. Očekuje nas potpisivanje ugovora sa Upravom za veterinu, kojim će Veterinarska ustanova „Veterina Beograd” biti ovlašćena da obavlja određenu vrstu inspekcijskog nadzora. Uz pomoć komunalne policije, počeće sveobuhvatna akcija provere papira, legla i podataka o vakcinaciji i čipovanju, posle čega će nesavesni vlasnici moći da se kažnjavaju. Kazne se kreću i do sto hiljada dinara, a važno je napomenuti da iako vlasnik da životinju u azil, mora da se brine o njoj do ponovnog udomljavanja. Grad će nastaviti akciju sterilisanja napuštenih životinja, a očekuje nas i javni poziv za veterinarske ordinacije te će se deo novca iz budžeta izdvojiti i za besplatnu sterilizaciju vlasničkih životinja – kazao je Terzin.

Pomoć udruženjima za zaštitu životinja koja u delokrugu svog rada imaju smeštajne kapacitete za napuštene životinje nastavlja se i u 2011. Za hranu i veretinarske usluge u 2010. izdvojeno je 13,5 miliona dinara, a budžet je ove godine veći za oko pola miliona dinara.

 

Možda najvažnija stvar koja je započeta u prethodnoj godini jeste transfer sredstava opštinama za izgradnju novih azila. Tako je Paliluli preneto 16 miliona dinara, Mladenovcu osam miliona i Zvezdari pola miliona dinara. Prvi nov azil biće izgrađen na teritoriji opštine Mladenovac, koja je sama pokrenula ovaj projekat, ali nije imala dovoljno sredstava za završetak. Oko 80 odsto radova je već završeno, smeštajni kapacitet u takozvanim „delta” kućicama biće do 450 životinja, a objekat će imati i ambulantu sa pre i postoperativnim prostorom, tako da će ovde moći da se obavljaju sterilizacije. Opština Zvezdara koja se pokazala kao jedna od najsavesnijih u rešavanju ovog problema, porad dva vozila koje je donirala „Veterini – Beograd”, prva je dala plac za izgradnju novog azila. Kapacitet „delta” objekta biće 450 napuštenih životinja, a otvaranje bi trebalo da bude u maju. Projekat za izgradnju azila na Paliluli završen je, počelo je nasipanje terena i objekat kapaciteta do 600 životinja trebalo bi da bude završen u septembru ove godine.

 

– Čelnici brojnih drugih opština pokazali su veliku zainteresovanost da se i tamo izgrade azili za napuštene životinje, pa su tako u Barajevu, Surčinu, Lazarevcu i na Čukarici lokacije u procesu izdvajanja. Iako će većina biti završena u 2012, očekujemo da već ove godine vidimo prave efekte uloženog truda i da dokažemo kako se problem napuštenih životinja može rešiti „no kill” strategijom – istakao je Terzin.

 

Veliki i važan objekat trebalo bi da se gradi i na staroj farmi PIK „Zemun”, koji bi trebalo da ima kapacitet do 1.200 napuštenih životinja. Ipak, poenta rada ovog sektora neće biti to da se životinje jednostavno sklanjaju sa ulica. To znači samo za one agresivne. S obzirom na to da Beograd ima brojne životinje koje su, kako se popularno kaže, „u tipu”, tačnije vode poreklo od rasnih pasa, akcenat će biti stavljen na udomaljavanje kako u zemlji tako i u inostranstvu.

 

Izvor: Beoinfo vesti

---

Zanimljivo je da se legalizacija CNR-a nigde ne spominje, iako se to obećava od dolaska nove garniture? Štaviše, nedavno je obećano da će se to uskoro uraditi, kao i da će se evidencija pasa srediti.

 

Vidimo da se spremaju da kažnjavaju nesavesne vlasnike, što bismo pozdravili samo tako da su evidenciju sredili, ali NISU! Ali kako će da kažnjavaju vlasnike koji napuštaju svoje životinje kada se po evidenciji ne zna koji je pas  vlasnički, a koji ulični?!  Šira javnost ne zna da se veliki deo pasa na ulici  u evidenciji vodi na njihove hranioce ili na udruženja što ne bi bio problem samo po sebi da se isti ti psi ne vode kao vlasnički! Drugim rečima, hranioci tih pasa koji žive na ulici tretiraju se kao pravi vlasnici po zakonu jer ulični psi još uvek nisu pravno "vidljivi" i u tome jeste suština zahteva za ispravnom, a ne lažnom evidencijom i legalizacijom CNR-a, tj. statusa uličnih pasa! Pošto su već naplaćivali hraniocima uličnih pasa  ulov, vakcine i nekima čak ležarinu po danu od 430,00 dinara, pitamo se da li će kazne za "napuštanje" sada da naplaćuju istim tim hraniocima ili starateljima uličnih pasa?

 

Da živ čovek ne poveruje!

 

Isto tako, pada u oči da je celokupan plan prioriteta prevashodno fokusiran na posledice, a ne na uzroke problema.
Najveće iznenađenje je da je prioritet udomljavanje u inostranstvu!

Baš bismo voleli da sva ona udruženja koja grčevito zastupaju koncept rešavanja metodom "no kill", što znači trpanje pasa u azile, koja je usput propala i u samoj Americi gde je nastala jer su sve životinje pobijene jer nije bilo moguće izdržavati i lečiti toliki broj iz budžeta, da na sebi probaju da do kraja života žive u kavezu i potpunom zatočeništvu, pa tek onda da tako nešto namene psima zbog čijeg navodnog interesa sve to rade?!

 

Osim toga, pada u oči kontradikcija i to velika: ako sam Grad iznosi podatak da 90% ozleda učine vlasnički psi, a NE ulični, za koga su onda toliki kapaciteti planiranih azila ako su namenjeni samo agresivnima???????

Umesto da se souče sa pravim problemima i zaostalošću i primitivizmom ove sredine, upravo tome čine ustupak na štetu životinja, a sve pod znakom velikog humanizma povrh svega!

Preporučujemo nadležnima da svako jutro pre odlaska na posao pogledaju emisiju Jovana Memedovića "Moj prijatelj skitnica" o beogradskim i srpskim uličnim psima i kako je taj "beli i veliki" svet umeo da plemenito iskoristi bogatstvo koje nam je pred očima i koje je ovde i njima "teret"!

 

Slažemo se da infrastruktura mora da postoji i da treba da se gradi, ali ne "azilčine", već mali, mini azili na nivou čak i mesnih zajednica, koji će biti prava potpora svim onim zaista ugroženim životinjama - bolesnim, povređenim, majkama sa štencima i mačićima. Čisto da ne bude nesporazuma! Ovo nije dobro po životinje i sva je prilika da će se i ovom prilikom ići "lakšim" putem, umesto da se sredi delom nasleđena, a delom napravljena konfuzna situacija, a cenu će platiti, kao i uvek, životinje!  Mnogo je lakše biti neimar i ostaviti trag, nego izgarati na mukotrpnim poslovima evidencije i sličnih zavrzlama koje nisu vidljive... Ovakav ambiciozan i preskup plan koštaće Beograđane mnogo, a posve smo sigurni da će životinje izgubiti i ovo malo srećnog života na slobodi što imaju na ulicama i što su plemeniti ljudi ovoga Grada mukotrpno svojim novcem i svojim srcem im obezbedili...

 

Radovali bismo se da su najavili da će sagraditi stacionar za povređene pse, za kujice i mace sa podmlatkom, za štence i male mačiće... takvi i dalje neće imati gde pored toliko utrošenog novca...

Izvinite, zbunili smo se, mi bismo da stvorimo uslove da se što većem broju životinja u nevolji pomogne, da od Srbije i Beograda napravimo no kill društvo i da poboljšamo brigu o njima da bude na visini iskreno evropske zemlje, a oni hoće  da "reše problem" i to brzopotezno i efikasno! To nikako nije isto!

 

Da ne bi bilo zabune, i mi hoćemo da se problem reši, ali ne po cenu patnje životinja.

 

Malena

Malena je mlada ženka koju smo pronašli u oktobru sa polomljenom nogicom. U roku od par dana je operisana i uspešno se oporavila, taman da veselo proslavi Novu godinu. Malena se nalazi kod svojih spasitelja, naših članova, i čeka udomljenje.

Kontakt: 063 72 58 669

 

		Malena VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Srećni novogodišnji i božićni praznici!

Lovci pucaju u sred Beograda, ubili psa iz čista mira!!!

Danas u 16:50 T.V. koji radi u Bariču i koji je bio na pauzi, video je na 50 metara od sebe kako je iz vozila u prolazu marke Lada Niva, plave boje, koje je imalo beli krug - oznaku lovačkog drustva, puškom pucano u uličnog psa iz čista mira! Pas je pogođen i izdahnuo je u mukama ubrzo jer nije mogao da diše.

Očevidac je još uvek na radnom mestu, kao i mali mrtav pas!

Policija je izašla na lice mesta, ali nismo sigurni šta je uradila.

Događaj je prijavljen Evropskoj inicijativi 17.

 

		Lovci pucaju u sred Beograda, ubili psa iz čista mira!!! VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

„Epidemija“ masovnog trovanja životinja u Beogradu ne jenjava, nisu pošteđene ni vlasničke! (saopštenje za medije)

Samo dan nakon slučaja zaziđivanja mačaka i njihovog oslobađanja, saznajemo da je u Ralji, ulica Ljubivoja Gajića 19, NN lice, sto posto neki „komšija“, posulo kreozan u privatno dvorište S.S. koja ima mačke! Naša članica, Snežana, otišla je da nahrani mačke jer je vlasnica bolesna i morala je da ode na hemo terapiju, a po dolasku zatekla je jednu mačku mrtvu, njeno mače i mačora koji se borio za život... Prizor je bio jeziv, celo dvorište je bilo žuto! Pozvali smo policiju, koja je izašla na teren. Pitanje koje nas godinama muči jeste kako smeju takvi da u tuđe dvorište bacaju otrov i tuđe životinje da ubijaju? Pa gde su tu osnovna prava, na privatnu svojinu, na privatnost i na pravo da se ima životinja? Da ne govorimo o emotivnom bolu žene već ozbiljno narušenog zdravlja?! Strašno i nedopustivo....

Iste nedelje kada je na Bežanijskoj Kosi ubijeno šest uličnih pasa, javila nam se očajna J.V iz Rušnja, Opština Čukarica, adresa Like Ružića, tražeći našu pomoć jer su joj komšije, takođe kreozanom otrovale tri psa: Cucu, Bakija i Lolicu, malo štene (slike u prilogu)! Ubijena je i kuca koju je vlasnica svojevremeno usvojila od pokojne Goce Sitarice, koja je bila član EI 17 i koja je, zajedno sa svojom porodicom, tragično ubijena o čemu su mediji pisali. Devojka je bila van sebe jer od 2007. do ovog slučaja otrovano joj je pet pasa! Ko si ti «ljudi» koji ne dozvoljavaju drugim ljudima da imaju svoje životinje? Jelena nam je rekla da su svi psi likvidirani i u susednoj ulici, takođe vlasnički, u ulici Save Hadžića 4 i 5! Kakav je to bezobrazluk, uvek iste manjine, koja sebi daje sva prava, a drugima ni jedno jedino?!

Istih tih dana, otrovan je ulični pas na Novom Beogradu, kod Yu Biznis centra, mlad, mazan i „odrađen“ (čip 688050000357101) o kome je brinuo S.Č. On je otrovan mišomorom. A u drugom delu Beogradu, u Mirijevu, jedva je preživeo trovanje kreozanom pomešanim sa još nečim, pas isto tako odrađen u Rakovici (6880500000332713), mlad i mezimac grupe divnih mladih ljudi koji su se borili za njegov život 72 sata! Hvala plemenitoj mladosti Mariji, Nataši, Jeleni, Ivani i drugima. Na Senjaku je takođe otrovan vlasnički pas istih tih dana!

 

Pitamo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ima li nameru da izvrši konfiskaciju zabranjenog pesticida, kreozana? Čemu zabrana, ako ga ima u tonama u posedu zlih ljudi?! Truje se cela Srbija i sav živi svet kontinuirano i nekažnjeno... Nadasve primitivno!

Policija je izvršila uviđaj u svim pomenutim slučajevima trovanja, forma je ispunjena, ali podsećamo da do sada ni jedan jedini trovač nije identifikovan i osuđen, iako se radi o većem broju krivičnih dela (čak i o izazivanju opšte opasnosti) i iako se psi i mačke, deceniju unazad, masovno truju u ovom gradu.

Masovno i kontinuirano trovanje vlasničkih životinja, suprotno uvreženoj matrici, dokazuje našu tezu da takvi ubijaju životinje jer ih mrze, a ne zato što ih ugrožavaju!

Zemlja i grad u kome se „sugrađanima“, uprkos civilizovanim zakonima, „dozvoljava“ da dnevno ubijaju životinje se sama ispisuje iz civilizovanog sveta. Laku noć Srbijo, laku noć Beograde!

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

 

      

                                       

Maca sa mačićima živa zazidana! Ipak, spašena!

Radnik Toplane, iako je bio obavešten da se mace nalaze u cevima i pukotinama podstanice, zazidao ih rekavši da ga to ne interesuje?!

Naime, u naselju Vidikovac, na adresi Vidikovački Venac br. 27, objekti gradske toplane su godinama neobezbeđeni. Zapravo, na mestima gde se nalaze toplotne cevi ima pukotina u betonu i to je tako godinama unazad. Upravo zbog toplote cevi u tim pukotinama mačke, o kojima brinu stanari okolnih zgrada, godinama su se tu sklanjale od nepovoljnih vremenskih uslova i zime.

U četvrtak, 11. novembra, radnik Toplane je posle niza godina, a na poziv građana, konačno došao da zatvori pukotine zbog stanja u kome se objekat nalazi. Međutim, oglušujući se o molbe građana da se unutra nalaze životinje, on je, uz konstataciju da ga to ne zanima, kao u grobnicu žive zazidao mačku sa leglom mačića!? U betonu se celu noć čulo zapomaganje i grebanje zarobljenih životinja. Uznemireni i očajni građani su kontaktirali gradski servis Beokom sa molbom da pomognu i zahvaljujući zaposlenima te službe, ekipa gradske toplane ponovo je izašla na teren da otvori zazidane delove da bi zarobljenim macama omogućila dotok vazduha. Svaka čast Beokomu koji je zaista osvetlao obraz Beogradu i time potvrdio u praksi novu - humanu politiku koju on sprovodi u pogledu životinja.

Stanarima je dat rok od dva dana da životinje izvuku – a to je sutra, što je gotovo nemoguće, jer se radi o uplašenim životinjama koje su dodatno, posle zaziđivanja, prestravljene i ne smeju da izađu. Kada taj rok istekne, pukotina će opet biti zazidana, bez obzira na to da li su životinje ostale unutra ili ne?!

Upravo zbog toga EI 17 se obratila Sekretarijatu za stambene i komunalne poslove sa molbom da interveniše kod nadležnog javnog preduzeća da se nikako ne pristupi radovima pre nego se mace izvuku napolje. Sekretarijat je to odmah učinio i svaka pohvala, a ostaje da stanari kako znaju i umeju što pre izvuku sve mace.

Najnovija vest: prema kazivanju stanara, ispostavilo se da zaziđivanje maca nije bilo slučajno, već da je jedna komšinica koristeći lične veze u toplani, sa namerom da likvidira životinje na najmonstruozniji način, namerno to učinila! Rukovodeći kadar nije ništa o tome znao i dobro je da je ovakva monstruozna namera osujećena.

 

Evropska inicijativa 17

 

VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Jeziv epilog slučaja dadilje u Nede Spasojević na Bežanijskoj kosi i trovanje ŠEST uličnih pasa od strane komšija!

Ogorčeni i besni saopštavamo javnosti da su stanari zgrada Nede Spasojević iz brojeva 22, 20 i zgrade preko puta na Bežanijskoj kosi, UBILI ŠEST ULIČNIH PASA! Uoči prošlog vikenda, ubili su tri psa, stariji štenci „odrađeni“ u Rakovici i vraćeni na ulicu jer su bezopasni po ljude, i jednog koji se tu zatekao samo tada. U ponedeljak, pas Crni koji je tu rođen i koji je živeo 8 godina bio je nestao, da bi se vratio tog dana da ispusti dušu na mestu na kome je i rođen. Juče, poslednji pas na toj lokaciji u širem smislu otrovan je u Vespučijevoj ulici 21 koja je 30 metara dalje od inkrimisane lokacije! Nema više nijednog!

Ovakav zločin ne nastaje preko noći. Njemu je prethodio pravi rat u kome su brojni, ne sluteći najgore, svojim pogrešnim potezima doprineli da njegov ishod bude ovako fatalan i sramotan za Beograd i Srbiju koja želi da postane deo Evrope.

 

Moramo da podsetimo na naše saopštenje povodom slučaja dadilje koje ni jedan mediji nije preneo? Nije, a to je bila kobna greška jer smo ISTINU izneli, a dalji tok događaja to i potvrđuje. Zaverenici i buduće ubice a priori su dobile podršku u medijima, čime su stekli tu slobodu i hrabrost da neometanu ubijaju pse usred Beograda! Iako su neki mediji tom prilikom pisali kako je krv tekla i svašta drugo, mi smo iz pouzdanih izvora dobili informaciju da dadilja ima samo ogrebotinu?! Nakon slučaja dadilje, zaverenici i buduće ubice pismeno su se obratili Sekretarijatu za stambene i komunalne poslove, uvek sa istim zahtevom da se reše pasa. Predstavnik Sekretarijata je izašao na teren i pošto se i sam uverio da pomenuti psi ne predstavljaju pretnju za građane, zamolio je predstavnika grupe zaverenika da budu tolerantni. Međutim, šta oni čine? Ubijaju nedužne životinje za koje je i predstavnik Grada konstatovao da nisu agresivne?! Kako smeju? Šta to znači u stvari? To znači da pojedinci sebi daju sva prava, a drugim nijedno, da otvorenu iskazuju građansku neposlušnost prema Gradu, ali i da delove grada u kojima oni lično žive „prisvajaju“ jer ih „uređuju“ po sosptvenoj volji?! Takvi ne žele da dele gradski prostor sa psima iako ih ne diraju i to je jedini razlog zbog kojeg ulaze u rat protiv pasa, a pošto redovnim putem ne uspeju da ih se reše jer nisu agresivni, oni ih se fizički „rešavaju“ tako što ih ubijaju! Pa gde to ima? Ispada da što neko ne želi da vidi psa je „dovoljan“ razlog da ga ubije?! Mi smo civilizacijski – DNO! Pominjanje Evrope, u ovakvoj stvarnosti, zaista vređa inteligenciju!

 

Kako je moguće da ubiju i šestog psa par dana nakog ubijanja prethodnih pet? Moguće jer to nije prvi put (Stari Merkator, 4 trovanja) jer sistem, ali i ponašanje nadležnih je takvo! Policija je izašla na uviđaj za prva četiri psa, Tužilaštvo je dalo nalog da se izvrši obdukcija i na prvi pogled sve je u redu „sistem“ je odregovao po zakonu. Međutim, prošlo je nedelju dana od trovanja prve grupe pasa, zatim petog pasa Crnog i konačno šestog juče, a da niko iz policije nije kontaktirao osumnjičene, niti predočio zakonske posledice po njih. Kažu da čekaju rezultate obdukcije, a koliko nam je poznato, još uvek obdukcija nije ni urađena i mišljenja smo da je to samo izgovor. Policija igra ključnu ulogu i od stepena prioriteta koji daje, sve ostalo će zavisiti. Ako neko izvrši par krivičnih dela javno, javno jer su svi nadležni upoznati sa tim, i u danima koji predstoje ništa mu se ne desi, čak ni poziv na informativni razgovor, pa što ne bi ponovio pomenuta dela? Sporost, formalno, ali ne i suštinsko ispunjavanje zakona je nepremostiv problem u ovakvim slučajevima. Ovaj slučaj se izdvaja po tome što su izvršioci poznati jer je staratelj dao sva imena, ne samo policiji, već i medijima jer su se nedavno onoliko eksponirali. Izdvaja se i po tome što su „šumari“ i „kauboji“ ubili ne jednog, već šest pasa! Pored masovnog trovanja pasa nedavno u Borči, kojom prilikom je ubijeno 8 uličnih odrađenih – dobrih pasa, ovo je alarmantan slučaj jer ukazuje na to da su se pojedinci oteli od zakona i da bukvalno rade šta hoće, a niko ih ne kažnjava. Kršeći postojeće zakone, uvode anarhiju u društvo, a nadležni su i dalje inertni čime tolerišu nasilje, a pojedini mediji zarad senzacionalizma po svaku cenu, ne osuđuju na vreme nasilje u najavi.

 

Pomenuta grupa zaverenika je izuzetno agresivna i opasna po društvo i ne prezaju od toga da i na ljude koji vole životinje krenu. Kontinuirano progone, prete fizičkim napadom, psihički maltretiraju i neometano se iživljavaju nad starateljom sada već pokojnih pasa, a na očigled policije! O kakvim pravima mi u Srbiji možemo da govorimo, osim o pravu jačeg!

 

Vrhunac je što su dotični izvršioci niza krivičnih dela, pošto su pse pobili, „naložili“ radnicima građevinske firme „Zeta“ koja na gradilištu izvodi radove, da mrtve pse odnosu na divlju deponiju u neposrednom susedstvu, što su ovi i učnili! Time su prekršili čitav set drugih zakona, sila boga ne moli!

 

Pozivamo policiju i sudstvo da napokon zaustave divljanje ovakvih primitivaca. Ne može nevladin sektor da bude zamena za inertnost nadležnih, a izvršioci moraju da odu u zatvor za primer svim sadašnjim, ali i budućim izgrednicima.

 

Konačno, nema veće napravde na ovome svetu od stavljanja znaka jednakosti između žrtve i agresora, ili još gore, zamene uloga, makar se radilo o psima!

 

 

Evropska inicijativa 17

Danica Drobac, predsednik

Još jedno šokanto iskustvo koje svedoči o užasnom stanju u našem društvu: ni za veći novac NIKO nije hteo da preveze ugroženog psa do veterinara!

Neposredno iskustvo članice EI 17 sa njenim psom kog je usvojila sa ulice!

 

Danas, 13. oktobra, osvanuo je lep jesenji dan, možda poslednji takav u ovoj godini pred dugu i hladnu zimu... Moj pas Caki i ja imamo običaj da dugo šetamo, te smo i danas krenuli našom uobičajenom trasom. Međutim, na oko dva kilometra od kuće, negde kod Carine, Caki je zgazio na osu. Srećom, odmah sam primetila da ne može da stane na zadnju šapu i zato sam smesta sama izvadila žaoku. Shvatila sam da je u opasnosti i da moram HITNO da ga odvedem kod veterinara, posebno što nije mogao uopšte da koristi tu šapu, da bi ubrzo potom, potpuno malaksao, legao na stranu: uplašila sam se da nije nastupio anafilaktički šok! Podigla sam ga u naručje i uputila sam se ka obližnjoj taksi stanici kod Fontane, verujući da će se taksisti „polomiti“ da prevezu mog psa do veterinara, posebno što sam odmah ponudila 1000,00 dinara za vožnju koja je besmisleno kratka: manje od dva kilometra. Međutim, ne da sam se prevarila, već sam doživela potpuni šok, jer taksisti, iako satima sede bez posla, jedan za drugim (Pink, Lux, Beogradski...) svi do jednog su odbili da prime psa u automobil, iako je bilo više nego očigledno da je pas u teškom stanju – ležao mi je u naručju potpuno umrtvljen i zatvorenih očiju?!

Pitamo se javno pa kako smeju tako neprofesionalno da se ponašaju? Jesu privatnici, ali dobili su dozvole od Grada da vrše funkciju javnog prevoza, pa kako onda smeju da odbiju da voze, bilo koga, pa i psa? Ovo je bio HITAN slučaj, pa makar se radilo i o psu?! Da li će sutra odbiti i nekog čoveka u nevolji da voze jer im se nije dopao, a može im se?

 

Očajna, sa nevericom u duši, obraćala sam se svim prolaznicima koji su ulazili u svoje parkirane automobile, svi, ali svi do jednog su me odbili, IAKO SAM I NJIMA NUDILA NOVAC?! Nisam imala kud, kao da živim u nekoj ubogoj zabiti, daleko od svake civilizacije, a ne u glavnom gradu Srbije, smogla sam snage i peške sam odnela psa do veterinara, veći deo puta sama, a pred kraj uz pomoć komšinice. Srećom, stigli smo na vreme, dobio je terapiju i oporavlja se!

Potpuno je jasno da je život psa bio ugrožen, da veterinar kojim slučajem nije bio relativno blizu, pitanje je kako bi se sve završilo, a pitamo se da li to znači da bi taj pas ili bilo čiji ili bilo koji drugi, ni kriv, ni dužan, svoj jedini život položio na braniku neshvatljive neprofesionalnosti vršioca javnog prevoza i skandalozne bezdušnosti sugrađana? Život piše romane i niko ne zna šta ga sutra može snaći, ali da li je normalno da život, pa makar bio i pseći, zavisi od „dobre volje“ ma koga?

 

Gde mi to živimo? Pa zar ni „lj“ od ljudskosti u ljudima više ne postoji?

 

Osim toga, član 6. Zakona o dobrobiti životinja nalaže obavezu svakom da pomogne životinji u nevolji jer one zavise od nas ljudi!

 

Da kojim slučajem ordinacija nije bila relativno blizu i da se radilo o većem psu, pas bi izgubio život i pitamo se javno ko bi bio kriv?

 

Ovako nešto za zemlju i grad koji pretenduju da budu deo civilizovanog sveta je nedopustivo i ne ponovilo se! Ovo je samo jedna u nizu tužnih priča o odnosu ljudi prema psima u našoj sredini. Ako znamo da je prijateljstvo čoveka i psa počelo pre blizu 30.000 godina – zašto se čovek tako ružno odnosi prema svom najboljem prijatelju u našoj sredini?

 

 

Evropska inicijativa 17

Novi slučaj beskrupuloznog ubijanja uličnog beogradskog psa Đoleta na Medakoviću, na samo 200m od mesta gde je pronađena Mila

Reakcija Evropske inicijative 17

U ovim vremenima bremenitim problemima ekonomske, socijalne i društvene prirode svakako su položaj i bitisanje svih životinja otežani jer je samim ljudima veoma teško: barem većini! Teško je u situaciji ekstremnih uslova i mnogostruke uskraćenosti većine građana naći snage, volje i "viška" da se pomogne bilo kome, a posebno i nekom beskućnom psu!

Sudbina beskućnog psa Đoleta sa Medaka je isuviše tragična i izaziva u svima nama, čije srce još uvek ima snage da kuca i za druge, stare i, nažalost, uvek "aktuelne" misli o dobru i zlu, o pravdi i nepravdi, o paklu i raju.... Ovaj svet je isuviše surov i za ljude, a kamoli za životinje koje zavise od "dobrote" ljudi, a nje je sve manje i manje....

Imao je užasnu sudbinu, tako kratak život, a tako pun patnje i bola... Ako se našla neka dobra duša da ga primi u svoj stan posle pakla koji je prošao na ulici, pa zašto mu je ruka smrti, iz čista mira i velike obesti, zauvek uzela najveće i jedino njegovo bogatstvo koje je imao: sam život?

Dokle i opet dokle će anonimni pojedinci pod nebeskim svodom koji pruža jednake mogućnosti za sav živi svet izigravati gospodare života i smrti? Kome je taj pas bio kriv i zašto? Zato što je živ i što je, nažalost, u ovakvom zaostalom društvu gde ni komšija komšiju ne poštuje, pas odavno postao predmet najsurovijeg iživljavanja bolesnih i zlih pojedinaca! Da, oni jesu manjina, ali ta manjina  još uvek nije raskrinkana, samim tim nije propisno kažnjena i zato se ne nalaze na stubu srama gde im je jedino mesto!

Više je nego očigledno da teški bolesnici stanuju u tom kraju jer i pre jadne kerušice Mile kojoj je takav "um" sve četiri šape odsekao, dobijali smo dojave o osakaćenim macama na sličan način! Da je taj kraj jedini, bilo bi nam, uslovno  rečeno, lakše, ali nažalost nije tako, tu su Čelebićka ulica na Miljakovcu, Nede Spasojević na Bežanijskoj Kosi, Miroslava Krleže u Mirijevu i brojne druge u kojima neometano i nekažnjemo ekstremno zli i opasni ljudi usred Beograda divljaju, iživljavaju se i ubijaju nedužne životinje... u "tišini" i daleko od naše odveć turobne svakodnevnice.

 

Evropska inicijativa 17

Beograd, 11. 10. 2010.
 

Dušan Matijević, kod koga je noću spavao pas Đole

Ulaz ispred kog je ubijen pas Đole

 

 

 

---

Obavljena obdukcija psa mešanca ubijenog juče u Medakovićevoj 113

Veterinarska ustanova „Veterina Beograd” saopštila je da je obavljena  obdukcija leša psa mešanca, koji je juče nađen ispred zgrade u Medakovićevoj 113. Prema obdukcionom izveštaju reč je o psu mešancu, starosti dve godine, muškog pola, nekastriranom. Na levoj strani vrata pronađena je rana veličine do dva centimetra, a zapaženi su i veliki podlivi na obe strane vrata. Prilikom obdukcije ustanovljeno je da je polomljen četvrti vratni pršljen i povređena arterija usled čega je došlo do brzog iskrvarenja. Reč je o povredi izazvanoj metkom, verovatno iz malokalibarskog pištolja, pronađenom u predelu grudne muskulature. Pretpostavlja se da je rana na vratu ulazna rana od upucavanja iz neposredne blizine, jer nema tragova baruta ili opekotina na vratu. Ovo ubistvo dogodilo se u blizini mesta gde je u aprilu nađena Mila sa posečenim šapama. Prema informacijama, ovaj pas nije prijavljivan kao agresivan.

Veterinarska ustanova „Veterina Beograd” predala je policiji metak na balističko ispitivanje i zatražila je izveštaj o ovom ubistvu. Leš su u ulazu zgrade juče pronašli stanari, a ekipu zoohigijene pozvali su aktivista Evropske inicijative 17 za zaštitu napuštenih pasa.

Beoinfo vesti

Reakcija na izostanak medijske reakcije na naše saopštenje od juče!

I ovom prilikom se potvrdilo da demanti nemaju nikakve svrhe jer retko ko ih objavi, tako se desilo i sa našim saopštenjem koje je trebalo da približi istinu u vezi sa incidentom dadilje i psima na Bežanijskoj kosi! Više je nego očigledno da istina nikog ne interesuje, kao ni pozadina iz koje nastaju apsolutno svi problemi. Prosto se stiče utisak da u zemlji Srbiji niko ne želi niti jedan jedini problem valjano da reši, već se svi trude da odveć žalosno stanje učine još nepodnošljivijim i gorim. Zašto? Uzroci se zanemaruju, a tone energije se troše, svaki put  – kao po prvi put, na posledice... i tako u svemu! Zašto?  O psima na ulici se piše po ustaljenoj matrici da su opasni i ujedljivi, iako sami nadležni, evo i danas u članku u Press-u tvrde da 90% ujeda učine vlasnički psi!  S toga se pitamo javno ko to ima pravo da tako uporno i besprizorno zvanične podatke ignoriše i da obmanjuje javnost? Zar to nije kažnjivo? U čijem je to interesu? Primitivne družine koja je ovladala ovim društvom u svim njegovim segmentima? 
   

Nedavno su psi masovno trovani na Vidikovcu, osim Kurira nijedne jedine novine nisu bile spremne da vest prenesu?! Zar je sejanje otrova jednako bacanju komfeta? Ili je nivo svesti na tako niskom nivou? Izveštavanje u Srbiji je postalo veoma problematično jer kako objasniti da svi događaji protiv uličnih pasa smesta dobijaju apsolutni prioritet i sav prostor, a njihovo stradanje i nasilje nad njima iako indirektno ugrožava i ljude, retko, osim u drastičnom slučajevima, kao što je keruša Mila? Kada je protiv pasa, novinari se prosto utrkuju, ko će više i "bolje" da napiše... Ono što nas zastrašuje jeste činjenica da u takvim situacijama novinari skoro nikad ne nazovu koga treba, već koga nađu?! Tako se obavezno pita Elvir Burazerović za sve, iako sam, ne bi li uopšte opravdao postojanje sebe i svoje organizacije Orke pošto se psima na ulici ne bavi, niti ih ima, uporno insistira da se bavi isključivo "nadgradnjom" – edukacijom! Pa što mu sami novinari konačno ne poveruju?  U čije ime taj čovek govori i koga zastupa, kada ga ulični psi nisu delegirali?  Zaista je za svako "divljenje" kada neko ko nema ni jedan jedini podatak o nekom događaju sebi dozvoli da daje izjave medijima?!

"Šumari" koji žive i drže sekire u stanovima, kauboji koji pucaju na pse, psihopate i primitivci koji ih svakodnevno proganjaju i maltretiraju ne zavređuju, čini se, pažnju ovog društva pošto su novinari retko kad voljni da o tome pišu? Treba li da zaključimo da je to normalno i da takvi ljudi treba i dalje nekažnjeno i neosramoćeno da žive među nama? A onda čitamo sve gore i gore naslove u novinama ko je koga ubio, iskasapio, deca su sve gora, jedni druge ozleđuju i svi su iznenađeni i zgranuti?! Mi nismo jer ovo je društvo bolesno, ono ne samo da toleriše nasilje, ono ga indirektno promoviše!

Saopštenje za novinare povodom incidenta sa psima na Bežanijskoj kosi

Beograd, 09.09.2010.

Ovom prilikom, kao i svakom prethodnom, razočarani smo masovnom reakcijom medija na incident dadilje sa psima u ulici Nede Spasojević 22 jer daju nesrazmeran prostor, samim tim i «prioritet» takvim vestima, kao da građani Srbije i Beograda nemaju prečih životnih briga, od masovne nezaposlenosti do plata i penzija od kojih ne može da se živi! Hajka protiv pasa mora da prestane jer je nerazumna i opasna po sve: i ljude i pse! Način «izveštavanja» je sve drugo no to, jer čitanjem članaka u pisanoj štampi o istom događaju uočavaju se frapantne, ali i nedopustive razlike: od krvarenja dadilje do toga da nije morala da ode kod lekara?! Svaki incident sa psima na ulici iskreno i duboko žalimo, ali da se ne bi ponovio nužno je utvrditi prave «krivce» i pravu pozadinu ovakvih incidenata, da bi se izvesne pouke izvukle. No, to nikad nije bilo moguće jer se psi a priori označavaju kao jedini krivci, ali se i neproverene izjave, po pravilu itekako involviranih građana koji se odmah nađu na licu mesta, često upravo oni alarmiraju medije, prenose kao istinite bez ikakve provere i baz navodnica, čime se javnost dovodi u zabludu, ali se i ohrabruju nasilnici - često su to upravo oni, jer umesto da odgovaraju za krivično delo zlostavljanja životinja, oni se oglašavaju u medijima (čl. 269 KZ RS)?! Ovakav pristup tematici dodatno širi strah od pasa, koji je inače veoma rasprostranjen poslednjih godina u Beogradu zbog velikog priliva ljudi iz drugih sredina, a strah je opasan i donosi samo nevolje što se i ovom prilikom potvrdilo.

No, istina je sledeća: «čopor» od deset pasa iz novina ne postoji, već svega pet pasa, dva odrasla i tri šteneta!? Svi su sterilisani sem jednog koji je već stariji pas. Nisu «lutalice», tu su se rodili. Međutim, deo stanara iz zgrade broj 22 na čelu sa kolovođom P.R. neprestano ih zlostavlja i proganja, gađaju ih kamenjem, stalno bacaju petarde na njih, u godinu dana dva puta su uništili njihovu kućicu iako se nalazila na udaljenom mestu od zgrade, parka za decu i svake prometne ulice! Dakle, dotična ekipa vodi pravi rat - svim sredstvima - protiv prisustva pasa, koji su apsolutno nezainteresovani za ljude i miroljubivi! Treba napomenuti da su dva psa Šila i Srećko već misteriozno ubijeni na istoj toj lokaciji, prva je «nestala», a drugi je noću pregažen kolima! Ljubitelji i staratelji tih pasa otvoreno sumnjaju na dotičnog P.R. kolovođu, koji se sada izgleda sprema da ih potruje! Tog dana, neposredno pred prolazak dadilje sa detetom (nisu su se igrali u parku, kako je napisano), psi su gađani opet petardama i bili su vidno unezvereni od straha i panike jer svaka životinja na takav zvuk tako reaguje! Dodatno, pojavila se žena koja nije staratelj tih pasa, ali ponekad ih hrani danju jer ih staratelji isključivo noću hrane i psi su lajući krenuli ka dadilji, koja se uspaničila i počela da vrišti i maše s čim je stigla. U takvoj atmosferi dodatno pojačane panike, psi su se sigurno još više uplašili od vrištanja i naglih pokreta dadilje i verovatno su je nehotice dokačili. Vidno nije krvarila, uputila se da ode, ali kada joj je rečeno da mediji dolaze, ostala je. Težina ozlede se može proveriti preko zdravstvenih radnika konačno. Ekipa iz zgrade je odmah krenula u akciju i na čelu sa P.R izašla je na ulicu sa sekirama i u roku od par minuta uništili su pseće kućice (treći put), zatim zapalili sve to sa posudama za vodu (otrovno isparavanje gasova od plastike) i posekli su drvo koje je bilo tik uz kućicu visine do 10 metara?! Sve su to uradili na očigled patrole policije koja uopšte nije reagovala na takav vandalizam i primitivizam! Psi su pobegli, ali EI 17 je morala da zove policiju da hitno interveniše jer su ih dotični čekali sa motkama i kamenjem (?!) i nova patrola je izašla na teren ponovo! Prijavili smo i seču stabla, kao i krivično delo oštećenja tuđe stvari (čl. 212 KZ RS). Svaka čast vođi smene u policiji koji je zaista osvetlao obraz svoje kuće, ali i vratio veru u zakonitost i vladavinu prava! Inače, brojni vlasnici pitova puštaju svoje pse na te jadnike...

Ovo je jedina istina, ali ona se nije mogla naslutiti ni u tragovima u informacijama koje su danas, s tim u vezi, prenete javnosti! Pouka je da se psi ne smeju dirati, voleo ih neko ili ne, da ljudi koji žele da pomognu ne smeju pse da hrane danju - u prisustvu eventualno drugih ljudi, i da, iako psi zalaju ili čak i priđu, nikako se ne sme paničiti jer da nije bilo takve reakcije, duboko smo uvereni da se ništa ne bi ni desilo. Konačno, ako neko ima bilo kakav strah od pasa ili samo neku nelagodnost, nije zaista logično da im ide u susret, posebno ako ne mora, a najčešće je to moguće izbeći za dobro svih. U nizu slučajnosti koje su se stekle u ovom slučaju, ima jedna dodatna, a to je da neko naš te pse svaki dan sreće i da potvrđuje da uopšte ne reaguju na ljude!

Da zaključimo, najveći problem i apsolutni prioritet jeste hitno suzbijanje necivilizovanog ponašanja takvih «šumara» (sekira), «kauboja» i ostalih siledžija koji ugrožavaju javni red i mir i zbog kojih stalno stradaju nevini ljudi i nedužni psi, jer takvih «ratova» na beogradskim ulicama, nažalost, ima i to nije usamljen slučaj. Neko mora da im objasni da se moraju pomiriti sa prisustvom pasa u njihovom okruženju i da ih oni neće dirati ukoliko ih ostave na miru!

 

Danica Drobac, predsednik EI 17