Grad Beograd usvojio novu Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda i Strategiju rešavanja problema nevlasničkih pasa i mačaka

Skupština Grada Beograda usvojila je 2 najvažnija akta koja se odnose na rešavanje pitanja nevlasničkih pasa.

Usvajanjem ovih akata Beograd je i zvanično dobio mehanizme kojima će rešavati pitanje nevlasničkih pasa primenjujući humane metode, ali i zakonske principe koje primenjuje Evropa.

Odluka o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda ima za cilj usklađivanje sa zakonima u ovoj oblasti koji uvode značajne promene, prvenstveno u pogledu uslova i načina držanja životinja, držanja kućnih ljubimaca, zaštite njihove dobrobiti, prava i obaveza vlasnika i držalaca životinja, kao i prava i obaveza jedinice lokalne samouprave. Pre svega sa Zakonom o dobrobiti životinja i Zakonom o veterinarstvu.

Ovom odlukom određuju se mesta i prostori u kojima se mogu držati domaće životinje i kućni ljubimci u nekomercijalne svrhe, mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa i mačaka na javne površine, prava i obaveze držalaca životinja prilikom njihovog izvođenja, režim slobodnog puštanja pasa na javne zelene površine, kao i prava i obaveze preduzeća koje uređuje i održava javne zelene površine. Takođe ova odluka uređuje rad zoohigijenske službe i obezbeđivanje prihvatilišta za napuštene životinje, na teritoriji grada Beograda.

Namera Grada Beograda je da novom Odlukom s jedne strane liberalizuje držanje kućnih ljubimaca, tj. ukida ograničenja kao što su broj i vrsta kućnih ljubimaca, uvođenje u javne objekte uz saglasnost vlasnika ili zakupaca objekata, a sa druge strane pooštrava odgovornost vlasnika, tj. držaoca kućnih ljubimaca prema životinjama ali i prema sugrađanima, i javnim i zajedničkim dobrima. Liberalizacija režima uvođenja se neće odnositi na javne ustanove, verske objekte kao i objekte za proizvodnju, kontrolu i promet lekova i proizvodnju, smeštaj i promet životnih namirnica.

Neke od kaznenih odredbi propisuju da će se fizičko lice kazniti novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 dinara ako: izvodi psa na javnu površinu bez povodnika, pušta psa sa povodnika da se slobodno kreće u parku i na drugoj javnoj zelenoj površini van vremena od 22.00 sata do 09.00 sati sledećeg dana, u periodu letnjeg računanja vremena, odnosno, u vremenu od 20.00 sati do 10.00 sati sledećeg dana, u periodu zimskog računanja vremena, kao i u neposrednoj blizini škola od 22.00 sata do 7.30 sati sledećeg dana. Kaznu će platiti i lice koje pušta psa sa povodnika da se slobodno kreće u delu parka i druge javne zelene površine, u kojem se nalazi uređeno dečje igralište ili površina pod cvetnim zasadom, kao i ako držalac životinje odnosno lice koje izvodi psa ili mačku ne očisti isprljanu javnu površinu. Istom novčanom kaznom će se kazniti vlasnici, odnosno korisnici objekata u javnom korišćenju a za koje nije propisana zabrana, ako ne istaknu na vidnom mestu obaveštenje o slobodnom uvođenju, odnosno zabrani uvođenja pasa i mačaka u objekat.

Gradske službe su nekoliko meseci radile na kontroli, upozoravanju i edukaciji građana. Od 1. oktobra počeće i kažnjavanje nesavesnih vlasnika na osnovu nove Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda. Uvereni smo da će donošenje nove gradske Odluke doprineti povećanju odgovornosti vlasnika kućnih ljubimaca, ali doneti kvalitetniji život i kućnim ljubimcima i našim sugrađanima.

Na upravo završenom savetovanju veterinara na Zlatiboru Strategija rešavanja problema nevlasničkih pasa na teritoriji grada Beograda naišla je na puno odobravanje stručne javnosti. Beograd je istaknut kao primer koji po ovom pitanju treba da slede i drugi gradovi u Srbiji.

Potrebno je znati i da uređenje ove oblasti u Srbiji ozbiljnije počinje da se zakonski uređuje u skladu sa evropskim i svetskim regulativama i standardima, tek od 2005. godine donošenjem Zakona o veterini. Usledio je niz zakonskih propisa, uključujući i Zakon o dobrobiti životinja, a uvođenjem člana 269 u Krivični zakon zlostavljanje životinja tretira se kao krivično delo strogo kažnjivo i zatvorom do tri godine. Grad Beograd dao je značajan doprinos uređenju oblasti veterine i tako što je inicirao povraćaj u nadležnost Grada Veterinarske stanice Beograd, danas veterinarske ustanove "Veterina Beograd", kao i primenom metoda koje su sada i sastavni deo zvanične Strategije.

Strategija rešavanja problema nevlasničkih pasa na teritoriji grada Beograda predstavlja dokument koji definiše načela, ciljeve i mere koje će u pogledu rešavanja problema nevlasničkih pasa sprovoditi Grad Beograd. Grad Beograd u sprovođenju ove Strategije rukovodi se načelom humanosti, kombinuje metodu bez eutanazije (no kill strategy) i CNR metodu "uhvati - tretiraj - pusti" (CNR - Catch-neuter-release), sa posebnim osvrtom na zaštitu zdravlja ljudi i životinja, i primenjuje mere edukacije, kontrole i sankcija prema neodgovornim vlasnicima čijom nebrigom i nepoštovanjem pozitivnih pravnih propisa ali i moralnih načela direktno uzrokuju povećanje broja napuštenih pasa.

Očekuje se da će intenzivno sprovođenje Strategije u periodu od 5 do 10 godina, dati rezultate kojima će se :
1. Populacija napuštenih životinja smanjiti na prihvatljivu meru, ne narušavajući biološku ravnotežu čijim narušavanjem se može prouzrokovati rast populacije drugih životinjskih vrsta (mačke, štetni glodari i sl.);
2. Održavanje populacije u okviru broja koji obezbeđuje biološku ravnotežu;
3. Obezbeđivanje uhvaćenim napuštenim životinjama adekvatne veterinarske pomoći uključujući i lišavanje života na human način, kada je to neophodno.

Strategija je rađena uz puno uključivanje stručne javnosti i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životinja. Ona uz ostalo, konstatuje i niz problema koji mogu kočiti realizaciju planiranog, a čije prevazilaženje zahteva uključenje svih nivoa države, stručne javnosti, nevladinih organizacija, medija i pojedinaca. Među konstatovanim problemima su i edukacija na svim nivoima od države do svakog građanina, neke zakonske nedorečenosti, kao i njihova neusklađenost sa realnim uslovima i stanjem u ovoj oblasti.

Strategija definiše i pravce realizacije, a oni se mogu svrstati u dve osnovne kategorije:
1. Opšti - sprovođenje starategije i postizanje optimalne populacije pasa i mačaka lutalica na ulicama(dve do dve i po hiljade) uz rigorznu kontrolu vlasničkih pasa i mačaka
2. Posebni - koji definišu određene ciljeve i mere, kao i mehanizme kontrole, koji će pomoći sprovođenje strategije.

Pravci posebnih mera su sledeći:
- uspostavljanje odgovornog vlasništva kao imperativa,i kontrola reprodukcije vlasnički pasa i mačaka
- izgradnja azila i njihova ekonomska održivost
- edukacija stanovništva
- saradnja sa nevladinim organizacijama
- medijske kampanje
- kontrola parazitoza
- kontrola sterilisanih i nesterilisanih pasa i mačaka(vlasničkih i napuštenih)
- kontrola vlasničke populacije(obeležavanja),registarcija vlasnika(jedinstvena baza)
- kontrola resursa izvora hrane
- mogućnost kontinuirane ishrane napuštenih životinja
- uspostavljanje kategorije staratelja.

Sastavni deo Strategije su i dokumenta:
1. Program sterilizacije i zbrinjavanja povređenih pasa i mačaka lutalica
2. Startegija parazitološke kontrole napuštenih pasa i mačaka
3. Elaborat programa kontrole kontaminiranosti zelenih površina, igrališta i javnih površina grada Beograda
4. Evropska konvencija o zaštiti kućnih ljubimaca(potvrđena "Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca" Sl.glasnik RS-Međunarodni ugovori br.1/2010).

Izvor: Veterina Beograd

 

Preuzmite Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda

Preuzmite Strategiju rešavanja problema nevlasničkih pasa i mačaka na području Grada Beograda

Postignut je dogovor o hvatanju pasa!

Presrećni smo što je postignut dogovor da se od sutra psi neće hvatati nasumice, već će šinteri ići na lokacije da u dogovoru sa svima koji brinu o uličnim psima izvrše uviđaj!

Čipovani i starateljski se neće hvatati, zato je bitno da svako ko ima psa o kome brine na toj lokaciji da se javi na 063 8402 643.

Tako će biti svaki dan ubuduće, a objavljivaćemo lokacije i vreme. Stariji psi preko 10 godina se neće hvatati.

 

Lokacije za 14. oktobar:
1. od 08:00 do 10:00 – Arena, Bulevar Mihajla Pupina, hotel Jugoslavija (Novi Beograd)
2. od 10:30 do 11:30 – Naselje Save Kovačevića, Zemunsko groblje, Cara Dušana, policijska akademija (Zemun)
3. od 12:00 do 13:00 – Stara Bežanija, mesna zajednica, Pere Segedinca sa okolinom (Novi Beograd).

 

Lokacije za 17. oktobar:

1. od 08:00 do 09:00 – osnovna škola u Kotežu i obdanište sa okolinom (Palilula)
2. od 09:30 do 10:30 – Stara Borča, osnovna škola “Stevan Sremac”, Dom zdravlja, policija sa okolinom (Palilula)
3. od 10:30 do 11:00 – Borča, centar III, nova skola, Belog bartoka sa okolinom (Palilula)
4. od 11:00 do 12:00 – osnovna škola “Kovilovska” i obdanište sa okolinom (Palilula).

 

 

 

Mi imamo naših pasa i staratelji će biti obavešteni, ali verujem da ima i samostalnih aktivista i aktivista drugih udruženja, pa zato ovo postavljamo. Ovo je korektno i treba sarađivati da se ne uzimali psi koje ne treba dirati.

Javite se ako brinete o psima na tim lokacijama.

Kontakt: 063 8402 643

evropskainicijativa17@hotmail.com

UPOTREBA ŽIVOTA: Pas iz šume i njegovi Prijatelji

Kad god, posle svega, s mušicom u grlu, izazovem u još jasnom sećanju jedno od svojih sve češćih putovanja autom “preko Rakovca”, kako mi, novosadski građani s Planine, oslovljavamo vrtalomni uspon iz Starog Rakovca za prevoj Zmajevac, kad god se, dakle, setim pojave, očiju i ponašanja tog simpatičnog crnog psića, prizora ili trenutka složenog u mojoj memorijskoj fioci (pregradak za pse), prilikom našeg poslednjeg živog suočenja u dubokoj i strmoj vododerini nekoliko stotina metara ispod glave Zmajevca, polovinom avgusta meseca – navire mi pred oči, najpre, čupava ugljena glava s njuškicom i pogledom filmskog švrće (životinjica iz Diznijeve basne) i brkovima iznad očiju, urbana verzija neke ovčarske pasmine, a zatim vidim momenat kada taj ostavljeni i istraumirani pas (u daljem tekstu: Pas), ugledavši auto zaustavljen u obali, ostavlja kost koju je ležeći do tada krckao na zemlji pored puta i, umesto da me sačeka, jer ja sam prijatelj (u daljem tekstu: Prijatelj), ali ne piše mi na čelu, beži između drveća niz kosinu obraslu šikarom, pretrčava put na smrtonosnom delu ispod lakta krivine (u daljem tekstu: Pseća krivina) pod nagibom i nestaje u rastinju. Zapravo, odozdo, s bezbedne distance, zaklonjen u zelenišu, ili zagledan pored puta, posmatra čoveka pored vozila, koji ga odozgo, uzalud, doziva da mu priđe, s kokošijim kostima u šaci. Pas ne prilazi. I tako svaki put kada se zbog tog Psa zaustavim(o) na Psećoj krivini. Auto stane, motor zaćuti, Pas šmugne niz kosinu dublje u šumu.

Mesec dana pokušavali smo da Psa pridobijemo da nam se približi, jer na tom brdu, ostavljen pored puta u dubokoj šumi, nije imao nikakve šanse – dugoročno gledano, pogotovo ne kada Frušku goru zapljusnu jesenje hladne kiše i zatresu je zimski beli vetrovi. Međutim, Pas se plašio ljudi. Rekli su mi (fruškogorski putnici): Pas je prvi put primećen kod kaptiranog izvora u šumi poviše skretanja za rakovački kamenolom Kišnjeva glava, početkom jula meseca, sklupčan na zemljanom ostrvcetu, između asfalta i zalomljene potočne vododerine, proširenje koje koriste putnici koji tu vozilima zastaju da se iz gvozdenog vimena u bregu napiju kamene vode ili je iz bradavice izmuzu u balone i flaše, mesto gde je Pas, tih dana, po svemu sudeći, izbačen iz vozila, i gde je jedno vreme čekao – nepoverljiv, preplašen i iscrpljen – da se odnegde pojavi poznati auto i poznato lice. Jedne gluve i sparne noći (predigra za sutrašnju kišu), dok sam se autom spuštao kroz šumu sa Zmajevca u Stari Rakovac, uleteo je iznenada u far sklupčan kao jagnje na zemljanom ostrvcetu nasuprot izvora, podigao je glavu i oči su zasvetlele kao lampice, ali auto se nije zaustavio, ostao je u retrovizoru sam u bezdanu mračne šume, i od tada je taj crni čupavi Pas, s brkovima iznad očiju, ušao u polje mog interesovanja.

Da li je Pas bežao od nepoznatih ljudi zbog traumatičnog iskustva sa vlasnikom koji ga je ostavio u šumi? Da li ga je neki mrzitelj pasa oterao sa izvora, gde inače ovaj plašljivi simpatični dobričina nikome nije mogao da bude na smetnji? Ili je Psu, izgubljenom u svemiru fruškogorskog parka, pored izvora – gde se letnjih meseci svaki čas zaustavi poneki žedan auto – postalo i suviše prometno i opasno, ili je, pak, posredi nešto što nikada nećemo dokučiti? Nešto jeste. Uglavnom, Pas je ubrzo napustio izvor i pozicionirao se tristo metara iznad, pored samog puta, na tvrdom zemljanom proširenju oštre i nagnute Pseće krivine. Od tada smo ga mi, mi koji kola vozimo gledajući u bočna stakla, od tada smo ga, dakle, viđali samo na krivini iznad vodederine. I od tada je napušteni Pas – Pas koji se kao divlja zverčica plašio ljudi – ležao na uzvišenju s njuškicom među šapama, držao pod vizuelnom “kontrolom” Pseću krivinu, vozila koja se penju (na Zmajevac) i vozila koja se spuštaju (u Rakovac), i bežao niz okrajak brežuljka kada bi se auto zaustavio u blizini. A zaustavljali su se Prijatelji. Doduše, pored tog Psa, izgubljenog u dubokoj šumi, prolazili su i mnogi drugi (naročito vikendom), ali se nisu zaustavljali...

I, dakle, kako biva, crni Pas iz fruškogorske šume, koji je sada već nedeljama živeo na laktu Pseće krivine, krzna iz dana u dan sve ritavijeg i ućebanijeg, ulepljenog repa, bez suvog zaklona od kiše i u stalnim stresovima i uzmicanjima kroz šikaru, zapao je za oko i drugim putnicima koji su se na okruglim nogama svojih limenih životinja kotrljali, mnogi i svakodnevno (poput mojih Vrdničana), ovom rakovačko-zmajevačkom vododerinom, i zemljani okrajak Pseće krivine, ispod Zmajevca, malo po malo, dobijao je svoje znakove pored puta: darove Prijatelja. Neko je Psu ostavio belu plastičnu činiju i napunio je hranom, da bi onda, nevidljiva ruka Prijatelja, svakog dana ostavljala nešto jestivo u toj posudi ili pored nje; neko je izručio na tacnu gomilicu granula i, namerno, ostavio na zemlji praznu foliju, “poruka” drugima da i sami nahrane Psa granulama, što su neki i činili; neko je maločas u kutijici od margarina ulio svežu vodu (još je oko posude vlažna zemlja) i u foliji od keksa ostavio gomilicu kokošijih kostiju iz supe; neko je, možda, psu pravio društvo, s obzirom da su na zemljanom okrajku ostali rascopana lubenica (?) i zgužvana pivska konzerva... Lubenica i pivo uneli su u mene zebnju i loš predosećaj, s obzirom da se za životinje lepe razne ljudske patologije.

Prelazim na množinu i biću vrlo subjektivan (a kao da sam do sada bio objektivan, je l’!): hteli smo da usvojimo tog Psa, ili, ako Pas na to ne pristane, nameravali smo da mu, preko Prijatelja, nađemo novi dom, ili da ga, preko Prijatelja, smestimo u azil u kojem pse ne ubijaju. Odlučili smo da spasemo tog psa! Hteli su to, ubeđen sam, još neki od Prijatelja koji su mu nedeljama ostavaljali hranu i vodu, ali Pas je bežao, nije imao poverenja u ljude, bar od mene je bežao. Možda je nekome i prišao, meni nije. I – jednog dana, polovinom avgusta, kada sam Psu doneo hranu, učinilo mi se sumnjivim da ga nema na osmatračnici Pseće krivine i zabrinuh se što su hrana i voda u posudama, dar Prijatelja koji je tamo bio tog jutra pre mene, ostali netaknuti.

I prođoh unaokolo. Pas je ležao mrtav na donjem nivou Pseće krivine, odmah iza zavoja, skoro pored samog puta. Leš star otprilike dvadeset četiri časa zaklanjalo je od očiju putnika nisko rastinje, a Prijatelji ga odozgo – sa mesta gde smo navikli da viđamo Psa i gde smo mu punili posude – nisu mogli videti u zelenišu, pa su mu i toga dana (i još nekoliko dana), ostavljali vodu i hranu, ne znajući da je Pas mrtav nekoliko metara dalje u podnožju. Psa je udarilo vozilo. Nisam, doduše, sto posto siguran u rezultate sopstvene istrage, izvesni tragovi na lešu (oguljeno krzno na leđima i trbuhu) ukazuju na udarac točka, ali tragova krvi nema na asfaltu, što dakako ne isključuje učešće auta u ovoj smrti, na tom opasnom, slabo preglednom delu krivine, a baš taj deo puta je Pas, uzmičući od ljudi, prelazio i pretrčavao. Uostalom, teško mi je i da zamislim da bi neko Psa poslužio otrovanom hranom ili ga ubio na neki drugi način, kao što mi je nezamislivo da je neko namerno autom pregazio Psa, premda nemam iluzija da su tih mesec dana, koliko smo učestvovali u drami napuštene životinje, pored Psa u vozilima prolazila i čudovišta svakodnevnog života. Jedan šaljivdžija za volanom doviknuo mi je u prolazu: “Šta ga raniš... Ubi džukelu!”

Ko god da je tog Psa izbacio iz auta u šumi, taj će za sebe, ako ima gram duše i zaru pameti, ako nije emocinalna i socijalna nakaza, bez obzira na razloge jednog takvog neljudskog čina, smisliti već kakvo-takvo opravdanje da ga, bar, nije usmrtio, da je Psu, bar, poklonio “slobodu” i samim tim još jednu šansu (da ga neko udomi), premda je životinji, pokazala je najčešća domaća praksa, samo odložio smrt. Fenomen izbacivanja pasa (i mačaka) iz auta pored puteva, nije dabome nikakav srpski specijalitet rešenja psećeg pitanja, ima toga i drugde (viđao sam napuštene pse i pored švajcarskih, nemačkih, mađarskih, čeških unutrašnjih puteva), ali drugde ostavimo njima; stoga, ako moje reportersko “istraživačko” iskustvo s unutrašnjih puteva sremskog kontinenta može da posluži kao neka vrsta uzorka, onda se usuđujem da utvrdim da je Srem Zemlja pregaženih pasa! I bila je ovo priča o jednom takvom (pregaženom) Psu, priča o Psu lutalici iz fruškogorske šume. I njegovim Prijateljima. Ali i priča o jednoj od “izgubljenih duša”, koje lutaju po našim gradovima, putevima, šumama...

Pas je do takvih razmera ušao u život čoveka da je postao deo njegovog bića, sama njegova ljudska i civilizacijska suština, i kada se (ne)čovek lišava “najboljeg prijatelja”, ubija ga ili izbacuje na ulicu ili u šumu, on zaprava ubija i odriče se sebe samog, lišavajući se svog najvrednijeg elementa: sopstvene duše. “Ako verujete u raj i pakao”, pisao je J. Turber, “onda će svaki pas kojeg ste poznavali biti u raju. Ljudi će tamo biti vrlo, vrlo malo.” Čoveče, ti koji si iz auta izbacio Psa u šumi, iznad Starog Rakovca, kada jednom shvatiš da si izbacio i izgubio sopstvenu dušu, otiđi do Pseće krivine, ispod Zmajevca, i tamo je potraži... Ali tamo više nećeš naći svog najboljeg Prijatelja.

 

Željko Marković
Foto: Ž. M.

Izvor: Dnevnik

Zaštitari životinja uključeni u izradu nove gradske odluke

Dobrobit pasa na prvom mestu

---

Većina organizacija se bazirala na kritikovanje članova stare odluke o držanju domaćih životinja, ali ima i onih koje su dale veoma inovativne i detaljne predloge

Autor: Andrijana Katavić

---

U pripremu nacrta nove odluke o držanju kućnih ljubimaca i domaćih životinja gradska uprava je uključila i udruženja za zaštitu životinja. Njima je pred doček Nove godine dat desetodnevni rok da napišu predloge primedbe kako bi u novu odluku usklađenoj sa Zakonom o dobrobiti životinja bili uvršteni njihovi stavovi i iskustva.

Iako su članovi mnogih organizacija koje se bave zaštitom životinja zamerile Sekretarijatu što je čekao poslednji trenutak za usklađivanje odluke sa zakonom, odnosno što njenoj izradi nisu pristupili ranije s obzirom na to da im je propalo godinu i po dana, odlučili su da novogodišnje praznike provedu radno i gradu ponude vlastitu viziju rešenja spornih pitanja.

Najviše kritika upućeno je na deo stare odluke kojom je zabranjeno držanje više od dva psa ili mačaka, a organizacije Evropska inicijativa 17 , "Orka", "Help animals" i "Feniks" koje su "Blicu" dostavile na uvid svoje predloge su saglasne da broj kućnih ljubimaca u stanovima i porodičnim kućama treba da bude ograničen sposobnošću vlasnika da obezbedi uslove za život i dobrobit svake jedinke u skladu sa prirodnim potrebama vrste, a ne narušavajući mir suseda.

Dan kućnih ljubimaca Evropska inicijativa 17 je još ranije predložila da se 20. maj proglasi Danom beogradskih kućnih ljubimaca, a predlog je pismeno prihvatio i gradonačelnik Dragan Đilas. Kako do sada nije bilo mogućnosti da se Dan beogradskih kućnih ljubimaca formalno ozvaniči EI je taj datum uvrstila u svoj predlog odluke. Dan bi se obeležavao svake godine, a tada bi svi objekti i institucije koje to žele otvorile vrata kućnim ljubimcima.

- Logično je da građanin ima onoliko ljubimaca za koliko može da omogući optimalne uslove za život, a ne da njihov broj bude administrativno ograničen, posebno imajući u vidu potrebu promovisanja i povećanja udomljavanja životinja s obzirom na njihovu prekobrojnost - poručuju iz "Feniksa".

U ovom udruženju, između ostalog, predlažu da životinje u prihvatilištima prođu trijažu i to prvo da budu odvojene vlasničke od napuštenih životinja. Vlasničke životinje bi bile vraćene čuvaocu, a napuštene bi ponovo prošle trijažni pregled gde bi bile odvojene zdrave od bolesnih. Životinje koje boluju od neizlečivih oboljenja, poput karcinoma kostiju, bile bi eutanazirane kako bi im bile umanjene patnje. Eutanazirinje teško bolesnih životinja, priznaju, otvara mogućnost zloupotrebe, ali bi ona, smatraju u "Feniksu", vrlo brzo bila otkrivena i sprečena.

Pčele i golubovi po starom Starom odlukom držanje papkara, kopitara, kunića i živine bilo je dozvoljno samo u rubnim gradskim opštinama. Nevladine organizacije predlažu da tako ostane I dalje, to jest da se ove odredbe ne menjaju. Promene odredbi nisu predložene ni za držanje golubova i pčela. U nastojanju da saznamo šta o tome misle golubari i pčelari kontaktirali smo nekoliko udruženja, ali nam se ni u jednom niko nije javio na telefon

"Help animals" predlaže da se vlasnici pasa i mačaka obavežu na sterilizaciju, odnosno kastraciju ljubimca, a da ceo proces plati grad. Na ovaj način, smatraju, neodgovorni vlasnici će biti primorani da promene ponašanje, više neće biti u mogućnosti da dozvoljavaju parenje ljubimaca i da njihove potomke izbacuju na ulicu. Time će biti rešen problem napuštenih životinja, jer psi i mačke više neće moći da imaju prinove. Izuzetak od ovog pravila bi bile odgajivačnice, gde bi parenje životinja bilo omogućeno. U "Help animalsu" insistiraju i da vlasničkim mačkama bude zabranjen izlaz iz stambenog prostora u kom borave, kao i da psi parkovima šetaju samo na povocu. Oni su odredili i kazne od 5.000 do 500.000 za nepoštovanje ovih odredbi.

Njihovi stavovi su izazvali burnu reakciju i neodobravanje drugih oraganizacija koje smatraju da je ovaj predlog radikalan, pa čak i u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja, kao i da omogućava odgajivačima da zloupotrebljavaju životinje kontinuiranim parenjem zarad zarade što se može podvesti pod zlostavljanje.

Za razliku od ostalih udruženja koja su se uglavnom bavila ukazivanjem na sporne članove odluke iz 1995. godine, Evropska inicijativa 17 dostavila je gradu sveobuhvatan, veoma inovativan, detaljan i precizan program urađen za dobrobit i ljudi i životinja. U želji da kroz normativna akta obezbede ista prava, ali i obaveze i onima koji vole i koji ne vole životinje EI 17 je uradila program na 22 stranice sa 40 članova gde predložu i usvajanje novih prekršaje na šta gradska uprava ima pravo po Zakonu o prekršajima.

- Tek od nedavno životinjama su priznata prava, a njihova obespravljenost prenosila se i na ljude koji ih štite. Upravo zbog toga smatrali smo da uvođenje novih normi nije moguće uklopiti u stare okove i zato smo našim predlogom nastalim usled višegodišnjeg iskustva na terenu uneli novi pogled i pokušali da stvorimo mehanizme za samoodbranu diskriminisanog sloja u društvu, trudeći se da definišemo granice prava i jednih i drugih na pravičan način. Smatramo da svaku situaciju treba što preciznije definisati kako ne bi bilo prostora za različita tumačenja što, po pravilu, uvek dovodi do problema – ističu u EI 17.

Aktivisti EI 17 predlažu kažnjavanje lažnog prijavljivanja po bilo kom osnovu životinja i njihovih vlasnika ili hranitelja (što je danas veoma rasprostranjena praksa i upravo uzrok neravnopavnosti ljubitelja i vlasnika jer kazna za to ne postoji), uvođenje dva registra pasa i mačaka – vlasničkih i napuštenih, promenu natpisa "Pas ujeda" ili "Opasan pas" u "Pas u dvorištu"... Takođe, predlažu da se osobama obolelim od težih psihijatrijskih poremećaja, sadistima, narkomanima, alkoholičarima i evidentiranim zlostavljačima životinja, kao i članovima njihovih porodica zabrani udomljavanje životinja.

Deo predloga bavi se i napuštenim životinjama, naročito onima koje imaju hranitelje, a koji su najvažnija karika u metodi CNR (uhvati, steriliši i pusti) koju grad primenjuje po Strategiji rešavanja pasa lutalica, a na čijoj legalizaciji EI 17 insistira. Inicijativa je definisala i naplaćivanje takse za kućne ljubimce, s tim da ovog nameta budu oslobođeni svi koji su udomili napuštenu životinju, dok bi vlasnici rasnih pasa godišnje plaćali od 1.800 do 8.000 dinara. Kako su u njihovom predlogu do u detalj navedene mnoge stavke bitne za suživot ljudi i životinja, a "Blic" nema dovoljno prostora da objavi sve, ukazali smo samo na neke od njih.

Kakav će odjek predlozi ovih organizacija imati kod autora nove odluke i da li će uopšte biti prihvaćeni saznaćemo u martu kada bi njen nacrt po najavama iz Sektora za zoohigijenu Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove trebalo da bude završen.

Simpatični gradski psić, a „napasnik“!

U ovim užasnim vremenima po pse i po nas, večeras baš odlučih da malo „presečemo“ ovu atmosferu napetosti i brige za njih, jednom „prijavicom“ koju sam imala još prošlo leto, a naravno odnosi se na jednog psića, ali ne bilo kakvog, već psića koji je domišljato našao način da „proletuje“ u sred Beograda, napravivši svoje „more“ i sebi pravo kupanje! Želja mi je da vas malo nasmejem i odobrovoljim jer svi znamo da ovde živeti i nije baš sinonim za sreću, pa još i umilne redovne „sektorske“ aktivnosti koje su stalan stres, a sve to pri ovim temperaturicama (moram da im tepam jer ih ja volim) koje mnogima um pomućuju... ali ne i psiću.

No, u moru poziva svaki dan, znamo svi koje su prirode, to popodne zvala me je žena da me pita šta da radi jer ima „nerešiv“ problem sa jednim gradskim psićem! Naime, ima dve ćerke bliznakinje koje imaju četiri godine i da bi se deca rashladila kupila je plastični bazen! Ali, pošto dvorište nije ograđeno, jedan gradski psić se navadio na bazen i mrtav hladan, čim ga napuni vodom, on skoči u bazen, ali neće da izađe ni po cenu života! Nema šanse, ženica voli pse i neke hrani, ali kaže da ovako nešto nikad nije videla! Veli lepo pliva celom dužinom pa nazad i tako se brčka po ceo dan, a deca i mama gledaju... Rekla sam joj da se verovatno sprema za neku Olimpijadu, ali da je zaboravio da joj kaže... hahaha...

Pokušala je da bazen ne puni vodom, ali psić onda dođe i stane na mestu gde se obično bazen stavlja i sve vreme bez prestanka laje?! Ja joj rekoh, protestuje javno, to je sad veoma aktuelno u ovoj zemlji, on je samo u trendu dečko...

Konačno, uzela je vanglu i nju napunila za njega i stavila na isto mesto gde obično stoji bazen i on je, naravno, ušao kao svaki put do tada, a taj momenat je ostao ovekovečen u slici koja je u prilogu.

Mnogi su je savetovali da ga vodom otera, a ona objasni da ni crevo za vodu neće da pusti kada zaliva... Voli dečko vodu, a i uredno je navikao da se redovno rashlađuje ...

Na kraju, „prijava“ se pretvorila u opšti grohotni smeh, obe smo se smejale kao lude nad likom i „delom“ dotičnog gradskog psića, a zajedno smo zaključile da je on u stvari prava faca!

Mislim da „šira javnost“ zaslužuje da zna da takav „opasnik“, a duhovit, živi među našim uličnim miljenicima.

Svakakve prijave sam imala, ali ovakvu nikad!

Pošto je „prijavljivačica" totalno kapitulirala, verujem da je celo leto prošle godine „letovao“ u svojoj plavoj vangli, a evo opet su iste takve temperaturice i ne mogu a da se ne pitam da li se i ovo leto „snašao“? Ili ga je, da se prilagodim sadašnjoj situaciji, neki „savesni građanin“ „prijavio”, pa su ga šinteri odveli u azil…

Ako vas nisam makar malo razveselila, biće mi stvarno žao...

Danica Drobac

 

Analiza ujedljivosti beogradskih uličnih pasa prema lokalnim podacima i metodologiji koja se koristi u zapadnim zemljama

 

 

VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Besplatna vakcinacija i čipovanje vlasničkih pasa

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove potpisao je ugovore sa veterinarskim organizacijama koje su na osnovu javnog poziva dobile sredstva za sprovođenje mera stimulacije prve vakcinacije i trajnog obeležavanja mikročipom vlasničkih pasa, kao i za sterilizaciju ženskih jedinki. Građani će na ovaj način moći besplatno da vakcinišu i čipuju svoje kućne ljubimce, a deo troškova sterilizacije takođe će biti dotiran iz gradskog budžeta.

 

Brojne veterinarske ordinacije u Beogradu obaviće potpuno besplatno prvu vakcinaciju i čipovanje pasa, bez obzira na njihovu starost.  Za ove potrebe obezbeđeno je 10.000 vakcina i 18.000 mikročipa. Uz zakazivanje biće obavljeno i 2.000 sterilizacija ženki, što će se iz gradskog budžeta dotirati sa pet hiljada dinara po jednoj sterilizaciji.

 

Spisak veterinarskih organizacija, sa adresama gde se nalaze, može se pogledati na sajtu grada Beograda www.beograd.rs, u rubrici Gradske aktuelnosti.

 

Izvor: Beoinfo vesti

 

 

 

Pomoć u hrani i veterinarskoj nezi za životinje u privatnim prihvatilištima

U okviru Strategije za rešavanje problema pasa lutalica u Beogradu, i ove godine odlukom gradonačelnika Sekretarijat za komunalne i stambene poslove finansirao je nabavku dela hrane i veterinarske nege za napuštene životinje smeštene u privatnim prihvatilištima. Po završenom konkursu, pomoć je dobilo jedanaest udruženja i društava.

 

– Grad Beograd ove godine opredelio je oko 14,1 milion dinara za tu namenu. Ovim sredstvima omogućena je pomoć za 1.761 psa i 345 mačaka, smeštenih u jedanaest uredno registrovanih azila. Sredstva su namenjena isključivo za nabavku dela hrane i veterinarsku negu za napuštene životinje smeštene u ovim prihvatilištima. Konkurs se sprovodi četvrtu godinu zaredom i predstavlja dobar model uspešne saradnje između javnog i privatnog sektora. Realizacijom konkursa grad nastavlja da stvara uslove za humani pristup i brigu o životinjama i pokazuje rešenost da se promeni odnos  prema njima, u saradnji sa svim relevantnim partnerima – rekao je Predrag Petrović, gradski sekretar za komunalne i stambene posloce.

 

Sredstva su dobila sledeća udruženja i društva: Društvo za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks” sa 20 pasa, Društvo za zaštitu životinja „Opstanak” sa 52 psa, Društvo ljubitelja životinja „Kasper” sa 94 psa, „Pomoć životinjama – Help animals” sa 243 psa i 172 mačke, Udruženje za zaštitu životinja i životne sredine „Respekta” sa ukupno 500 pasa, Društvo za zaštitu životinja S.O.S. „Animals” sa 409 pasa, Udruženje građana „Pro Anima” sa 80 pasa i 70 mačaka, Udruženje za zaštitu životinja „Humanitarno društvo Obrenovca” sa 53 psa, „Udruženje za pomoć životinjama i edukaciju građana” sa 35 pasa i osam mačaka, Društvo za zaštitu životinja „Zoovita” sa 120 pasa i 12 mačaka i „Evropska inicijativa 17”, sa ukupno 155 pasa i 83 mačke.

 

Ove godine prvi put obezbeđuje se i veterinarska nega za životinje u privatnim prihvatilištima (ranije je bila samo pomoć u hrani), a broj životinja veći je za oko petsto u odnosu na lane.

 

Izvor: Beoinfo vesti

 

Kuca upala u šaht u Mirijevu – spašena!

Danas popodne u donjem Mirijevu komšije su čule zapomoganje psa i pozvali su policiju koja ih je uputila na nas. Jedva smo dobili dežurnu ekipu i Tomica dežurni šinter ju je izvukao. Nije u pitanju šaht, već Vodovod instalira cevi, ali nije obezbedio otvore i pas je upao u cev dubine 3 metra. Vidljivih povreda nije imala, ali je odvedena verovatno u Ovču a pratićemo je dalje.

Kuca spašena iz šahta VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

 

U Bitef teatar sa kućnim ljubimcem

Počela kampanja „Najbolji prijatelj”

BEOGRAD - Kampanja „Najbolji prijatelj”, kojom grad Beograd, uz preduzimanje niza mera na rešavanju problema napuštenih životinja, podstiče odgovorno vlasništvo i usvajanje pasa, zvanično je počela ispred zgrade Starog dvora.

Pored predsednika Specijalne međuresorne komisije za rešavanje problema nevlasničkih pasa i gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Predraga Petrovića, njegovog pomoćnika Vladimira Terzina, i Gorjane Obrenović, načelnice Komunalne policije, podršku kampanji dale su brojne poznate ličnosti, kao i predstavnici društava i udruženja za zaštitu životinja.

Prema rečima Petrovića, kroz ljudsku istoriju pas je oduvek važio za najboljeg čovekovog prijatelja, zbog privrženosti prema njemu. Nažalost, incidenti se dešavaju jer postoje nehumani ljudi koji ugrožavaju pse, kao što postoje i agresivni psi koji napadaju ljude. Zato je važno da se zna podatak da su oko 90 odsto napada na ljude izvršili vlasnički psi, kao i da u istom procentu napušteni psi na ulicama grada vode poreklo od vlasničkih životinja.

 

– Nijedna strategija, nijedna mera u ovoj oblasti ne mogu dati rezultate ako u njima nisu rešena dva ključna problema: udomljavanje pasa i odgovorno vlasništvo. Upravo je zbog toga grad pokrenuo ovu kampanju. Pored toga, preduzete su i druge mere, poput toga da je Beograd prva lokalna samouprava koja se obratila republici i preuzela odgovornost u kontroli čipovanja i vakcinisanja kućnih ljubimaca. Patrole veterinarske inspekcije i komunalne policije počele su sa ovim poslom. Ne bih voleo ni da grad ostaje jedina lokalna samouprava koja je zabranila eutanaziju, niti da budemo jedini koji su zaustavili privatizaciju matične veterinarske ustanove i preuzeli osnivačka prava, već se nadam da će nas i ostali slediti. Takođe smo odvojili zdrave od nezdravih pasa i tako je prihvatilište u Ovči postalo karantin za bolesne pse, a grad će nastaviti i da proširuje i gradi nove kapacitete za prihvatanje napuštenih životinja. Javnosti se danas predstavlja i nacrt odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada, tačnije želimo da čujemo i sugestije građana kako bi ona kao sveobuhvatan i kvalitetan akt, sa represivnim merama za neodgovorno vlasništvo i stimulativnim merama, među kojima je deset hiljada besplatnih sterilizacija i vakcinacija životinja, bila usvojena u Skupštini grada, rekao je Petrović i dodao da se nastavlja saradnja sa Fakultetom veterinarske medicine i drugim stručnjacima u ovoj oblasti, kao i sa udruženjima za zaštitu životinja.

 

On je pozvao sugrađane da podrže kampanju i potpišu „povelju prijateljstva” i da na taj način pokažu dobru volju da se svi zajedno na najbolji mogući način posvetimo reševanju problema napuštenih životinja.

 

 

 

 

Reditelj i predsednik Društva za zaštitu životinja „S.O.S. animals” Goran Paskaljević naglasio je da su dolaskom Dragana Đilasa na mesto gradonačelnika stvari počele da se menjaju na bolje.

 

– Masovna sterilizacija jedini je način da se u dogledno vreme u potpunosti reši problem napuštenih životinja. Nažalost, ljudi imaju predrasude i smatraju da je prvi okot zdrav za životinje, ali često nakon toga dolaze u situaciju da pet, šest tek rođenih štenaca bace u kontejnere ili da pozovu neko udruženje kao da su oni dužni da se staraju o životinjama koje imaju vlasnika. Zato je veoma važno da se podigne svest o odgovornosti vlasnika jer psi nisu na ulici zato što su to sami izabrali ili su se pojavili niotkuda, već ih je većina nekad imala vlasnika – kazao je Paskaljević.

Jedna od poznatih ličnosti koja je podržala ovu kampanju jeste i pevačica Aleksandra Kovač. Ona je nekoliko godina držala mali azil za napuštene životinje i najveći problem s kojim se suočavala bio je upravo udomljavanje.

 

"Potreban je mali korak, malo dobre volje da životinju vlasnici čipuju, vakcinišu i sterilišu, te da se ponašaju odgovorno, a za uzvrat dobiće mnogo ljubavi", poručila je Aleksandra Kovač.

U okviru kampanje, podržana je i inicijativa da se svaki 20. maj obeležava kao Dan kućnih ljubimaca u Beogradu, a Danica Drobac, predsednica Udruženja „Evropska inicijativa 17”, podsetila je da je prošle godine „Bitef teatar” na taj dan održao predstavu za kućne ljubimce. Ove godine, istog datuma, vrata ovog pozorišta biće otvorena za vlasnike i njihove životinje.

 

Svi građani koji žele da udome životinju mogu da posete Centar za sterilizaciju sa prihvatilištem u Rakovici, Ulica Slavka Miljkovića bb (Resnik), svakog radnog dana do 10 do 12 časova.

 

 

Pevači i glumci podržali kampanju

 

Predsednica „Evropske inicijative 17“ Danica Drobac podsetila je da je 2003. ta organizacija pokrenula inicijativu da se zabrani ubijanje pasa lutalica i da je zahvalna čelnicima Grada Beograda koji  su tu inicijativu usvojili i počeli sa njenim sprovođenjem, jer je Boograd jedina lokalna samouprva koja sprovodi politiku rešavanja pasa lutalica «bez ubijanja». Danica Drobac je navela da je Grad Beograd počeo da rešava uzroke, a to je „neodgovorno vlasništvo“ a ne samo da rešava posledice – pse lutalice.

 

Na samom skupu novinarka televizije Pink Tijana Prica je usvojila jednog od napuštenih pasa iz beogradskih azila.

Početku kampanje su prisustvovali i podržali potpisivanjem „Povelje prijateljstva“ i javne ličnosti: Aleksandra Kovač, Miki Perić, Milica Milša, Ašok Murti, Dubravka Marković,  Tamara Dragičević, Bojana Lekić, Maja Piščević i Marina Tucaković.

 

Kampanju su podržali i Dragoljub Đuričić, Momčilo Bajagić - Bajaga, Gorica Popović, Vesna Čipčić, Neda Arnerić, Danica Maksimović, Inspektor Blaža, Danijel Korsa, Srđan Gojković – Gile, Ivana Bajić i mnoge druge javne ličnosti.

 

 

Izvor: Kurir

 

 

Emisija Slušaonica 6, Radio Studio B, februar 2011.

Emisija Slušaonica 6, Radio Studio B, februar 2011.

Gost Danica Drobac, predsednik Evropske inicijative 17

Veće nadležnosti grada u oblasti zoohigijene

Grad Beograd preuzeo je od republike nadležnosti kontrole, obeležavanja i evidencije pasa i mačaka kako vlasničkih tako i nevlasničkih, to jest uličnih životinja da bi se ovaj problem efikasnije rešavao. Zbog složenosti čitavog posla, gradonačelnik Beograda formirao je Specijalnu međuresornu komisiju sa zadatkom da sprovodi strategiju grada u ovoj oblasti. Beograd je prva lokalna samouprava koja se obratila republici za preuzimanje ovih nadležnosti, ali i prva koja je počela da sprovodi „no kill” strategiju i preuzela osnivačka prava nad matičnom veterinarskom ustanovom. O nadležnostima i zadacima novoformirane komisije na današnjoj konferenciji za novinare govorio je predsednik ove komisije i gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović.

– S obzirom na to da je tokom prošle godine obavljeno više od pet hiljada vakcinacija, čipovanja i sterilizacija, procenili smo da je broj napuštenih životinja na ulicama Beograda znatno veći od podataka s kojima smo raspolagali do tada. Zbog toga smo naložili Veterinarskoj ustanovi da ponovo pristupi brojanju pasa, posle čega smo dobili brojku od 8.410 pasa na teritoriji deset gradskih opština. Glavni razlog za povećanje broja napuštenih životinja jeste neodgovorno vlasništvo jer ih je većina nekada imala vlasnika ili vodi poreklo od vlasničkih pasa. Jedna kuja u proseku godišnje donese na svet 15 štenaca, a problem u Beogradu povećan je upravo zbog toga što neodgovorni vlasnici iz drugih mesta u Beogradu često ostavljaju životinje misleći da se takav prekršaj teže otkriva u većem gradu. Grad će zbog toga, u saradnji sa Upravom za veterinu Republike Srbije i Komunalnom policijom, formirati timove koji će već od aprila kontrolisati kako veterinare tako i vlasnike kućnih ljubimaca. U prvoj fazi timovi će građanima samo da izdaju upozorenja, a u drugoj će početi i ozbiljno kažnjavanje – kazao je Petrović.

Uporedo sa ovim, grad će nastaviti ulaganja u izgradnju novih i proširenje postojećih kapaciteta. Po proširenju, prihvatilište u Rakovici moći će da primi 533 psa, a u planu je izgradnja i novog azila na teritoriji ove opštine kapaciteta 300 pasa. Predviđen je i azil na Paliluli kapaciteta 250 životinja i u Zemunu za 1.246 pasa i 39 štenaca. Kada se sve brojke saberu, Beograd će u 2011. obezbediti uslov za istovremeni smeštaj oko 2.600 pasa. 

Međutim, cilj neće biti samo uklanjanje životinja sa ulica već i pomenuto kažnjavanje neodgovornih vlasnika i udomljavanje životinja. Važno je napomenuti da se kazne za neodgovorne vlasnike kreću od pet do 25.000 dinara. Grad će nastaviti sa sterilizacijom pasa lutalica, pa je za ovu godinu planiran tretman šest hiljada životinja. Od aprila počinje kampanja „Najbolji prijatelj”, tačnije akcija udomljavanja životinja, a nastaviće se i izdvajanja za hranu, veterinarske usluge i negu koje grad pruža registrovanim udruženjima za zaštitu životinja.

Na konferenciji za novinare govorili su i Bratislav Stanković, direktor Veterinarske ustanove „Veterina Beograd”, i Vladimir Terzin, pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, koji je podsetio da je straterija grada počela da se primenjuje 2008. godine, a njena suština jeste hvatanje napuštenih životinja, sterilizacija, vakcinacija i čipovanje. Na ulice se vraćaju isključivo neagresivne životinje. On je upozorio da psi retko ujedaju bez razloga i da se u 90 odsto slučajeva pas brani, te da je najveći broj ujeda u proteklom periodu upravo bio od vlasničkih pasa ili životinja koje su nekad imale vlasnika pa su napuštene i samim tim veoma uplašene.

U rešavanju problema pasa lutalica veliku ulogu igraju i nevladine organizacije za zaštitu životinja. Podršku radu ove komisije i naporima grada ispred tih organizacija dala je predsednica udruženja „Evropska inicijativa 17” Danica Drobac.

Sve to neće biti dovoljno ako se u akciju rešavanja ovog problema ne uključe svi građani – bez obzira na to da li jesu ili nisu vlasnici pasa, poručio je Petrović, i pozvao predstavnike medija da im u tome pomognu.

Izvor: Beoinfo vesti

FDU štenci

Osam malih, dvomesečnih, slatkih, zdravih i nezaštićenih kuca čeka na Vas da im pružite svoju ljubav, pažnju i topli dom. Bilo ih je jedanaest, preživeli su svi na najvećoj zimi u decembru, a troje je srećno udomljeno.

Kuce se nalaze ispred Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu, gde ih za sada čuvaju i štite studenti FDU i stanari okolnih zgrada.

Za detaljne informacije kontakt na 063 805 6 911.

FDU štenci  VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Ptica Eja močvarica

Juče je "nebo" htelo da se još jednoj neuobičajenoj životinji za naše aktivnosti pomogne. Naime, potpuno anonimni ljudi, a divni, sa puno kuca i maca u svom dvorištu, našli  su u Jakovačkoj šumi pticu Eju močvaricu (ptica grabljivica) polomljenog krila. Potražili su naše članove i zamolili da joj nekako pomognemo. Naši članovi odmah  su reagovali, otišli su po pticu, uhvatili je i odveli je kod veterinara.  Nije se bunila, bila je divna, shvatila je da joj se pruža pomoć! Eja je inače zaštićena vrsta, kao i sve ptice grabljivice. Ne znamo tačno da li je ženka ili mužjak. Povreda krila joj je snimljena još sinoć, a danas je već operisana i sasvim je dobro. Potražili smo pomoć društava ornitologa i svih drugih divnih ljudi koji brinu o pticama i oni su je preuzeli. Sada je smeštena kod jednog ljubitelja, sokolara.

Verujemo da će se oporaviti potpuno i nadam se će je vratiti na njeno stanište jer čini se da ima svog para koji verovatno brine za nju, ali je i sasvim izvesno i čeka...

 

 

Dunja

Juče, 10.01.2011. oko 17h, u Jakovu, opština Sirčin, ulica Maršala Tita (glavna ulica) pronađena je pregažena kuca u kanalu pored puta. Nije mogla da se pomera i na levoj strani glave imala je vidljivu veliku otvorenu ranu. Očevici nemilog događaja kažu da ju je u punoj brzini potpuno pregazio beli pikap. U kanalu je ležala dva dana, dok jedan čovek nije kontaktirao naše članove koji su odmah otišli i odvezli je kod veterinara Miće. Neverovatno je da nikome nije na pamet palo da pozove veterinara. Oni koji su videli ceo događaj gledali su je u tom stanju puna dva dana uz izgovor da su je nahranili. Ustanovljeno je: stariji prelom desne nogice a karlica je pukla na više mesta. Prelepa devojčica od 6 meseci sada čeka operaciju.

 

**********

Dunja je operisana 18.januara i sve je proteklo kako treba!

 

 

		Dunja VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

 

Mrvica

Mrvica je mala kuca koja nije imala sreće sa udomljenjem. Prethodni vlasnici su odlučili da im se više ne sviđa pa su je izbacili na ulicu. Ali pošto je veoma pametna, našla je put do svojih staratelja, naših članova. Ona je crne boje, prošarana belim dlakama. Veoma živahna, srećna, privržena i puna ljubavi. Do sada je živela u dvorištu ali trenutno se uči na stan i na povodac. Mrvica očekuje svoju porodicu, javite se da joj život učinimo lepšim, boljim, sigurnijim!

Kontakt telefon:
063 72 58 669

 

Mrvica VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Prioritet u 2011. godini – novi azili i veća kontrola napuštenih životinja

Sektor zoohigijene Sekretarijata za komunalne i stambene poslove ima ambiciozne planove za 2011. godinu, a s obzirom na to da mu je budžet povećan, prioritet će biti izgradnja novih azila i veća kontrola napuštenih životinja. Tokom protekle godine sterilisano je više od četiri hiljade napuštenih životinja, kao i 1.200 po ugovoru sa Fakultetom veterinarske medicine. Međutim, ovo je bilo i pokazatelj da brojanje napuštenih životinja iz 2008. godine na teritoriji deset opština, po kojem je Beograd bez prigrađa imao do 4.800 pasa lutalica, ne predstavlja realno stanje sa terena, te se u novembru pristupilo ponovnom prebrojavanju napuštenih životinja. Prema rečima Vladimira Terzina, pomoćnika gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, posao bi trebalo da bude završen za nekoliko meseci i uradiće se, najpre, za istu teritoriju kako bi se uporedili podaci.

– Ono što mislimo da je zapravo problem i izvor nekontrolisanog broja životinja u gradu jeste situacija u obodnim gradskim opštinama i to zbog nekontrolisanog legla vlasničkih životinja. Zato će se po dobijanju podataka sa teritorije deset nekada centralnih opština uporediti podaci i akcenat će potom biti stavljen na prigrađe. Očekuje nas potpisivanje ugovora sa Upravom za veterinu, kojim će Veterinarska ustanova „Veterina Beograd” biti ovlašćena da obavlja određenu vrstu inspekcijskog nadzora. Uz pomoć komunalne policije, počeće sveobuhvatna akcija provere papira, legla i podataka o vakcinaciji i čipovanju, posle čega će nesavesni vlasnici moći da se kažnjavaju. Kazne se kreću i do sto hiljada dinara, a važno je napomenuti da iako vlasnik da životinju u azil, mora da se brine o njoj do ponovnog udomljavanja. Grad će nastaviti akciju sterilisanja napuštenih životinja, a očekuje nas i javni poziv za veterinarske ordinacije te će se deo novca iz budžeta izdvojiti i za besplatnu sterilizaciju vlasničkih životinja – kazao je Terzin.

Pomoć udruženjima za zaštitu životinja koja u delokrugu svog rada imaju smeštajne kapacitete za napuštene životinje nastavlja se i u 2011. Za hranu i veretinarske usluge u 2010. izdvojeno je 13,5 miliona dinara, a budžet je ove godine veći za oko pola miliona dinara.

 

Možda najvažnija stvar koja je započeta u prethodnoj godini jeste transfer sredstava opštinama za izgradnju novih azila. Tako je Paliluli preneto 16 miliona dinara, Mladenovcu osam miliona i Zvezdari pola miliona dinara. Prvi nov azil biće izgrađen na teritoriji opštine Mladenovac, koja je sama pokrenula ovaj projekat, ali nije imala dovoljno sredstava za završetak. Oko 80 odsto radova je već završeno, smeštajni kapacitet u takozvanim „delta” kućicama biće do 450 životinja, a objekat će imati i ambulantu sa pre i postoperativnim prostorom, tako da će ovde moći da se obavljaju sterilizacije. Opština Zvezdara koja se pokazala kao jedna od najsavesnijih u rešavanju ovog problema, porad dva vozila koje je donirala „Veterini – Beograd”, prva je dala plac za izgradnju novog azila. Kapacitet „delta” objekta biće 450 napuštenih životinja, a otvaranje bi trebalo da bude u maju. Projekat za izgradnju azila na Paliluli završen je, počelo je nasipanje terena i objekat kapaciteta do 600 životinja trebalo bi da bude završen u septembru ove godine.

 

– Čelnici brojnih drugih opština pokazali su veliku zainteresovanost da se i tamo izgrade azili za napuštene životinje, pa su tako u Barajevu, Surčinu, Lazarevcu i na Čukarici lokacije u procesu izdvajanja. Iako će većina biti završena u 2012, očekujemo da već ove godine vidimo prave efekte uloženog truda i da dokažemo kako se problem napuštenih životinja može rešiti „no kill” strategijom – istakao je Terzin.

 

Veliki i važan objekat trebalo bi da se gradi i na staroj farmi PIK „Zemun”, koji bi trebalo da ima kapacitet do 1.200 napuštenih životinja. Ipak, poenta rada ovog sektora neće biti to da se životinje jednostavno sklanjaju sa ulica. To znači samo za one agresivne. S obzirom na to da Beograd ima brojne životinje koje su, kako se popularno kaže, „u tipu”, tačnije vode poreklo od rasnih pasa, akcenat će biti stavljen na udomaljavanje kako u zemlji tako i u inostranstvu.

 

Izvor: Beoinfo vesti

---

Zanimljivo je da se legalizacija CNR-a nigde ne spominje, iako se to obećava od dolaska nove garniture? Štaviše, nedavno je obećano da će se to uskoro uraditi, kao i da će se evidencija pasa srediti.

 

Vidimo da se spremaju da kažnjavaju nesavesne vlasnike, što bismo pozdravili samo tako da su evidenciju sredili, ali NISU! Ali kako će da kažnjavaju vlasnike koji napuštaju svoje životinje kada se po evidenciji ne zna koji je pas  vlasnički, a koji ulični?!  Šira javnost ne zna da se veliki deo pasa na ulici  u evidenciji vodi na njihove hranioce ili na udruženja što ne bi bio problem samo po sebi da se isti ti psi ne vode kao vlasnički! Drugim rečima, hranioci tih pasa koji žive na ulici tretiraju se kao pravi vlasnici po zakonu jer ulični psi još uvek nisu pravno "vidljivi" i u tome jeste suština zahteva za ispravnom, a ne lažnom evidencijom i legalizacijom CNR-a, tj. statusa uličnih pasa! Pošto su već naplaćivali hraniocima uličnih pasa  ulov, vakcine i nekima čak ležarinu po danu od 430,00 dinara, pitamo se da li će kazne za "napuštanje" sada da naplaćuju istim tim hraniocima ili starateljima uličnih pasa?

 

Da živ čovek ne poveruje!

 

Isto tako, pada u oči da je celokupan plan prioriteta prevashodno fokusiran na posledice, a ne na uzroke problema.
Najveće iznenađenje je da je prioritet udomljavanje u inostranstvu!

Baš bismo voleli da sva ona udruženja koja grčevito zastupaju koncept rešavanja metodom "no kill", što znači trpanje pasa u azile, koja je usput propala i u samoj Americi gde je nastala jer su sve životinje pobijene jer nije bilo moguće izdržavati i lečiti toliki broj iz budžeta, da na sebi probaju da do kraja života žive u kavezu i potpunom zatočeništvu, pa tek onda da tako nešto namene psima zbog čijeg navodnog interesa sve to rade?!

 

Osim toga, pada u oči kontradikcija i to velika: ako sam Grad iznosi podatak da 90% ozleda učine vlasnički psi, a NE ulični, za koga su onda toliki kapaciteti planiranih azila ako su namenjeni samo agresivnima???????

Umesto da se souče sa pravim problemima i zaostalošću i primitivizmom ove sredine, upravo tome čine ustupak na štetu životinja, a sve pod znakom velikog humanizma povrh svega!

Preporučujemo nadležnima da svako jutro pre odlaska na posao pogledaju emisiju Jovana Memedovića "Moj prijatelj skitnica" o beogradskim i srpskim uličnim psima i kako je taj "beli i veliki" svet umeo da plemenito iskoristi bogatstvo koje nam je pred očima i koje je ovde i njima "teret"!

 

Slažemo se da infrastruktura mora da postoji i da treba da se gradi, ali ne "azilčine", već mali, mini azili na nivou čak i mesnih zajednica, koji će biti prava potpora svim onim zaista ugroženim životinjama - bolesnim, povređenim, majkama sa štencima i mačićima. Čisto da ne bude nesporazuma! Ovo nije dobro po životinje i sva je prilika da će se i ovom prilikom ići "lakšim" putem, umesto da se sredi delom nasleđena, a delom napravljena konfuzna situacija, a cenu će platiti, kao i uvek, životinje!  Mnogo je lakše biti neimar i ostaviti trag, nego izgarati na mukotrpnim poslovima evidencije i sličnih zavrzlama koje nisu vidljive... Ovakav ambiciozan i preskup plan koštaće Beograđane mnogo, a posve smo sigurni da će životinje izgubiti i ovo malo srećnog života na slobodi što imaju na ulicama i što su plemeniti ljudi ovoga Grada mukotrpno svojim novcem i svojim srcem im obezbedili...

 

Radovali bismo se da su najavili da će sagraditi stacionar za povređene pse, za kujice i mace sa podmlatkom, za štence i male mačiće... takvi i dalje neće imati gde pored toliko utrošenog novca...

Izvinite, zbunili smo se, mi bismo da stvorimo uslove da se što većem broju životinja u nevolji pomogne, da od Srbije i Beograda napravimo no kill društvo i da poboljšamo brigu o njima da bude na visini iskreno evropske zemlje, a oni hoće  da "reše problem" i to brzopotezno i efikasno! To nikako nije isto!

 

Da ne bi bilo zabune, i mi hoćemo da se problem reši, ali ne po cenu patnje životinja.