Srećna Nova godina!

Srećnu Novu 2012. želi vam Evropska inicijativa 17!

Prilog o projektu Reci av i budi zdrav u Dnevniku RTS1

Reci av i budi zdrav

U SUSRET PRVOJ KONFERENCIJI MEDICAL SPA SRBIJE

Udruženje Medical Spa Asocijacija Srbije, Holistički centar “Mind centar” i ”Vidya Joga škola” po ugledu na velike svetske medicinske i holističke centre organizuju 22. novembra u 11 časova tribinu

ZNAČAJ PSA I OSTALIH KUĆNIH LJUBIMACA ZA ZDRAVLJE DECE I NJIHOVA ULOGA U HOLISTIČKOM PRISTUPU CELOJ PORODICI

Predstavljanje projekta “Reci av i budi zdrav”

Učesnici tribine:

Prof Dr Nikola Popović, Veterinarski fakultet Beograd,

Prim. Dr Gorana Isailović, dermatolog, predsednik udruženja Medical Spa Asocijacija Srbije

Dr Mirjana Mićović, pedijatar, član udruženja “Mind centar”

Danica Drobac, predsednik udruženja za zaštitu životinja “Evropska inicijativa 17”

 

Naučne studije, kao i praksa širom sveta, pokazali su da prisustvo kućnog ljubimca, a naročito psa, u porodicama gde je dete bolesno ili postoje poremećeni međuljudski odnosi, značajno doprinosi bržem opravku i uspostavljanju harmonične kućne atmosfere. Klinička ispitivanja su dokazala da u slučaju dečjeg ekcema i astme u najvećem broju slučajeva, uvođenjem psa u porodicu, simptomi postaju blaži, smanjuje se unos lekova i pojačava detetov imunitet.

Na tribini će biti više reči i o pokretanju akcije “Reci av i budi zdrav”, u okviru koje će bolesna deca imati priliku da na poklon dobiju zdravog psa pregledanog od strane veterinara sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, a u “Mind centru” besplatne konsultacije sa pedijatrom i dermatologom , kao i besplatne antistres časove joge za decu, dok će predstavnici udruženja za zaštitu životinja govoriti o tome na koji način i gde se može nabaviti besplatan pas Zdravko.

Holistički centar “Mind centar” se nalazi u ul. Bulevar Despota Stefana br. 48 , III sprat.

Deset upozorenja Noama Čomskog: strategija manipulisanja ljudima putem medija

Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk

1. UPOTREBA NEVAŽNOG
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2. STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i "problem-reagovanje-rešenje". Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu, ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3. LOŠE NA KAŠIČICU
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, "na kašičicu", mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4. RAZBLAŽAVANJE NEPOPULARNOG
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i "zajednička nada u bolju budućnost" olakšava njihov prihvat.

5. DEČJI JEZIK ZA ODRASLE
Kada se odraslima obraćamo kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6. KRATKI SPOJ EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7. NEZNANJE ZA SIROMAŠNE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8. VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9. USAĐIVANJE KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10. ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. "Sistem", zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

TV Metropolis, emisija Moja priča (emitovana 4. novembra 2011.)

 

U emisiji su govorili: Danica Drobac, predsednik Evropske inicijative 17, Maja Andrijašević iz Uprave za veterinu i Milan Kamponeski, novinar.

Nezakonito postupanje komunalne inspekcije opštine Zvezdara

Maltretiranje i iživljavanje nad ljudima koji brinu o psima ne jenjava. Komunalna inspekcija opštine Zvezdara zaista prednjači u kršenju postojećih zakona i propisa.

Danas počinje rok od 2 dana (zna se u kojim situacijama se daje tako kratak rok) dat za uklanjenje kućice za pse u Mirijevu, u ulici Ljubiše Miodragovića 12, iako postoji saglasnost 90% stanara pomenute zgrade. Sila boga ne moli!

Uprkos činjenici da su stanari koji tu žive saglasni, komunalna inspekcija opštine Zvezdare je već izlazila na teren povodom iste kućice 12. januara 2010, kojom prilikom je sam predsednik skupštine stanara potvrdio da postoji saglasnost stanara. Međutim, komunalna inspekcija ne mari za to i donosi Zaključak o izvršenju, tj. o njenom uništenju (!), naravno na teret postavljača V.Nikolić.

Komunalni inspektor opštine Zvezdara, J. Nedović, na čije nezakonito postupanje EI 17 se žalila i samom Gradonačelniku, ali i gradskom Sekretarijatu za inspekcijske poslove, ponovo je nezakonito postupila – bez problema, očigledno uzalud, navodeći u Rešenju od 24.10.2011. da imenovana nema saglasnost, iako ju je čak pokazala dotičnoj inspektorki?!

Po Zakonu o održavanju stambenih zgrada, član 17, propisano je da skupština stanara odluke donosi većinom glasova, a to je po zakonu 51%, a V. Nikolić ima 90% što je više nego dovoljno! Zatim, članom 14. istog Zakona propisano je o kojim poslovima skupština stanara odlučuje, što znači da o postavljanju kućice može da odluči s obzirom da je postavljena uz zgradu.

Komunalni inspektor J. Nedović, ne samo da unosi netačne podatke u svoja rešenja, već u potpunosti ignoriše Zakon o održavanju stambenih zgrada koji daje pravo građanima da se u pogledu nekih stvari sami dogovore. Postavlja se logično pitanje u čijem to onda interesu dotična postupa? Odakle pravo bilo kojoj gradskoj službi da uskraćuje građanima ona prava koja im je zakonodavac dao?

Dotična je takođe 3.08. 4 kućice za pse na drugoj lokaciji, ali u Mirijevu, bez ikakve zakonom predviđene procedure, dala Romima da ih nose: imovinu našeg Udruženja?!

I bez aktuelne izborne hajke na pse, mi koji godinama dobrovoljno brinemo svojim sredstvima o beogradskim starateljskim (sterlisanim) psima, smo godinama izloženi teroru gradskih službi, diskriminaciji i kao duhovi smo u ovome gradu jer javnost je uvek ostajala uskraćena za muke i patnje kojima smo izloženi svakodnevno – kao i oni o kojima brinemo! Čudne prioritete ima “evropska” Srbija.

Izlišno je govoriti, posebno u ovome trenutku, kada dve smene šintera vitlaju Beogradom i kupe pse, da je zakonodavac i tim jadnim psima dao brojna prava, pa i pravo na zaklon od vremenskih neprilika (Zakon o dobrobiti životinja, čl. 7. i 20), svesni da takve teme ne povećavaju tiraž, niti se uklapaju su sistem vrednosti koji se zagovara i promoviše u medijima.

Kao žitelji koji živimo, takođe u Mirijevu, zaista je neshvatljivo da je nekima dozvoljeno BAŠ SVE: da prave svoje klupe, peku paprike, ajvar u sred Beograda, prave deponije, parkiraju čak traktore ispred zgrada(?!), nelegalno grade, ograđuju zelene površine, uzurpiraju javne površine, a komunalna inspekcija Zvezdare se samo bavi kućicama za pse?! Neko može baš sve, a nama nije dozvoljeno ni da živimo!

Ovde se ne radi o kućici za pse, ovde se radi o NASILJU NAD LJUDIMA i zloupotrebi svega što treba da služi nama – gradjanima! Ako tako treba da živimo – bolje da nas nema!

Protiv pasa se vodi specijalni rat (saopštenje za novinare)

Uključivanjem svih najvažnijih elektronskih medija u Srbiji u hajku protiv pasa i to u udarnim terminima, u glavnim informativnim emisijama, kontinuiranim emitovanjem snimljenih priloga o incidentima sa psima, pa čak i samog čina hvatanja pasa od strane šintera u Šumicama i na Dedinju u periodu od 11.10. do 15.10.2011. napravljen je opasan presedan u ovoj zemlji sa dalekosežnim posledicama.

 

Činom emitovanja hvatanja pasa pomenuti elektronski mediji (TV Pink, RTS 1, Studio B TV, B92 TV, TV Avala, i Prva TV) su flagrantno i u kontinuitetu kršili Zakon o radiofuziji, član 68, tačke 5. i 6, što nisu smeli, međutim, na takav njihov postupak niko nije reagovao, pa čak ni RRA, iako se previđena novčana kazna po članu 113, tačka 2, kreće u rasponu od 300.000 do 1.000.000 dinara. Napravljen je još jedan prekršaj jer gledaoci nisu upozoreni na sadržaj koji sledi, a koji je uznemiravajući za sve osetljive ljude. Sve ono na šta se iole civilizovani svet zgražava, u Srbiji je postalo "normalan"sistem vrednosti i još se servira u informativnim udarnim terminima bez ikakvog prethodnog upozorenja kada su psi u pitanju?!

 

Zaista se pitamo kako je to moguće i dokle više? Da, zaboravili smo, da kada su psi u pitanju: sve je svima dozvoljeno! Zar treba jedna neprofitna i volonterska organizacija koja se stara o uličnim psima da brine i o poštovanju zakona u ovoj zemlji i da štiti duševni mir njenih stanovnika pored tolikog broja zaposlenih u brojnim institucijama ove države koji za takve i slične povode primaju plate iz budžeta?

 

Izvršen je silovit medijski udar na pse, iako su pomenute ujede naneli vlasnički psi, a vešto je cela hajka podmetnuta, kao i uvek, uličnim psima; a odmah nakon toga, "spontano" je usledila nikad ranije upamćena i organizovana šinterska racija po celom Beogradu u dve smene šintera, skupljajući neselektivno sve pse, dobrim delom i starateljske koji ne prave nikom nikakav problem jer godinama žive na ulicama bez ijednog incidenta. Da apsurd bude savršen i potpun, većinu tih pasa su, oni koji ih danas hvataju i bez valjanog razloga osuđuju na doživotno zatočeništvo, još juče, sami vraćali među ljude jer su pitomi. U ovoj zemlji odavno nam je poznato da svako sa psima može da radi šta hoće.

 

Televizije u takvom "presudnom trenutku za celu naciju" nisu uzele izjavu niti jedne NVO - jer ako je cela Srbija podignuta na noge - zbog pasa, red je bio da se i njihov glas čuje. EI 17 se ponudila TV Pinku, pošto je imala prijavu za zlostavljanje malog vlasničkog psa iz Zemuna, ali nisu nas udostojili ni odgovora - toliko o kulturi komunikacije najgledanije televizije u Srbiji. Niko mu nije pritekao u pomoć, te ma koliko to zvučalo kao čista jeres u ovoj uzavreloj situaciji danas - pas nije kriv jer niko nije hteo da to spreči! Ali, to su teme koje medije u principu ne interesuju. Novinarsko pravilo o dve strane, kada su psi u pitanju, retko važi.

 

Iznenadili smo se kada smo na snimcima hvatanja pasa videli i policiju - iako su bili u štrajku i sami izjavili da će izlaziti samo za krivična dela?! Zar je moguće da je hvatanje pasa po ulicama postalo krivično delo preko noći, a u nečijem interesu? Organi represije svake države u Beogradu se koriste za hvatanja kučića?! Demonstracija strašne sile i nasilje.

 

Medijska hajka uperena protiv uličnih pasa započeta 2000. nikada nije ni prestala. Psi su tada izvučeni iz potpune anonimnosti i stavljeni pod reflektore kamera i javnosti da bi postali, dosad, neviđene žrtve medijske eksploatacije i manipulacije. Niko se tako predano i kontinuirano ne proganja kao psi u ovome društvu, ali i demonizuju.

 

Pristup problemu pasa na ulici je nedopustivo površan, pretežno proizvoljan i nadasve ličan. S obzirom da odgovornosti prema građanima nema, oni su ostali uskraćeni za osnovne informacije o suštini ovog problema, o merama koje se preduzimaju i o poželjnom njihovom ponašanju prema psima. TV Pink se, nedavno, prilikom emitovanja hvatanja pasa oko o.š. "Pavle Savić"(dakle, nije prvi put) u Mirijevu, ali i zmija, potrudio da pozove stručnjaka za njih koji je izjavio da nisu opasne, ali zato za pse: nikoga, kao i uvek! Žalosno je i neoprostivo što se mediji psima bave samo od incidenta do ujeda!

Geneza svakog ujeda jeste nasilje nad psom, a kinofobija uzročnik svih incidenata sa njima.

Sledstveno tome, a imajući u vidu da je svaka hajka, zapravo, poziv na linč nekoga, u ovom slučaju pasa, da li je dopustivo da elektronski mediji države koja se nada statusu kandidata za članstvo u EU pozivaju na nasilje?

 

Zašto na ovakve javne pozive na nasilje ne reaguje niko: ni institucije, ni organi, ali ni brojne resorne NVO koje se dobro kotiraju u medijima jer se finansiraju iz inostranstva?

 

Hajka podstrekava na vršenje krivičnih dela, uzbunjuje javnost, izaziva paniku (krivična dela), a kao da to nije dovoljno, SVESNO indukuje enormne količine straha građanima od pasa, čime se stvaraju idealni uslovi za rat između ljudi i pasa što će neminovno dovesti do frapantnog porasta broja ujedenih građana i broja ubijenih ili zlostavljanih pasa. ČIJI JE TO CILJ u stvari?

 

Da se razumemo, ujeda i incidenata sa psima ima u svakoj zemlji i biće ih uvek jer je život sačinjen i od incidenata, PA I SA PSIMA. Međutim, davanje tolikog prostora u medijima, pa još u vestima, je zaista bolesno, posebno što vest o ubistvo čoveka ili nekom drugom stradanju ljudi, bude emitovana jednom i uglavnom se ne ponavlja, dok se sadržaji o incidentima sa psima emituju kao serije - do iznemoglosti! Da li je to normalno?

 

Da, u Srbiji se vodi specijalan rat protiv pasa jer ovakvo medijsko "izveštavanje" o psima zaista nosi brojne obrise klasičnog: perfidnost, građani, a ni psi ne prepoznaju da su meta napada, ispada da se to prirodno desilo (a u stvari je isprovocirano), cilj je promeniti mentalnu matricu svesti na način koji odgovara ciljevima (uništenju uličnih pasa) i dirigovati misaonim procesom stanovništva. KO STOJI IZA TAKO NEČEG MONSTRUOZNOG U SRBIJI?

 

Zašto neko tolike godine krije istinu sprečavajući građane da razumeju problem i da nauče da žive sa psima na ulici? Zašto im niko nije objasnio da pasa mora biti jer još uvek ne postoje mehanizmi za sprečavanje priliva novih? Zašto niko nije pitao one, kojima "smeta" neki pas koji ih ne dira, da li bi voleo da mu, umesto njega, sutra dođu neki nepoznati koji će ga možda dirati? Zašto neko stalno održava opšterasprostranjenu zabludu da se psi mogu skloniti, i na njoj gradi sukob onih koji ih ne vole sa nama? Kako nas onda to mediji informišu?

Ovo intenzivno sklanjanje pasa po Beogradu je običan predizborni trik.

 

EI17 je koristeći svetske metode, a prema podacima "Veterine Beograd" uradila Analizu ujedljivosti uličnih pasa Beograda, koja pokazuje da Beograd, sa hiljadama pasa na ulicama, ima 0,11% ozleđenog stanovništa na godišnjem nivou,neuporedivo manje od zemalja koje nemaju pse na ulici! S kojim pravom su onda - potpuno neutemeljeno u činjenicama -ulični psi Beograda satanizovani u medijima i u čijem interesu?

 

Pored svega, ako građani Srbiji nemaju većih i ozbiljnijih briga od kučića, od nasušne kore hleba i opšteg očaja, onda je ovo retko srećna zemlja, samo što oni to nisu ni primetili.

U nastavku su prikupljeni podaci o broju televizijskih priloga na temu pasa u samo nekoliko dana, kao dokaz navedenog, a količina je zastrašujuća - dostojna čuvene Gebelsove propagande!

 

 

 

 

 

 

Hvatanje pasa Šumice/Dedinje:
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 20:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:02:28
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 18:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:29
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 17:45:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beogradska hronika Trajanje: 00:01:31
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 18:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:02:28
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:09:27
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:51
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:01:14
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:01:17
Datum: Sre, 12/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:20:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:00:38
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 07:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dobro jutro Trajanje: 00:14:14
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 09:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Otvoreni studio Trajanje: 00:01:49
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 07:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beograde, dobro jutro Trajanje: 00:06:44
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 17:40:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:00:45
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:02:00
Datum: Čet, 13/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:00:47
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: PINK TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Nacionalni dnevnik Trajanje: 00:00:43

Vlasnički u Zemunu:
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 16:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:01:38
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 18:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:00:41
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:02:02
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:20:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:01:36
Datum: Sub, 15/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:20:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:01:36

Protest protiv hajke:
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 18:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:20
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: Prva TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:01:16
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 19:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Dnevnik 2 Trajanje: 00:02:03
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 16:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:02:03
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: B92 TV Termin: 18:30:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti B92 Trajanje: 00:02:03
Datum: Ned, 16/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 19:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Vesti Trajanje: 00:03:23
Datum: Pon, 17/10/2011 Medij: Avala TV Termin: 09:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Otvoreni studio Trajanje: 00:02:28
Datum: Pon, 17/10/2011 Medij: STUDIO B TV Termin: 07:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beograde, dobro jutro Trajanje: 00:03:35

Najava promene zakona:
Datum: Uto, 18/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 17:45:00
Zemlja: Srbija Emisija: Beogradska hronika Trajanje: 00:02:04
Datum: Sre, 19/10/2011 Medij: 1 RTS 1 TV Termin: 06:00:00
Zemlja: Srbija Emisija: Jutarnji program Trajanje: 00:02:08

Nezapamćena hajka na pse, a posebno ulične – „Igre bez granica“ (saopštenje za novinare)

Beograd, 26. 10.2011.

Poštovani urednici i novinari pisanih i elektronskih medija,
Poštovani građani Beograda i Srbije,

Sa bolom u srcu i sa nevericom u duši konstatujemo da je sam đavo uzeo stvar u svoje ruke u Beogradu i u zemlji Srbiji sa ovakvim medijskim „informisanjem“ građanstva.

Kako je moguće da se tako nesrazmeran medijski prostor prioritetno poklanja manijakalnom progonu pasa, a da sa druge strane mediji nisu zainteresovani da informišu građane o bezmalo masovnom stradanju uličnih pasa na pojedinim lokacijama ovog grada?

TROVANJE uličnih, ali i vlasničkih pasa, kao i NASILJE nad njima su odavno dostigli zastrašujuće dimenzije koje nose ozbiljan predznak patologije i bolesti čitavog društva, a da niko od onih koji primaju platu iz budžeta, neće time da se bavi, dok mediji ne žele o tome da izveštavaju?


NAPAD PSIHIČKI BOLESNOG NA ŽENU I MIRNE STARATELJSKE PSE

Lično, juče sam doživela da mi psihički bolesnik koji se godinama leči u odgovarajućoj instituciji, a neki „odgovoran“ lekar ga je pustio, sa teškom macolom i ogromnim metalnim teškim klještima, preti – ubistvom, da me vređa najstrašnije jer zna da ja hranim ulične pse u kraju?!

Zatim je, pod izgovorom da je on napadnut, pa njegova ćerka ujedena – a sve je laž, ćerke su mu odrasle i divne – čak imaju i psa, krenuo po kraju da macolom ubije dobre starateljske pse koji su godinama tu bez i jednog jedinog incidenta?! Niko, ali niko od velikog broja prisutnih građana nije hteo da pomogne da mu se hladno oružje oduzme jer su svi – poverovaši u njegove lažne priče, a ne znajući da je stvarno poremećen, maltene imali „razumevanje“ za njegovu nameru?!

Samo sam se ja, kao žena, suprotstavila i sprečila da ubije psa koji je mirno ležao i čak mu se radovao jer je mahao repom, a bolesnik macolom da ga udari u glavu. Jednog psa je potkačio jer nije uspeo da pobegne.


POLICIJA ODBILA DA GA SKLONI SA ULICE I SMESTI

Divljao je poprilično vremena, zvala sam policiju koja je došla, ali je odbila da ode kod njega iako sam im rekla, pošto živi u mojoj zgradi, da je stvarno psihički bolestan i da se leči?!

Zvala sam sve i tražila da se pod hitno vrati u instituciju jer je agresivan i opasan po okolinu, međutim policija iz Mirijeva je odbila da primeni postojeću proceduru koja omogućava da se takvi smesta sklone jer je sve svela na psa, kao i obično?! Nije vredno napominjati da je reč o dva krivična dela jer nas, građane, u ovoj zemlji nema ko da zaštiti – sve je uništeno, pa i policija!


NAPADAO I DRUGE I VREĐAO

Dotični bolesnik je napao i komšiju koja ima 70 godina jer mu „dira ženu na autobuskoj stanici“(?!), te mu je pretio da će ga zaklati – kad tad, iako ni u kakvoj vezi nije sa psima, za razliku od mene. Ovo potvrđuje poremećenost dotičnog. Celo prepodne je vitlao, udarao metalne stubove macolom,. divljao i niko nije bio nadležan da se takav čovek smesta skloni.Da je neko pozvao za psa koji je samo zalajao, makar i na zvezde, šinteri bi hitro došli i odveli ga! Da se ovako nešto desilo u ma kojoj zemlji, čak ne ni evropskoj, za pet minuta došlo bi troje kola da ga sklone gde mu je i mesto.


ZAMENA TEZA. NISU PSI PROBLEM VEĆ LJUDSKI OLOŠ

Ludnice su pune, a koliko čujemo i zatvori, bensedini se više neće prodavati kao bombone, a ostali smo samo mi i ulični psi „na izvolite“ svima i ovom lakovernom i neupućenom narodu koje veruje u sve što mu se servira, pa tako i u zamenu teze , da su ulični psi njegov najveći problem, a ne glad, opšte siromaštvo i bespuće miliona uništenih ljudskih života.


IZBORNI POENI

Neko je namerno pokrenuo i profesionalno – bez zamerke – ovu do sada najagresivniju kampanju protiv uličnih pasa odradio, iako su četiri ujeda počinili isključivo vlasnički psi, sve je vešto podmetnuto uličnim psima: zašto? Zato što onaj ko upravlja ima politički i svaki drugi interes u ovom predizbornom periodu u toj oblasti, a mediji, umesto da budu kontrolori vlasti, zajedno sa političkom opozicijom i nevladinim sektorom, u Srbiji su pretvoreni u servis izvršne vlasti na ma kom nivou.

Politički i izborni interes je interes, čak i za to imamo delimično razumevanje, ali da cena političkog poena pred izbore bude svesno podsticanje na nasilje i ugrožavanje stotine života i ljudi i uličnih pasa, to je ipak preskupo i nedopustivo.Demokratija u Srbiji ne sme da se pretvori u izbornu tiraniju!


STRADANJE NEDUŽNIH

Ne prihvatam da moj život, ili život bilo bilo koga drugoga, ko brine o napuštenim životinjama, ili samo šteta svog psa, bude ugrožen jer nas je neko, svesno ili nesvesno, a zarad sopstvenih ciljeva, označio kao žive mete i time usmerio sve problematične kategorije ovog društva, duševne bolesnike, alkoholičare, nasilnike, ovisnike i sve primitivce na iživljavanje nad nama, čak i obične medijski indoktrinirane građane misleći da ih mi „ugrožavamo“ i da napadom na nas „čine dobro delo! Za preko šesnaest godina brige o uličnim psima, ovo sam prvi put u životu doživela!

Zato molimo one koji upravljaju, ali i medije da ako već institucije ne funkcionišu u ovoj državi, da makar naše živote poštuju i da prestanu ove „igre bez granica“jer zaista mogu dovesti do još većeg i ozbiljnijeg stradanja nedužnih na sve strane.

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

Suze dece zbog politike grada prema uličnim psima

U Mirijevu, ul. Samjuela Beketa na uglu zgrade br. 8 živeli su keruša Cica i 4 mala šteneta ne smetajući nikome. Svi iz ulice su se brinuli o njima dok kerušu Cicu šinteri nisu odveli na brutalan način i ostavili 4 mala šteneta koji još sisaju.

 

3.10.2011 oko 11 sati pre podne čulo se bolno zavijanje keruše. Deca su uplakana otišla u školu ostavljajući male štence.

Keruša Cica ostala je bez vlasnika pre 4 godine i od tada je ona naš ulični ljubimac, a kad se oštenila sredinom avgusta, donela je mnogo sreće i radosti čitavoj ulici. Svojom predanošću i brigom deca su zaslužila Cicino poverenje.

I ova priča bi imala tužan kraj jer nas je Zoohigijena Beograda ostavila bez informacija o razlogu odvođenja keruše Cice. Na svu sreću postoji Evropska Inicijativa 17 i neko ko stvarno brine o životinjama bez materijalne nadoknade. Zahvaljujći predsednici Danici Drobac koja se odmah upustila u rešavanje ovog slučaja i na njenu inicijativu keruša Cica je vraćena posle dvodnevnog odsustva. Dirljiv je bio dolazak keruše Cice, deca su se radovala, a štenci su srećno skakutali oko svoje majke. Keruša Cica se tresla od doživljene traume i neprijatno mirisala. Po ugovoru iz azila Rakovica obavezali smo se da će keruša Cica biti čipovana i vakcinisana kad prođe period laktacije. Ovde bi priča imala srećan kraj, ali su je šinteri jutros, 18.10.2011. opet pokupili sa ulice gde se družila sa druga dva psa.

 

I ŠTA SAD?

Opet sve iz početka, štenci su večeras sami na niskoj temperaturi do 0 stepeni, deca opet očajna, a keruša Cica opet negde doživljava traume.

 

ZBOG KOGA?

Da li zbog “savesnih” građana kojima i deca smetaju, a kamoli psi?

Ili možda zbog nečijih stranačkih poena?

Nemojte mi samo reći da je to zbog aktuelnosti ovih dana: “Pas napao dete”, “Trudnica pala...” , “U Zemunu pas napao”, itd. itd.

Istina je negde drugde, a nju znaju oni koji vole pse (ne znam za slučaj da je ulični pas napao čoveka koji ga voli i hrani).

 

SLUČAJ PONOVO OTVOREN!

Pored keruše Cice šinteri su pokupili još 3 psa u ul. Samjuela Beketa 5, u parku kod dragstora na očigled radnice. Psi su mešanci,deca su se družila s njima i nadenula su im imena i to pas Meda, tamno-braon boje sa ranom na nozi. Pas Beba koji je pre godinu dana pobegao iz azila, pas Kralj – ogromni crni pas sa velikom belom flekom ispod vrata (ne voli da mu se diraju uši). A pas Dule se nije dao uhvatiti. Ovde bi neko trebao mnogo da razmisli i da napravi selekciju kad se upušta u jedan poduhvat racije. Gde su tu granice, kome se pomaže, a ko je istinski oštećen i povređen? Šta dalje...?

 

 

M. P. i deca

CNR (uhvati-steriliši-pusti/vrati) nema alternativu!

Borba, 17.08.2009.

Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.

Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko koji putopisac iz doba Osmanskog carstva je propustio da, uz obavezno divljenje multietničkom, multikonfesionalnom i uopšte multikulturalnom karakteru tadašnjeg Konstantinopolja, pomene ulične pse.

Uprkos bliskoistočnoj izreci koja kaže da je „grad u kome psi ne laju tokom noći mrtav grad" i verovanja da su ulični psi deo pa i sreća grada, razne vlasti su tokom istorije pokušavale da reše ovaj problem.

Najpoznatija epizoda, koja je i dan-danas u svesti svakog stanovnika Istanbula, desila se 1910. godine. Mladoturci, čiji je politički uticaj i preuzimanje administracije tada bio u usponu, odlučili su da reše problem istanbulskih pasa lutalica jednom zauvek.

Svi ulični psi su pohvatani i transportovani na nenaseljeno ostrvo Sivriadu u Mramornom moru. Danima su Istanbulci slušali zavijanje i arlaukanje sirotih životinja koje su se u nedostatku vode i hrane klale između sebe. Ubrzo potom grad je pogođen zemljotresom, što objašnjava zašto je događaj ostao duboko urezan u pamćenje. Samo tri godine kasnije psi su ponovo bili vidljivi na ulicama grada, a pet godina kasnije kao da akcija nikad nije bila ni preduzeta. Do preseljenja u Istanbul godine 2000. nisam razmišljao o psima lutalicama ili, preciznije, o uličnim psima. Jednostavno, gde god da sam živeo taj problem, ako ga je i bilo, nije bio vidljiv. Ono što me je prijatno iznenadilo jeste da je većina uličnih pasa vakcinisana što je vidljivo po „minđušama" koje im se tom prilikom stavljaju.

S druge strane, vlasti su povremeno pokušavale da se nose s problemom pokretanjem kampanja trovanja. Mnogo kućnih ljubimaca je padalo kao „kolateralna šteta", a da se brojno stanje lutalica nikad nije bitno menjalo.

Činjenica da masovna trovanja nemaju uticaja na populaciju uličnih pasa delovala mi je zbunjujuće dok se, sticajem okolnosti, nisam upoznao sa Robertom Smitom i njegovom studijom o rešavanju problema uličnih pasa u Istanbulu. Naime, sreo sam pet žena koje su upravo osnivale društvo za zaštitu beskućnih životinja. Robert Smit je bio osnivač sličnog godinama aktivnog udruženja, te su ga pozvale da podeli svoja iskustva i savete. On je upravo završio studiju i pokušavao da lobira kod vlasti da krenu u dugotrajno i efikasno rešavanje problema pasa lutalica. Studija je rađena na osnovu iskustava i predloga Svetske zdravstvene organizacije koja se, logično, zbog pitanja besnila često sreće sa problemom uličnih pasa. Princip koji se preporučuje (u svim dokumentima koje spominju problem) svodi se na „vakciniši, steriliši i pusti" (vrati na mesto).

Psi prepušteni sami sebi okupljaju se u teritorijalno organizovane čopore. Eliminisanje jednog, dva, tri ili više čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu, a što su bolji uslovi (više teritorije znači više hrane) psi će se brže razmnožavati.

Pomenuto iskustvo Sivriade, a ono nije jedino takvo (pa ni u Istanbulu), jasno govori o uzaludnosti pokušaja da se problem uličnih pasa reši fizičkom likvidacijom. Da ne govorimo o prostoj računici prema kojoj jedna ženka, u idealnim uslovima, tokom samo šest godina, može biti izvor populacije od 67.000 potomaka.

Princip „vakciniši, steriliši i pusti" dovodi do postepenog pada populacije bez prepuštanja teritorije drugim čoporima. Međutim, mora se sprovoditi konsekventno na celom području grada i kasnije prigradskim naseljima, kako Robert Smit kaže u svojoj studiji, „vojnom sistematičnošću - ulica po ulica". Nažalost, vidljivi rezultati tog pristupa su na dugom štapu (3-5 godina), što program ne čini privlačnim za vlasti sklonije beskorisnim ali vidljivijim akcijama eliminisanja ili sklanjanja uličnih pasa tokom predizborne kampanje i/ili kada žalbe stanovništva postanu nepodnošljive.

Ono što treba razumeti kad je reč o pristupu iz ove studije je da to nije stvar humanosti i/ili ljubavi prema životinjama nego, jednostavno, pitanje efikasnosti i dugoročnosti rešenja.

Ulični psi, a oko tog pitanja se mogu složiti i ljubitelji i mrzitelji pasa, jesu nevolja za grad i bez drastičnih incidenata poput nedavnog u Beogradu sa narodnom poslanicom Jelenom Trivan. Prestravljivanje dece i odraslih, razvlačenje đubreta i rizik koji predstavljaju u saobraćaju sasvim su dovoljni razlozi da bi se problem pokušao trajno rešiti.

Ovaj program bio bi nepotpun bez dela koji se bavi obrazovanjem (ljudske) populacije i podizanjem (ljudske) svesti kako o problemu tako i o rešavanju istog, kao i promocijom modela odgovornog vlasnika kućnih ljubimaca. U svakom slučaju, racionalni entuzijazam Roberta Smita, za razliku od emotivnog entuzijazma pomenute grupe žena, privukao je mene i suprugu da volontiramo za novoosnovano udruženje.

Skoro svaka opština u Istanbulu ima azil za zbrinjavanje uličnih pasa. Svi su prepuni i u onima koje sam video životinje izgledaju neuporedivo jadnije od onih na ulici. Osim kad treba preseći vrpcu na novoizgrđenim, azili su u stvari glavobolja svakog predsednika opštine i zapravo poslednja rupa na svirali. Tako da nije bilo čudno da je pet žena punih entuzijazma uspelo da ubedi predsednika istanbulske opštine Sarijer da im ustupi na staranje opštinski azil. Tako je naše udruženje nastalo. Opština je nastavila da plaća struju, vodu i dva fizička radnika.

U azilu kapaciteta 250 pasa (taj broj pasa je ubrzo dupliran) uvek ima šta da se radi. Moja supruga i ja smo išli uglavnom vikendom na fizikalisanje. Tada bi i dva veterinara dolazila i pro bono sterilisala pse. Obavljali su do pedeset operacija dnevno (šta sam se ja anestesteziranih pasa nanosio!).

Međutim, osnova našeg volontiranja bila je u promociji udruženja. Logo koji sam dizajnirao je štampan na majicama i kapama namenjenim prodaji. Sajt udruženja koji smo vodili supruga i ja, imao solidnu posećenost s obzirom na temu i neki kučići su usvojeni preko njega, a neki i pronađeni (kroz rubriku izgubljeni ljubimci).

Jedna od akcija koje smo pokrenuli bila je „Yüz dost yüz", mala igra reči na turskom koja znači „sto prijateljskih lica". Klasična „selebriti kampanja": fotografisali smo poznate ličnosti iz kulture i estrade u majicama udruženja i, zajedno sa njihovim porukama podrške, objavljivali te fotografije na sajtu. Udruženje je organizovalo posete školske dece azilu, a i gostovalo je po školama. No, bez obzira na sav entuzijazam i brojnost dobrovoljaca i udruženja, problem pasa lutalica će ostati dok se vlasti ne odluče da ga reše kako valja.

BOJAN BUDIMAC, BODRUM, TURSKA

Preuzeto sa sajta Sloboda za životinje

Da li je hajka na pse naš najveći problem?

Članak „Svakog dana 15 ujeda pasa“ objavljen u Glasu javnosti subjektivan je i neistinit, jer ukazuje na elementarno nepoznavanje materije, a sam naslov je zlonameran! Prijave građana VS Beograd nikako se ne mogu poistovetiti sa ujedima. Ako neko iz VS Beograd iznosi takve podatke, treba navesti ime sagovornika. Autori se pozivaju na Pravilnik iz 1994. koji predviđa masovno ubijanje pasa, ignorišući usvojeni Zakon o veterinarstvu 2005. čiji član 46 nalaže lokalnim samoupravama da zbrinu pse, dakle, zabranjuje ubijanje. Mediji mesecima bruje da se psi sterilišu i vraćaju na ulicu (4.000 pasa sterilisano), kao i o Strategiji za rešavanje pitanja napuštenih pasa, na čemu se radi od septembra 2006. godine. Da li je moguće da autorima teksta sve ovo nije poznato? Ovo je veoma važno jer svi ti psi su prošli testove agresivnosti (za razliku od ljudi) i niko normalan, a kamoli stručna služba za to zadužena, ne bi vratio na ulice pse koji bi nekog ugrozili. Oni su vakcinisani, sterilisani, evidentirani su i imaju svoje „staratelje“, te se nikako ne mogu nazivati „lutalicama“ jer su stacionirani i „brane“ svoja staništa. Ljudi koji ih hrane obavljaju društveno koristan posao jer sit i napojen pas je potpuno stabilan pas. To su zbrinuti psi „iz kraja“. Većina pasa na ulicama su upravo ti psi, te ne treba narod plašiti jer to nisu nepoznati psi o kojima se ništa ne zna. Čuveni „napadi“ pasa na ljude su vrlo problematična kategorija jer deo neupućenih građana svako lajanje psa doživljavaju kao pretnju, te to podvode pod „napade“! Problem postoji, jer je veoma rasprostranjen strah od pasa kod dela ljudi, te im treba pomoći da to prevaziđu, a ne dolivati ulje na vatru. „U strahu su velike oči“. Vrlo često ljudi u panici svojim nekontrolisanim ponašanjem uplaše pse koji se uzbune i tada mogu nastati problematične situacije. Zanimljivo je da sa psima imaju incidente uglavnom ljudi koji ih se plaše! Drugi problem je nasilje u društvu, samim tim nad psima. Deo užasno primitivnih građana šutira, gađa kamenjem i maltretira pse, neki to čine čak iz dokolice. Ne samo da je takvo ponašanje kažnjivo po KZ RS, već je nadasve opasno jer stvara strah psu od ljudi. Nije tajna da je nasilje ophrvalo ovo društvo i sve uzraste, te istine radi treba reći da su upravo psi prvi na udaru svim tim kategorijama. Neka deca su danas zaista divlja i nasilna, ubijaju drugove, dakle, nisu nikakvi anđelčići.

Da zaključim, novine su „javna reč“, utiču na formiranje javnog mnenja, s toga subjektivnosti nema mesta i njihova je pomoć potrebna u ovoj oblasti, ali u pravcu smirivanja strasti, pružanja informacija sugrađanima, suzbijanja obostranih strahova, potpuno drugačije intoniranih priloga.

I konačno, bilo bi poželjno da se sa hajkom na pse prestane, kao da ova zemlja nema nijedan drugi problem!

Danica Drobac, predsednik EI 17

Pismo objavljeno u Glasu javnosti, februara 2008. godine, reakcija na članak „Svakog dana 15 ujeda pasa“ od 6. februara 2008.

 

Moskovski ulični psi

Šta predviđa Pravilnik o načinu držanju pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu?

Povodom pisanja Press-a da će pas koji je devojčici odgrizao uho biti uspavan, iako ne znamo na osnovu čega je tako nešto napisano – da li je neko iz nadležnih struktura isto izjavio ili je to mišljenje samog novinara, dužni smo da predočimo šta je predviđeno Pravilkom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu:


Član 2.

Pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može predstavljati opasnost za okolinu (u daljem tekstu: opasan pas), u smislu ovog pravilnika, jeste bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je:
1) bez očiglednog povoda napala čoveka i nanela mu telesne povrede ili smrt;
2) bez očiglednog povoda napala drugog psa i nanela mu teške telesne povrede ili smrt;
3) uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom;
4) namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar;
5) rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja;
6) rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.


Član 4

Veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta upisuje podatak da je pas opasan u Registar pasa (rubrika: "tip događaja") i u potvrdu za pse i mačke (rubrika: XI. OSTALO), i to:
1) u slučaju da pas bez očiglednog povoda napadne čoveka i nanese mu telesne povrede ili drugog psa i nanese mu teške telesne povrede - ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas opasan;
2) u slučaju da je pas dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psima - ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas uzgajan, odnosno dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psom;
3) u slučaju iz člana 2. tač. 4), 5) i 6) ovog člana - prilikom vakcinacije psa protiv besnila.
O upisu podatka iz stava 1. ovog člana veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta obaveštava kinološki savez, u roku od osam dana od dana upisa.


Član 8.

Vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije.

Obuci i proveri iz stava 1. ovog člana podvrgava se i pas koji se u smislu ovog pravilnika ne smatra opasnim psom, i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas, ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povoca i brnjice.

Ako posle provere stepena socijalizacije iz stava 1. ovog člana opasan pas ne postigne zadovoljavajuću ocenu, odnosno ako i dalje predstavlja opasnost za druge ljude i životinje, takav pas se više ne može držati i lišava se života u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

(U članu 3. stav 1. tačka 4) definisano je da provera stepena socijalizacije jeste provera socijalizacije psa koju obavljaju lica koja su osposobljena za tu vrstu poslova, a koja se vrši posle sprovedene obuke, u skladu sa programom kinološkog saveza.)


Član 9.

Vlasnik koji drži opasnog psa iz člana 2. tač. 1) i 2) ovog pravilnika koji je više od jednog puta bez očiglednog povoda napao čoveka i naneo mu telesne povrede ili drugog psa i naneo mu teške telesne povrede ili smrt mora da obezbedi kastraciju/sterilizaciju psa, u roku od 14 dana od dana upisa podatka da je taj pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, kao i da o tome, kao dokaz, nadležnom veterinarskom inspektoru dostavi fotokopiju računa za obavljenu kastraciju/sterilizaciju.

Trovanje životinja je strogo zabranjeno i kažnjivo!

Klinknite ovde da biste plakat sačuvali kao pdf fajl.

Prilog emitovan u emisiji Beogradska hronika (RTS1), u četvrtak 29. septembra

 

U prilogu govore: Danica Drobac, predsednik EI17 Predrag Petrović, gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Igor Bulat, novinar.

 

Grad Beograd usvojio novu Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda i Strategiju rešavanja problema nevlasničkih pasa i mačaka

Skupština Grada Beograda usvojila je 2 najvažnija akta koja se odnose na rešavanje pitanja nevlasničkih pasa.

Usvajanjem ovih akata Beograd je i zvanično dobio mehanizme kojima će rešavati pitanje nevlasničkih pasa primenjujući humane metode, ali i zakonske principe koje primenjuje Evropa.

Odluka o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda ima za cilj usklađivanje sa zakonima u ovoj oblasti koji uvode značajne promene, prvenstveno u pogledu uslova i načina držanja životinja, držanja kućnih ljubimaca, zaštite njihove dobrobiti, prava i obaveza vlasnika i držalaca životinja, kao i prava i obaveza jedinice lokalne samouprave. Pre svega sa Zakonom o dobrobiti životinja i Zakonom o veterinarstvu.

Ovom odlukom određuju se mesta i prostori u kojima se mogu držati domaće životinje i kućni ljubimci u nekomercijalne svrhe, mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa i mačaka na javne površine, prava i obaveze držalaca životinja prilikom njihovog izvođenja, režim slobodnog puštanja pasa na javne zelene površine, kao i prava i obaveze preduzeća koje uređuje i održava javne zelene površine. Takođe ova odluka uređuje rad zoohigijenske službe i obezbeđivanje prihvatilišta za napuštene životinje, na teritoriji grada Beograda.

Namera Grada Beograda je da novom Odlukom s jedne strane liberalizuje držanje kućnih ljubimaca, tj. ukida ograničenja kao što su broj i vrsta kućnih ljubimaca, uvođenje u javne objekte uz saglasnost vlasnika ili zakupaca objekata, a sa druge strane pooštrava odgovornost vlasnika, tj. držaoca kućnih ljubimaca prema životinjama ali i prema sugrađanima, i javnim i zajedničkim dobrima. Liberalizacija režima uvođenja se neće odnositi na javne ustanove, verske objekte kao i objekte za proizvodnju, kontrolu i promet lekova i proizvodnju, smeštaj i promet životnih namirnica.

Neke od kaznenih odredbi propisuju da će se fizičko lice kazniti novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 dinara ako: izvodi psa na javnu površinu bez povodnika, pušta psa sa povodnika da se slobodno kreće u parku i na drugoj javnoj zelenoj površini van vremena od 22.00 sata do 09.00 sati sledećeg dana, u periodu letnjeg računanja vremena, odnosno, u vremenu od 20.00 sati do 10.00 sati sledećeg dana, u periodu zimskog računanja vremena, kao i u neposrednoj blizini škola od 22.00 sata do 7.30 sati sledećeg dana. Kaznu će platiti i lice koje pušta psa sa povodnika da se slobodno kreće u delu parka i druge javne zelene površine, u kojem se nalazi uređeno dečje igralište ili površina pod cvetnim zasadom, kao i ako držalac životinje odnosno lice koje izvodi psa ili mačku ne očisti isprljanu javnu površinu. Istom novčanom kaznom će se kazniti vlasnici, odnosno korisnici objekata u javnom korišćenju a za koje nije propisana zabrana, ako ne istaknu na vidnom mestu obaveštenje o slobodnom uvođenju, odnosno zabrani uvođenja pasa i mačaka u objekat.

Gradske službe su nekoliko meseci radile na kontroli, upozoravanju i edukaciji građana. Od 1. oktobra počeće i kažnjavanje nesavesnih vlasnika na osnovu nove Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda. Uvereni smo da će donošenje nove gradske Odluke doprineti povećanju odgovornosti vlasnika kućnih ljubimaca, ali doneti kvalitetniji život i kućnim ljubimcima i našim sugrađanima.

Na upravo završenom savetovanju veterinara na Zlatiboru Strategija rešavanja problema nevlasničkih pasa na teritoriji grada Beograda naišla je na puno odobravanje stručne javnosti. Beograd je istaknut kao primer koji po ovom pitanju treba da slede i drugi gradovi u Srbiji.

Potrebno je znati i da uređenje ove oblasti u Srbiji ozbiljnije počinje da se zakonski uređuje u skladu sa evropskim i svetskim regulativama i standardima, tek od 2005. godine donošenjem Zakona o veterini. Usledio je niz zakonskih propisa, uključujući i Zakon o dobrobiti životinja, a uvođenjem člana 269 u Krivični zakon zlostavljanje životinja tretira se kao krivično delo strogo kažnjivo i zatvorom do tri godine. Grad Beograd dao je značajan doprinos uređenju oblasti veterine i tako što je inicirao povraćaj u nadležnost Grada Veterinarske stanice Beograd, danas veterinarske ustanove "Veterina Beograd", kao i primenom metoda koje su sada i sastavni deo zvanične Strategije.

Strategija rešavanja problema nevlasničkih pasa na teritoriji grada Beograda predstavlja dokument koji definiše načela, ciljeve i mere koje će u pogledu rešavanja problema nevlasničkih pasa sprovoditi Grad Beograd. Grad Beograd u sprovođenju ove Strategije rukovodi se načelom humanosti, kombinuje metodu bez eutanazije (no kill strategy) i CNR metodu "uhvati - tretiraj - pusti" (CNR - Catch-neuter-release), sa posebnim osvrtom na zaštitu zdravlja ljudi i životinja, i primenjuje mere edukacije, kontrole i sankcija prema neodgovornim vlasnicima čijom nebrigom i nepoštovanjem pozitivnih pravnih propisa ali i moralnih načela direktno uzrokuju povećanje broja napuštenih pasa.

Očekuje se da će intenzivno sprovođenje Strategije u periodu od 5 do 10 godina, dati rezultate kojima će se :
1. Populacija napuštenih životinja smanjiti na prihvatljivu meru, ne narušavajući biološku ravnotežu čijim narušavanjem se može prouzrokovati rast populacije drugih životinjskih vrsta (mačke, štetni glodari i sl.);
2. Održavanje populacije u okviru broja koji obezbeđuje biološku ravnotežu;
3. Obezbeđivanje uhvaćenim napuštenim životinjama adekvatne veterinarske pomoći uključujući i lišavanje života na human način, kada je to neophodno.

Strategija je rađena uz puno uključivanje stručne javnosti i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životinja. Ona uz ostalo, konstatuje i niz problema koji mogu kočiti realizaciju planiranog, a čije prevazilaženje zahteva uključenje svih nivoa države, stručne javnosti, nevladinih organizacija, medija i pojedinaca. Među konstatovanim problemima su i edukacija na svim nivoima od države do svakog građanina, neke zakonske nedorečenosti, kao i njihova neusklađenost sa realnim uslovima i stanjem u ovoj oblasti.

Strategija definiše i pravce realizacije, a oni se mogu svrstati u dve osnovne kategorije:
1. Opšti - sprovođenje starategije i postizanje optimalne populacije pasa i mačaka lutalica na ulicama(dve do dve i po hiljade) uz rigorznu kontrolu vlasničkih pasa i mačaka
2. Posebni - koji definišu određene ciljeve i mere, kao i mehanizme kontrole, koji će pomoći sprovođenje strategije.

Pravci posebnih mera su sledeći:
- uspostavljanje odgovornog vlasništva kao imperativa,i kontrola reprodukcije vlasnički pasa i mačaka
- izgradnja azila i njihova ekonomska održivost
- edukacija stanovništva
- saradnja sa nevladinim organizacijama
- medijske kampanje
- kontrola parazitoza
- kontrola sterilisanih i nesterilisanih pasa i mačaka(vlasničkih i napuštenih)
- kontrola vlasničke populacije(obeležavanja),registarcija vlasnika(jedinstvena baza)
- kontrola resursa izvora hrane
- mogućnost kontinuirane ishrane napuštenih životinja
- uspostavljanje kategorije staratelja.

Sastavni deo Strategije su i dokumenta:
1. Program sterilizacije i zbrinjavanja povređenih pasa i mačaka lutalica
2. Startegija parazitološke kontrole napuštenih pasa i mačaka
3. Elaborat programa kontrole kontaminiranosti zelenih površina, igrališta i javnih površina grada Beograda
4. Evropska konvencija o zaštiti kućnih ljubimaca(potvrđena "Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca" Sl.glasnik RS-Međunarodni ugovori br.1/2010).

Izvor: Veterina Beograd

 

Preuzmite Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda

Preuzmite Strategiju rešavanja problema nevlasničkih pasa i mačaka na području Grada Beograda

Postignut je dogovor o hvatanju pasa!

Presrećni smo što je postignut dogovor da se od sutra psi neće hvatati nasumice, već će šinteri ići na lokacije da u dogovoru sa svima koji brinu o uličnim psima izvrše uviđaj!

Čipovani i starateljski se neće hvatati, zato je bitno da svako ko ima psa o kome brine na toj lokaciji da se javi na 063 8402 643.

Tako će biti svaki dan ubuduće, a objavljivaćemo lokacije i vreme. Stariji psi preko 10 godina se neće hvatati.

 

Lokacije za 14. oktobar:
1. od 08:00 do 10:00 – Arena, Bulevar Mihajla Pupina, hotel Jugoslavija (Novi Beograd)
2. od 10:30 do 11:30 – Naselje Save Kovačevića, Zemunsko groblje, Cara Dušana, policijska akademija (Zemun)
3. od 12:00 do 13:00 – Stara Bežanija, mesna zajednica, Pere Segedinca sa okolinom (Novi Beograd).

 

Lokacije za 17. oktobar:

1. od 08:00 do 09:00 – osnovna škola u Kotežu i obdanište sa okolinom (Palilula)
2. od 09:30 do 10:30 – Stara Borča, osnovna škola “Stevan Sremac”, Dom zdravlja, policija sa okolinom (Palilula)
3. od 10:30 do 11:00 – Borča, centar III, nova skola, Belog bartoka sa okolinom (Palilula)
4. od 11:00 do 12:00 – osnovna škola “Kovilovska” i obdanište sa okolinom (Palilula).

 

 

 

Mi imamo naših pasa i staratelji će biti obavešteni, ali verujem da ima i samostalnih aktivista i aktivista drugih udruženja, pa zato ovo postavljamo. Ovo je korektno i treba sarađivati da se ne uzimali psi koje ne treba dirati.

Javite se ako brinete o psima na tim lokacijama.

Kontakt: 063 8402 643

evropskainicijativa17@hotmail.com

UPOTREBA ŽIVOTA: Pas iz šume i njegovi Prijatelji

Kad god, posle svega, s mušicom u grlu, izazovem u još jasnom sećanju jedno od svojih sve češćih putovanja autom “preko Rakovca”, kako mi, novosadski građani s Planine, oslovljavamo vrtalomni uspon iz Starog Rakovca za prevoj Zmajevac, kad god se, dakle, setim pojave, očiju i ponašanja tog simpatičnog crnog psića, prizora ili trenutka složenog u mojoj memorijskoj fioci (pregradak za pse), prilikom našeg poslednjeg živog suočenja u dubokoj i strmoj vododerini nekoliko stotina metara ispod glave Zmajevca, polovinom avgusta meseca – navire mi pred oči, najpre, čupava ugljena glava s njuškicom i pogledom filmskog švrće (životinjica iz Diznijeve basne) i brkovima iznad očiju, urbana verzija neke ovčarske pasmine, a zatim vidim momenat kada taj ostavljeni i istraumirani pas (u daljem tekstu: Pas), ugledavši auto zaustavljen u obali, ostavlja kost koju je ležeći do tada krckao na zemlji pored puta i, umesto da me sačeka, jer ja sam prijatelj (u daljem tekstu: Prijatelj), ali ne piše mi na čelu, beži između drveća niz kosinu obraslu šikarom, pretrčava put na smrtonosnom delu ispod lakta krivine (u daljem tekstu: Pseća krivina) pod nagibom i nestaje u rastinju. Zapravo, odozdo, s bezbedne distance, zaklonjen u zelenišu, ili zagledan pored puta, posmatra čoveka pored vozila, koji ga odozgo, uzalud, doziva da mu priđe, s kokošijim kostima u šaci. Pas ne prilazi. I tako svaki put kada se zbog tog Psa zaustavim(o) na Psećoj krivini. Auto stane, motor zaćuti, Pas šmugne niz kosinu dublje u šumu.

Mesec dana pokušavali smo da Psa pridobijemo da nam se približi, jer na tom brdu, ostavljen pored puta u dubokoj šumi, nije imao nikakve šanse – dugoročno gledano, pogotovo ne kada Frušku goru zapljusnu jesenje hladne kiše i zatresu je zimski beli vetrovi. Međutim, Pas se plašio ljudi. Rekli su mi (fruškogorski putnici): Pas je prvi put primećen kod kaptiranog izvora u šumi poviše skretanja za rakovački kamenolom Kišnjeva glava, početkom jula meseca, sklupčan na zemljanom ostrvcetu, između asfalta i zalomljene potočne vododerine, proširenje koje koriste putnici koji tu vozilima zastaju da se iz gvozdenog vimena u bregu napiju kamene vode ili je iz bradavice izmuzu u balone i flaše, mesto gde je Pas, tih dana, po svemu sudeći, izbačen iz vozila, i gde je jedno vreme čekao – nepoverljiv, preplašen i iscrpljen – da se odnegde pojavi poznati auto i poznato lice. Jedne gluve i sparne noći (predigra za sutrašnju kišu), dok sam se autom spuštao kroz šumu sa Zmajevca u Stari Rakovac, uleteo je iznenada u far sklupčan kao jagnje na zemljanom ostrvcetu nasuprot izvora, podigao je glavu i oči su zasvetlele kao lampice, ali auto se nije zaustavio, ostao je u retrovizoru sam u bezdanu mračne šume, i od tada je taj crni čupavi Pas, s brkovima iznad očiju, ušao u polje mog interesovanja.

Da li je Pas bežao od nepoznatih ljudi zbog traumatičnog iskustva sa vlasnikom koji ga je ostavio u šumi? Da li ga je neki mrzitelj pasa oterao sa izvora, gde inače ovaj plašljivi simpatični dobričina nikome nije mogao da bude na smetnji? Ili je Psu, izgubljenom u svemiru fruškogorskog parka, pored izvora – gde se letnjih meseci svaki čas zaustavi poneki žedan auto – postalo i suviše prometno i opasno, ili je, pak, posredi nešto što nikada nećemo dokučiti? Nešto jeste. Uglavnom, Pas je ubrzo napustio izvor i pozicionirao se tristo metara iznad, pored samog puta, na tvrdom zemljanom proširenju oštre i nagnute Pseće krivine. Od tada smo ga mi, mi koji kola vozimo gledajući u bočna stakla, od tada smo ga, dakle, viđali samo na krivini iznad vodederine. I od tada je napušteni Pas – Pas koji se kao divlja zverčica plašio ljudi – ležao na uzvišenju s njuškicom među šapama, držao pod vizuelnom “kontrolom” Pseću krivinu, vozila koja se penju (na Zmajevac) i vozila koja se spuštaju (u Rakovac), i bežao niz okrajak brežuljka kada bi se auto zaustavio u blizini. A zaustavljali su se Prijatelji. Doduše, pored tog Psa, izgubljenog u dubokoj šumi, prolazili su i mnogi drugi (naročito vikendom), ali se nisu zaustavljali...

I, dakle, kako biva, crni Pas iz fruškogorske šume, koji je sada već nedeljama živeo na laktu Pseće krivine, krzna iz dana u dan sve ritavijeg i ućebanijeg, ulepljenog repa, bez suvog zaklona od kiše i u stalnim stresovima i uzmicanjima kroz šikaru, zapao je za oko i drugim putnicima koji su se na okruglim nogama svojih limenih životinja kotrljali, mnogi i svakodnevno (poput mojih Vrdničana), ovom rakovačko-zmajevačkom vododerinom, i zemljani okrajak Pseće krivine, ispod Zmajevca, malo po malo, dobijao je svoje znakove pored puta: darove Prijatelja. Neko je Psu ostavio belu plastičnu činiju i napunio je hranom, da bi onda, nevidljiva ruka Prijatelja, svakog dana ostavljala nešto jestivo u toj posudi ili pored nje; neko je izručio na tacnu gomilicu granula i, namerno, ostavio na zemlji praznu foliju, “poruka” drugima da i sami nahrane Psa granulama, što su neki i činili; neko je maločas u kutijici od margarina ulio svežu vodu (još je oko posude vlažna zemlja) i u foliji od keksa ostavio gomilicu kokošijih kostiju iz supe; neko je, možda, psu pravio društvo, s obzirom da su na zemljanom okrajku ostali rascopana lubenica (?) i zgužvana pivska konzerva... Lubenica i pivo uneli su u mene zebnju i loš predosećaj, s obzirom da se za životinje lepe razne ljudske patologije.

Prelazim na množinu i biću vrlo subjektivan (a kao da sam do sada bio objektivan, je l’!): hteli smo da usvojimo tog Psa, ili, ako Pas na to ne pristane, nameravali smo da mu, preko Prijatelja, nađemo novi dom, ili da ga, preko Prijatelja, smestimo u azil u kojem pse ne ubijaju. Odlučili smo da spasemo tog psa! Hteli su to, ubeđen sam, još neki od Prijatelja koji su mu nedeljama ostavaljali hranu i vodu, ali Pas je bežao, nije imao poverenja u ljude, bar od mene je bežao. Možda je nekome i prišao, meni nije. I – jednog dana, polovinom avgusta, kada sam Psu doneo hranu, učinilo mi se sumnjivim da ga nema na osmatračnici Pseće krivine i zabrinuh se što su hrana i voda u posudama, dar Prijatelja koji je tamo bio tog jutra pre mene, ostali netaknuti.

I prođoh unaokolo. Pas je ležao mrtav na donjem nivou Pseće krivine, odmah iza zavoja, skoro pored samog puta. Leš star otprilike dvadeset četiri časa zaklanjalo je od očiju putnika nisko rastinje, a Prijatelji ga odozgo – sa mesta gde smo navikli da viđamo Psa i gde smo mu punili posude – nisu mogli videti u zelenišu, pa su mu i toga dana (i još nekoliko dana), ostavljali vodu i hranu, ne znajući da je Pas mrtav nekoliko metara dalje u podnožju. Psa je udarilo vozilo. Nisam, doduše, sto posto siguran u rezultate sopstvene istrage, izvesni tragovi na lešu (oguljeno krzno na leđima i trbuhu) ukazuju na udarac točka, ali tragova krvi nema na asfaltu, što dakako ne isključuje učešće auta u ovoj smrti, na tom opasnom, slabo preglednom delu krivine, a baš taj deo puta je Pas, uzmičući od ljudi, prelazio i pretrčavao. Uostalom, teško mi je i da zamislim da bi neko Psa poslužio otrovanom hranom ili ga ubio na neki drugi način, kao što mi je nezamislivo da je neko namerno autom pregazio Psa, premda nemam iluzija da su tih mesec dana, koliko smo učestvovali u drami napuštene životinje, pored Psa u vozilima prolazila i čudovišta svakodnevnog života. Jedan šaljivdžija za volanom doviknuo mi je u prolazu: “Šta ga raniš... Ubi džukelu!”

Ko god da je tog Psa izbacio iz auta u šumi, taj će za sebe, ako ima gram duše i zaru pameti, ako nije emocinalna i socijalna nakaza, bez obzira na razloge jednog takvog neljudskog čina, smisliti već kakvo-takvo opravdanje da ga, bar, nije usmrtio, da je Psu, bar, poklonio “slobodu” i samim tim još jednu šansu (da ga neko udomi), premda je životinji, pokazala je najčešća domaća praksa, samo odložio smrt. Fenomen izbacivanja pasa (i mačaka) iz auta pored puteva, nije dabome nikakav srpski specijalitet rešenja psećeg pitanja, ima toga i drugde (viđao sam napuštene pse i pored švajcarskih, nemačkih, mađarskih, čeških unutrašnjih puteva), ali drugde ostavimo njima; stoga, ako moje reportersko “istraživačko” iskustvo s unutrašnjih puteva sremskog kontinenta može da posluži kao neka vrsta uzorka, onda se usuđujem da utvrdim da je Srem Zemlja pregaženih pasa! I bila je ovo priča o jednom takvom (pregaženom) Psu, priča o Psu lutalici iz fruškogorske šume. I njegovim Prijateljima. Ali i priča o jednoj od “izgubljenih duša”, koje lutaju po našim gradovima, putevima, šumama...

Pas je do takvih razmera ušao u život čoveka da je postao deo njegovog bića, sama njegova ljudska i civilizacijska suština, i kada se (ne)čovek lišava “najboljeg prijatelja”, ubija ga ili izbacuje na ulicu ili u šumu, on zaprava ubija i odriče se sebe samog, lišavajući se svog najvrednijeg elementa: sopstvene duše. “Ako verujete u raj i pakao”, pisao je J. Turber, “onda će svaki pas kojeg ste poznavali biti u raju. Ljudi će tamo biti vrlo, vrlo malo.” Čoveče, ti koji si iz auta izbacio Psa u šumi, iznad Starog Rakovca, kada jednom shvatiš da si izbacio i izgubio sopstvenu dušu, otiđi do Pseće krivine, ispod Zmajevca, i tamo je potraži... Ali tamo više nećeš naći svog najboljeg Prijatelja.

 

Željko Marković
Foto: Ž. M.

Izvor: Dnevnik

Zaštitari životinja uključeni u izradu nove gradske odluke

Dobrobit pasa na prvom mestu

---

Većina organizacija se bazirala na kritikovanje članova stare odluke o držanju domaćih životinja, ali ima i onih koje su dale veoma inovativne i detaljne predloge

Autor: Andrijana Katavić

---

U pripremu nacrta nove odluke o držanju kućnih ljubimaca i domaćih životinja gradska uprava je uključila i udruženja za zaštitu životinja. Njima je pred doček Nove godine dat desetodnevni rok da napišu predloge primedbe kako bi u novu odluku usklađenoj sa Zakonom o dobrobiti životinja bili uvršteni njihovi stavovi i iskustva.

Iako su članovi mnogih organizacija koje se bave zaštitom životinja zamerile Sekretarijatu što je čekao poslednji trenutak za usklađivanje odluke sa zakonom, odnosno što njenoj izradi nisu pristupili ranije s obzirom na to da im je propalo godinu i po dana, odlučili su da novogodišnje praznike provedu radno i gradu ponude vlastitu viziju rešenja spornih pitanja.

Najviše kritika upućeno je na deo stare odluke kojom je zabranjeno držanje više od dva psa ili mačaka, a organizacije Evropska inicijativa 17 , "Orka", "Help animals" i "Feniks" koje su "Blicu" dostavile na uvid svoje predloge su saglasne da broj kućnih ljubimaca u stanovima i porodičnim kućama treba da bude ograničen sposobnošću vlasnika da obezbedi uslove za život i dobrobit svake jedinke u skladu sa prirodnim potrebama vrste, a ne narušavajući mir suseda.

Dan kućnih ljubimaca Evropska inicijativa 17 je još ranije predložila da se 20. maj proglasi Danom beogradskih kućnih ljubimaca, a predlog je pismeno prihvatio i gradonačelnik Dragan Đilas. Kako do sada nije bilo mogućnosti da se Dan beogradskih kućnih ljubimaca formalno ozvaniči EI je taj datum uvrstila u svoj predlog odluke. Dan bi se obeležavao svake godine, a tada bi svi objekti i institucije koje to žele otvorile vrata kućnim ljubimcima.

- Logično je da građanin ima onoliko ljubimaca za koliko može da omogući optimalne uslove za život, a ne da njihov broj bude administrativno ograničen, posebno imajući u vidu potrebu promovisanja i povećanja udomljavanja životinja s obzirom na njihovu prekobrojnost - poručuju iz "Feniksa".

U ovom udruženju, između ostalog, predlažu da životinje u prihvatilištima prođu trijažu i to prvo da budu odvojene vlasničke od napuštenih životinja. Vlasničke životinje bi bile vraćene čuvaocu, a napuštene bi ponovo prošle trijažni pregled gde bi bile odvojene zdrave od bolesnih. Životinje koje boluju od neizlečivih oboljenja, poput karcinoma kostiju, bile bi eutanazirane kako bi im bile umanjene patnje. Eutanazirinje teško bolesnih životinja, priznaju, otvara mogućnost zloupotrebe, ali bi ona, smatraju u "Feniksu", vrlo brzo bila otkrivena i sprečena.

Pčele i golubovi po starom Starom odlukom držanje papkara, kopitara, kunića i živine bilo je dozvoljno samo u rubnim gradskim opštinama. Nevladine organizacije predlažu da tako ostane I dalje, to jest da se ove odredbe ne menjaju. Promene odredbi nisu predložene ni za držanje golubova i pčela. U nastojanju da saznamo šta o tome misle golubari i pčelari kontaktirali smo nekoliko udruženja, ali nam se ni u jednom niko nije javio na telefon

"Help animals" predlaže da se vlasnici pasa i mačaka obavežu na sterilizaciju, odnosno kastraciju ljubimca, a da ceo proces plati grad. Na ovaj način, smatraju, neodgovorni vlasnici će biti primorani da promene ponašanje, više neće biti u mogućnosti da dozvoljavaju parenje ljubimaca i da njihove potomke izbacuju na ulicu. Time će biti rešen problem napuštenih životinja, jer psi i mačke više neće moći da imaju prinove. Izuzetak od ovog pravila bi bile odgajivačnice, gde bi parenje životinja bilo omogućeno. U "Help animalsu" insistiraju i da vlasničkim mačkama bude zabranjen izlaz iz stambenog prostora u kom borave, kao i da psi parkovima šetaju samo na povocu. Oni su odredili i kazne od 5.000 do 500.000 za nepoštovanje ovih odredbi.

Njihovi stavovi su izazvali burnu reakciju i neodobravanje drugih oraganizacija koje smatraju da je ovaj predlog radikalan, pa čak i u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja, kao i da omogućava odgajivačima da zloupotrebljavaju životinje kontinuiranim parenjem zarad zarade što se može podvesti pod zlostavljanje.

Za razliku od ostalih udruženja koja su se uglavnom bavila ukazivanjem na sporne članove odluke iz 1995. godine, Evropska inicijativa 17 dostavila je gradu sveobuhvatan, veoma inovativan, detaljan i precizan program urađen za dobrobit i ljudi i životinja. U želji da kroz normativna akta obezbede ista prava, ali i obaveze i onima koji vole i koji ne vole životinje EI 17 je uradila program na 22 stranice sa 40 članova gde predložu i usvajanje novih prekršaje na šta gradska uprava ima pravo po Zakonu o prekršajima.

- Tek od nedavno životinjama su priznata prava, a njihova obespravljenost prenosila se i na ljude koji ih štite. Upravo zbog toga smatrali smo da uvođenje novih normi nije moguće uklopiti u stare okove i zato smo našim predlogom nastalim usled višegodišnjeg iskustva na terenu uneli novi pogled i pokušali da stvorimo mehanizme za samoodbranu diskriminisanog sloja u društvu, trudeći se da definišemo granice prava i jednih i drugih na pravičan način. Smatramo da svaku situaciju treba što preciznije definisati kako ne bi bilo prostora za različita tumačenja što, po pravilu, uvek dovodi do problema – ističu u EI 17.

Aktivisti EI 17 predlažu kažnjavanje lažnog prijavljivanja po bilo kom osnovu životinja i njihovih vlasnika ili hranitelja (što je danas veoma rasprostranjena praksa i upravo uzrok neravnopavnosti ljubitelja i vlasnika jer kazna za to ne postoji), uvođenje dva registra pasa i mačaka – vlasničkih i napuštenih, promenu natpisa "Pas ujeda" ili "Opasan pas" u "Pas u dvorištu"... Takođe, predlažu da se osobama obolelim od težih psihijatrijskih poremećaja, sadistima, narkomanima, alkoholičarima i evidentiranim zlostavljačima životinja, kao i članovima njihovih porodica zabrani udomljavanje životinja.

Deo predloga bavi se i napuštenim životinjama, naročito onima koje imaju hranitelje, a koji su najvažnija karika u metodi CNR (uhvati, steriliši i pusti) koju grad primenjuje po Strategiji rešavanja pasa lutalica, a na čijoj legalizaciji EI 17 insistira. Inicijativa je definisala i naplaćivanje takse za kućne ljubimce, s tim da ovog nameta budu oslobođeni svi koji su udomili napuštenu životinju, dok bi vlasnici rasnih pasa godišnje plaćali od 1.800 do 8.000 dinara. Kako su u njihovom predlogu do u detalj navedene mnoge stavke bitne za suživot ljudi i životinja, a "Blic" nema dovoljno prostora da objavi sve, ukazali smo samo na neke od njih.

Kakav će odjek predlozi ovih organizacija imati kod autora nove odluke i da li će uopšte biti prihvaćeni saznaćemo u martu kada bi njen nacrt po najavama iz Sektora za zoohigijenu Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove trebalo da bude završen.

Simpatični gradski psić, a „napasnik“!

U ovim užasnim vremenima po pse i po nas, večeras baš odlučih da malo „presečemo“ ovu atmosferu napetosti i brige za njih, jednom „prijavicom“ koju sam imala još prošlo leto, a naravno odnosi se na jednog psića, ali ne bilo kakvog, već psića koji je domišljato našao način da „proletuje“ u sred Beograda, napravivši svoje „more“ i sebi pravo kupanje! Želja mi je da vas malo nasmejem i odobrovoljim jer svi znamo da ovde živeti i nije baš sinonim za sreću, pa još i umilne redovne „sektorske“ aktivnosti koje su stalan stres, a sve to pri ovim temperaturicama (moram da im tepam jer ih ja volim) koje mnogima um pomućuju... ali ne i psiću.

No, u moru poziva svaki dan, znamo svi koje su prirode, to popodne zvala me je žena da me pita šta da radi jer ima „nerešiv“ problem sa jednim gradskim psićem! Naime, ima dve ćerke bliznakinje koje imaju četiri godine i da bi se deca rashladila kupila je plastični bazen! Ali, pošto dvorište nije ograđeno, jedan gradski psić se navadio na bazen i mrtav hladan, čim ga napuni vodom, on skoči u bazen, ali neće da izađe ni po cenu života! Nema šanse, ženica voli pse i neke hrani, ali kaže da ovako nešto nikad nije videla! Veli lepo pliva celom dužinom pa nazad i tako se brčka po ceo dan, a deca i mama gledaju... Rekla sam joj da se verovatno sprema za neku Olimpijadu, ali da je zaboravio da joj kaže... hahaha...

Pokušala je da bazen ne puni vodom, ali psić onda dođe i stane na mestu gde se obično bazen stavlja i sve vreme bez prestanka laje?! Ja joj rekoh, protestuje javno, to je sad veoma aktuelno u ovoj zemlji, on je samo u trendu dečko...

Konačno, uzela je vanglu i nju napunila za njega i stavila na isto mesto gde obično stoji bazen i on je, naravno, ušao kao svaki put do tada, a taj momenat je ostao ovekovečen u slici koja je u prilogu.

Mnogi su je savetovali da ga vodom otera, a ona objasni da ni crevo za vodu neće da pusti kada zaliva... Voli dečko vodu, a i uredno je navikao da se redovno rashlađuje ...

Na kraju, „prijava“ se pretvorila u opšti grohotni smeh, obe smo se smejale kao lude nad likom i „delom“ dotičnog gradskog psića, a zajedno smo zaključile da je on u stvari prava faca!

Mislim da „šira javnost“ zaslužuje da zna da takav „opasnik“, a duhovit, živi među našim uličnim miljenicima.

Svakakve prijave sam imala, ali ovakvu nikad!

Pošto je „prijavljivačica" totalno kapitulirala, verujem da je celo leto prošle godine „letovao“ u svojoj plavoj vangli, a evo opet su iste takve temperaturice i ne mogu a da se ne pitam da li se i ovo leto „snašao“? Ili ga je, da se prilagodim sadašnjoj situaciji, neki „savesni građanin“ „prijavio”, pa su ga šinteri odveli u azil…

Ako vas nisam makar malo razveselila, biće mi stvarno žao...

Danica Drobac

 

Analiza ujedljivosti beogradskih uličnih pasa prema lokalnim podacima i metodologiji koja se koristi u zapadnim zemljama

 

 

VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL