Od 1. marta Sekretarijat za komunalno stambene poslove uveo plaćanje "ležarine" za uhvaćenog psa!

Danas smo, nesrećnim sticajem okolnosti, saznali da je Sekretarijat od 1. marta 2010. uveo, nisam tačno razumela koji akt je tačno u pitanju, plaćanje tzv. "ležarine" u iznosu od 430,00 dinara po danu za vlasničkog psa uhvaćenog na ulici i odvedenog u Rakovicu! Takav pas se lično preuzima iz Rakovice uz uslov da se prethodno plati "ležarina" po danu boravka u objektu.

Celo prepodne je bilo "okapanje" u vezi sa izlaskom uličnog psa iz Rakovice, nije trebalo ni da ga hvataju (?!) jer je odrađen na Veterinarskom fakultetu pre dva meseca, a, naravno, čipovan na osobu koja ga je samo dovela uz napomenu da je pas ulični, što, prema informacijama sa kojima mi raspolažemo, svaki dan rade uprkos upozorenju o poreklu psa! Bili su baš neumoljivi i iskreno rešeni da ga ne daju dok neko ne dođe i ne plati, sve dok Terzin nije intervenisao!

Lično, nemam čak ni komentar!

Svi vi koji nasedate i čipujete životinje na sebe imajte ovo na umu i blagovremeno ispravite šta se može! Ovo kao i niz drugih stvari koje još uvek ne želim da iznesem javno, uopšte mi se ne sviđaju... Slažem se da se vlasnicima pasa treba ozbiljno pozabaviti, ali na drugi način i da je ovaj "početak" potpuno pogrešan... kao i takse i tome slično jer će dodatno pogoršati stanje u sektoru! Stičem utisak kao da se kreće otpozadi....

9 malih štenaca bez majke starosti oko mesec dana, jedno bolesno!

Štenci se nalaze na Novom Beogradu, bolesno će danas pogledati naš veterinar, međutim jasno je da je svima potreban dom, ali i privremen smeštaj gde bi mogli da budu do udomljenja.
Molim sve dobre ljude da pomognu, da razglase svima, slike ćemo dobiti sutra!

Kontakt: 065 5 222 592 Darko

Streriliši, pa ubij! Članak novinarke Nadežde Jokić za NIN, 16. avgust 2007.

Eutanazija pasa

Steriliši, pa ubij

Zašto i posle godinu dana od usvajanja akcionog plana, po kome se eutanaziraju samo bolesni i agresivni psi, i dalje ubijaju zdrave pse?

Nije, jelda, vest kada pas ujede čoveka, nego kad čovek ujede psa. A da li je vest kada čovek sistematski istrebljuje pse, svoje najbolje prijatelje? Upravo se takvo čišćenje u Beogradu sprovodi već godinama, daleko od novinara, pa i javnosti. O trošku građana.

Gradska vlada tvrdi da se problem pasa lutalica rešavana evropski način, potpuno humanom metodom masovne sterilizacije napuštenih pasa i njihovim puštanjem ili, pak, udomljavanjem. To bar predviđa akcioni plan za sprovođenje kontrole nad psima i mačkama lutalicama, koji je usvojen i po kome se radi od prošle godine. Taj plan navodi CNR program (Catch, Neuter, Release – uhvati, steriliši, pusti) kao jedino moguće rešenje problema i velikog broja napuštenih životinja. Ovaj program preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i Svetsko udruženje za zaštitu životinja. CNR program podrazumeva hvatanje pasa, njihovu sterilizaciju, vakcinaciju protiv besnila, tretman protiv parazita, obeležavanje ogrlicom i mikročipom, kao i njihovo vraćanje na područje na kome su uhvaćeni (pod uslovom da su zdravi i neagresivni).

„Ovim programom se stabilizuje broj lutalica i sprečava nastanak novih generacija. Tako se zaustavlja širenje populacije i sprečava dolazak novih pasa na slobodne izvore hrane. Drugim rečima, cilj ovog programa jeste formiranje manje, zdravije i stabilnije populacije napuštenih pasa. Kako se ove životinje dalje ne mogu razmnožavati, njihov se broj postepeno godinama smanjujnje, pogotovo ako se uzme u obzir prosečan životni vek lutalice – svega dve i po godine“, objašnjava za NIN dr Marijana Vučinić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine, autor ovog Akcionog plana kao i Programa izgradnje i organizacije rada prihvatilišta za napuštene pse i mačke na teritoriji Beograda.

Izgradnja ovog gradskog prihvatilišta, inače, najavljuje se još od marta prošle godine, a do sada nije ni započeta. Štaviše, još nije pronađena ni lokacija za izgradnju, što NIN-u potvrđuje i dr Vučinić.

Šta na sve to kažu društva za zaštitu životinja? Danica Drobac, predsednica društva za zaštitu životinja Evropska Inicijativa 17, koja godinama važi za najaktivnijeg „terenca“, naglašava da je CNR program jedina prihvatljiva i humana varijanta rešavanja problema ali da, „nažalost, iako je Grad usvojio ovaj program još pre više od godinu dana, on se ne realizuje, već se bacaju gradske pare“. Najveća zamerka u sprovođenju programa je, po Danici Drobac, činjenica da se sterilisani psi ne vraćaju na staništa na kojima su hvatani, već se puštaju na nova, njima nepoznata staništa, najčešće van Beograda. „Tako se psi, slabi od operacije, ostave na novim staništima gde ne mogu da se snađu i nemaju izvor hrane, pa najčešće tumaraju dok imaju snage. Najčešće ih udare kola jer ne mogu da se snađu na novim staništima. Masovno nalazimo udarene sterilisane pse po prigradskim naseljima“, kaže Danica Drobac.

Sa njom će se složiti i dr Nada Prokić, profesor ginekologije Medicinskog fakuleta u Beogradu, čuvena u krugovima ljubitelja životinja po višedecenijskoj borbi za humano rešavanje problema napuštenih pasa. „Pse puštaju na nove lokacije i oni masovno nestaju. Kite se brojem sterilisanih pasa a ne vode evidenciju o tome koliko je njih u životu. Kao doktor, mogu da kažem da je to najbrutalniji i najnehumaniji način biološkog istrebljenja mešanaca. Takođe je simptomatično da eutanaziraju velike ženke, a sterilišu manje, jer je to jeftinije. Ne uzima se u obzir to da se manje ženke posle operacije i boravka u Ovči često razboljevaju i imaju manje žanse da, bačene na nepoznatu lokaciju, prežive“, naglašava dr Prokić. Ona napominje da se više od 50 odsto pasa i dalje ubija, a ne samo „bolesni i agresivni“, kako piše u akcionom planu i CNR programu.

„To znači da smo na istom kao pre ovog programa. I Danica Drobac je ogorčena činjenicom da se i dalje ubijaju , i to sterilisani psi. „Kako se u gradu koji nije rešio uzrok ovog problema, nadležni bave samo posledicama? Ubijanjem već sterilisanih pasa dokazuju da ništa ne rešavaju, jer su to psi koji se ne razmnožavaju. Umesto obećanog humanog rešenja, dobili smo samo smanjenje populacije pasa – pse ubijaju u tišini. To je tiha likvidacija, a javnosti se mažu oči. Postoji primetna medijska blokada, pa građani ne znaju šta se radi njihovim novcem“, kaže Danica Drobac.

A da ubijaju – ubijaju. Da nema podataka o realizaciji akcionog plana dostupnog javnosti – nema. „Podaci o broju uhvaćenih, sterilisanih, eutanaziranih i udomljenih pasa nalaze se samo u zoohigijeni. Grad bi trebalo da negde oglašava te podatke jer ja, kao građanin, možda želim da se informišem o broju pasa na ulici, jer izdvajam dinar za to. Veoma je čudno da Grad nema službu koja bi vodilaevidenciju o tome“, kaže dr Marijana Vučinić. Na osnovu podataka dobijenih veterinarske stanice „Beograd“, u čijem sklopu je zoohigijena i šinterska služba u Ovči, dr Vučinić je došla do statističkih podataka koji važi za period od 2003. do 2005. godine. „Prosečno je godišnje hvatano 6086 pasa, od toga je eutanazirano 5680 a udomljeno 434 pasa. Moram da napomenem da nije utvrđen broj napuštenih pasa na 7 prigradskih opština, već samo na 10 centralnih gradskih opština. O statistici o broju uhvaćenih pasa u 2006. godini, od kada je akcioni plan koji sam ja pisala usvojen, još nemam podatke“, kaže dr Vučinić.

NIN je došao do podataka o broju sterilisanih, eutanaziranih i udomljenih pasa iz 2006. godine, od kada je na snazi rad po akcionom planu i CNR programu masovne sterilizacije. U razgovoru sa Đorđem Đokićem, direktorom Veterinarske stanice „Beograd“, saznali smo da se u Ovči vodi baza podataka o svakom psu. „Od početka sprovođenja CNR programa sterilisano je 2455 pasa. Eutanazirano je 1146, dok je udomljen 181 pas. Dakle, radi se na smanjenju broja eutanaziranih pasa, i biće ih sve manje, kao svuda u svetu“, kaže Đokić. Na primedbu ljubitelja životinja da se psi ne vraćaju na stanište gde su prethodno uhvaćeni, Đokić kaže da veterinarska stanica radi po akcionom planu i CNR programu, jer da se ne radi, „bio bi haos na ulicama“, ali da do grešaka u puštanju dolazi. „Naravno, psi se ne vraćaju na prvobitno stanište ako su uzeti sa javnih površina, škola, bolnica i iz centra“. Đokić kaže da se sterilizacije pasa koje donesu vlasnici naplaćuje od 5 do 8 hiljada dinara, dok je za napuštene pse ekonomičnija cena – 3050 dinara, od čega se sam rad naplaćuje 950 dinara.

Za nastavak akcije sterilizacije pasa, inače, u julu ove godine iz gradskog budžeta izdvojeno je novih 5,35 miliona dinara – dovoljno za sterilizaciju više od 1700 pasa.

„Mi smo samofinansirajuće preduzeće, živimo od lečenja koja sprovodimo u ambulanti. Zato vlasnici pasa više plaćaju. Ugovor je sa gradom postignut zahvaljujući niskoj ceni sterilizacije na koju sam ja pristao jer želim da konačno humano rešavamo problem lutalica, putem usvojenog akcionog plana i CNR programa. Moram da kažem da sam, kada smo počeli sa ovim programom, poslao svim društvima za zaštitu životinja pismo u kojima ih pozivam na saradnju putem udomljavanja pasa koje donesemo u Ovču. Samo je Evropska inicijativa 17, odnosno predsednica Danica Drobac došla i pomogla. Ona najviše radi na terenu, dok, moram da kažem, info centar Orke prosleđuje pozive ili Danici ili meni. Oni moraju da se više angažuju na terenu“, napominje Đokić.

Inače, informativni SOS centar je kancelarija za pozive građana vezane za probleme sa životinjama, za koju je Orka dobila sredstva iz gradskog budžeta. Ćokić kaže da se uhvaćeni psi drže 14 dana i da je pansion pre „protočni“, da nije za duže zadržavanje pasa, najviše zbog nedovoljnog kapaciteta. Sa njim se slaže i dr Vučinić, koja smatra da su kavezi „takvi da psi ne bi trebalo da ostaju duže od tri dana“.Ona dodaje da zaposleni nemaju prava da eutanaziraju pse pre nego što prođe 7 dana, jer se time daje vremena da se jave mogući vlasnici pasa ili da društva pokušaju da udome pse. To potvrđuje i Đokić, i dodaje da se moraju uvesti zakoni o puštanju na ulicu vlasničkih pasa, koji se dalje, nebrigom vlasnika, razmnožavaju na ulicama.

Komisija koju je Grad izabrao usvojila je Strategiju rešavanja pasa lutalica masovnom sterilizacijom i primenu CNR programa. Dr Vučinić kaže: „U ime Veterinarskog fakulteta služim dobrobiti životinja na sastancima za sprovođenje ostrategije, kao posmatrač, pored komisije. U toj komisiji sedi i Elvir Burazerović, predsednik Orke, koji je imao zadatak da okupi sva društva za zaštitu životinja u Savez beogradskih društava a okupio je samo tri, od kojih je jedno Orka. Zašto tamo sedi predstavnik samo tih društava? Ostala društva su, iz nekog razloga, isključena. To su društva koja konkretno rade na brazi i zaštiti pasa, na njihovim izvornim staništima. Smatram da društva koja nisu u Savezu beogradskih društava treba da imaju svog predstavnika u komisiji za sprovođenje kontrole, kao i svog posmatrača rada u Ovči. Nakon godinu dana ovog CNR programa, zatraženo mi je da dam pozitivnu ocenu o njegovom sprovođenju, ali ja ne mogu da dam nikakvu ocenu jer nemam uvid u statističke podatke, iskazane prednosti i mane od početka sprovođenja programa. Ja sam na svoju inicijativu kontaktirala društva koja nisu u Savezu, da bih imala barem nekakav uvid u stanje na terenu. Većina primedbi na rad Veterinarske stanice Beograd od strane ovih društava jeste da se psi ne vraćaju na staništa sa kojih su pokupljeni. Oni koji su pušteni, lutaju po novim lokacijama i ja to ne odobravam. Zakon o veterinarstvu kaže da je grad dužan da napuštene životinje hvata i zbrinjava u prihvatilištima na svojoj teritoriji. Pitam se kada će grad da se uozbilji i konačno shvati da nam je hitno potreban gradski veterinarski centar – azil.“

Sa njom se slaže i dr Nada Prokić, koja idealno rešenje vidi u Adi Huji, „gde je prostor ogroman i psi u azilu nikome ne bi smetali“.

Odgovarajući na ove primedbe, Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, kaže da je izdat nalog urbanističkim službama. „U toku je traganje za lokacijom. Prolazimo kroz urbanističke planove i procedure, a novac za to imamo. Ali, pitanje je da li će se novac potrošiti pre nego što se pronađe lokacija. Da ja odlučujem o tome, to bi već bilo gotovo,“ kaže Božović, prebacujući odgovornost za postojeću situaciju na Veterinarsku stanicu Beograd, objašnjavajući istovremeno kako njemu nisu poznati podaci o ubijenim zdravim psima. „Mi smo samo naručioci posla, a dali smo im nalog da se prema psima ponašaju etičnije.“ Na optužbu društava da se ubijaju i zdravi psi, iako je Akcionim planom predviđeno da se ubijaju samo agresivni, stari i bolesni psi, Božović odgovara da je to neprijatna vest za njega, te da on „ne beži od odgovornosti“ u slučaju da se dokaže da se i zdravi psi ubijaju. Sekretar Božović zaključuje: „Ima onih koji traže da se pobije sve živo, a i onih koji bi da se životinje po ulicama šetljaju kao svete krave. Moramo da nađemo sredinu.“

Povodom poziva na formiranje Nacionalnog saveza

Povodom najnovije inicijative novog Udruženja «Akcija život(inje)» za formiranje Nacionalnog saveza organizacija za zaštitu životinja i već zakazane Osnivačke skupštine za 22. marta 2010.

Pozivno pismo

Gore preneto pozivno pismo za sastanak EI 17 je dobila, međutim nismo to ozbiljno shvatili iz jednostavnog razloga što se nešto iole ozbiljno svakako ne radi na pomenuti način!?

Savez, pa još „nacionalni“ zaista zvuči veoma pretenciozno i nadasve ozbiljno! Nije sporno da kada bi se tako nešto moglo dogoditi u Srbiji i Beogradu, da bi to bilo više nego poželjno i nadasve preko potrebno imajući u vidu obiman posao i nezamislive probleme koji postoje u sektoru zaštite životinja, koji je zaista veoma zapušten, međutim i na našu veliku žalost, mišljenja smo da ni jedan jedini preduslov za tako nešto objektivno ne postoji:

• ozbiljne i afirmisane organizacije u oblastima zaštite životinja;
• razvijena saradnja između organizacija;
• ustanovljeni redovni oblici saradnje i razmene iskustava i informacija između njih.

S obzirom da sve to ne postoji, više puta smo isticali da je nevladin sektor u oblasti zaštite nedovoljno razvijen – nije dovoljno da bi neko izigravao ulogu organizacije razapeti šator nasred ulice i staviti kasicu, juriti sponzore po belom svetu i „posredovati“ u donacijama, niti „surfovati“ po internetu čitav dan i na taj način simulirati brojne aktivnosti u zaštiti, koje zapravo izostaju, te s toga zaista ne razumemo o kakvom Savezu onda uopšte može biti reč: savezu čega?

Drugo, proceduralno gledano, takav poziv je skandal! Hajde da se našalimo i da, makar za tren, poverujemo da postoje takve organizacije: kako neko saziva, ni manje ni više, nego osnivačku skupštinu saveza, a da ni jedan jedini bilateralni kontakt prethodno nije ostvario sa drugim organizacijama? To nije normalno i to samo po sebi dokazuje totalni diletantizam! Da postoje, svaka bi imala svoju platformu, usledili bi ozbiljni pregovori i usaglašavanje oko svake tačke, pa tek onda, od zavisnosti stepena usaglašenosti i mogućnosti za zajednički nastup, potrebno bi bilo da se zajednički oceni potreba za formiranjem saveza uopšte, tj. za zajedničkim istupanjem, pa tako redom... Dug je i trnovit put do bilo kog „zajedništva“ ili „savezništva“ ako smo ozbiljni i odgovorni ljudi!? Tako se radi u ozbiljnom svetu i tako se ponašaju ozbiljni ljudi!

Treće, da bi bilo ko mogao da bilo šta radi „zajedno“, nužno je da stepen opšte pismenosti, znanja i poznavanja materije bude makar približno ujednačen. U protivnom, ništa „zajedničko“ objektivno nije moguće, osim ako se neko ne nada da će druge organizacije, pored bremena brojnih problema čiji teret dnevno trpe i posrću, naći snage i vremena da dodatno edukuju i formiraju sve „potencijalne“ zaštitare ili da će na njihov račun – znanja i ugleda, da se nezasluženo „producira“ i uzdiže!

Posebno što po ugledu na političku scenu u Srbiji, tako i u ovom sektoru postoji tendencija da „svako ima svoju organizaciju“ iako samo hrani par pasa na ulici i nema nikakvo znanje ni o čemu?! Da li je reč o potrebi za ličnom afirmacijom kroz nesreću napuštenih životinja, nadi da će, ako se pribave donacije, sebi obezbediti egzistenciju, lakšem sticanju „ugleda“ zbog nekih budućih planova za ličnu karijeru, nije nam poznato, ali mišljenja smo da takvo postupanje, globalno posmatrano, samo šteti ugledu časnih ljudi i organizacija koje se zaista trude da od Srbije naprave iole civilizovanu zemlju, posebno što je ugled svih već narušen upravo zbog nekih profiterskih organizacija.

Konačno, isključivo istine radi potrebno je istaći da je takvih poduhvata već bilo u Beogradu, neki su se i ostvarili, ali apsolutno svaki je bio sazvan na istovetan način, na inicijativu samo jedne strane i bez ikakvih prethodnih kontakata, a kamoli konsultacija sa drugim NVO, i imao je isključivo za cilj da inicijator saveza ostvari neki lični cilj! Reč je, naravno o Elviru i Orki, prvo Savez šest organizacija (2005), zatim Savez tri organizacije (2006-2007), i podrazumeva da se svakom tom prilikom on lično ustoličio kao predstavnik svih, pred nadležnima i inače neupućenim medijima i javnošću, jer to jeste bio i jedni cilj nazovi saveza! Nije se radilo o životinjama, naravno i nažalost, već o potrebi učvršćivanja lične pozicije i lične karijere u sektoru, a za tim se poseže svaki put kada se proceni da se takav primat ne može ostvariti samostalnim snagama! Takav stil jeste, zapravo, prečica, da se bez teškog rada i afirmacije i ugleda za čije sticanje su potrebne godine pregalaštva, neko nametne za lidera u sektoru bez realnog pokrića!

Mimo pomenutog, zanimlljivo je da je svaka inicijativa za kolektivni pokret, otpor, štagod, a bilo ih je za sve ove godine, imala istovetan mehanizam za veštačko nametanje liderstva u sektoru. Ovakvo ponašanje ne samo da nije poželjno, već je pre svega štetno i opasno na globalnom nivou jer neminovno u sebi sadrži pokušaj minimiziranja, ili čak isključivanje svih drugih koji se tome ne bi priklonili. S toga, ono dodatno nanosi štetu upravo životinjama, koje su ionako u veoma teškom položaju u ovoj zemlji, posebno zbog nerazvijenog civilnog sektora, a kamoli „neutralizacije“ inače malobrojnih njegovih aktera!

Upravo zbog toga što se takvi savezi prave ad hoc i po potrebi sazivača, nijedan nije opstao, jer to nije bio izraz zajedničkog rada i sazrevanja u viši nivo razumevanja problematike i potrebe o zajedničkom istupanju u materiji! Sve u svemu, previše je pečata, a nedopustivo malo znanja!

Sledstveno svemu prethodno iznetom, za ovih sedam godina postojanja EI 17 nije bila član nijednog „saveza“.

Praćenje zdravstvenog stanja napuštenih životinja

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove potpisaće uskoro protokol o saradnji sa Srpskim veterinarskim društvom radi uzorkovanja krvnih seruma od uličnih pasa. Kako je za Beoinfo rekao Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara, protokol podrazumeva uzimanje uzoraka krvi od uličnih životinja koje su podvrgnute sterilizaciji na Fakultetu veterinarske medicine u okviru sprovođenja Strategije za rešavanje problema pasa lutalica na teritoriji Beograda.

– Posredstvom ovih analiza moći će da se utvrdi zdravstveno stanje napuštenih životinja, tačnije da li su one prenosioci ili „rezervoari” infektivnih oboljenja koja mogu ugroziti ljude. Pre svega, reč je o bolestima poput besnila, bruceloze, dirofilarioze i raznih parazitskih oboljenja. Pored toga, za svaku životinju daće se i opis, kao i lokacija s koje je uzeta, čime ćemo dobiti sliku epizootiološke situacije na području grada. Krajnji cilj svakako je prevencija ovih oboljenja i sprečavanje prenošenja na ljude, kao i pojačavanje monitoringa kako bi se znalo koja su područja krizna. U slučaju iznalaženja ovakvih područja, u njima će se pojačavati kontrola i dezinfekcija – kazao je Terzin.

Ukoliko se utvrdi da na određenoj lokaciji gde borave psi lutalice oni nisu uzročnici određenih bolesti, veterinarski inspektori pojačaće kontrolu vlasničkih životinja. Savesnost vlasnika pasa ponovo je nešto na šta treba apelovati jer je veoma važno da životinje jednom godišnje budu vakcinisane od besnila i da se bar dvaput godišnje obavi dehelmintizacija, odnosno čišćenje životinja od crevnih parazita.

– Još je važnije da građani uklone sve ono što za njihovim psom ostane jer moraju da imaju svest o tome da njihova životinja može da bude uzročnik zaraznih oboljenja – dodao je Terzin.

Građani koji se nesavesno ponašaju ne samo da ugrožavaju zdravlje drugih već i na izvestan način krše zakone i podzakonske akte, čime onemogućavaju uvođenje reda u oblasti zoohigijene na čemu grad godinama istrajava.

Izvor: Beoinfo vesti

Važne stvari TV Fox 28.01.2010.

Gostovanje predsednice EI17 Danice Drobac u emisiji Važne stvari na TV Fox. Tema emisije su psi kao kućni ljubimci. Divno što je TV Fox celu jednu emisiju posvetila kućnim ljubimca, a još veličanstvenije je što je uključila i ulične pse, i jako smo im zahvalni na tome.

Monstrum iz Goce Delčeva 33, Novi Beograd, povredio još jednog psa!

Naše saopštenje o planskom i sistematskom trovanju četiri psa na relaciji Goce Delčeva i Stari Merkator na Novom Beogradu u roku od samo par dana, pošto nijedno javno glasilo nije prenelo, čak ni greškom, monstrum sa te adrese neometano nastavlja sa svojim zločinom!

 

Naime, jedan iz grupe tih pasa, Lunja, nakon masakra njegovih drugara odmetnuo se u centar grada! Inače ima taj običaj da skita, zato je dobio ime koje je dobio i zaista mu pristaje! Lunja je svih prethodnih dana bio uslovno rečeno praćen preko ljudi u centru koji brinu o psima, njegova starateljka ga je lično "molila" da se ni slučajno ne vraća "kući"! No, on se ipak vratio i odmah po povratku poliven je vrelom vodom ili čak uljem po vratu i zadobio je jadan strašne povrede, a inače nema jedno oko! Smesta je odvežen kod veterinara i tamo je ostao smešten do oporavka!

 

Reći da smo ogorčeni, ali i očajni, malo je reći! Ova država ne funkcioniše kada treba neki smrtnik da se zaštiti, pa makar on bio pas i zakoni ove zemlje to nalagali! Nadležni u sektoru su se sad medijski angažovali povodom jezivog spaljivanja dva živa šteneta u zatvorenim barakama na Bežanijskoj kosi i drago nam je zbog toga! Saznajemo sa Foruma Životinjsko carstvo da će se Sekretarijat za komunalne i stambene poslove dodatno angažovati oko podnošenje krivične prijave, naime, da će to oni učiniti! Ako je ta vest tačna i ako stvarno tako postupe, to će zaista biti prvi put u istoriji Beograda da su nadležni odreagovali na takve užasne zločine koji se uz opšti muk čitave društevne zajednice neometano vrše decenijama!

 

Međutim, posle masovnog trovanja naših pasa kod Starog Merkatora, a imajući u vidu nezainteresovanost medija za stradanje životinja i njihovu nedostupnost nama, predložili smo g. Terzinu da upriliči na TV Studio B, jer je jedina gradska, budžetska televizija, celu emisiju koja bi bila posvećena samo trovanju, što je on odmah i prihvatio. Naša ideja je bila da pored njega, bude neko od eko-toksikologa, iz MUP-a i mi! Uprkos prihvatanju, do realizacije takve emisije nije došlo... da jeste monstrum iz Goce Delčeva ne bi se usudio da nastavi svoj krvavi i bolesni pir...

 

Jedini način da se zločini prema psima suzbiju jeste agresivna medijska kampanja koja bi nedvosmisleno javno osudila takvo ponašanje, posebno što druge poluge "države" baš i ne funkcionišu, ali i da skoro nikad nema direktnih očevidaca što otežava pronalaženje počinioca! Javna osuda i upozorenje bi nesumnjivo uplašili i makar delimično odvratili potencijalne počinioce u strahu da ne budu otkriveni i javno žigosani! Ovako, hajka protiv pasa se nastavlja i zaista nam nije jasno kako tim novinarima nije jasno da rade opasne stvari jer podstiču na nasilje prema životinjama. Geneza većine ujeda je upravo nasilje, a tek sejanjem straha od pasa dodatno podstiču razvoj kinofobije što opet uvećava mogućnost incidenta sa psom usled patološkog straha i nenormalnog ponašanja nekih ljudi samo po viđenju psa! Tu se krug ludila zatvara!

 

Može se reći da hajkom podstrekuju na vršenje krivičnih dela, što je takođe krivično delo! Isto tako, neobjavljivanjem vesti o takvim zločinima i to bez ikakvog prava, mediji građanima uskraćuju informacije o stanju u društvu, ali i "štite" jedan civilizacijski neprihvatljiv odnos i postupanje prema životinjama! Ili se možemo pitati koji sistem vrednosti, zapravo, zagovaraju? Ovde se radi o veoma ozbiljnim stvarima u stvari.... Još jedna "crtica" iz "evropskog" nam Beograda i zemlje Srbije koja je podnela kandidaturu za EU!

Šok: gradska vlast uvela porez na kućne ljubimce!

Sasvim slučajno i privatno saznali smo juče da je nova garnitura na vlasti u Gradu uvela porez na kućne ljubimce i to od 1. januara 2010. godine!

Doživeli smo potpuni šok: 1. Kao organizacija registrovana po zakonu još 2003. godine da delujemo u ovom sektoru, mi treba slučajno da saznajemo ovako važne stvari?! "Izvor" je kozmetički salon?! Strašno i neoprostivo!   2. Ova garnitura ne sarađuje iako član 15. Statuta Grada nalaže saradnju sa svim organizacijama?! 3. Sudeći po istupima u medijima stičemo utisak da Sekretarijat za komunalno-stambene poslove korenito menja politiku, a mi o tome ne znamo ništa jer niko ne smatra da treba da nas informiše o budućim potezima, a kamoli da zajedno radimo na svim potrebnim promenama, iako je to praksa u svim demokratskim društvima?! Štaviše, takva praksa je brižljivo građena prethodnih godina, čak i u eri najvećeg masakra beogradskih pasa, a sada je ukinuta! 4. Sektor je veoma zapušten jer do juče svi su se "folirali", samim tim ni jedan jedini problem niko nije hteo da reši, a problemi su:

• Licemerstvo oko CNR i stalno fokusiranje priče na potpuno pogrešan kolosek: da li pasa da bude na ulici ili da ne bude?! To nije pitanje, niti dilema, njih mora da bude, ali potrebno je da se i ostali mehanizmi kontrole populacije odmah uvedu i primene, što nije učinjeno! Svaka druga priča je obmana!
• Spisak vlasnika i odgajivača pasa nije nam poznato da uopšte postoji, a to je uzrok stalnog priliva novih pasa na ulice?!
• Evidencija je nula, od par vrsti čipova, do različitih evidencija na različitim nivoima, do samog vođenja autetično uličnih pasa kao da su vlasnički? !Zašto niko neće jedinstvenu nacionalnu bazu podataka?!
• Iako je Zakon o veterinarstvu usvojen novembra 2005. godine, većina pasa koju vlasnici izbace na ulicu nije ni obeležena?! Ni posle pet godina od uvođenja zakonske obaveze??!!!
• Blagovremeno neunošenje podataka u evidenciju! Mesecima se podaci o psu ne unose: čemu onda evidencija?!
• Više puta smo sugerisali još ranije da prilikom skupljanja leševa pasa šinteri obavezno provere da li je obeležen: da li to čine nije nam poznato jer smo iz svega isključeni! Ali nas uopšte ne čudi stalna licitacija brojkama pasa koje se vraća kao početkom 2000. godine (tada od 300.000 do 20.000 ?!) jer ako i odavno pokojne drže u evidenciji, onda ih zaista ima i biće ih sve više i više?! Da se ne lažemo, niko se ozbiljno i sistematski ovim pitanjima ne bavi, a to je veliki posao, ali nije "vidljiv" za TV kamere, zar ne?! I tako možemo u nedogled....

Ako je ovo zemlja seljaka, kako neko reče, znamo kakav je odnos prema životinjama uopšte, drže ih, kada se razbole ubiju ih ili ih puste da se muče, a onda uzmu drugog zdravog, neće pse ni da vakcinišu, ako hiljade ljudi danas mitinguje po Srbiji jer su gladni, ako nijedan od gore pomenutih problema nije ni dotaknut, a kamoli da se počelo sa njegovim rešavanjem, UZROK problema se i dalje "uspešno" preskače, kakav je smisao uvođenja komunalne takse na pse????? Da li će to da "reši" problem? Ne, neće, ali će da ga pogorša! Da se populacija pasa na ulicama uveća aritmetičkom progresijom? Prosto se pitamo da li je iko više normalan u ovoj zemlji? Prethodni nisu hteli, ovi možda hoće, ali NE umeju?! Nadobudnost i oholost ima svoje značenje, a svakako ne nosi predznak demokratskog. Nedostatak transparentnosti u radu, isključivanje nevladinog sektora, stručne javnosti i javnosti uopšte, sve i da se radi najbolje, svakako inspiriše podozrenje i opravdani revolt jer to su sve javni poslovi ili javne stvari i nikakva hermetički zatvorena grupa stranačakih saboraca i prijatelja ne može da bude iznad i izvan! Primaju plate od novca nas poreskih obveznika i treba za naš račun da poslove obavljaju jer su javni servis, a ne nečija dedovina! Nikako da se shvati da raditi u sektoru nije uobičajeni posao, već veoma specifičan i ako se već zapošljavaju novi ljudi, minimum je da ih neko obuči! Da li da kažem da sam neki dan doživela drugi šok: zvala sam zoohigijenu u VS i javio se novi ženski glas koji me je odmah po dizanju slušalicu pitao da li sam ozleđena?! Toga nikada, ali nikada nije bilo! Šta se to zapravo psima sprema?

---

Службени лист Града Београда, број 60, 28.12.2009. године, стр. 49

Тарифни број 16

1. За држање кућних и егзотичних животиња, утврђује се комунална такса у годишњем износу, и то: 1а) за држање кућних животиња – паса и мачака у зградама индивидуалног и колективног становања – по псу 500,00 динара – по мачки 500,00 динара 1б) за држање нестерилисаних паса и мачака у зградама индивидуалног и колективног становања – по псу 1.000,00 динара – по мачки 1.000,00 динара 1в) за држање егзотичних животиња у зградама индивидуалног и колективног становања – по животињи 500,00 динара. 2. Обвезник таксе из подтачки 1а) и 1б) овог тарифног броја је правно и физичко лице, које је као власник, односно држалац пса или мачке, евидентиран у јединственој бази података Министарства поqопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за ветерину, о броју регистрованих паса и мачака на територији Републике Србије, за град Београд. Обвезник таксе из подтачке 1в) овог тарифног броја је власник, односно држалац егзотичне животиње утврђен решењем надлежног министарства. 3. Обвезник таксе из овог тарифног броја је дужан да таксу плати у року од 15 дана од дана достављања обавештења за плаћање локалне комуналне таксе из овог тарифног броја. 4. Контролу наплате таксе из овог тарифног броја врши Секретаријат за комуналне и стамбене послове Градске управе града Београда и Ветеринарска станица Београд. 5. Комуналну таксу не плаћају војне установе, органи унутрашњих послова и слепа и слабовида лица за псе водиче. Члан 6. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу града Београда”, а примењује се почев од 1. јануара 2010. године. Скупштина града Београда

Број 43-1178/09-С, 28. децембра 2009. године

Председник Александар Антић, с. р.

Stravičan zločin na Bežanijskoj Kosi: dve kuce žive spaljene!

Preuzeta vest sa Foruma Životinjsko carstvo:

Jutros sme zvala komšinica i jecajući, totalno van sebe, saopštila mi da je neko zapalio baraku u kojoj su bile dve kuce.....To je bila baraka kroz koju je prošlo mnogo štenaca i kuca koje smo nalazili...Na žalost, ovo nije prva tužna priča vezana za baraku....verovatno ih više neće ni biti, jer je sve pretvoreno u zgarište....Višnja i Branka su ugljenisane....Višnja je bila stara oko sedam meseci, već je bila na ovom forumu jer su je kola udarila, operisana je, sterilisana, vakcinisana, imala je dva meseca i šipku u nozi koja joj je nedavno izvađena....Branka je bila poslednje od sedam pokislih štenaca ostavljenih u kutiji u šumi blizu barake...neki su udomljeni, neki su uginuli, njoj je bila zakazana sterilizacija. Obe su bile divne, pitome, vesele. Preko dana su bile puštene, a noću bi ih žena koja ih hrani, zatvarala i ujutru ponovo puštala....Trenutno nisam u stanju bilo šta da napišem, policija je obaveštena, uviđaj je u toku

Samo da dodam u Mirijevu - čuvenom po zlu prema životinjama, 2003. je živ spaljen, isto tako zarobljen u svojoj kućici, BB pas "Šarko"! Mobilna veterinarska ekipa francuske Fondacije Brižit Bardo, valjda još nije bila ni napustila teritoriju ove divne i umilne zemlje, a eto kako je prošla njena donacija!

Sram te bilo Beograde!
Sram te bilo Srbijo!

Još jedna "crtica" iz "evropskog" nam Beograda i Srbije, zemlje koja je podnela kandidaturu za EU!

Nečuvena demonstracije sile gradskih organa i službi

Danas se desilo nešto strašno, neshvatljivo i za svaku osudu! Skromnoj ženici, pripadnici romske nacionalne manjine, koja ima kuću i dvorište u vlasništvu u Mirijevu, koja voli životinje i ima ih u većem broju, danas su bespravno i nezakonito silom upali na njen privatni posed komunalni inspektor opštine Zvezdara zajedno sa šinterima! Na njene oči oteli su joj sedam njenih pasa i svojim telom sprečila ih je da joj uđu i u kuću! Maltretirali su je, odgurivali, ženica je u godinama, da ne kažem da je poprilično stara... to je beda i sramota! Zar se to plaća novcem nas poreskih obveznika?

Priča je, nažalost, "uobičajena", ali epilog svakako nije jer to je skandal bez presedana u "novije" vreme! Svi mi znamo da su se mrzitelji životinja neverovatno okuražili poslednjih godina u svom progonu životinja, naročito pasa, pre svega zahvaljujući kontinuiranoj hajci u većini medija protiv pasa, ali i inertnosti nadležnih po tom pitanju. Maltretiraju razni predsednici kućnih saveta tako što brane onima koji imaju psa, na primer, da uđu u lift, u zgradu (valjda su ih kupili svojim sredstvima?), dobacivanja, "zabrane" prolaska ispod, ispred...čega god "njihovog" do gađanja sa prozora lukom, krompirom i jabukama zimi, a leti paradajzom i jajima... Sve je to svakodnevnica, posebno u naseljima Beograda i skoro da se smatra normalnim?! Zagrcnuh se, gde tu beše, čuh neka Evropa? Ne treba biti maštovit i zamisliti koje dimenzije taj progon dobija ako se neko usudi, kao naša članica, da u takvoj sredini se "drzne" da drži veći broj životinja, zar ne? Ubogu ženicu, siromašnu, a plemenitu kao i svi siromasi ovog sveta, neprestano proganjaju zbog pasa, prete joj, pa čak i šinterima?! Trpi danju, noću, mesecima, godinama, ali ih i dalje beskrajno voli sve do jednog! Gle "čuda" trebalo je da se komšija odbornik (A.D.) "zainteresuje" za slučaj i odmah je "problem" rešen: u dosluhu sa sada već čuvenom Komunalnom službom još čuvenije Opštine Zvezdara, inspektor T. izašao je na teren i dobio nalog od šinterske službe da krenu u kršenje brojnih zakona, vršenje krivičnih dela, drugih prekršaja i diskriminacije protiv pripadnice jedne manjine! O bolu, stresu i agresiji prema jadnoj ženici ne smem ni da razmišljam, gurali su je, urlali na nju, na njene oči sajlama vukli njene jadne izbezumljene pse koji su cičali...pozlilo joj je, skočio joj je pritisak, drhtala je kao prut i plakala ne suzama, već dušom....

ZAŠTO? KO TO SME 2010. godine usred Beograda?
Smeju oni koji se plaćaju novcem poreskih obveznika i koji bi, po definiciji, trebalo nama - grđanima da služe! Oni su, ni manje ni više, izrvšili nasilni upad na privatan posed, zloupotrebili službena ovlašćenja, oštetili i narušili privatno vlasništvo....itd.! Sama inspekcija nije ispunila čak ni predviđeni postupak po zakonu u takvim slučajevima, a to je uručivanje Rešenja o uklanjanju prekobrojnih pasa! Ni policija NE sme ni u čiji privatni posed nasilno da uđe bez naloga dežurnog sudije i sa izuzetkom teških krivičnih dela i osnovane sumnje! Dakle, ono što policija NE sme, opštinari i šinteri smeju?! Sila Boga ne moli!
Psi su odvedeni u Rakovicu i već sutra svi će biti stavljeni na program, ali će i svi do jednog biti vraćeni! Zvala sam VS Beograd i odmah su rekli da znaju za slučaj, ali da ih je naša članica dobrovoljno predala???!!!!! Šta drugo mogu da kažu?
G. Terzin je upoznat sa slučajem i bio je takođe šokiran, ali je nedvosmisleno reagovao ispravno i potvrdio gore navedeno da će svi do jednog biti vraćeni!
Ovakve stvari su se radile 90-tih godina... Ovako nešto zaista otvara veliki broj pitanja, ali i zabrinjava...
Opština Zvezdara već prednjači po broju životinja ubijenih od strane građana na njenoj teritoriji, ali i po kontinuiranom progonu njenih službi pasa, pišu rešenje za kućice, rešenja za uklanjanje prekobrojnih plemenitim građanima koji su svi do jednog uzeli mešance sa ulica i za toliko "rasteretili" budžet Grada i umesto pohvalnice ili pola džaka hrane, videli smo šta "dobijaju"...

Treba reći da Odluka o držanju kućnih ljubimaca( dva psa i dve mačke po domaćinstvu) više ne važi, jer je doneta daleke 1995. i u suprotnosti je sa Zakonom o dobrobiti životinja koji je Skupština usvojila prošle godine 2009. Međutim, oni ne haju za to kao ni za pomenuti Zakon koji je lex specialis u materiji!

Toliko o "evropskom" Beogradu i Srbiji zemlji koja je podnela kandidaturu za EU!