Srećni novogodišnji i božićni praznici!

Lovci pucaju u sred Beograda, ubili psa iz čista mira!!!

Danas u 16:50 T.V. koji radi u Bariču i koji je bio na pauzi, video je na 50 metara od sebe kako je iz vozila u prolazu marke Lada Niva, plave boje, koje je imalo beli krug - oznaku lovačkog drustva, puškom pucano u uličnog psa iz čista mira! Pas je pogođen i izdahnuo je u mukama ubrzo jer nije mogao da diše.

Očevidac je još uvek na radnom mestu, kao i mali mrtav pas!

Policija je izašla na lice mesta, ali nismo sigurni šta je uradila.

Događaj je prijavljen Evropskoj inicijativi 17.

 

		Lovci pucaju u sred Beograda, ubili psa iz čista mira!!! VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

„Epidemija“ masovnog trovanja životinja u Beogradu ne jenjava, nisu pošteđene ni vlasničke! (saopštenje za medije)

Samo dan nakon slučaja zaziđivanja mačaka i njihovog oslobađanja, saznajemo da je u Ralji, ulica Ljubivoja Gajića 19, NN lice, sto posto neki „komšija“, posulo kreozan u privatno dvorište S.S. koja ima mačke! Naša članica, Snežana, otišla je da nahrani mačke jer je vlasnica bolesna i morala je da ode na hemo terapiju, a po dolasku zatekla je jednu mačku mrtvu, njeno mače i mačora koji se borio za život... Prizor je bio jeziv, celo dvorište je bilo žuto! Pozvali smo policiju, koja je izašla na teren. Pitanje koje nas godinama muči jeste kako smeju takvi da u tuđe dvorište bacaju otrov i tuđe životinje da ubijaju? Pa gde su tu osnovna prava, na privatnu svojinu, na privatnost i na pravo da se ima životinja? Da ne govorimo o emotivnom bolu žene već ozbiljno narušenog zdravlja?! Strašno i nedopustivo....

Iste nedelje kada je na Bežanijskoj Kosi ubijeno šest uličnih pasa, javila nam se očajna J.V iz Rušnja, Opština Čukarica, adresa Like Ružića, tražeći našu pomoć jer su joj komšije, takođe kreozanom otrovale tri psa: Cucu, Bakija i Lolicu, malo štene (slike u prilogu)! Ubijena je i kuca koju je vlasnica svojevremeno usvojila od pokojne Goce Sitarice, koja je bila član EI 17 i koja je, zajedno sa svojom porodicom, tragično ubijena o čemu su mediji pisali. Devojka je bila van sebe jer od 2007. do ovog slučaja otrovano joj je pet pasa! Ko si ti «ljudi» koji ne dozvoljavaju drugim ljudima da imaju svoje životinje? Jelena nam je rekla da su svi psi likvidirani i u susednoj ulici, takođe vlasnički, u ulici Save Hadžića 4 i 5! Kakav je to bezobrazluk, uvek iste manjine, koja sebi daje sva prava, a drugima ni jedno jedino?!

Istih tih dana, otrovan je ulični pas na Novom Beogradu, kod Yu Biznis centra, mlad, mazan i „odrađen“ (čip 688050000357101) o kome je brinuo S.Č. On je otrovan mišomorom. A u drugom delu Beogradu, u Mirijevu, jedva je preživeo trovanje kreozanom pomešanim sa još nečim, pas isto tako odrađen u Rakovici (6880500000332713), mlad i mezimac grupe divnih mladih ljudi koji su se borili za njegov život 72 sata! Hvala plemenitoj mladosti Mariji, Nataši, Jeleni, Ivani i drugima. Na Senjaku je takođe otrovan vlasnički pas istih tih dana!

 

Pitamo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ima li nameru da izvrši konfiskaciju zabranjenog pesticida, kreozana? Čemu zabrana, ako ga ima u tonama u posedu zlih ljudi?! Truje se cela Srbija i sav živi svet kontinuirano i nekažnjeno... Nadasve primitivno!

Policija je izvršila uviđaj u svim pomenutim slučajevima trovanja, forma je ispunjena, ali podsećamo da do sada ni jedan jedini trovač nije identifikovan i osuđen, iako se radi o većem broju krivičnih dela (čak i o izazivanju opšte opasnosti) i iako se psi i mačke, deceniju unazad, masovno truju u ovom gradu.

Masovno i kontinuirano trovanje vlasničkih životinja, suprotno uvreženoj matrici, dokazuje našu tezu da takvi ubijaju životinje jer ih mrze, a ne zato što ih ugrožavaju!

Zemlja i grad u kome se „sugrađanima“, uprkos civilizovanim zakonima, „dozvoljava“ da dnevno ubijaju životinje se sama ispisuje iz civilizovanog sveta. Laku noć Srbijo, laku noć Beograde!

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

 

      

                                       

Maca sa mačićima živa zazidana! Ipak, spašena!

Radnik Toplane, iako je bio obavešten da se mace nalaze u cevima i pukotinama podstanice, zazidao ih rekavši da ga to ne interesuje?!

Naime, u naselju Vidikovac, na adresi Vidikovački Venac br. 27, objekti gradske toplane su godinama neobezbeđeni. Zapravo, na mestima gde se nalaze toplotne cevi ima pukotina u betonu i to je tako godinama unazad. Upravo zbog toplote cevi u tim pukotinama mačke, o kojima brinu stanari okolnih zgrada, godinama su se tu sklanjale od nepovoljnih vremenskih uslova i zime.

U četvrtak, 11. novembra, radnik Toplane je posle niza godina, a na poziv građana, konačno došao da zatvori pukotine zbog stanja u kome se objekat nalazi. Međutim, oglušujući se o molbe građana da se unutra nalaze životinje, on je, uz konstataciju da ga to ne zanima, kao u grobnicu žive zazidao mačku sa leglom mačića!? U betonu se celu noć čulo zapomaganje i grebanje zarobljenih životinja. Uznemireni i očajni građani su kontaktirali gradski servis Beokom sa molbom da pomognu i zahvaljujući zaposlenima te službe, ekipa gradske toplane ponovo je izašla na teren da otvori zazidane delove da bi zarobljenim macama omogućila dotok vazduha. Svaka čast Beokomu koji je zaista osvetlao obraz Beogradu i time potvrdio u praksi novu - humanu politiku koju on sprovodi u pogledu životinja.

Stanarima je dat rok od dva dana da životinje izvuku – a to je sutra, što je gotovo nemoguće, jer se radi o uplašenim životinjama koje su dodatno, posle zaziđivanja, prestravljene i ne smeju da izađu. Kada taj rok istekne, pukotina će opet biti zazidana, bez obzira na to da li su životinje ostale unutra ili ne?!

Upravo zbog toga EI 17 se obratila Sekretarijatu za stambene i komunalne poslove sa molbom da interveniše kod nadležnog javnog preduzeća da se nikako ne pristupi radovima pre nego se mace izvuku napolje. Sekretarijat je to odmah učinio i svaka pohvala, a ostaje da stanari kako znaju i umeju što pre izvuku sve mace.

Najnovija vest: prema kazivanju stanara, ispostavilo se da zaziđivanje maca nije bilo slučajno, već da je jedna komšinica koristeći lične veze u toplani, sa namerom da likvidira životinje na najmonstruozniji način, namerno to učinila! Rukovodeći kadar nije ništa o tome znao i dobro je da je ovakva monstruozna namera osujećena.

 

Evropska inicijativa 17

 

VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Jeziv epilog slučaja dadilje u Nede Spasojević na Bežanijskoj kosi i trovanje ŠEST uličnih pasa od strane komšija!

Ogorčeni i besni saopštavamo javnosti da su stanari zgrada Nede Spasojević iz brojeva 22, 20 i zgrade preko puta na Bežanijskoj kosi, UBILI ŠEST ULIČNIH PASA! Uoči prošlog vikenda, ubili su tri psa, stariji štenci „odrađeni“ u Rakovici i vraćeni na ulicu jer su bezopasni po ljude, i jednog koji se tu zatekao samo tada. U ponedeljak, pas Crni koji je tu rođen i koji je živeo 8 godina bio je nestao, da bi se vratio tog dana da ispusti dušu na mestu na kome je i rođen. Juče, poslednji pas na toj lokaciji u širem smislu otrovan je u Vespučijevoj ulici 21 koja je 30 metara dalje od inkrimisane lokacije! Nema više nijednog!

Ovakav zločin ne nastaje preko noći. Njemu je prethodio pravi rat u kome su brojni, ne sluteći najgore, svojim pogrešnim potezima doprineli da njegov ishod bude ovako fatalan i sramotan za Beograd i Srbiju koja želi da postane deo Evrope.

 

Moramo da podsetimo na naše saopštenje povodom slučaja dadilje koje ni jedan mediji nije preneo? Nije, a to je bila kobna greška jer smo ISTINU izneli, a dalji tok događaja to i potvrđuje. Zaverenici i buduće ubice a priori su dobile podršku u medijima, čime su stekli tu slobodu i hrabrost da neometanu ubijaju pse usred Beograda! Iako su neki mediji tom prilikom pisali kako je krv tekla i svašta drugo, mi smo iz pouzdanih izvora dobili informaciju da dadilja ima samo ogrebotinu?! Nakon slučaja dadilje, zaverenici i buduće ubice pismeno su se obratili Sekretarijatu za stambene i komunalne poslove, uvek sa istim zahtevom da se reše pasa. Predstavnik Sekretarijata je izašao na teren i pošto se i sam uverio da pomenuti psi ne predstavljaju pretnju za građane, zamolio je predstavnika grupe zaverenika da budu tolerantni. Međutim, šta oni čine? Ubijaju nedužne životinje za koje je i predstavnik Grada konstatovao da nisu agresivne?! Kako smeju? Šta to znači u stvari? To znači da pojedinci sebi daju sva prava, a drugim nijedno, da otvorenu iskazuju građansku neposlušnost prema Gradu, ali i da delove grada u kojima oni lično žive „prisvajaju“ jer ih „uređuju“ po sosptvenoj volji?! Takvi ne žele da dele gradski prostor sa psima iako ih ne diraju i to je jedini razlog zbog kojeg ulaze u rat protiv pasa, a pošto redovnim putem ne uspeju da ih se reše jer nisu agresivni, oni ih se fizički „rešavaju“ tako što ih ubijaju! Pa gde to ima? Ispada da što neko ne želi da vidi psa je „dovoljan“ razlog da ga ubije?! Mi smo civilizacijski – DNO! Pominjanje Evrope, u ovakvoj stvarnosti, zaista vređa inteligenciju!

 

Kako je moguće da ubiju i šestog psa par dana nakog ubijanja prethodnih pet? Moguće jer to nije prvi put (Stari Merkator, 4 trovanja) jer sistem, ali i ponašanje nadležnih je takvo! Policija je izašla na uviđaj za prva četiri psa, Tužilaštvo je dalo nalog da se izvrši obdukcija i na prvi pogled sve je u redu „sistem“ je odregovao po zakonu. Međutim, prošlo je nedelju dana od trovanja prve grupe pasa, zatim petog pasa Crnog i konačno šestog juče, a da niko iz policije nije kontaktirao osumnjičene, niti predočio zakonske posledice po njih. Kažu da čekaju rezultate obdukcije, a koliko nam je poznato, još uvek obdukcija nije ni urađena i mišljenja smo da je to samo izgovor. Policija igra ključnu ulogu i od stepena prioriteta koji daje, sve ostalo će zavisiti. Ako neko izvrši par krivičnih dela javno, javno jer su svi nadležni upoznati sa tim, i u danima koji predstoje ništa mu se ne desi, čak ni poziv na informativni razgovor, pa što ne bi ponovio pomenuta dela? Sporost, formalno, ali ne i suštinsko ispunjavanje zakona je nepremostiv problem u ovakvim slučajevima. Ovaj slučaj se izdvaja po tome što su izvršioci poznati jer je staratelj dao sva imena, ne samo policiji, već i medijima jer su se nedavno onoliko eksponirali. Izdvaja se i po tome što su „šumari“ i „kauboji“ ubili ne jednog, već šest pasa! Pored masovnog trovanja pasa nedavno u Borči, kojom prilikom je ubijeno 8 uličnih odrađenih – dobrih pasa, ovo je alarmantan slučaj jer ukazuje na to da su se pojedinci oteli od zakona i da bukvalno rade šta hoće, a niko ih ne kažnjava. Kršeći postojeće zakone, uvode anarhiju u društvo, a nadležni su i dalje inertni čime tolerišu nasilje, a pojedini mediji zarad senzacionalizma po svaku cenu, ne osuđuju na vreme nasilje u najavi.

 

Pomenuta grupa zaverenika je izuzetno agresivna i opasna po društvo i ne prezaju od toga da i na ljude koji vole životinje krenu. Kontinuirano progone, prete fizičkim napadom, psihički maltretiraju i neometano se iživljavaju nad starateljom sada već pokojnih pasa, a na očigled policije! O kakvim pravima mi u Srbiji možemo da govorimo, osim o pravu jačeg!

 

Vrhunac je što su dotični izvršioci niza krivičnih dela, pošto su pse pobili, „naložili“ radnicima građevinske firme „Zeta“ koja na gradilištu izvodi radove, da mrtve pse odnosu na divlju deponiju u neposrednom susedstvu, što su ovi i učnili! Time su prekršili čitav set drugih zakona, sila boga ne moli!

 

Pozivamo policiju i sudstvo da napokon zaustave divljanje ovakvih primitivaca. Ne može nevladin sektor da bude zamena za inertnost nadležnih, a izvršioci moraju da odu u zatvor za primer svim sadašnjim, ali i budućim izgrednicima.

 

Konačno, nema veće napravde na ovome svetu od stavljanja znaka jednakosti između žrtve i agresora, ili još gore, zamene uloga, makar se radilo o psima!

 

 

Evropska inicijativa 17

Danica Drobac, predsednik

Još jedno šokanto iskustvo koje svedoči o užasnom stanju u našem društvu: ni za veći novac NIKO nije hteo da preveze ugroženog psa do veterinara!

Neposredno iskustvo članice EI 17 sa njenim psom kog je usvojila sa ulice!

 

Danas, 13. oktobra, osvanuo je lep jesenji dan, možda poslednji takav u ovoj godini pred dugu i hladnu zimu... Moj pas Caki i ja imamo običaj da dugo šetamo, te smo i danas krenuli našom uobičajenom trasom. Međutim, na oko dva kilometra od kuće, negde kod Carine, Caki je zgazio na osu. Srećom, odmah sam primetila da ne može da stane na zadnju šapu i zato sam smesta sama izvadila žaoku. Shvatila sam da je u opasnosti i da moram HITNO da ga odvedem kod veterinara, posebno što nije mogao uopšte da koristi tu šapu, da bi ubrzo potom, potpuno malaksao, legao na stranu: uplašila sam se da nije nastupio anafilaktički šok! Podigla sam ga u naručje i uputila sam se ka obližnjoj taksi stanici kod Fontane, verujući da će se taksisti „polomiti“ da prevezu mog psa do veterinara, posebno što sam odmah ponudila 1000,00 dinara za vožnju koja je besmisleno kratka: manje od dva kilometra. Međutim, ne da sam se prevarila, već sam doživela potpuni šok, jer taksisti, iako satima sede bez posla, jedan za drugim (Pink, Lux, Beogradski...) svi do jednog su odbili da prime psa u automobil, iako je bilo više nego očigledno da je pas u teškom stanju – ležao mi je u naručju potpuno umrtvljen i zatvorenih očiju?!

Pitamo se javno pa kako smeju tako neprofesionalno da se ponašaju? Jesu privatnici, ali dobili su dozvole od Grada da vrše funkciju javnog prevoza, pa kako onda smeju da odbiju da voze, bilo koga, pa i psa? Ovo je bio HITAN slučaj, pa makar se radilo i o psu?! Da li će sutra odbiti i nekog čoveka u nevolji da voze jer im se nije dopao, a može im se?

 

Očajna, sa nevericom u duši, obraćala sam se svim prolaznicima koji su ulazili u svoje parkirane automobile, svi, ali svi do jednog su me odbili, IAKO SAM I NJIMA NUDILA NOVAC?! Nisam imala kud, kao da živim u nekoj ubogoj zabiti, daleko od svake civilizacije, a ne u glavnom gradu Srbije, smogla sam snage i peške sam odnela psa do veterinara, veći deo puta sama, a pred kraj uz pomoć komšinice. Srećom, stigli smo na vreme, dobio je terapiju i oporavlja se!

Potpuno je jasno da je život psa bio ugrožen, da veterinar kojim slučajem nije bio relativno blizu, pitanje je kako bi se sve završilo, a pitamo se da li to znači da bi taj pas ili bilo čiji ili bilo koji drugi, ni kriv, ni dužan, svoj jedini život položio na braniku neshvatljive neprofesionalnosti vršioca javnog prevoza i skandalozne bezdušnosti sugrađana? Život piše romane i niko ne zna šta ga sutra može snaći, ali da li je normalno da život, pa makar bio i pseći, zavisi od „dobre volje“ ma koga?

 

Gde mi to živimo? Pa zar ni „lj“ od ljudskosti u ljudima više ne postoji?

 

Osim toga, član 6. Zakona o dobrobiti životinja nalaže obavezu svakom da pomogne životinji u nevolji jer one zavise od nas ljudi!

 

Da kojim slučajem ordinacija nije bila relativno blizu i da se radilo o većem psu, pas bi izgubio život i pitamo se javno ko bi bio kriv?

 

Ovako nešto za zemlju i grad koji pretenduju da budu deo civilizovanog sveta je nedopustivo i ne ponovilo se! Ovo je samo jedna u nizu tužnih priča o odnosu ljudi prema psima u našoj sredini. Ako znamo da je prijateljstvo čoveka i psa počelo pre blizu 30.000 godina – zašto se čovek tako ružno odnosi prema svom najboljem prijatelju u našoj sredini?

 

 

Evropska inicijativa 17

Novi slučaj beskrupuloznog ubijanja uličnog beogradskog psa Đoleta na Medakoviću, na samo 200m od mesta gde je pronađena Mila

Reakcija Evropske inicijative 17

U ovim vremenima bremenitim problemima ekonomske, socijalne i društvene prirode svakako su položaj i bitisanje svih životinja otežani jer je samim ljudima veoma teško: barem većini! Teško je u situaciji ekstremnih uslova i mnogostruke uskraćenosti većine građana naći snage, volje i "viška" da se pomogne bilo kome, a posebno i nekom beskućnom psu!

Sudbina beskućnog psa Đoleta sa Medaka je isuviše tragična i izaziva u svima nama, čije srce još uvek ima snage da kuca i za druge, stare i, nažalost, uvek "aktuelne" misli o dobru i zlu, o pravdi i nepravdi, o paklu i raju.... Ovaj svet je isuviše surov i za ljude, a kamoli za životinje koje zavise od "dobrote" ljudi, a nje je sve manje i manje....

Imao je užasnu sudbinu, tako kratak život, a tako pun patnje i bola... Ako se našla neka dobra duša da ga primi u svoj stan posle pakla koji je prošao na ulici, pa zašto mu je ruka smrti, iz čista mira i velike obesti, zauvek uzela najveće i jedino njegovo bogatstvo koje je imao: sam život?

Dokle i opet dokle će anonimni pojedinci pod nebeskim svodom koji pruža jednake mogućnosti za sav živi svet izigravati gospodare života i smrti? Kome je taj pas bio kriv i zašto? Zato što je živ i što je, nažalost, u ovakvom zaostalom društvu gde ni komšija komšiju ne poštuje, pas odavno postao predmet najsurovijeg iživljavanja bolesnih i zlih pojedinaca! Da, oni jesu manjina, ali ta manjina  još uvek nije raskrinkana, samim tim nije propisno kažnjena i zato se ne nalaze na stubu srama gde im je jedino mesto!

Više je nego očigledno da teški bolesnici stanuju u tom kraju jer i pre jadne kerušice Mile kojoj je takav "um" sve četiri šape odsekao, dobijali smo dojave o osakaćenim macama na sličan način! Da je taj kraj jedini, bilo bi nam, uslovno  rečeno, lakše, ali nažalost nije tako, tu su Čelebićka ulica na Miljakovcu, Nede Spasojević na Bežanijskoj Kosi, Miroslava Krleže u Mirijevu i brojne druge u kojima neometano i nekažnjemo ekstremno zli i opasni ljudi usred Beograda divljaju, iživljavaju se i ubijaju nedužne životinje... u "tišini" i daleko od naše odveć turobne svakodnevnice.

 

Evropska inicijativa 17

Beograd, 11. 10. 2010.
 

Dušan Matijević, kod koga je noću spavao pas Đole

Ulaz ispred kog je ubijen pas Đole

 

 

 

---

Obavljena obdukcija psa mešanca ubijenog juče u Medakovićevoj 113

Veterinarska ustanova „Veterina Beograd” saopštila je da je obavljena  obdukcija leša psa mešanca, koji je juče nađen ispred zgrade u Medakovićevoj 113. Prema obdukcionom izveštaju reč je o psu mešancu, starosti dve godine, muškog pola, nekastriranom. Na levoj strani vrata pronađena je rana veličine do dva centimetra, a zapaženi su i veliki podlivi na obe strane vrata. Prilikom obdukcije ustanovljeno je da je polomljen četvrti vratni pršljen i povređena arterija usled čega je došlo do brzog iskrvarenja. Reč je o povredi izazvanoj metkom, verovatno iz malokalibarskog pištolja, pronađenom u predelu grudne muskulature. Pretpostavlja se da je rana na vratu ulazna rana od upucavanja iz neposredne blizine, jer nema tragova baruta ili opekotina na vratu. Ovo ubistvo dogodilo se u blizini mesta gde je u aprilu nađena Mila sa posečenim šapama. Prema informacijama, ovaj pas nije prijavljivan kao agresivan.

Veterinarska ustanova „Veterina Beograd” predala je policiji metak na balističko ispitivanje i zatražila je izveštaj o ovom ubistvu. Leš su u ulazu zgrade juče pronašli stanari, a ekipu zoohigijene pozvali su aktivista Evropske inicijative 17 za zaštitu napuštenih pasa.

Beoinfo vesti

Reakcija na izostanak medijske reakcije na naše saopštenje od juče!

I ovom prilikom se potvrdilo da demanti nemaju nikakve svrhe jer retko ko ih objavi, tako se desilo i sa našim saopštenjem koje je trebalo da približi istinu u vezi sa incidentom dadilje i psima na Bežanijskoj kosi! Više je nego očigledno da istina nikog ne interesuje, kao ni pozadina iz koje nastaju apsolutno svi problemi. Prosto se stiče utisak da u zemlji Srbiji niko ne želi niti jedan jedini problem valjano da reši, već se svi trude da odveć žalosno stanje učine još nepodnošljivijim i gorim. Zašto? Uzroci se zanemaruju, a tone energije se troše, svaki put  – kao po prvi put, na posledice... i tako u svemu! Zašto?  O psima na ulici se piše po ustaljenoj matrici da su opasni i ujedljivi, iako sami nadležni, evo i danas u članku u Press-u tvrde da 90% ujeda učine vlasnički psi!  S toga se pitamo javno ko to ima pravo da tako uporno i besprizorno zvanične podatke ignoriše i da obmanjuje javnost? Zar to nije kažnjivo? U čijem je to interesu? Primitivne družine koja je ovladala ovim društvom u svim njegovim segmentima? 
   

Nedavno su psi masovno trovani na Vidikovcu, osim Kurira nijedne jedine novine nisu bile spremne da vest prenesu?! Zar je sejanje otrova jednako bacanju komfeta? Ili je nivo svesti na tako niskom nivou? Izveštavanje u Srbiji je postalo veoma problematično jer kako objasniti da svi događaji protiv uličnih pasa smesta dobijaju apsolutni prioritet i sav prostor, a njihovo stradanje i nasilje nad njima iako indirektno ugrožava i ljude, retko, osim u drastičnom slučajevima, kao što je keruša Mila? Kada je protiv pasa, novinari se prosto utrkuju, ko će više i "bolje" da napiše... Ono što nas zastrašuje jeste činjenica da u takvim situacijama novinari skoro nikad ne nazovu koga treba, već koga nađu?! Tako se obavezno pita Elvir Burazerović za sve, iako sam, ne bi li uopšte opravdao postojanje sebe i svoje organizacije Orke pošto se psima na ulici ne bavi, niti ih ima, uporno insistira da se bavi isključivo "nadgradnjom" – edukacijom! Pa što mu sami novinari konačno ne poveruju?  U čije ime taj čovek govori i koga zastupa, kada ga ulični psi nisu delegirali?  Zaista je za svako "divljenje" kada neko ko nema ni jedan jedini podatak o nekom događaju sebi dozvoli da daje izjave medijima?!

"Šumari" koji žive i drže sekire u stanovima, kauboji koji pucaju na pse, psihopate i primitivci koji ih svakodnevno proganjaju i maltretiraju ne zavređuju, čini se, pažnju ovog društva pošto su novinari retko kad voljni da o tome pišu? Treba li da zaključimo da je to normalno i da takvi ljudi treba i dalje nekažnjeno i neosramoćeno da žive među nama? A onda čitamo sve gore i gore naslove u novinama ko je koga ubio, iskasapio, deca su sve gora, jedni druge ozleđuju i svi su iznenađeni i zgranuti?! Mi nismo jer ovo je društvo bolesno, ono ne samo da toleriše nasilje, ono ga indirektno promoviše!

Saopštenje za novinare povodom incidenta sa psima na Bežanijskoj kosi

Beograd, 09.09.2010.

Ovom prilikom, kao i svakom prethodnom, razočarani smo masovnom reakcijom medija na incident dadilje sa psima u ulici Nede Spasojević 22 jer daju nesrazmeran prostor, samim tim i «prioritet» takvim vestima, kao da građani Srbije i Beograda nemaju prečih životnih briga, od masovne nezaposlenosti do plata i penzija od kojih ne može da se živi! Hajka protiv pasa mora da prestane jer je nerazumna i opasna po sve: i ljude i pse! Način «izveštavanja» je sve drugo no to, jer čitanjem članaka u pisanoj štampi o istom događaju uočavaju se frapantne, ali i nedopustive razlike: od krvarenja dadilje do toga da nije morala da ode kod lekara?! Svaki incident sa psima na ulici iskreno i duboko žalimo, ali da se ne bi ponovio nužno je utvrditi prave «krivce» i pravu pozadinu ovakvih incidenata, da bi se izvesne pouke izvukle. No, to nikad nije bilo moguće jer se psi a priori označavaju kao jedini krivci, ali se i neproverene izjave, po pravilu itekako involviranih građana koji se odmah nađu na licu mesta, često upravo oni alarmiraju medije, prenose kao istinite bez ikakve provere i baz navodnica, čime se javnost dovodi u zabludu, ali se i ohrabruju nasilnici - često su to upravo oni, jer umesto da odgovaraju za krivično delo zlostavljanja životinja, oni se oglašavaju u medijima (čl. 269 KZ RS)?! Ovakav pristup tematici dodatno širi strah od pasa, koji je inače veoma rasprostranjen poslednjih godina u Beogradu zbog velikog priliva ljudi iz drugih sredina, a strah je opasan i donosi samo nevolje što se i ovom prilikom potvrdilo.

No, istina je sledeća: «čopor» od deset pasa iz novina ne postoji, već svega pet pasa, dva odrasla i tri šteneta!? Svi su sterilisani sem jednog koji je već stariji pas. Nisu «lutalice», tu su se rodili. Međutim, deo stanara iz zgrade broj 22 na čelu sa kolovođom P.R. neprestano ih zlostavlja i proganja, gađaju ih kamenjem, stalno bacaju petarde na njih, u godinu dana dva puta su uništili njihovu kućicu iako se nalazila na udaljenom mestu od zgrade, parka za decu i svake prometne ulice! Dakle, dotična ekipa vodi pravi rat - svim sredstvima - protiv prisustva pasa, koji su apsolutno nezainteresovani za ljude i miroljubivi! Treba napomenuti da su dva psa Šila i Srećko već misteriozno ubijeni na istoj toj lokaciji, prva je «nestala», a drugi je noću pregažen kolima! Ljubitelji i staratelji tih pasa otvoreno sumnjaju na dotičnog P.R. kolovođu, koji se sada izgleda sprema da ih potruje! Tog dana, neposredno pred prolazak dadilje sa detetom (nisu su se igrali u parku, kako je napisano), psi su gađani opet petardama i bili su vidno unezvereni od straha i panike jer svaka životinja na takav zvuk tako reaguje! Dodatno, pojavila se žena koja nije staratelj tih pasa, ali ponekad ih hrani danju jer ih staratelji isključivo noću hrane i psi su lajući krenuli ka dadilji, koja se uspaničila i počela da vrišti i maše s čim je stigla. U takvoj atmosferi dodatno pojačane panike, psi su se sigurno još više uplašili od vrištanja i naglih pokreta dadilje i verovatno su je nehotice dokačili. Vidno nije krvarila, uputila se da ode, ali kada joj je rečeno da mediji dolaze, ostala je. Težina ozlede se može proveriti preko zdravstvenih radnika konačno. Ekipa iz zgrade je odmah krenula u akciju i na čelu sa P.R izašla je na ulicu sa sekirama i u roku od par minuta uništili su pseće kućice (treći put), zatim zapalili sve to sa posudama za vodu (otrovno isparavanje gasova od plastike) i posekli su drvo koje je bilo tik uz kućicu visine do 10 metara?! Sve su to uradili na očigled patrole policije koja uopšte nije reagovala na takav vandalizam i primitivizam! Psi su pobegli, ali EI 17 je morala da zove policiju da hitno interveniše jer su ih dotični čekali sa motkama i kamenjem (?!) i nova patrola je izašla na teren ponovo! Prijavili smo i seču stabla, kao i krivično delo oštećenja tuđe stvari (čl. 212 KZ RS). Svaka čast vođi smene u policiji koji je zaista osvetlao obraz svoje kuće, ali i vratio veru u zakonitost i vladavinu prava! Inače, brojni vlasnici pitova puštaju svoje pse na te jadnike...

Ovo je jedina istina, ali ona se nije mogla naslutiti ni u tragovima u informacijama koje su danas, s tim u vezi, prenete javnosti! Pouka je da se psi ne smeju dirati, voleo ih neko ili ne, da ljudi koji žele da pomognu ne smeju pse da hrane danju - u prisustvu eventualno drugih ljudi, i da, iako psi zalaju ili čak i priđu, nikako se ne sme paničiti jer da nije bilo takve reakcije, duboko smo uvereni da se ništa ne bi ni desilo. Konačno, ako neko ima bilo kakav strah od pasa ili samo neku nelagodnost, nije zaista logično da im ide u susret, posebno ako ne mora, a najčešće je to moguće izbeći za dobro svih. U nizu slučajnosti koje su se stekle u ovom slučaju, ima jedna dodatna, a to je da neko naš te pse svaki dan sreće i da potvrđuje da uopšte ne reaguju na ljude!

Da zaključimo, najveći problem i apsolutni prioritet jeste hitno suzbijanje necivilizovanog ponašanja takvih «šumara» (sekira), «kauboja» i ostalih siledžija koji ugrožavaju javni red i mir i zbog kojih stalno stradaju nevini ljudi i nedužni psi, jer takvih «ratova» na beogradskim ulicama, nažalost, ima i to nije usamljen slučaj. Neko mora da im objasni da se moraju pomiriti sa prisustvom pasa u njihovom okruženju i da ih oni neće dirati ukoliko ih ostave na miru!

 

Danica Drobac, predsednik EI 17

Serijski ubica je među nama!, članak iz "Alo"

Osobe koje muče i ubijaju životinje lako mogu svoj sadizam da iskaljuju i na ljudima

Serijski ubica je među nama!
Nedelja - 29.08.2010.

Osobe koje beskrupulozno muče i ubijaju životinje po Srbiji, a kojih je svakim danom sve više, lako bi mogle da počnu svoj sadizam da iskaljuju na ljudima! Štaviše, prvi srpski serijski ubica verovatno je već među nama. Sadizam nad životinjama, upozoravaju stručnjaci, siguran je pokazatelj teških psihičkih problema pojedinaca!


Kriminolog dr Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, smatra da je veza između serijskih ubica životinja i ljudi veoma bliska, kao i da je čudo da već nemamo prvog serijskog ubicu!

- Veza definitivno postoji, samo je razlika u tome šta takvima više odgovara - mučenje životinja ili ljudi. Međutim, veoma lako se prelazi s jedne na drugu ciljnu grupu. Njima je sadizam lek za nemoć, a takve osobe ne mogu da uspostave saosećanje s drugima. Kada dođe do situacija u kojima nema kontrole, kao što su na primer ratovi, oni postaju izuzetno agresivni. U miru se povlače ispod svoje fasade, a istina se prozre tek kada ona pukne. Ubica se ne postaje odjednom, oni su takvi bili i ranije. Pravo je čudo da do sada nismo dobili serijskog ubicu - smatra Nikolić.
Jedan od najbrutalnijih primera svirepih ubica ljudi koji su počeli sa životinjama definitivno je Danijel Jakupek Žak (26), monstrum iz Novih Banovaca. On je 2007. ubio i izmasakrirao Luku Opačića (5) i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (26), a potom jeo njihovo meso i pio krv. Zlokobnu „karijeru“ je počeo kasapljenjem mačaka! Posle hapšenja, policija je u njegovom dvorištu našla i iskasapljene leševe 20 mačaka, kojima su bile otkinute glave.

Za to vreme, Srbijom i dalje slobodno šeta monstrum koji je keruši Mili odsekao sve četiri šape... S obzirom na to da su šape odsečene s hirurškom preciznošću, pretpostavlja se da je u pitanju odrasla osoba. Kako za „Alo!“ objašnjava psiholog Nebojša Jovanović, takva osoba je tempirana bomba i veoma lako može da postane brutalni ubica.
- To spada u sadističko ponašanje osobe koja ima devijaciju ličnosti, koja je psihopata i uživa u bolu drugih živih bića. Od takve osobe može da se očekuje da postane nasilnik i ubica - kaže naš sagovornik i objašnjava da se takva vrsta ponašanja razvija još u detinjstvu, zbog čega bi roditelji morali da obrate pažnju i da reaguju čim ovakve situacije krenu ka eskalaciji.
- Deca imaju razvojne probleme i agresiju često ispoljavaju na životinjama i lutkama. Do šeste godine života deca su egocentrična, ali to s razvojem slabi. Do tog uzrasta, ta vrsta ponašanja teško može da se uzme kao predikcija da će biti budući ubica. Ali kasnije, posebno u adolescenciji, takva deca se mogu okvalifikovati kao rizična. Ipak, ne bi smelo da se generalizuje da će svako od njih postati ubica. Naravno, ukoliko roditelji primete u bilo kom uzrastu takvo ponašanje, moraju da reaguju. To upućuje na visok nivo besa, a problemi mogu da budu porodični, pa čak i psihički - objašnjava Jovanović.


Policija za životinje

Danica Drobac, predsednica „Evropske inicijative 17“, udruženja za zaštitu i staranje o psima koji žive na ulicama Beograda, smatra da bi „policija za životinje“ mogla da pomogne, ali samo pod određenim uslovima.
- Beograd već radi na tome, ali neophodno je i podići svest ljudi, kao i edukovati samu policiju. Često se dešava da policija, kada im kažemo za neki slučaj mučenja životinja, neće da izađe na teren, jer „imaju pametnija posla“! Po zakonima koji su doneti, međutim, i svirepost nad životinjama je krivično delo! Pitam se kako je moguće da, na primer, onaj koji je u Rgotini psu odsekao glavu nije pronađen?! Pa, to je mala sredina, tamo se sigurno zna ko je to uradio! Ako policija u takvim sredinama može brzo i lako da pronađe ubicu ljudi, onda bi sigurno mogla i ubicu životinje, samo kada bi htela - smatra naša sagovornica i dodaje da bi uvođenje „policije za životinje“ sigurno bila dobra preventiva kojom bi se sprečilo da neko od takvih likova jednog dana ubije i čoveka.


Tako su počeli i Bandi, Berkovic...

Ted Bandi, Dejvid Berkovic i Džefri Damer, osim što su među najbrutalnijim serijskim ubicama u ljudskoj istoriji, imaju još jednu zajedničku vezu. Naime, oni su počeli tako što su mučili i ubijali životinje!
Damer je u ranom detinjstvu, između 10 i 15 godine, maltretirao i secirao životinje. Kasnije je ubio 17 mladića, koje je mučio, silovao, ubijao, uživao u nekrofiliji i na kraju - jeo!
Berkovic, pre nego što je priznao šest brutalnih ubistava, na duši je nosio desetak nemačkih ovčara, koje je na najsurovije načine mučio i ubio. Bandi, pre nego što je zbog najmanje 40 ubistava žena završio na električnoj stolici, kao dete je gledao kako njegov otac muči životinje, a onda je i sam počeo to da radi. Naravno, sa bolesnim uživanjem.


Najbrutalniji primeri mučenja u 2010:

25. avgust - U Kovilju kraj Novog Sada pronađena mačka preklanog grkljana. Počinilac još nije pronađen.
22. avgust - U selu Rgotine kod Zaječara odsečena je glava psu mešancu Mišku. Počinilac još nije pronađen.
15. jul - Na Zvezdari u Beogradu pronađeno pet mrtvih kučića, otrovanih viršlama premazanim otrovom za pacove. Počinilac još nije pronađen.
15. april - U beogradskom naselju Medak pronađen pas sa sve četiri odsečene šape. Kasnije je keruša dobila ime Mila. Počinilac još nije pronađen.
9. mart - U selu Gornje Međurovo kod Niša, na drvetu nadomak igrališta pronađena obešena četiri ubijena psa. Zbog krivičnog dela ubijanja i mučenja životinja podnete krivične prijave protiv dvojice maloletnika, starih 15 i 17 godina.

Alo! 

Dodeljena pomoć u hrani i veterinarskoj nezi privatnim prihvatilištima za pse i mačke

Ugovori o dodeli sredstava za finansiranje nabavke hrane i veterinarske nege za napuštene životinje smeštene u privatnim prihvatilištima potpisani su danas u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove. Ugovore  su  potpisali sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović i tri od osam predstavnika udruženja (društava) kojima su dodeljena sredstva – Goran Paskaljević, Društvo za zaštitu životinja „S.O.S. animals”, Dejan Nikolić, Društvo za zaštitu životinja „Zoovita”, i Danica Drobac, Udruženje „Evropska inicijativa 17”. Potpisivanju su prisustvovali i Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara, i Stanislav Stefanović, predsednik komisije.

Prema rečima Predraga Petrovića, grad se zalaže za efikasno i humano rešenje problema zoohigijene, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i Strategijom za rešavanje problema napuštenih pasa na teritoriji grada Beograda.

– Jedan od bitnih aspekata rada u ovoj oblasti jeste saradnja sa nevladinim organizacijama, udruženjima i pojedincima koji istinski i na human način brinu o životinjama. Otuda je grad odlučio da po treći put dodeli pomoć privatnim prihvatilištima, a ove godine ona iznosi oko 13,5 miliona dinara. Uveren sam da ćemo saradnju nastaviti i da ćemo je ubuduće i ojačati – kazao je Petrović.

Vladimir Terzin je istakao da se dobri rezultati u oblasti brige o napuštenim životinjama mogu postići samo zajedničkim radom i angažmanom.

– Grad Beograd je konkursom opredelio oko 13,5 miliona dinara svim uredno registrovanim udruženjima na teritoriji grada, prema jasnim kriterijumima i u otvorenom postupku. Ovim sredstvima omogućena je pomoć za oko 1.400 pasa i 300 mačaka u osam privatnih prihvatilišta. Uslov je bio da azil nema više od 500 životinja, jer po svim kriterijumima to je gornji limit za održivost jednog prihvatilišta – kazao je Terzin.

On je dodao da će grad nastaviti da pomaže na ovaj način, ali i da će graditi nova prihvatilišta. Prvo u nizu biće ono u Mladenovcu, kapaciteta 350 životinja, koje bi trebalo da bude završeno do oktobra ove godine, a sledi i azil na Paliluli, čija bi gradnja trebalo da počne u 2010. Krajnji cilj jeste smanjenje broja napuštenih životinja na ulicama do otprilike dve hiljade, koliko je optimalno za dvomilionski grad.

Potpisnici ugovora zahvalili su gradu, ističući da je od velikog značaja ova pomoć, koja je iz godine u godinu veća. Naročito je važno što će životinje u privatnim prihvatilištima dobiti i veterinarsku negu, što će pomoći stvaranju zdrave populacije, a samim tim i njihovo udomljavanje.

Pomoć su dobila sledeća udruženja (društva): Udruženje za zaštitu životinja i životne sredine „Respecta”, sa ukupno 800 pasa (prema uslovima konkursa prihvaćeno 500), Udruženje za pomoć napuštenim životinjama „Help animals”, sa ukupno 248 pasa i 130 mačaka, „Društvo ljubitelja mačaka”, sa ukupno 70 mačaka, Društvo ljubitelja životinja „Kasper”, sa ukupno 80 pasa, Društvo za zaštitu životinja „S.O.S. animals”, sa ukupno 337 pasa, „Evropska inicijativa 17”, sa ukupno 163 psa i 84 mačke, Društvo za zaštitu životinja „Zoovita”, sa ukupno 135 pasa i 13 mačaka i Društvo za zaštitu životinja „Bambi”, sa ukupno 20 pasa i devet mačaka. Konkursom su navedene i posebne obaveze koje se odnose na privatna prihvatilišta, a koje su dužna da ispune po potpisivanju ugovora: da u roku od tri meseca od dana dobijanja sredstava sprovedu obeležavanje životinja koje nisu obeležene, te da komisiji dostave brojeve mikročipova za sve pse iz prihvatilišta, da u toku 2010. godine moraju obaviti sterilizaciju životinja u prihvatilištima, po godišnjem programu rada Veterinarske ustanove „Veterina Beograd”, i da moraju voditi i redovno ažurirati evidenciju o broju životinja u prihvatilištu.

Tužna vest...

Tužna vest: naš Gaga, BB 1274, koji se nalazi na našem memorandumu, napustio nas je zauvek 15. jula u 09,00 ujutro. Umro je u azilu u Budisavi, Zorica kaže od srca, jer sam morala da ga sklonim kod nje pre par godina zato što je ujeo čoveka, a to su bila još ona vremena kada su ih masovno ubijali! Mukica moja i naša, lično sam o njemu brinula godinama, bio je glavni kod C Marketa u Mirijevu. Bio je jedan od troje pasa koje je Fondacija Brižit Bardo izabrala da budu na bilbordu tokom njihove kampanje 2005. protiv ubijanja pasa u Beogradu! Prošli smo svašta zajedno, šintere i Ovču, povređivanje, bio je veliki pas i uvek na meti skotova, neposredno pred ujed sam se sklanjao, čak i krio u mom ulazu, samo što mi nije rekao "sklanjaj me, pukao sam"! Duša moja i naša, volimo te Gago i dalje!

Sa njegovom odlaskom, nijedan pas sa bilborda nije više živ: Dobrica BB 1520 je otrovan kreozanom, Mukica je 2009. takođe otrovana.

 

Gaga na bilbordu

 

Intervju sa Danicom Drobac, Lepota i zdravlje

Odgovor Gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, na predlog EI 17 da 20. maj u Beogradu bude proglašen za Dan kućnih ljubimaca

Evo lepe vesti, naš predlog da 20. maja bude proglašen Danom kućnih ljubimaca Beograda naišao je na odobravanje Grada i samog Gradonačelnika! To je divno i to je najbolji način - ličnim primerom - da se odnos sugrađana promeni prema životinjama. Kada brojni oni koji smatraju da životinjama nije mesto "među ljudima" budu videli da vlasnik psa sedi u kafiću sa svojim psom ili na nekom drugom javnom mestu, biće sigurno u šoku, ali će svakako ta slika imati pozitivne efekte u smislu jenjavanja otpora njihovom prisustvu među nama - ljudima! Ideja je da svako ko želi tog dana otvori svoja vrata i kućnim ljubimcima... tog dana inspekcija će imati slobodan dan ;). Inspiracuju za ovakav predlog smo našli u postupku Bitef teatra koji je 20. maja organizovao predstavu na koju su posetioci imali pravo da povedu i svoju kućne ljubimce, ni manje ni više, nego u teatar! Bilo je divno i svi su bili na visini jer su se ponašali kako dolikuje takvom mestu, osim dva kućna ljubimca koja su, tu i tamo, imala po neki komentar.... , ali takvih ima na svim predstavama!

Predlog EI 17 da 20. maj bude proglašen kao «Dan kućnih ljubimaca Beograda»

Na poziv Bitef Teatra, EI 17 je prisustvovala humanitarnoj predstavi održanoj 20. maja u pomenutom pozorištu na kojoj je po prvi put u Beogradu i Srbiji bio dozvoljen dolazak posetiocima sa svojim kucama.

 

Presrećni smo što se Bitef odvažio na ovako mali, a tako veliki korak jer u zemlji poput naše, on je od istorijskog značaja. Taj najlepši dan, iako je bio kišovit, treba upisati zlatnim slovima na nebu Beograda i Srbije jer predstavlja veliki doprinos borbi za nove civilizacijske vrednosti u našoj sredini koje promovišu drugačiji odnos prema životinjama uopšte i njihovo poštovanje, jer one to zavređuju, kao i toleranciju i empatiju.

 

Sama slika delovala je poprilično «filmski» jer takvo masovno druženje ljudi i pasa, nije zaista moglo biti viđeno u našoj sredini. Po prvi put su vrata javnog mesta otvorema psima, pa još uglednog teatra! «Nova publika» se ponašala na nivou, iako se ne može pohvatili takvim iskustvom, tek po neki psić je imao neki komentar u toku sam predstave. Najzanimljivije je što se lokalni gradski pas sam pozvao – videvši otvorena vrata i pušten je unutra. Potrudili smo se da ga uvedemo i u samo salu, ali pratio nas je donekle, dalje nije smeo. Pored rasnih fensi kuca, bilo je i nekoliko mešanaca i moramo primetiti da se kod njih, iako su bili u svojsvu vlasničkih, tragovi uličnog porekla na njima i dan danas vide jer su vidno plašljivi u odnosu na druge! To je ta ulica koja duboke tragove ostavlja zbog nehumanog odnosa dela ljudi i koje nikakav protok vremena ne briše, a to se mora promeniti!

 

Upravo zbog toga EI 17 će predložiti Gradu da se 20. maj u Beogradu proglasi «Danom beogradskih kućnih ljubimaca», već smo dobili podršku Bitef Teatra, verujemo da ćemo je dobiti i od Fonda «Mila» B92, a zaista ne sumnjamo da neće naš predlog naići na odobravanje Grada! Želeli bismo da se svakog 20. maja ubuduće proglasi «dan otvorenih vrata» u celom Gradu i da da toga dana na dobrovoljnoj osnovi svi odluče da li će toga dana otvoriti svoja vrata beogradskim kućnim ljubimcima: restorani, kafići, hoteli, sportski objekti, prodavnice, gradski prevoz itd., jer tako jeste u civilizovanom svetu kome stremimo.

Danica Drobac, predsednik EI 17

Uhvati – steriliši – vrati na ulicu, članak iz nedeljnika „Vreme“

Uhvati – steriliši – vrati na ulicu, članak iz nedeljnika „Vreme“, autor Biljana Vasić

Protest Stop nasilju nad životinjama, 25. april 2010.

Hvala svima koji su došli na protest i svima koji su učestvovali u organizaciji – Miji Koja i Ivani Mihajlović, redarima, volonterima, zatim donarkama, javnim ličnostima…

Najvredniji deo je dolazak Gradonačelnika, ali i njegovo učešće u Protestu od početka do kraja! Nije nam poznato da je u bilo kom gradu njegov prvi čovek bio učesnik protesta kao običan građanin! Osim toga, njegovo prisustvo šalje veoma snažnu poruku čitavom svetu, ali i našoj javnosti! Bravo za Đilasa!

Taksa na kućne ljubimce odlaže se do kompletiranja baze podataka

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove saopštio je da se odlaže naplata takse na kućne ljubimce do ažuriranja jedinstvene baze podataka na nivou republike. Naknada će se određivati na osnovu preciznih podataka o vrsti i poreklu životinje (da li je udomljena, to jest da li je sterilisana ili ne), a Sekretarijat za komunalne i stambene poslove namerava da kroz bazu podataka dobije potpunu sliku o ljubimcima na teritoriji Beograda.

 

U skladu sa strategijom grada u oblasti brige o životinjama koja podrazumeva i uklanjanje sa ulica životinja opasnih po slobodno kretanje građana, sekretarijat najozbiljnije pristupa toj oblasti i sprema primenu takse tek kada se bude raspolagalo preciznim podacima o ljubimcima. Namera je da se od plaćanja takse oslobode svi koji se bave zbrinjavanjem životinja, ali i oni građani koji su sterilisali svoje ljubimce.

 

Strategija grada Beograda jeste u skladu sa najsavremenijim standardima u oblasti brige o životinjama zemalja Evropske unije. U dogovoru sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, u pripremi je formiranje specijalnog odeljenja policije za zaštitu životinja od zlostavljanja (animal police). Iz sredstava grada biće izdvojen novac za kupovinu jednog specijalizovanog vozila, kao i za obuku u inostranstvu dva pripadnika policije koji će biti deo tog odeljenja. Ono će 24 sata dnevno biti zaduženo za sprečavanje nasilja nad životinjama u glavnom gradu.

 

Izvor: Beoinfo vesti

Gradonačelnik Dragan Đilas podržao skup „Stop nasilju nad životinjama”

Protestni skup „Stop nasilju nad životinjama”, koji su organizovala udruženja za zaštitu životinja, održan je danas ispred Starog dvora. Protestu su se pridružili gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović i pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin. Skup su organizovali Društvo za zaštitu životinja, Udruženje „Evropska inicijativa 17” i Udruženje za zaštitu životinja i građanske svesti „Feniks”.

Kako su naveli organizatori, protest je organizovan zbog terora nad životinjama i učestalog ubijanja uličnih životinja, ponekad čak i vlasničkih, što je kulminiralo u slučaju keruše Mile, kojoj su amputirane sve četiri šape.

– Plan gradske vlasti jeste da u narednih godinu i po dana izgradi tri azila za napuštene životinje. Azil u Rakovici je otvoren već nekoliko meseci, a ubuduće će ovakvih objekata biti u Mladenovcu i na Paliluli. Takođe, grad je pokrenuo akciju sa Veterinarskim fakultetom za sterilizaciju i kastraciju životinja, a u saradnji sa MUP-om biće obezbeđeno specijalno vozilo za dva člana „animal police” čiji će se obuka finansirati u inostranstvu – izjavio je Predrag Petrović.

Na današnjem protestu snažno je podržana namera da se formira policija za životinje, a predloženo je i uvođenje SOS telefona za prijavljivanje zlostavljanja životinja koji bi bio u funkciji 24 sata. Udruženja su pozdravila gradske vlasti zbog pozitivne reakcije na njihovo pismo povodom uvođenja taksi na ljubimce, u kojem su ukazali na problem evidencije životinja, zbog čega će se uvođenje taksi odložiti do potpunog sređivanja evidencije.

Svrha takse za kućne ljubimce jeste, pre svega, da se pospeši udomljavanje pasa i neće je plaćati oni građani koji udome životinje iz nekog azila, a onima koji plate taksu sledeće godine ćemo izdavati vaučere na osnovu kojih će besplatno moći da sterilišu svoje ljubimce, rekao je Predrag Petrović.

Pred nekoliko stotina ljudi na skupu su govorili predsednica Udruženja „EI 17” Danica Drobac, predsednica Udruženja „Feniks” Milica Ranković, kao i aktivisti, veterinari, psiholozi, glumci i pevači.

Izvor: Beoinfo vesti

Saopštenje za javnost povodom Protesta Stop nasilju nad životinjama 25.04.2010. godine, u Beogradu ispred Starog dvora u 12,00 časova

Udruženje Evropska inicijativa 17, staratelj uličnih beogradskih pasa i Udruženje za zaštitu životinja i građanske svesti Feniks organizuju protestni skup Stop nasilju nad životinjama zbog nasilja prema životinjama i učestalog ubijanja uličnih životinja, ponekad čak i vlasničkih, čija je kulminacija slučaj nedužne keruše Mile. Odavno su beogradske ulice za desetine pasa i mačaka postale njihovo groblje jer ih svaki dan ubijaju i muče pojedinci na najsurovije načine: trovanjem, klanjem, premlaćivanjem do smrti, davljenjem, spaljivanjem živih, vatrenim oružjem... sve do najizopačenijeg slučaja kerušice Mile, ovi svakodnevni zločini odvijali su se iza senke javnosti jer mediji nisu pokazivali potrebno interesovanje. Jedini svedoci tih strahota bili smo samo mi koji smo odlučili svoj život da podelimo sa njima i makar tako damo smisao pojmu „biti čovek”, posebno danas, u ovim teškim vremenima!

U „tišini“ i prividu normalnosti, takvi pojedinci – „obični“ ljudi koji žive među nama i našom decom, možda se baš njima svako jutro javljamo ili sa takvim ulazimo u lift, čine godinama takva zverstva koja se odlikuju srednjovekovnom brutalnošću koja nije primerena savremenom dobu. To čine jer imaju potrebu da ubijaju i muče, ali i slobodu jer u ovom društvo agresija prema životinjama se toleriše. Slika da takav pojedinac na autobuskoj stanici maltretira psa u prisustvo mnoštva ljudi je „uobičajena“ razglednica iz Beograda 2010. godine. Niko nema refleks da pozove policiju, iako je KZ RS još 2006. takvo ponašanje kvalifikovao kao krivično delo?! Policija, sve do slučaja Mile uglavnom je reagovala podsmehom što je deranžirana za takve „stvari“ ili je upućivala na društva za zaštitu?! Zakoni se usvajaju lako, dizanjem ruke, ali svest se menja teško i presporo... Milinom stradanju je doprinela hajke na pse u pojedinim medijima i njihovo često opravdavanje zločina navodnom ugroženošću, inertnost policije i tolerisanje nasilja nad životinjama u društvu. Slučaj Mile treba da bude prekretnica u tretiranju zločina nad životinjama, kako od strane policije, tako i od strane medija, ali je i dosad najozbiljnije upozorenje celokupnom društvu o stanju nacije u Srbiji, te se iskreno nadamo da njeno stradanje neće biti, u tom smislu, uzaludno?

Snažno podržavamo nameru da se osnuje policija za životinje, predlažemo uvođenje SOS telefona 0 – 24 za prijavljivanje zlostavljanja, pozivamo sve relevantne činioce da samo primenjuju postojeće zakone koji štite životinje, a građane da budu lojalni i da da takve slučajeve prijavljuju jer jedino tako možemo postati civilizovana evropska zemlja.

Podsećamo da su EI 17 i Feniks još 8. aprila inicijalno najavili protest po saznanju da je Grad uveo od 1. januara 2010. komunalne takse na kućne ljubimce i plaćanje „ležarine“ od 1. marta po danu za vlasničke pse. Nakon toga, ove organizacije uputile su pismo Gradonačelniku, g. Đilasu u kome su ukazale na postojeće stanje u sektoru, između ostalog na problem evidencije pasa i odmah je usledila apsolutno pozitivna reakcija jer je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove upriličio dva sastanka sa EI 17 i Feniksom. Na tim sastancima postignut je zajednički dogovor da se naplata taksi odloži do potpunog sređivanja evidencije pasa. Zbog takvog ishoda razgovora EI 17 i Feniks izražavaju svoje zadovoljstvo visokim stepenom iskazanog razumevanja i saradnje koji je nedvosmisleno pokazao kako sam Gradonačelnik, tako i njegovi najbliži saradnici što prija, ali i uliva veliku nadu u pogledu zajedničkog rešavanja problema.

U tom smislu protest zbog taksi se pretvorio u protest zbog nasilja nad životinjama jer se slučaj kuce Mile poklopio sa pomenutim aktivnostima u sektoru, kao i u vremenu.

Zločin nad kucom Milom tiče se svih nas jer šalje ostatku sveta veoma ružnu sliku o svima nama u Beogradu i u Srbiji zbog čega pozivamo samog Gradonačelnika da se zajedno sa svojim najbližim saradnicima pridruži svima nama na protestu u nedelju i da tako pokažemo da jedna manjina nema pravo da bruka i da devalvira većinu građana i drugih učesnika u društvenom, kulturnom i političkom životu Beograda i Srbije!

Pozivamo takođe sve medije, poslenike kulture, umetnosti i građanskih vrednosti da se solidarišu sa Milom i njenom nesrećom, da nam se pridruže i da svi zajedno pošaljemo svetu poruku da Beograd nije slika osakaćene kuce Mile koja je obišla svet, već humanih i kulturnih ljudi koji ga čine!

 

Evropska inicijativa 17
Danica Drobac 063 8402 643


Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks
Milica Ranković 064 2537 115 

 

U Beogradu, 23. arila 2010. godine

Danas Evropskoj inicijativi 17 prijavljen najnoviji zločin nad nedužnim psom!!!

Primili smo novu prijavu za zlostavljanje i ubistvo psa, imamo i očevica, a prijavljeno je policiji!

Dana 17.04.2010. oko 4:30, nepoznato lice je iz vozila marke Ford Siera - stari model, bele boje reg. tablica BGD *** ***, na mučki nacin uhvatio psa za vrat i bacio ga u kontejner. Pas je bio u vidno lošem stanju i nisam mogao da utvrdim da li je davao znake života ili ne. U tom trenutku je viđen drugi pas na zadnjem sedištu automobila. Posle tog bacanja psa, čovek se uputio duž *** ulice, gde se posle nekoliko stotina metara parkirao. Čoveka sam pratio i uvideo da drugog psa više nije bilo na zadnjem sedištu, ali sam čuo neko tupkanje u gepeku automobila, što mi je govorilo da je pas verovatno stavljen u isti jer definitivno nije mogao da nestane. Pas koji je bačen na sebi ima povrede koje mi govore da nije uginuo sam pa da je bačen u kontejner.

EI 17 ne odustaje od protesta

EI 17 smatra da ne postoji ni jedan jedini razlog za otkazivanje protesta, posebno što još uvek nismo dobili nikakav odgovor od gospodina Gradonačelnika, koga smo u dopisu zamolili da taksu ukine. S druge strane, zločin nad Milom je kulminacija nasilja nad životinjama, koje se nedopustivo dugo odvija uz opštu inertnost svih koji su u poziciji da to suzbiju. U tom smislu, zločin nad Milom vremenski se poklopio sa već započetom borbom protiv nameta na životinje koje volimo, što je možda nesrećna koincidencija jer takva monstruoznost zavređuje najoštriju reakciju svih normalnih i plemenitih ljudi! Setimo se brojnih otrovanih životinja, živih spaljenih, mučenih žicama, sakaćenih, čije stradanje je bilo besciljno s obzirom da nikada adekvatna reakcija na takvu izopačenost nije doživela javnu osudu u ovome društvu. EI 17 zaista veruje da je kucnuo poslednji čas da se reaguje protestnim mitingom zbog nedopustivog nasilja nad životinjama!

Prema tome, EI 17 do daljnjeg ne odustaje od protesta!

Belgrade: Monstrous Case Of Animal Cruelty

The case of Mila, a dog that has been found in Belgrade's suburb with her paws cut off and left to bleed to death, is “just a culmination of general atmosphere and attitude this society has towards animals”, said Danica Drobac, a president of Belgrade-based cooperative of Brigitte Bardot Foundation.

The story has gotten a lot of attention in the Serbian media but Drobac said their organization, The European Initiative 17, comes across new cases of animal cruelty every day.

“The media don't report on cases of crimes against animals, the police and the relevant authorities are not interested in that problem. They simply don't do their job. We live in a society where torture, abuse and killings of animals are tolerated!” she said to Provoices.

It is assumed that Mila, a mixed breed dog about one year old, was laying with her paws cut off for days. B92 reports that Miomir Andjelkovic, a veterinarian to whom she was brought, said it was a miracle that she has survived.

The Mayor of Belgrade, Dragan Djilas, has announced that the city will provide funds for prosthetic limbs, which are the only solution for Mila to walk again.

For anyone who cares about animals, Serbia may not be the place to live in. Drobac and other activists of similar organizations seem to be lonely in their struggle for animal rights. Due to a lack of institutional support, many are even financing the rescuing projects from their own pocket.

“I often receive calls in the middle of the night from people who find abandoned puppies left at the street in carton boxes!” she told to Provoices.

Serbia has adopted Criminal Law which treats animal cruelty as felony in 2006. But, having in mind the number of monstrous cases of animals abuse, the way from adapting to implementing the law seems to be far too long.

“I am going to address an open letter to Serbian President, Boris Tadic, and Minister of Interior, Ivica Dacic, asking them - are we going towards the membership in the European Union with cases of killed puppies, jackals and eagles hanged on the tree, and the dog with all four paws cut off? Everyone talks of Europe, but Europe is also about the system of values we should adapt first!”, said Drobac.

Unlike the puppies that were killed and hanged up the tree in March in the city of Nis, Mila has managed to survive. The medical prothesis she needs are not produced in Serbia so she is waiting for help from abroad. According to B92, until a new home and a solution for her condition has been found, Mila will stay at the veterinary surgery.

Allvoices

Članak iz Press-a

MONSTRUOZNO! Psu odsečene sve četiri noge!

Monstrum psu odsekao sve četiri noge!

Juče je na Medaku pronađen pas kome su sve četiri noge odsečene iznad gležnjeva!!! Trenutno je kod veterinara, koji je utvrdio da je ovo monstruozno i normalnom čoveku nepojmljivo delo definitivno uradio čovek, a kako mučenica ima ogromnu volju da preživi, odlučeno je da se pokuša sa ugradnjom proteza!

Ovo nije izolovan slučaj, setimo se samo obešenih štenaca, šakala i orla. Mnogima je manje poznat slučaj ptičarke koja je pre par dana pronađena u Resniku sa dva metka u kičmi i koja ne može da stoji i nekontrolisano mokri. Najstrašnije mučenje životinja postaje uobičajena pojava u Srbiji, a ne vidimo da se iko od nadležnih preterano uzbuđuje oko toga!!! Da li će neko konačno stati na put nasilju nad životinjama?

Prenosimo izveštaj naše članice i očevica Sandre Spoja, a povodom ovog zločina EI17 će se oglasiti saopštenjem.

U utorak, 13. aprila, na Medakoviću 2 u ulici Radovana Simića Cige nađen je pas, nežna i plaha ženka starosti oko godinu dana, kojoj je još neidentifikovani monstrum u ljudskom obliku, očigledno opasan psihopata, odsekao sve četiri noge. Tako zverski osakaćeno kuče puzaloje na patrljcima koji su mu preostali ne bi li se domoglo neke mrvice hrane i kapi vode, bez glasa, usamljeno u svojoj muci. Da bismo je tako istraumiranu i prestravljenu odveli uopšte kod veterinara, morali smo da pozovemo Dejana Serbiandogwhisperer-a i da je izvučemo pošto se sakrila ispod kola. Interesantno je da, iako u bolovima, gladna i dehidrirana, i pored svih svojih trauma i pošto smo morali da je izvlačimo iz skrovišta, ova kujica koju smo zbog njene dobre naravi nazvali MILA, nije pokazala ni trun agresivnosti. Zapitajmo se ko to zivi među nama, a ko je u stanju da počini takvo zverstvo i da li možemo ostati nemi, kada je jasno da se takve psihopate ne bi libile da naude ni nama ljudima, i da li stvarno treba da zatvaramo oči i čekamo da nasrnu i na nas.  
MILA je odvedena u veterinarsku stanicu kod veterinara Momira Ranđelovica na Bežanijsku kosu gde joj je pružena pomoć i tu je smeštena radi oporavka, a za dalje se planira ugradnja proteza, jer je ona u relativno dobrom stanju i pokazuje veliku želju da preživi, a za kasnije se nadamo i da će se naći neko raspoložen da je usvoji. Ostaje sad na ljudima dobre volje da ne ostani gluvi na ovu pricu o MILI i da isprate njenu sudbinu.

Mila - kuca kojoj je monstrum odsekao sve četiri noge VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Taksa za kućne ljubimce stiže na uplatnicama „Infostana“

Dokaz da su udomili pse ili mačke, Beograđani će dobijati u azilima, i to će biti dokument koji će ih osloboditi od plaćanja komunalne takse za držanje kućnih ljubimaca. Gradske vlasti računaju na svest građana da će, ukoliko to nisu učinili, svoje ljubimce uredno registrovati, kao što je to već uradilo oko 88.000 Beograđana.

Prema novom članu već postojeće Odluke, komunalnu taksu za držanje kućnih ljubimaca neće plaćati oni koji su udomili jednog ili više pasa i mačaka lutalica.

- Svi koji budu udomili nekog psa, dobiće potvrdu o tome, bez obzira da li se radi o privatnim ili azilima u vlasništvu Grada. Taksu neće plaćati ni oni koji se o napuštenim životinjama brinu u privatnim azilima – kaže za „Blic“ Predrag Petrović, sekretar za komunalne i stambene poslove.

Ovu taksu neće plaćati ni vojne ustanove, policija kao i slepa i slabovida lica za pse vodiče.

Sa druge strane, taksa neće zaobići uzgajivačnice pasa, jer je u pitanju komercijalna delatnost (uzgoj životinja radi prodaje).

Izvesno je da će taksu plaćati vlasnici kućnih ljubimaca iz registra Uprave za veterinu, gde postoji popis svih pasa i mačaka u gradu koji su registrovani i čipovani. Njih je, prema tim podacima, oko 88.000.

Gradske vlasti očekuju da će i ostali vlasnici životinja, koje nisu registrovane, to u dogledno vreme učiniti.

- Računam na svest građana jer se ovo ne radi da bi se zaradile pare, nego za pokrivanje troškova koje zbog ovog problema imamo. Novac će se koristiti za igradnju azila koji su nam neophodni, za pokrivanje troškova nabavke hrane, za sterilizaciju napuštenih životinja - kaže Petrović istakavši da su čak 80 odsto pasa lutalica napušteni vlasnički psi.

Prema najavama, naplata ove takse trebalo bi da počne sredinom godine, a građanima će uplatnice stizati na kućnu adresu preko „Infostana“.

Gradske vlasti se nadaju da će uz pomoć komunalne policije koja bi do kraja godine trebalo da počne da radi, uspeti da „uđu u trag“ svim životinjama u prestonici koje nisu registrovane.

Izvor: Blic

Bez takse na kućne ljubimce

Beograd -- Taksa za držanje kućnih ljubimaca biće dopunjena tako da se ona neće odnositi na one vlasnike koji su ih iz azila ili sa ulice udomili pse ili mačke.

Odluka iz decembra prošle godine da se aktivira komunalna taksa iz 2002. godine za vlasnike životinja biće dopunjena članom kojim će od plaćanja biti izuzeti i oni koji se o njima brinu na ulicama i u privatnim azilima, navodi se u saopštenju informativne službe Skupštine grada.

"Simbolična komunalna taksa za držanje kućnih ljubimaca, u iznosu od 500 dinara godišnje, a koja je deo šire strategije po evropskoj praksi, naplaćivaće se isključivo vlasnicima pasa i mačaka", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će Sekretarijat za komunalne i stambene poslove sredstva od naplate, oko 40 miliona dinara koliko se procenjuje, iskoristiti za realizaciju svih projekata pomoći azilima za pse i strategije rešavanja problema pasa lutalica i njihove sterilizacije.

Sekretarijat je krajem prošle godine preuzeo osnivačka prava nad Veterinarskom stanicom Beograd. "Za pomoć privatnim azilima izdvojili smo 13 miliona dinara, dok je prošle godine taj iznos bio 4,5 miliona. Taj novac namenski je korišćen za kupovinu hrane. Veterinarska stanica će za azile i sprovodjenje strategije dobiti 93 miliona dinara", navodi se u saopštenju.

Planirano je da u ovoj godini budu otvorena dva azila koji će moći da prime više od hiljadu pasa. "Azil koji ćemo da izgradimo na Paliluli imaće i kompletno opremljen hiruški blok za sprovođenje najzahtevnijih zahvata. Da bi bilo jasno koji je obim tog posla, istakao bih podatak da se svakog meseca u Beogradu steriliše više od 300 pasa lutalica", kazao je pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin.

On je dodao da je tokom prošle godine sterilisanio oko 3.500 životinja, kao i podatak da je broj ujeda u prva tri meseca ove godine smanjen za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvor: B92

---

Dopuna Odluke o taksi, tj. oslobađanje od iste, čista je magla: sve i da hoće, nemaju mehanizme da to urade. Problem je u evidenciji: najveći deo uličnih se vodi kao vlasnički, dobar deo vlasničkih uopšte nije ni evidentiran, evidencije nisu ažurne, mesecima ne unose se podaci o vakcinisanju, nema evidencije o udomljavanju, nema evidencije o uginulim. Ni za taksu nema uslova jer bi je većinski uputili starateljima uličnih pasa....  Niko normalan u takvom haosu, obaška što je neprihvatljivo, ne bi uvodio taksu jer ne postoje elementarni uslovi ni za šta!