Odgovor Gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, na predlog EI 17 da 20. maj u Beogradu bude proglašen za Dan kućnih ljubimaca

Evo lepe vesti, naš predlog da 20. maja bude proglašen Danom kućnih ljubimaca Beograda naišao je na odobravanje Grada i samog Gradonačelnika! To je divno i to je najbolji način - ličnim primerom - da se odnos sugrađana promeni prema životinjama. Kada brojni oni koji smatraju da životinjama nije mesto "među ljudima" budu videli da vlasnik psa sedi u kafiću sa svojim psom ili na nekom drugom javnom mestu, biće sigurno u šoku, ali će svakako ta slika imati pozitivne efekte u smislu jenjavanja otpora njihovom prisustvu među nama - ljudima! Ideja je da svako ko želi tog dana otvori svoja vrata i kućnim ljubimcima... tog dana inspekcija će imati slobodan dan ;). Inspiracuju za ovakav predlog smo našli u postupku Bitef teatra koji je 20. maja organizovao predstavu na koju su posetioci imali pravo da povedu i svoju kućne ljubimce, ni manje ni više, nego u teatar! Bilo je divno i svi su bili na visini jer su se ponašali kako dolikuje takvom mestu, osim dva kućna ljubimca koja su, tu i tamo, imala po neki komentar.... , ali takvih ima na svim predstavama!

Predlog EI 17 da 20. maj bude proglašen kao «Dan kućnih ljubimaca Beograda»

Na poziv Bitef Teatra, EI 17 je prisustvovala humanitarnoj predstavi održanoj 20. maja u pomenutom pozorištu na kojoj je po prvi put u Beogradu i Srbiji bio dozvoljen dolazak posetiocima sa svojim kucama.

 

Presrećni smo što se Bitef odvažio na ovako mali, a tako veliki korak jer u zemlji poput naše, on je od istorijskog značaja. Taj najlepši dan, iako je bio kišovit, treba upisati zlatnim slovima na nebu Beograda i Srbije jer predstavlja veliki doprinos borbi za nove civilizacijske vrednosti u našoj sredini koje promovišu drugačiji odnos prema životinjama uopšte i njihovo poštovanje, jer one to zavređuju, kao i toleranciju i empatiju.

 

Sama slika delovala je poprilično «filmski» jer takvo masovno druženje ljudi i pasa, nije zaista moglo biti viđeno u našoj sredini. Po prvi put su vrata javnog mesta otvorema psima, pa još uglednog teatra! «Nova publika» se ponašala na nivou, iako se ne može pohvatili takvim iskustvom, tek po neki psić je imao neki komentar u toku sam predstave. Najzanimljivije je što se lokalni gradski pas sam pozvao – videvši otvorena vrata i pušten je unutra. Potrudili smo se da ga uvedemo i u samo salu, ali pratio nas je donekle, dalje nije smeo. Pored rasnih fensi kuca, bilo je i nekoliko mešanaca i moramo primetiti da se kod njih, iako su bili u svojsvu vlasničkih, tragovi uličnog porekla na njima i dan danas vide jer su vidno plašljivi u odnosu na druge! To je ta ulica koja duboke tragove ostavlja zbog nehumanog odnosa dela ljudi i koje nikakav protok vremena ne briše, a to se mora promeniti!

 

Upravo zbog toga EI 17 će predložiti Gradu da se 20. maj u Beogradu proglasi «Danom beogradskih kućnih ljubimaca», već smo dobili podršku Bitef Teatra, verujemo da ćemo je dobiti i od Fonda «Mila» B92, a zaista ne sumnjamo da neće naš predlog naići na odobravanje Grada! Želeli bismo da se svakog 20. maja ubuduće proglasi «dan otvorenih vrata» u celom Gradu i da da toga dana na dobrovoljnoj osnovi svi odluče da li će toga dana otvoriti svoja vrata beogradskim kućnim ljubimcima: restorani, kafići, hoteli, sportski objekti, prodavnice, gradski prevoz itd., jer tako jeste u civilizovanom svetu kome stremimo.

Danica Drobac, predsednik EI 17

Uhvati – steriliši – vrati na ulicu, članak iz nedeljnika „Vreme“

Uhvati – steriliši – vrati na ulicu, članak iz nedeljnika „Vreme“, autor Biljana Vasić

Protest Stop nasilju nad životinjama, 25. april 2010.

Hvala svima koji su došli na protest i svima koji su učestvovali u organizaciji – Miji Koja i Ivani Mihajlović, redarima, volonterima, zatim donarkama, javnim ličnostima…

Najvredniji deo je dolazak Gradonačelnika, ali i njegovo učešće u Protestu od početka do kraja! Nije nam poznato da je u bilo kom gradu njegov prvi čovek bio učesnik protesta kao običan građanin! Osim toga, njegovo prisustvo šalje veoma snažnu poruku čitavom svetu, ali i našoj javnosti! Bravo za Đilasa!

Taksa na kućne ljubimce odlaže se do kompletiranja baze podataka

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove saopštio je da se odlaže naplata takse na kućne ljubimce do ažuriranja jedinstvene baze podataka na nivou republike. Naknada će se određivati na osnovu preciznih podataka o vrsti i poreklu životinje (da li je udomljena, to jest da li je sterilisana ili ne), a Sekretarijat za komunalne i stambene poslove namerava da kroz bazu podataka dobije potpunu sliku o ljubimcima na teritoriji Beograda.

 

U skladu sa strategijom grada u oblasti brige o životinjama koja podrazumeva i uklanjanje sa ulica životinja opasnih po slobodno kretanje građana, sekretarijat najozbiljnije pristupa toj oblasti i sprema primenu takse tek kada se bude raspolagalo preciznim podacima o ljubimcima. Namera je da se od plaćanja takse oslobode svi koji se bave zbrinjavanjem životinja, ali i oni građani koji su sterilisali svoje ljubimce.

 

Strategija grada Beograda jeste u skladu sa najsavremenijim standardima u oblasti brige o životinjama zemalja Evropske unije. U dogovoru sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, u pripremi je formiranje specijalnog odeljenja policije za zaštitu životinja od zlostavljanja (animal police). Iz sredstava grada biće izdvojen novac za kupovinu jednog specijalizovanog vozila, kao i za obuku u inostranstvu dva pripadnika policije koji će biti deo tog odeljenja. Ono će 24 sata dnevno biti zaduženo za sprečavanje nasilja nad životinjama u glavnom gradu.

 

Izvor: Beoinfo vesti

Gradonačelnik Dragan Đilas podržao skup „Stop nasilju nad životinjama”

Protestni skup „Stop nasilju nad životinjama”, koji su organizovala udruženja za zaštitu životinja, održan je danas ispred Starog dvora. Protestu su se pridružili gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović i pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin. Skup su organizovali Društvo za zaštitu životinja, Udruženje „Evropska inicijativa 17” i Udruženje za zaštitu životinja i građanske svesti „Feniks”.

Kako su naveli organizatori, protest je organizovan zbog terora nad životinjama i učestalog ubijanja uličnih životinja, ponekad čak i vlasničkih, što je kulminiralo u slučaju keruše Mile, kojoj su amputirane sve četiri šape.

– Plan gradske vlasti jeste da u narednih godinu i po dana izgradi tri azila za napuštene životinje. Azil u Rakovici je otvoren već nekoliko meseci, a ubuduće će ovakvih objekata biti u Mladenovcu i na Paliluli. Takođe, grad je pokrenuo akciju sa Veterinarskim fakultetom za sterilizaciju i kastraciju životinja, a u saradnji sa MUP-om biće obezbeđeno specijalno vozilo za dva člana „animal police” čiji će se obuka finansirati u inostranstvu – izjavio je Predrag Petrović.

Na današnjem protestu snažno je podržana namera da se formira policija za životinje, a predloženo je i uvođenje SOS telefona za prijavljivanje zlostavljanja životinja koji bi bio u funkciji 24 sata. Udruženja su pozdravila gradske vlasti zbog pozitivne reakcije na njihovo pismo povodom uvođenja taksi na ljubimce, u kojem su ukazali na problem evidencije životinja, zbog čega će se uvođenje taksi odložiti do potpunog sređivanja evidencije.

Svrha takse za kućne ljubimce jeste, pre svega, da se pospeši udomljavanje pasa i neće je plaćati oni građani koji udome životinje iz nekog azila, a onima koji plate taksu sledeće godine ćemo izdavati vaučere na osnovu kojih će besplatno moći da sterilišu svoje ljubimce, rekao je Predrag Petrović.

Pred nekoliko stotina ljudi na skupu su govorili predsednica Udruženja „EI 17” Danica Drobac, predsednica Udruženja „Feniks” Milica Ranković, kao i aktivisti, veterinari, psiholozi, glumci i pevači.

Izvor: Beoinfo vesti

Saopštenje za javnost povodom Protesta Stop nasilju nad životinjama 25.04.2010. godine, u Beogradu ispred Starog dvora u 12,00 časova

Udruženje Evropska inicijativa 17, staratelj uličnih beogradskih pasa i Udruženje za zaštitu životinja i građanske svesti Feniks organizuju protestni skup Stop nasilju nad životinjama zbog nasilja prema životinjama i učestalog ubijanja uličnih životinja, ponekad čak i vlasničkih, čija je kulminacija slučaj nedužne keruše Mile. Odavno su beogradske ulice za desetine pasa i mačaka postale njihovo groblje jer ih svaki dan ubijaju i muče pojedinci na najsurovije načine: trovanjem, klanjem, premlaćivanjem do smrti, davljenjem, spaljivanjem živih, vatrenim oružjem... sve do najizopačenijeg slučaja kerušice Mile, ovi svakodnevni zločini odvijali su se iza senke javnosti jer mediji nisu pokazivali potrebno interesovanje. Jedini svedoci tih strahota bili smo samo mi koji smo odlučili svoj život da podelimo sa njima i makar tako damo smisao pojmu „biti čovek”, posebno danas, u ovim teškim vremenima!

U „tišini“ i prividu normalnosti, takvi pojedinci – „obični“ ljudi koji žive među nama i našom decom, možda se baš njima svako jutro javljamo ili sa takvim ulazimo u lift, čine godinama takva zverstva koja se odlikuju srednjovekovnom brutalnošću koja nije primerena savremenom dobu. To čine jer imaju potrebu da ubijaju i muče, ali i slobodu jer u ovom društvo agresija prema životinjama se toleriše. Slika da takav pojedinac na autobuskoj stanici maltretira psa u prisustvo mnoštva ljudi je „uobičajena“ razglednica iz Beograda 2010. godine. Niko nema refleks da pozove policiju, iako je KZ RS još 2006. takvo ponašanje kvalifikovao kao krivično delo?! Policija, sve do slučaja Mile uglavnom je reagovala podsmehom što je deranžirana za takve „stvari“ ili je upućivala na društva za zaštitu?! Zakoni se usvajaju lako, dizanjem ruke, ali svest se menja teško i presporo... Milinom stradanju je doprinela hajke na pse u pojedinim medijima i njihovo često opravdavanje zločina navodnom ugroženošću, inertnost policije i tolerisanje nasilja nad životinjama u društvu. Slučaj Mile treba da bude prekretnica u tretiranju zločina nad životinjama, kako od strane policije, tako i od strane medija, ali je i dosad najozbiljnije upozorenje celokupnom društvu o stanju nacije u Srbiji, te se iskreno nadamo da njeno stradanje neće biti, u tom smislu, uzaludno?

Snažno podržavamo nameru da se osnuje policija za životinje, predlažemo uvođenje SOS telefona 0 – 24 za prijavljivanje zlostavljanja, pozivamo sve relevantne činioce da samo primenjuju postojeće zakone koji štite životinje, a građane da budu lojalni i da da takve slučajeve prijavljuju jer jedino tako možemo postati civilizovana evropska zemlja.

Podsećamo da su EI 17 i Feniks još 8. aprila inicijalno najavili protest po saznanju da je Grad uveo od 1. januara 2010. komunalne takse na kućne ljubimce i plaćanje „ležarine“ od 1. marta po danu za vlasničke pse. Nakon toga, ove organizacije uputile su pismo Gradonačelniku, g. Đilasu u kome su ukazale na postojeće stanje u sektoru, između ostalog na problem evidencije pasa i odmah je usledila apsolutno pozitivna reakcija jer je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove upriličio dva sastanka sa EI 17 i Feniksom. Na tim sastancima postignut je zajednički dogovor da se naplata taksi odloži do potpunog sređivanja evidencije pasa. Zbog takvog ishoda razgovora EI 17 i Feniks izražavaju svoje zadovoljstvo visokim stepenom iskazanog razumevanja i saradnje koji je nedvosmisleno pokazao kako sam Gradonačelnik, tako i njegovi najbliži saradnici što prija, ali i uliva veliku nadu u pogledu zajedničkog rešavanja problema.

U tom smislu protest zbog taksi se pretvorio u protest zbog nasilja nad životinjama jer se slučaj kuce Mile poklopio sa pomenutim aktivnostima u sektoru, kao i u vremenu.

Zločin nad kucom Milom tiče se svih nas jer šalje ostatku sveta veoma ružnu sliku o svima nama u Beogradu i u Srbiji zbog čega pozivamo samog Gradonačelnika da se zajedno sa svojim najbližim saradnicima pridruži svima nama na protestu u nedelju i da tako pokažemo da jedna manjina nema pravo da bruka i da devalvira većinu građana i drugih učesnika u društvenom, kulturnom i političkom životu Beograda i Srbije!

Pozivamo takođe sve medije, poslenike kulture, umetnosti i građanskih vrednosti da se solidarišu sa Milom i njenom nesrećom, da nam se pridruže i da svi zajedno pošaljemo svetu poruku da Beograd nije slika osakaćene kuce Mile koja je obišla svet, već humanih i kulturnih ljudi koji ga čine!

 

Evropska inicijativa 17
Danica Drobac 063 8402 643


Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks
Milica Ranković 064 2537 115 

 

U Beogradu, 23. arila 2010. godine

Danas Evropskoj inicijativi 17 prijavljen najnoviji zločin nad nedužnim psom!!!

Primili smo novu prijavu za zlostavljanje i ubistvo psa, imamo i očevica, a prijavljeno je policiji!

Dana 17.04.2010. oko 4:30, nepoznato lice je iz vozila marke Ford Siera - stari model, bele boje reg. tablica BGD *** ***, na mučki nacin uhvatio psa za vrat i bacio ga u kontejner. Pas je bio u vidno lošem stanju i nisam mogao da utvrdim da li je davao znake života ili ne. U tom trenutku je viđen drugi pas na zadnjem sedištu automobila. Posle tog bacanja psa, čovek se uputio duž *** ulice, gde se posle nekoliko stotina metara parkirao. Čoveka sam pratio i uvideo da drugog psa više nije bilo na zadnjem sedištu, ali sam čuo neko tupkanje u gepeku automobila, što mi je govorilo da je pas verovatno stavljen u isti jer definitivno nije mogao da nestane. Pas koji je bačen na sebi ima povrede koje mi govore da nije uginuo sam pa da je bačen u kontejner.

EI 17 ne odustaje od protesta

EI 17 smatra da ne postoji ni jedan jedini razlog za otkazivanje protesta, posebno što još uvek nismo dobili nikakav odgovor od gospodina Gradonačelnika, koga smo u dopisu zamolili da taksu ukine. S druge strane, zločin nad Milom je kulminacija nasilja nad životinjama, koje se nedopustivo dugo odvija uz opštu inertnost svih koji su u poziciji da to suzbiju. U tom smislu, zločin nad Milom vremenski se poklopio sa već započetom borbom protiv nameta na životinje koje volimo, što je možda nesrećna koincidencija jer takva monstruoznost zavređuje najoštriju reakciju svih normalnih i plemenitih ljudi! Setimo se brojnih otrovanih životinja, živih spaljenih, mučenih žicama, sakaćenih, čije stradanje je bilo besciljno s obzirom da nikada adekvatna reakcija na takvu izopačenost nije doživela javnu osudu u ovome društvu. EI 17 zaista veruje da je kucnuo poslednji čas da se reaguje protestnim mitingom zbog nedopustivog nasilja nad životinjama!

Prema tome, EI 17 do daljnjeg ne odustaje od protesta!

Belgrade: Monstrous Case Of Animal Cruelty

The case of Mila, a dog that has been found in Belgrade's suburb with her paws cut off and left to bleed to death, is “just a culmination of general atmosphere and attitude this society has towards animals”, said Danica Drobac, a president of Belgrade-based cooperative of Brigitte Bardot Foundation.

The story has gotten a lot of attention in the Serbian media but Drobac said their organization, The European Initiative 17, comes across new cases of animal cruelty every day.

“The media don't report on cases of crimes against animals, the police and the relevant authorities are not interested in that problem. They simply don't do their job. We live in a society where torture, abuse and killings of animals are tolerated!” she said to Provoices.

It is assumed that Mila, a mixed breed dog about one year old, was laying with her paws cut off for days. B92 reports that Miomir Andjelkovic, a veterinarian to whom she was brought, said it was a miracle that she has survived.

The Mayor of Belgrade, Dragan Djilas, has announced that the city will provide funds for prosthetic limbs, which are the only solution for Mila to walk again.

For anyone who cares about animals, Serbia may not be the place to live in. Drobac and other activists of similar organizations seem to be lonely in their struggle for animal rights. Due to a lack of institutional support, many are even financing the rescuing projects from their own pocket.

“I often receive calls in the middle of the night from people who find abandoned puppies left at the street in carton boxes!” she told to Provoices.

Serbia has adopted Criminal Law which treats animal cruelty as felony in 2006. But, having in mind the number of monstrous cases of animals abuse, the way from adapting to implementing the law seems to be far too long.

“I am going to address an open letter to Serbian President, Boris Tadic, and Minister of Interior, Ivica Dacic, asking them - are we going towards the membership in the European Union with cases of killed puppies, jackals and eagles hanged on the tree, and the dog with all four paws cut off? Everyone talks of Europe, but Europe is also about the system of values we should adapt first!”, said Drobac.

Unlike the puppies that were killed and hanged up the tree in March in the city of Nis, Mila has managed to survive. The medical prothesis she needs are not produced in Serbia so she is waiting for help from abroad. According to B92, until a new home and a solution for her condition has been found, Mila will stay at the veterinary surgery.

Allvoices

Članak iz Press-a

MONSTRUOZNO! Psu odsečene sve četiri noge!

Monstrum psu odsekao sve četiri noge!

Juče je na Medaku pronađen pas kome su sve četiri noge odsečene iznad gležnjeva!!! Trenutno je kod veterinara, koji je utvrdio da je ovo monstruozno i normalnom čoveku nepojmljivo delo definitivno uradio čovek, a kako mučenica ima ogromnu volju da preživi, odlučeno je da se pokuša sa ugradnjom proteza!

Ovo nije izolovan slučaj, setimo se samo obešenih štenaca, šakala i orla. Mnogima je manje poznat slučaj ptičarke koja je pre par dana pronađena u Resniku sa dva metka u kičmi i koja ne može da stoji i nekontrolisano mokri. Najstrašnije mučenje životinja postaje uobičajena pojava u Srbiji, a ne vidimo da se iko od nadležnih preterano uzbuđuje oko toga!!! Da li će neko konačno stati na put nasilju nad životinjama?

Prenosimo izveštaj naše članice i očevica Sandre Spoja, a povodom ovog zločina EI17 će se oglasiti saopštenjem.

U utorak, 13. aprila, na Medakoviću 2 u ulici Radovana Simića Cige nađen je pas, nežna i plaha ženka starosti oko godinu dana, kojoj je još neidentifikovani monstrum u ljudskom obliku, očigledno opasan psihopata, odsekao sve četiri noge. Tako zverski osakaćeno kuče puzaloje na patrljcima koji su mu preostali ne bi li se domoglo neke mrvice hrane i kapi vode, bez glasa, usamljeno u svojoj muci. Da bismo je tako istraumiranu i prestravljenu odveli uopšte kod veterinara, morali smo da pozovemo Dejana Serbiandogwhisperer-a i da je izvučemo pošto se sakrila ispod kola. Interesantno je da, iako u bolovima, gladna i dehidrirana, i pored svih svojih trauma i pošto smo morali da je izvlačimo iz skrovišta, ova kujica koju smo zbog njene dobre naravi nazvali MILA, nije pokazala ni trun agresivnosti. Zapitajmo se ko to zivi među nama, a ko je u stanju da počini takvo zverstvo i da li možemo ostati nemi, kada je jasno da se takve psihopate ne bi libile da naude ni nama ljudima, i da li stvarno treba da zatvaramo oči i čekamo da nasrnu i na nas.  
MILA je odvedena u veterinarsku stanicu kod veterinara Momira Ranđelovica na Bežanijsku kosu gde joj je pružena pomoć i tu je smeštena radi oporavka, a za dalje se planira ugradnja proteza, jer je ona u relativno dobrom stanju i pokazuje veliku želju da preživi, a za kasnije se nadamo i da će se naći neko raspoložen da je usvoji. Ostaje sad na ljudima dobre volje da ne ostani gluvi na ovu pricu o MILI i da isprate njenu sudbinu.

Mila - kuca kojoj je monstrum odsekao sve četiri noge VIEW SLIDE SHOW DOWNLOAD ALL

Taksa za kućne ljubimce stiže na uplatnicama „Infostana“

Dokaz da su udomili pse ili mačke, Beograđani će dobijati u azilima, i to će biti dokument koji će ih osloboditi od plaćanja komunalne takse za držanje kućnih ljubimaca. Gradske vlasti računaju na svest građana da će, ukoliko to nisu učinili, svoje ljubimce uredno registrovati, kao što je to već uradilo oko 88.000 Beograđana.

Prema novom članu već postojeće Odluke, komunalnu taksu za držanje kućnih ljubimaca neće plaćati oni koji su udomili jednog ili više pasa i mačaka lutalica.

- Svi koji budu udomili nekog psa, dobiće potvrdu o tome, bez obzira da li se radi o privatnim ili azilima u vlasništvu Grada. Taksu neće plaćati ni oni koji se o napuštenim životinjama brinu u privatnim azilima – kaže za „Blic“ Predrag Petrović, sekretar za komunalne i stambene poslove.

Ovu taksu neće plaćati ni vojne ustanove, policija kao i slepa i slabovida lica za pse vodiče.

Sa druge strane, taksa neće zaobići uzgajivačnice pasa, jer je u pitanju komercijalna delatnost (uzgoj životinja radi prodaje).

Izvesno je da će taksu plaćati vlasnici kućnih ljubimaca iz registra Uprave za veterinu, gde postoji popis svih pasa i mačaka u gradu koji su registrovani i čipovani. Njih je, prema tim podacima, oko 88.000.

Gradske vlasti očekuju da će i ostali vlasnici životinja, koje nisu registrovane, to u dogledno vreme učiniti.

- Računam na svest građana jer se ovo ne radi da bi se zaradile pare, nego za pokrivanje troškova koje zbog ovog problema imamo. Novac će se koristiti za igradnju azila koji su nam neophodni, za pokrivanje troškova nabavke hrane, za sterilizaciju napuštenih životinja - kaže Petrović istakavši da su čak 80 odsto pasa lutalica napušteni vlasnički psi.

Prema najavama, naplata ove takse trebalo bi da počne sredinom godine, a građanima će uplatnice stizati na kućnu adresu preko „Infostana“.

Gradske vlasti se nadaju da će uz pomoć komunalne policije koja bi do kraja godine trebalo da počne da radi, uspeti da „uđu u trag“ svim životinjama u prestonici koje nisu registrovane.

Izvor: Blic

Bez takse na kućne ljubimce

Beograd -- Taksa za držanje kućnih ljubimaca biće dopunjena tako da se ona neće odnositi na one vlasnike koji su ih iz azila ili sa ulice udomili pse ili mačke.

Odluka iz decembra prošle godine da se aktivira komunalna taksa iz 2002. godine za vlasnike životinja biće dopunjena članom kojim će od plaćanja biti izuzeti i oni koji se o njima brinu na ulicama i u privatnim azilima, navodi se u saopštenju informativne službe Skupštine grada.

"Simbolična komunalna taksa za držanje kućnih ljubimaca, u iznosu od 500 dinara godišnje, a koja je deo šire strategije po evropskoj praksi, naplaćivaće se isključivo vlasnicima pasa i mačaka", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će Sekretarijat za komunalne i stambene poslove sredstva od naplate, oko 40 miliona dinara koliko se procenjuje, iskoristiti za realizaciju svih projekata pomoći azilima za pse i strategije rešavanja problema pasa lutalica i njihove sterilizacije.

Sekretarijat je krajem prošle godine preuzeo osnivačka prava nad Veterinarskom stanicom Beograd. "Za pomoć privatnim azilima izdvojili smo 13 miliona dinara, dok je prošle godine taj iznos bio 4,5 miliona. Taj novac namenski je korišćen za kupovinu hrane. Veterinarska stanica će za azile i sprovodjenje strategije dobiti 93 miliona dinara", navodi se u saopštenju.

Planirano je da u ovoj godini budu otvorena dva azila koji će moći da prime više od hiljadu pasa. "Azil koji ćemo da izgradimo na Paliluli imaće i kompletno opremljen hiruški blok za sprovođenje najzahtevnijih zahvata. Da bi bilo jasno koji je obim tog posla, istakao bih podatak da se svakog meseca u Beogradu steriliše više od 300 pasa lutalica", kazao je pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin.

On je dodao da je tokom prošle godine sterilisanio oko 3.500 životinja, kao i podatak da je broj ujeda u prva tri meseca ove godine smanjen za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvor: B92

---

Dopuna Odluke o taksi, tj. oslobađanje od iste, čista je magla: sve i da hoće, nemaju mehanizme da to urade. Problem je u evidenciji: najveći deo uličnih se vodi kao vlasnički, dobar deo vlasničkih uopšte nije ni evidentiran, evidencije nisu ažurne, mesecima ne unose se podaci o vakcinisanju, nema evidencije o udomljavanju, nema evidencije o uginulim. Ni za taksu nema uslova jer bi je većinski uputili starateljima uličnih pasa....  Niko normalan u takvom haosu, obaška što je neprihvatljivo, ne bi uvodio taksu jer ne postoje elementarni uslovi ni za šta!

Najava protesta!

Povodom uvođenja gradske komunalne takse na kućne ljubimce, „Evropska inicijativa 17“, udruženje koje je staratelj uličnih pasa Beograda i Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks“, organizuju PROTEST 25. aprila 2010. u 12,00 časova pod nazivom STOP DISKRIMINACIJI ŽIVOTINJA I NJIHOVIH LJUBITELJA ispred kabineta Dragana Đilasa (Stari dvor) sa ciljem da lično od Gradonačelnika Beograda zatraže da smesta ukine pomenutu sramnu taksu!

 

EI 17 i Feniks pozivaju sve vlasnike životinja, sve staratelje uličnih pasa, veterinare i sve druge ljubitelje životinja da nam se pridruže jer samo tako ćemo pokazati da ne pristajemo da se humanost oporezuje!

 

Pozivamo i sve druge organizacije koje deluju na teritoriji Beograda, jer je reč o gradskoj taksi, da nam se pridruže i na taj način pokažu svoj stav.

Molimo da svi povedu svoju decu i tako pokažemo celokupnoj javnosti da ne pristajemo da budemo građani drugog reda samo zato što volimo životinje i da naša deca, baš zato što odrastaju pored životinja, stasavaju u plemenitije i odgovornije osobe!

 

Kontakt telefoni:
EI 17: Danica 063 8 402 643
Feniks: Milica 064 253 71 15


Grupa na Fejsbuku

Doneta Odluka o komunalnoj policiji

O zabrinutosti povodom rada komunalne policije pisali smo ovde. U međuvremenu je doneta Odluka o komunalnoj policiji (22. mart 2010.), kojom je komunalnoj policiji dodeljeno obavljanje određenih poslova, od kojih se na pse na ulicama direktno odnose poslovi kontrole održavanja komunalne zoohigijene, deponovanja komunalnog i drugog otpada, otkrivanja i sprečavanja bespravne gradnje (kućice).

U obavljanju svojih poslova komunalni policajac moći će da izda upozorenje, usmeno naređenje, da proveri identitet lica, izvrši dovođenje, pregleda lice i predmet, privremeno oduzme predmet, koristi video nadzor i upotrebi sredstva prinude (fizičku snagu, službenu palicu i sredstva za vezivanje). Komunalni policajac moći će da izrekne novčanu kaznu na licu mesta, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, podnese prijavu za učinjeno krivično delo i obavesti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti.

---

Vise je nego jasno da se dešava upravo ono što nije smelo da se desi, a čega smo se pribojavali: uvodi se strogoća, a ne rešava se niti jedan problem!

Od komunalne policije podilazi nas jeza jer i sa komunalnom inspekcijom svih ovih godina nismo uspevali da izađemo na kraj: pri tom doslovce piše da će komunalna policija vršiti kontrolu održavanje komunalne zoohigijene! ŠTA TO ZNAČI IZ UGLA PASA NA ULICAMA????????????????????

Više puta smo se obraćali nadležnima sa pitanjem kakav će odnos biti prema psima na ulici i posebno prema njihovim kućicama jer do sada komunalnoj inspekciji đubre i nered nisu smetali, ali su uredno kućice pasa tretirali kao „komunalni nered“?

Snimak emisije Slušaonica, Radio Studio B, utorak, 6. april u 18h

Emisija Slušaonica, Radio Studio B, utorak, 6. april u 18h

Tema emisije je nedavno uvedena komunalna taksa na kućne ljubimce, govore Vladimir Terzin i  Danica Drobac, predsednik EI17.

Stop specizmu!

Emotivni svet životinja sa farme






Earthlings (Zemljani)

Neosnovana satanizacija pasa u medijima, podaci govore suprotno

1. Uzrok nastanka uličnih životinja je u ljudima koji ih nekontrolisano i nekažnjeno – napuštaju! Posle „tričavih“ deset godina u kojoj je svaka nova garnitura obećavala da će problem rešiti, do dana današnjeg uzrok nije ni dotaknut! Uverena sam da desetine pasa svaki dan budu izbačene na ulicu! Sa takvim ponašanjem rešenje ne može biti ni na pomolu jer ne postoji sistem ni u svetu koji bi se sa tako nečim izborio. Do sada nijedna garnitura nije pokazivala istinski interes da makar započne sa rešavanjem i svaka je olako prelazila preko masovne pojave izbacivanja životinja na ulice, što ne postoji ni u jednoj iole civilizovanoj zemlji. Kada se masovno ubijalo, na tome se zarađivalo, a problem se nije rešavao. Sve i da neko poželi da reši problem, postavlja se pitanje kako će to učiniti ako u evidenciji pasa ne postoji jasna distinkcija u statusu psa: vlasnički ili ulični? Dakle, još uvek smo veoma daleko od rešenja!
   
2. Davati legitimitet ubijanju životinja pod izgovorom navodne ugroženosti ili pak pod bilo kojim drugim, jednako je neoprostivo kao i sam čin ubijanja. Ovom prilikom podsećam da ti isti „građani“ koju ubijaju pse, ubijaju i mačke! Ne želim da ulazim u rasprave koje nisu moja struka, ali je opštepoznato da većina ljudi ne može da ubije nikog, pa ni životinju, srećom! Dakle, reč je manjinskom i veoma specifičnom soju ljudi i neka ovde prisutni psiholozi iznesu stručna mišljenja. Ubijaju ne zato što su ugroženi već zato što imaju potrebu da ubiju, ali i slobodu jer ih niko ne kažnjava!
   
3. Pas ne napada čoveka, to je još jedna godinama plasirana neistina u medijima na koju je neupućena većina nasela, ukoliko se to i desi, uzrok je opet u čoveku i njegovom lošem postupanju prema tom psu što je izazvalo kod njega poremećaj ponašanje! Svi mi koji se godinama bavimo psima na ulici znamo da se u par godina pojavi eventualno jedan takav, a opet i taj ne napada sve ljude nikada, već isključivo određeni profil osobe koja ga neizostavno asocira na čoveka koji ga je mučio! Dakle, sve ima svoje, ali niko do sada, ni nadležni, ni mediji, nisu bili zainteresovani da se ovom temom pozabave malo ozbiljnije. Na tu temu slušamo godinama baš gluposti i neistine!
   
4. CNR je vrlo efikasna metoda, ali i najhumanija. Međutim, potrebno je da se primenjuje dosledno, da se poštuje teritorijalni princip i mora da bude propraćen agresivnom pozitivnom kampanjom u medijima. Umesto toga, imamo godinama nedoslednost, nepoštovanje teritorijalnosti i čak agresivnu i kontinuiranu hajku u medijima! Imamo... ništa! Ispada da u ovoj zemlji niko nije sposoban da bilo koju stvar koju su drugi smislili samo primeni?!
   
5. Nije tačno da u drugim zemljama nema uličnih životinja: ima ih u svim zemljama u regionu, ali i u zemljama EU! Jedino ih stvarno nema kod Anglosaksonaca! Vrlo je simptomatično da baš te zemlje uvek uzimaju za primer: sledstveno sopstvenim interesima? Baš mi je žao što nismo Ameri ili Englezi, lično preferiram baš Mediteran sa svim njegovim odlikama!
   
6. Ozlede – preko dve trećine nanesu vlasnički psi! Ako se broj pasa na ulici dovede u vezu sa brojem stanovnika ovog Grada i procentom ujeda koji otpada na ulične, dobijamo podatak da broj ozleda od uličnih pasa zanemarljiv i da su ti psi bezopasni! Ova metoda se koristi u svetu, nije moj izum. Štaviše podaci ukazuju da gradovi koji nemaju uopšte ulične životinje imaju veći procenat ujeda?! Koliko god ovo nekog šokiralo ovo je istina! Ona liči na avio prevoz jer, uprkos tome što je svaki pad aviona tragičan, i dalje spada u najsigurnije prevozno sredstvo! Ovome svemu potrebno je dodati da ovde ne postoji sistem provere ni okolnosti pod kojima je došlo do incidenta, ni identiteta psa, iz iskustva znam da se vlasnici pasa uvek izvlače na ulične, ali i da većina incidenata nastaju u samodbrani psa! Nažalost, kao ni u prethodnom stavu, niko nije bio dovoljno zainteresovan da svaki slučaj ispita. Prijave ujeda su sve do skoro išle kao alva.... U demokratskoj i civilizovanoj zemlji poštuju se norme po kojima niko nije kriv dok se krivica ne dokaže i svakom se priznaje pravo na samodobranu: zašto se to psu ne priznaje? Zašto je on unapred osuđen bez ikakve provere bilo čega i satanizovanim u svim medijima u ovoj zemlji?
   
7. Prijave protiv pasa 90% su lažne! Ljudi koji ih ne vole ili koji ih se plaše podmeću psima sopstvenu mržnju, netrpeljivost i agresiju! Dakle, ovde se radi o netolerantnoj manjini koja ne želi da vidi psa u svom okruženju, ma kakav da je! Ja ne želim da ulazim u upljuvan lift, da gledam kako neko otresa nos, kako vrše veliku i malu nuždu (valjda su njive pobrkali sa parkovima), da se đubre baca kroz prozor i da imam utisak da živim nasred deponije i da da sam glumica u nekom nadrealističnom filmu, a ćutim i trpim... (osim ako ih baš uhvatim na delu): čije je trpljenje veće moje ili njihovo što samo vide dobrog psa koji nikog ne dira, a neće da ga gledaju?! Grad je građanska tolerancija koja ovde ne postoji i što su primitivniji skloniji su da prave red po sopstvenoj meri jer su isključivi?!!!!

 

Danica Drobac

Od 1. marta Sekretarijat za komunalno stambene poslove uveo plaćanje "ležarine" za uhvaćenog psa!

Danas smo, nesrećnim sticajem okolnosti, saznali da je Sekretarijat od 1. marta 2010. uveo, nisam tačno razumela koji akt je tačno u pitanju, plaćanje tzv. "ležarine" u iznosu od 430,00 dinara po danu za vlasničkog psa uhvaćenog na ulici i odvedenog u Rakovicu! Takav pas se lično preuzima iz Rakovice uz uslov da se prethodno plati "ležarina" po danu boravka u objektu.

Celo prepodne je bilo "okapanje" u vezi sa izlaskom uličnog psa iz Rakovice, nije trebalo ni da ga hvataju (?!) jer je odrađen na Veterinarskom fakultetu pre dva meseca, a, naravno, čipovan na osobu koja ga je samo dovela uz napomenu da je pas ulični, što, prema informacijama sa kojima mi raspolažemo, svaki dan rade uprkos upozorenju o poreklu psa! Bili su baš neumoljivi i iskreno rešeni da ga ne daju dok neko ne dođe i ne plati, sve dok Terzin nije intervenisao!

Lično, nemam čak ni komentar!

Svi vi koji nasedate i čipujete životinje na sebe imajte ovo na umu i blagovremeno ispravite šta se može! Ovo kao i niz drugih stvari koje još uvek ne želim da iznesem javno, uopšte mi se ne sviđaju... Slažem se da se vlasnicima pasa treba ozbiljno pozabaviti, ali na drugi način i da je ovaj "početak" potpuno pogrešan... kao i takse i tome slično jer će dodatno pogoršati stanje u sektoru! Stičem utisak kao da se kreće otpozadi....

9 malih štenaca bez majke starosti oko mesec dana, jedno bolesno!

Štenci se nalaze na Novom Beogradu, bolesno će danas pogledati naš veterinar, međutim jasno je da je svima potreban dom, ali i privremen smeštaj gde bi mogli da budu do udomljenja.
Molim sve dobre ljude da pomognu, da razglase svima, slike ćemo dobiti sutra!

Kontakt: 065 5 222 592 Darko

Streriliši, pa ubij! Članak novinarke Nadežde Jokić za NIN, 16. avgust 2007.

Eutanazija pasa

Steriliši, pa ubij

Zašto i posle godinu dana od usvajanja akcionog plana, po kome se eutanaziraju samo bolesni i agresivni psi, i dalje ubijaju zdrave pse?

Nije, jelda, vest kada pas ujede čoveka, nego kad čovek ujede psa. A da li je vest kada čovek sistematski istrebljuje pse, svoje najbolje prijatelje? Upravo se takvo čišćenje u Beogradu sprovodi već godinama, daleko od novinara, pa i javnosti. O trošku građana.

Gradska vlada tvrdi da se problem pasa lutalica rešavana evropski način, potpuno humanom metodom masovne sterilizacije napuštenih pasa i njihovim puštanjem ili, pak, udomljavanjem. To bar predviđa akcioni plan za sprovođenje kontrole nad psima i mačkama lutalicama, koji je usvojen i po kome se radi od prošle godine. Taj plan navodi CNR program (Catch, Neuter, Release – uhvati, steriliši, pusti) kao jedino moguće rešenje problema i velikog broja napuštenih životinja. Ovaj program preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i Svetsko udruženje za zaštitu životinja. CNR program podrazumeva hvatanje pasa, njihovu sterilizaciju, vakcinaciju protiv besnila, tretman protiv parazita, obeležavanje ogrlicom i mikročipom, kao i njihovo vraćanje na područje na kome su uhvaćeni (pod uslovom da su zdravi i neagresivni).

„Ovim programom se stabilizuje broj lutalica i sprečava nastanak novih generacija. Tako se zaustavlja širenje populacije i sprečava dolazak novih pasa na slobodne izvore hrane. Drugim rečima, cilj ovog programa jeste formiranje manje, zdravije i stabilnije populacije napuštenih pasa. Kako se ove životinje dalje ne mogu razmnožavati, njihov se broj postepeno godinama smanjujnje, pogotovo ako se uzme u obzir prosečan životni vek lutalice – svega dve i po godine“, objašnjava za NIN dr Marijana Vučinić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine, autor ovog Akcionog plana kao i Programa izgradnje i organizacije rada prihvatilišta za napuštene pse i mačke na teritoriji Beograda.

Izgradnja ovog gradskog prihvatilišta, inače, najavljuje se još od marta prošle godine, a do sada nije ni započeta. Štaviše, još nije pronađena ni lokacija za izgradnju, što NIN-u potvrđuje i dr Vučinić.

Šta na sve to kažu društva za zaštitu životinja? Danica Drobac, predsednica društva za zaštitu životinja Evropska Inicijativa 17, koja godinama važi za najaktivnijeg „terenca“, naglašava da je CNR program jedina prihvatljiva i humana varijanta rešavanja problema ali da, „nažalost, iako je Grad usvojio ovaj program još pre više od godinu dana, on se ne realizuje, već se bacaju gradske pare“. Najveća zamerka u sprovođenju programa je, po Danici Drobac, činjenica da se sterilisani psi ne vraćaju na staništa na kojima su hvatani, već se puštaju na nova, njima nepoznata staništa, najčešće van Beograda. „Tako se psi, slabi od operacije, ostave na novim staništima gde ne mogu da se snađu i nemaju izvor hrane, pa najčešće tumaraju dok imaju snage. Najčešće ih udare kola jer ne mogu da se snađu na novim staništima. Masovno nalazimo udarene sterilisane pse po prigradskim naseljima“, kaže Danica Drobac.

Sa njom će se složiti i dr Nada Prokić, profesor ginekologije Medicinskog fakuleta u Beogradu, čuvena u krugovima ljubitelja životinja po višedecenijskoj borbi za humano rešavanje problema napuštenih pasa. „Pse puštaju na nove lokacije i oni masovno nestaju. Kite se brojem sterilisanih pasa a ne vode evidenciju o tome koliko je njih u životu. Kao doktor, mogu da kažem da je to najbrutalniji i najnehumaniji način biološkog istrebljenja mešanaca. Takođe je simptomatično da eutanaziraju velike ženke, a sterilišu manje, jer je to jeftinije. Ne uzima se u obzir to da se manje ženke posle operacije i boravka u Ovči često razboljevaju i imaju manje žanse da, bačene na nepoznatu lokaciju, prežive“, naglašava dr Prokić. Ona napominje da se više od 50 odsto pasa i dalje ubija, a ne samo „bolesni i agresivni“, kako piše u akcionom planu i CNR programu.

„To znači da smo na istom kao pre ovog programa. I Danica Drobac je ogorčena činjenicom da se i dalje ubijaju , i to sterilisani psi. „Kako se u gradu koji nije rešio uzrok ovog problema, nadležni bave samo posledicama? Ubijanjem već sterilisanih pasa dokazuju da ništa ne rešavaju, jer su to psi koji se ne razmnožavaju. Umesto obećanog humanog rešenja, dobili smo samo smanjenje populacije pasa – pse ubijaju u tišini. To je tiha likvidacija, a javnosti se mažu oči. Postoji primetna medijska blokada, pa građani ne znaju šta se radi njihovim novcem“, kaže Danica Drobac.

A da ubijaju – ubijaju. Da nema podataka o realizaciji akcionog plana dostupnog javnosti – nema. „Podaci o broju uhvaćenih, sterilisanih, eutanaziranih i udomljenih pasa nalaze se samo u zoohigijeni. Grad bi trebalo da negde oglašava te podatke jer ja, kao građanin, možda želim da se informišem o broju pasa na ulici, jer izdvajam dinar za to. Veoma je čudno da Grad nema službu koja bi vodilaevidenciju o tome“, kaže dr Marijana Vučinić. Na osnovu podataka dobijenih veterinarske stanice „Beograd“, u čijem sklopu je zoohigijena i šinterska služba u Ovči, dr Vučinić je došla do statističkih podataka koji važi za period od 2003. do 2005. godine. „Prosečno je godišnje hvatano 6086 pasa, od toga je eutanazirano 5680 a udomljeno 434 pasa. Moram da napomenem da nije utvrđen broj napuštenih pasa na 7 prigradskih opština, već samo na 10 centralnih gradskih opština. O statistici o broju uhvaćenih pasa u 2006. godini, od kada je akcioni plan koji sam ja pisala usvojen, još nemam podatke“, kaže dr Vučinić.

NIN je došao do podataka o broju sterilisanih, eutanaziranih i udomljenih pasa iz 2006. godine, od kada je na snazi rad po akcionom planu i CNR programu masovne sterilizacije. U razgovoru sa Đorđem Đokićem, direktorom Veterinarske stanice „Beograd“, saznali smo da se u Ovči vodi baza podataka o svakom psu. „Od početka sprovođenja CNR programa sterilisano je 2455 pasa. Eutanazirano je 1146, dok je udomljen 181 pas. Dakle, radi se na smanjenju broja eutanaziranih pasa, i biće ih sve manje, kao svuda u svetu“, kaže Đokić. Na primedbu ljubitelja životinja da se psi ne vraćaju na stanište gde su prethodno uhvaćeni, Đokić kaže da veterinarska stanica radi po akcionom planu i CNR programu, jer da se ne radi, „bio bi haos na ulicama“, ali da do grešaka u puštanju dolazi. „Naravno, psi se ne vraćaju na prvobitno stanište ako su uzeti sa javnih površina, škola, bolnica i iz centra“. Đokić kaže da se sterilizacije pasa koje donesu vlasnici naplaćuje od 5 do 8 hiljada dinara, dok je za napuštene pse ekonomičnija cena – 3050 dinara, od čega se sam rad naplaćuje 950 dinara.

Za nastavak akcije sterilizacije pasa, inače, u julu ove godine iz gradskog budžeta izdvojeno je novih 5,35 miliona dinara – dovoljno za sterilizaciju više od 1700 pasa.

„Mi smo samofinansirajuće preduzeće, živimo od lečenja koja sprovodimo u ambulanti. Zato vlasnici pasa više plaćaju. Ugovor je sa gradom postignut zahvaljujući niskoj ceni sterilizacije na koju sam ja pristao jer želim da konačno humano rešavamo problem lutalica, putem usvojenog akcionog plana i CNR programa. Moram da kažem da sam, kada smo počeli sa ovim programom, poslao svim društvima za zaštitu životinja pismo u kojima ih pozivam na saradnju putem udomljavanja pasa koje donesemo u Ovču. Samo je Evropska inicijativa 17, odnosno predsednica Danica Drobac došla i pomogla. Ona najviše radi na terenu, dok, moram da kažem, info centar Orke prosleđuje pozive ili Danici ili meni. Oni moraju da se više angažuju na terenu“, napominje Đokić.

Inače, informativni SOS centar je kancelarija za pozive građana vezane za probleme sa životinjama, za koju je Orka dobila sredstva iz gradskog budžeta. Ćokić kaže da se uhvaćeni psi drže 14 dana i da je pansion pre „protočni“, da nije za duže zadržavanje pasa, najviše zbog nedovoljnog kapaciteta. Sa njim se slaže i dr Vučinić, koja smatra da su kavezi „takvi da psi ne bi trebalo da ostaju duže od tri dana“.Ona dodaje da zaposleni nemaju prava da eutanaziraju pse pre nego što prođe 7 dana, jer se time daje vremena da se jave mogući vlasnici pasa ili da društva pokušaju da udome pse. To potvrđuje i Đokić, i dodaje da se moraju uvesti zakoni o puštanju na ulicu vlasničkih pasa, koji se dalje, nebrigom vlasnika, razmnožavaju na ulicama.

Komisija koju je Grad izabrao usvojila je Strategiju rešavanja pasa lutalica masovnom sterilizacijom i primenu CNR programa. Dr Vučinić kaže: „U ime Veterinarskog fakulteta služim dobrobiti životinja na sastancima za sprovođenje ostrategije, kao posmatrač, pored komisije. U toj komisiji sedi i Elvir Burazerović, predsednik Orke, koji je imao zadatak da okupi sva društva za zaštitu životinja u Savez beogradskih društava a okupio je samo tri, od kojih je jedno Orka. Zašto tamo sedi predstavnik samo tih društava? Ostala društva su, iz nekog razloga, isključena. To su društva koja konkretno rade na brazi i zaštiti pasa, na njihovim izvornim staništima. Smatram da društva koja nisu u Savezu beogradskih društava treba da imaju svog predstavnika u komisiji za sprovođenje kontrole, kao i svog posmatrača rada u Ovči. Nakon godinu dana ovog CNR programa, zatraženo mi je da dam pozitivnu ocenu o njegovom sprovođenju, ali ja ne mogu da dam nikakvu ocenu jer nemam uvid u statističke podatke, iskazane prednosti i mane od početka sprovođenja programa. Ja sam na svoju inicijativu kontaktirala društva koja nisu u Savezu, da bih imala barem nekakav uvid u stanje na terenu. Većina primedbi na rad Veterinarske stanice Beograd od strane ovih društava jeste da se psi ne vraćaju na staništa sa kojih su pokupljeni. Oni koji su pušteni, lutaju po novim lokacijama i ja to ne odobravam. Zakon o veterinarstvu kaže da je grad dužan da napuštene životinje hvata i zbrinjava u prihvatilištima na svojoj teritoriji. Pitam se kada će grad da se uozbilji i konačno shvati da nam je hitno potreban gradski veterinarski centar – azil.“

Sa njom se slaže i dr Nada Prokić, koja idealno rešenje vidi u Adi Huji, „gde je prostor ogroman i psi u azilu nikome ne bi smetali“.

Odgovarajući na ove primedbe, Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, kaže da je izdat nalog urbanističkim službama. „U toku je traganje za lokacijom. Prolazimo kroz urbanističke planove i procedure, a novac za to imamo. Ali, pitanje je da li će se novac potrošiti pre nego što se pronađe lokacija. Da ja odlučujem o tome, to bi već bilo gotovo,“ kaže Božović, prebacujući odgovornost za postojeću situaciju na Veterinarsku stanicu Beograd, objašnjavajući istovremeno kako njemu nisu poznati podaci o ubijenim zdravim psima. „Mi smo samo naručioci posla, a dali smo im nalog da se prema psima ponašaju etičnije.“ Na optužbu društava da se ubijaju i zdravi psi, iako je Akcionim planom predviđeno da se ubijaju samo agresivni, stari i bolesni psi, Božović odgovara da je to neprijatna vest za njega, te da on „ne beži od odgovornosti“ u slučaju da se dokaže da se i zdravi psi ubijaju. Sekretar Božović zaključuje: „Ima onih koji traže da se pobije sve živo, a i onih koji bi da se životinje po ulicama šetljaju kao svete krave. Moramo da nađemo sredinu.“

Povodom poziva na formiranje Nacionalnog saveza

Povodom najnovije inicijative novog Udruženja «Akcija život(inje)» za formiranje Nacionalnog saveza organizacija za zaštitu životinja i već zakazane Osnivačke skupštine za 22. marta 2010.

Pozivno pismo

Gore preneto pozivno pismo za sastanak EI 17 je dobila, međutim nismo to ozbiljno shvatili iz jednostavnog razloga što se nešto iole ozbiljno svakako ne radi na pomenuti način!?

Savez, pa još „nacionalni“ zaista zvuči veoma pretenciozno i nadasve ozbiljno! Nije sporno da kada bi se tako nešto moglo dogoditi u Srbiji i Beogradu, da bi to bilo više nego poželjno i nadasve preko potrebno imajući u vidu obiman posao i nezamislive probleme koji postoje u sektoru zaštite životinja, koji je zaista veoma zapušten, međutim i na našu veliku žalost, mišljenja smo da ni jedan jedini preduslov za tako nešto objektivno ne postoji:

• ozbiljne i afirmisane organizacije u oblastima zaštite životinja;
• razvijena saradnja između organizacija;
• ustanovljeni redovni oblici saradnje i razmene iskustava i informacija između njih.

S obzirom da sve to ne postoji, više puta smo isticali da je nevladin sektor u oblasti zaštite nedovoljno razvijen – nije dovoljno da bi neko izigravao ulogu organizacije razapeti šator nasred ulice i staviti kasicu, juriti sponzore po belom svetu i „posredovati“ u donacijama, niti „surfovati“ po internetu čitav dan i na taj način simulirati brojne aktivnosti u zaštiti, koje zapravo izostaju, te s toga zaista ne razumemo o kakvom Savezu onda uopšte može biti reč: savezu čega?

Drugo, proceduralno gledano, takav poziv je skandal! Hajde da se našalimo i da, makar za tren, poverujemo da postoje takve organizacije: kako neko saziva, ni manje ni više, nego osnivačku skupštinu saveza, a da ni jedan jedini bilateralni kontakt prethodno nije ostvario sa drugim organizacijama? To nije normalno i to samo po sebi dokazuje totalni diletantizam! Da postoje, svaka bi imala svoju platformu, usledili bi ozbiljni pregovori i usaglašavanje oko svake tačke, pa tek onda, od zavisnosti stepena usaglašenosti i mogućnosti za zajednički nastup, potrebno bi bilo da se zajednički oceni potreba za formiranjem saveza uopšte, tj. za zajedničkim istupanjem, pa tako redom... Dug je i trnovit put do bilo kog „zajedništva“ ili „savezništva“ ako smo ozbiljni i odgovorni ljudi!? Tako se radi u ozbiljnom svetu i tako se ponašaju ozbiljni ljudi!

Treće, da bi bilo ko mogao da bilo šta radi „zajedno“, nužno je da stepen opšte pismenosti, znanja i poznavanja materije bude makar približno ujednačen. U protivnom, ništa „zajedničko“ objektivno nije moguće, osim ako se neko ne nada da će druge organizacije, pored bremena brojnih problema čiji teret dnevno trpe i posrću, naći snage i vremena da dodatno edukuju i formiraju sve „potencijalne“ zaštitare ili da će na njihov račun – znanja i ugleda, da se nezasluženo „producira“ i uzdiže!

Posebno što po ugledu na političku scenu u Srbiji, tako i u ovom sektoru postoji tendencija da „svako ima svoju organizaciju“ iako samo hrani par pasa na ulici i nema nikakvo znanje ni o čemu?! Da li je reč o potrebi za ličnom afirmacijom kroz nesreću napuštenih životinja, nadi da će, ako se pribave donacije, sebi obezbediti egzistenciju, lakšem sticanju „ugleda“ zbog nekih budućih planova za ličnu karijeru, nije nam poznato, ali mišljenja smo da takvo postupanje, globalno posmatrano, samo šteti ugledu časnih ljudi i organizacija koje se zaista trude da od Srbije naprave iole civilizovanu zemlju, posebno što je ugled svih već narušen upravo zbog nekih profiterskih organizacija.

Konačno, isključivo istine radi potrebno je istaći da je takvih poduhvata već bilo u Beogradu, neki su se i ostvarili, ali apsolutno svaki je bio sazvan na istovetan način, na inicijativu samo jedne strane i bez ikakvih prethodnih kontakata, a kamoli konsultacija sa drugim NVO, i imao je isključivo za cilj da inicijator saveza ostvari neki lični cilj! Reč je, naravno o Elviru i Orki, prvo Savez šest organizacija (2005), zatim Savez tri organizacije (2006-2007), i podrazumeva da se svakom tom prilikom on lično ustoličio kao predstavnik svih, pred nadležnima i inače neupućenim medijima i javnošću, jer to jeste bio i jedni cilj nazovi saveza! Nije se radilo o životinjama, naravno i nažalost, već o potrebi učvršćivanja lične pozicije i lične karijere u sektoru, a za tim se poseže svaki put kada se proceni da se takav primat ne može ostvariti samostalnim snagama! Takav stil jeste, zapravo, prečica, da se bez teškog rada i afirmacije i ugleda za čije sticanje su potrebne godine pregalaštva, neko nametne za lidera u sektoru bez realnog pokrića!

Mimo pomenutog, zanimlljivo je da je svaka inicijativa za kolektivni pokret, otpor, štagod, a bilo ih je za sve ove godine, imala istovetan mehanizam za veštačko nametanje liderstva u sektoru. Ovakvo ponašanje ne samo da nije poželjno, već je pre svega štetno i opasno na globalnom nivou jer neminovno u sebi sadrži pokušaj minimiziranja, ili čak isključivanje svih drugih koji se tome ne bi priklonili. S toga, ono dodatno nanosi štetu upravo životinjama, koje su ionako u veoma teškom položaju u ovoj zemlji, posebno zbog nerazvijenog civilnog sektora, a kamoli „neutralizacije“ inače malobrojnih njegovih aktera!

Upravo zbog toga što se takvi savezi prave ad hoc i po potrebi sazivača, nijedan nije opstao, jer to nije bio izraz zajedničkog rada i sazrevanja u viši nivo razumevanja problematike i potrebe o zajedničkom istupanju u materiji! Sve u svemu, previše je pečata, a nedopustivo malo znanja!

Sledstveno svemu prethodno iznetom, za ovih sedam godina postojanja EI 17 nije bila član nijednog „saveza“.

Praćenje zdravstvenog stanja napuštenih životinja

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove potpisaće uskoro protokol o saradnji sa Srpskim veterinarskim društvom radi uzorkovanja krvnih seruma od uličnih pasa. Kako je za Beoinfo rekao Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara, protokol podrazumeva uzimanje uzoraka krvi od uličnih životinja koje su podvrgnute sterilizaciji na Fakultetu veterinarske medicine u okviru sprovođenja Strategije za rešavanje problema pasa lutalica na teritoriji Beograda.

– Posredstvom ovih analiza moći će da se utvrdi zdravstveno stanje napuštenih životinja, tačnije da li su one prenosioci ili „rezervoari” infektivnih oboljenja koja mogu ugroziti ljude. Pre svega, reč je o bolestima poput besnila, bruceloze, dirofilarioze i raznih parazitskih oboljenja. Pored toga, za svaku životinju daće se i opis, kao i lokacija s koje je uzeta, čime ćemo dobiti sliku epizootiološke situacije na području grada. Krajnji cilj svakako je prevencija ovih oboljenja i sprečavanje prenošenja na ljude, kao i pojačavanje monitoringa kako bi se znalo koja su područja krizna. U slučaju iznalaženja ovakvih područja, u njima će se pojačavati kontrola i dezinfekcija – kazao je Terzin.

Ukoliko se utvrdi da na određenoj lokaciji gde borave psi lutalice oni nisu uzročnici određenih bolesti, veterinarski inspektori pojačaće kontrolu vlasničkih životinja. Savesnost vlasnika pasa ponovo je nešto na šta treba apelovati jer je veoma važno da životinje jednom godišnje budu vakcinisane od besnila i da se bar dvaput godišnje obavi dehelmintizacija, odnosno čišćenje životinja od crevnih parazita.

– Još je važnije da građani uklone sve ono što za njihovim psom ostane jer moraju da imaju svest o tome da njihova životinja može da bude uzročnik zaraznih oboljenja – dodao je Terzin.

Građani koji se nesavesno ponašaju ne samo da ugrožavaju zdravlje drugih već i na izvestan način krše zakone i podzakonske akte, čime onemogućavaju uvođenje reda u oblasti zoohigijene na čemu grad godinama istrajava.

Izvor: Beoinfo vesti

Važne stvari TV Fox 28.01.2010.

Gostovanje predsednice EI17 Danice Drobac u emisiji Važne stvari na TV Fox. Tema emisije su psi kao kućni ljubimci. Divno što je TV Fox celu jednu emisiju posvetila kućnim ljubimca, a još veličanstvenije je što je uključila i ulične pse, i jako smo im zahvalni na tome.

Monstrum iz Goce Delčeva 33, Novi Beograd, povredio još jednog psa!

Naše saopštenje o planskom i sistematskom trovanju četiri psa na relaciji Goce Delčeva i Stari Merkator na Novom Beogradu u roku od samo par dana, pošto nijedno javno glasilo nije prenelo, čak ni greškom, monstrum sa te adrese neometano nastavlja sa svojim zločinom!

 

Naime, jedan iz grupe tih pasa, Lunja, nakon masakra njegovih drugara odmetnuo se u centar grada! Inače ima taj običaj da skita, zato je dobio ime koje je dobio i zaista mu pristaje! Lunja je svih prethodnih dana bio uslovno rečeno praćen preko ljudi u centru koji brinu o psima, njegova starateljka ga je lično "molila" da se ni slučajno ne vraća "kući"! No, on se ipak vratio i odmah po povratku poliven je vrelom vodom ili čak uljem po vratu i zadobio je jadan strašne povrede, a inače nema jedno oko! Smesta je odvežen kod veterinara i tamo je ostao smešten do oporavka!

 

Reći da smo ogorčeni, ali i očajni, malo je reći! Ova država ne funkcioniše kada treba neki smrtnik da se zaštiti, pa makar on bio pas i zakoni ove zemlje to nalagali! Nadležni u sektoru su se sad medijski angažovali povodom jezivog spaljivanja dva živa šteneta u zatvorenim barakama na Bežanijskoj kosi i drago nam je zbog toga! Saznajemo sa Foruma Životinjsko carstvo da će se Sekretarijat za komunalne i stambene poslove dodatno angažovati oko podnošenje krivične prijave, naime, da će to oni učiniti! Ako je ta vest tačna i ako stvarno tako postupe, to će zaista biti prvi put u istoriji Beograda da su nadležni odreagovali na takve užasne zločine koji se uz opšti muk čitave društevne zajednice neometano vrše decenijama!

 

Međutim, posle masovnog trovanja naših pasa kod Starog Merkatora, a imajući u vidu nezainteresovanost medija za stradanje životinja i njihovu nedostupnost nama, predložili smo g. Terzinu da upriliči na TV Studio B, jer je jedina gradska, budžetska televizija, celu emisiju koja bi bila posvećena samo trovanju, što je on odmah i prihvatio. Naša ideja je bila da pored njega, bude neko od eko-toksikologa, iz MUP-a i mi! Uprkos prihvatanju, do realizacije takve emisije nije došlo... da jeste monstrum iz Goce Delčeva ne bi se usudio da nastavi svoj krvavi i bolesni pir...

 

Jedini način da se zločini prema psima suzbiju jeste agresivna medijska kampanja koja bi nedvosmisleno javno osudila takvo ponašanje, posebno što druge poluge "države" baš i ne funkcionišu, ali i da skoro nikad nema direktnih očevidaca što otežava pronalaženje počinioca! Javna osuda i upozorenje bi nesumnjivo uplašili i makar delimično odvratili potencijalne počinioce u strahu da ne budu otkriveni i javno žigosani! Ovako, hajka protiv pasa se nastavlja i zaista nam nije jasno kako tim novinarima nije jasno da rade opasne stvari jer podstiču na nasilje prema životinjama. Geneza većine ujeda je upravo nasilje, a tek sejanjem straha od pasa dodatno podstiču razvoj kinofobije što opet uvećava mogućnost incidenta sa psom usled patološkog straha i nenormalnog ponašanja nekih ljudi samo po viđenju psa! Tu se krug ludila zatvara!

 

Može se reći da hajkom podstrekuju na vršenje krivičnih dela, što je takođe krivično delo! Isto tako, neobjavljivanjem vesti o takvim zločinima i to bez ikakvog prava, mediji građanima uskraćuju informacije o stanju u društvu, ali i "štite" jedan civilizacijski neprihvatljiv odnos i postupanje prema životinjama! Ili se možemo pitati koji sistem vrednosti, zapravo, zagovaraju? Ovde se radi o veoma ozbiljnim stvarima u stvari.... Još jedna "crtica" iz "evropskog" nam Beograda i zemlje Srbije koja je podnela kandidaturu za EU!

Šok: gradska vlast uvela porez na kućne ljubimce!

Sasvim slučajno i privatno saznali smo juče da je nova garnitura na vlasti u Gradu uvela porez na kućne ljubimce i to od 1. januara 2010. godine!

Doživeli smo potpuni šok: 1. Kao organizacija registrovana po zakonu još 2003. godine da delujemo u ovom sektoru, mi treba slučajno da saznajemo ovako važne stvari?! "Izvor" je kozmetički salon?! Strašno i neoprostivo!   2. Ova garnitura ne sarađuje iako član 15. Statuta Grada nalaže saradnju sa svim organizacijama?! 3. Sudeći po istupima u medijima stičemo utisak da Sekretarijat za komunalno-stambene poslove korenito menja politiku, a mi o tome ne znamo ništa jer niko ne smatra da treba da nas informiše o budućim potezima, a kamoli da zajedno radimo na svim potrebnim promenama, iako je to praksa u svim demokratskim društvima?! Štaviše, takva praksa je brižljivo građena prethodnih godina, čak i u eri najvećeg masakra beogradskih pasa, a sada je ukinuta! 4. Sektor je veoma zapušten jer do juče svi su se "folirali", samim tim ni jedan jedini problem niko nije hteo da reši, a problemi su:

• Licemerstvo oko CNR i stalno fokusiranje priče na potpuno pogrešan kolosek: da li pasa da bude na ulici ili da ne bude?! To nije pitanje, niti dilema, njih mora da bude, ali potrebno je da se i ostali mehanizmi kontrole populacije odmah uvedu i primene, što nije učinjeno! Svaka druga priča je obmana!
• Spisak vlasnika i odgajivača pasa nije nam poznato da uopšte postoji, a to je uzrok stalnog priliva novih pasa na ulice?!
• Evidencija je nula, od par vrsti čipova, do različitih evidencija na različitim nivoima, do samog vođenja autetično uličnih pasa kao da su vlasnički? !Zašto niko neće jedinstvenu nacionalnu bazu podataka?!
• Iako je Zakon o veterinarstvu usvojen novembra 2005. godine, većina pasa koju vlasnici izbace na ulicu nije ni obeležena?! Ni posle pet godina od uvođenja zakonske obaveze??!!!
• Blagovremeno neunošenje podataka u evidenciju! Mesecima se podaci o psu ne unose: čemu onda evidencija?!
• Više puta smo sugerisali još ranije da prilikom skupljanja leševa pasa šinteri obavezno provere da li je obeležen: da li to čine nije nam poznato jer smo iz svega isključeni! Ali nas uopšte ne čudi stalna licitacija brojkama pasa koje se vraća kao početkom 2000. godine (tada od 300.000 do 20.000 ?!) jer ako i odavno pokojne drže u evidenciji, onda ih zaista ima i biće ih sve više i više?! Da se ne lažemo, niko se ozbiljno i sistematski ovim pitanjima ne bavi, a to je veliki posao, ali nije "vidljiv" za TV kamere, zar ne?! I tako možemo u nedogled....

Ako je ovo zemlja seljaka, kako neko reče, znamo kakav je odnos prema životinjama uopšte, drže ih, kada se razbole ubiju ih ili ih puste da se muče, a onda uzmu drugog zdravog, neće pse ni da vakcinišu, ako hiljade ljudi danas mitinguje po Srbiji jer su gladni, ako nijedan od gore pomenutih problema nije ni dotaknut, a kamoli da se počelo sa njegovim rešavanjem, UZROK problema se i dalje "uspešno" preskače, kakav je smisao uvođenja komunalne takse na pse????? Da li će to da "reši" problem? Ne, neće, ali će da ga pogorša! Da se populacija pasa na ulicama uveća aritmetičkom progresijom? Prosto se pitamo da li je iko više normalan u ovoj zemlji? Prethodni nisu hteli, ovi možda hoće, ali NE umeju?! Nadobudnost i oholost ima svoje značenje, a svakako ne nosi predznak demokratskog. Nedostatak transparentnosti u radu, isključivanje nevladinog sektora, stručne javnosti i javnosti uopšte, sve i da se radi najbolje, svakako inspiriše podozrenje i opravdani revolt jer to su sve javni poslovi ili javne stvari i nikakva hermetički zatvorena grupa stranačakih saboraca i prijatelja ne može da bude iznad i izvan! Primaju plate od novca nas poreskih obveznika i treba za naš račun da poslove obavljaju jer su javni servis, a ne nečija dedovina! Nikako da se shvati da raditi u sektoru nije uobičajeni posao, već veoma specifičan i ako se već zapošljavaju novi ljudi, minimum je da ih neko obuči! Da li da kažem da sam neki dan doživela drugi šok: zvala sam zoohigijenu u VS i javio se novi ženski glas koji me je odmah po dizanju slušalicu pitao da li sam ozleđena?! Toga nikada, ali nikada nije bilo! Šta se to zapravo psima sprema?

---

Службени лист Града Београда, број 60, 28.12.2009. године, стр. 49

Тарифни број 16

1. За држање кућних и егзотичних животиња, утврђује се комунална такса у годишњем износу, и то: 1а) за држање кућних животиња – паса и мачака у зградама индивидуалног и колективног становања – по псу 500,00 динара – по мачки 500,00 динара 1б) за држање нестерилисаних паса и мачака у зградама индивидуалног и колективног становања – по псу 1.000,00 динара – по мачки 1.000,00 динара 1в) за држање егзотичних животиња у зградама индивидуалног и колективног становања – по животињи 500,00 динара. 2. Обвезник таксе из подтачки 1а) и 1б) овог тарифног броја је правно и физичко лице, које је као власник, односно држалац пса или мачке, евидентиран у јединственој бази података Министарства поqопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за ветерину, о броју регистрованих паса и мачака на територији Републике Србије, за град Београд. Обвезник таксе из подтачке 1в) овог тарифног броја је власник, односно држалац егзотичне животиње утврђен решењем надлежног министарства. 3. Обвезник таксе из овог тарифног броја је дужан да таксу плати у року од 15 дана од дана достављања обавештења за плаћање локалне комуналне таксе из овог тарифног броја. 4. Контролу наплате таксе из овог тарифног броја врши Секретаријат за комуналне и стамбене послове Градске управе града Београда и Ветеринарска станица Београд. 5. Комуналну таксу не плаћају војне установе, органи унутрашњих послова и слепа и слабовида лица за псе водиче. Члан 6. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу града Београда”, а примењује се почев од 1. јануара 2010. године. Скупштина града Београда

Број 43-1178/09-С, 28. децембра 2009. године

Председник Александар Антић, с. р.

Stravičan zločin na Bežanijskoj Kosi: dve kuce žive spaljene!

Preuzeta vest sa Foruma Životinjsko carstvo:

Jutros sme zvala komšinica i jecajući, totalno van sebe, saopštila mi da je neko zapalio baraku u kojoj su bile dve kuce.....To je bila baraka kroz koju je prošlo mnogo štenaca i kuca koje smo nalazili...Na žalost, ovo nije prva tužna priča vezana za baraku....verovatno ih više neće ni biti, jer je sve pretvoreno u zgarište....Višnja i Branka su ugljenisane....Višnja je bila stara oko sedam meseci, već je bila na ovom forumu jer su je kola udarila, operisana je, sterilisana, vakcinisana, imala je dva meseca i šipku u nozi koja joj je nedavno izvađena....Branka je bila poslednje od sedam pokislih štenaca ostavljenih u kutiji u šumi blizu barake...neki su udomljeni, neki su uginuli, njoj je bila zakazana sterilizacija. Obe su bile divne, pitome, vesele. Preko dana su bile puštene, a noću bi ih žena koja ih hrani, zatvarala i ujutru ponovo puštala....Trenutno nisam u stanju bilo šta da napišem, policija je obaveštena, uviđaj je u toku

Samo da dodam u Mirijevu - čuvenom po zlu prema životinjama, 2003. je živ spaljen, isto tako zarobljen u svojoj kućici, BB pas "Šarko"! Mobilna veterinarska ekipa francuske Fondacije Brižit Bardo, valjda još nije bila ni napustila teritoriju ove divne i umilne zemlje, a eto kako je prošla njena donacija!

Sram te bilo Beograde!
Sram te bilo Srbijo!

Još jedna "crtica" iz "evropskog" nam Beograda i Srbije, zemlje koja je podnela kandidaturu za EU!

Nečuvena demonstracije sile gradskih organa i službi

Danas se desilo nešto strašno, neshvatljivo i za svaku osudu! Skromnoj ženici, pripadnici romske nacionalne manjine, koja ima kuću i dvorište u vlasništvu u Mirijevu, koja voli životinje i ima ih u većem broju, danas su bespravno i nezakonito silom upali na njen privatni posed komunalni inspektor opštine Zvezdara zajedno sa šinterima! Na njene oči oteli su joj sedam njenih pasa i svojim telom sprečila ih je da joj uđu i u kuću! Maltretirali su je, odgurivali, ženica je u godinama, da ne kažem da je poprilično stara... to je beda i sramota! Zar se to plaća novcem nas poreskih obveznika?

Priča je, nažalost, "uobičajena", ali epilog svakako nije jer to je skandal bez presedana u "novije" vreme! Svi mi znamo da su se mrzitelji životinja neverovatno okuražili poslednjih godina u svom progonu životinja, naročito pasa, pre svega zahvaljujući kontinuiranoj hajci u većini medija protiv pasa, ali i inertnosti nadležnih po tom pitanju. Maltretiraju razni predsednici kućnih saveta tako što brane onima koji imaju psa, na primer, da uđu u lift, u zgradu (valjda su ih kupili svojim sredstvima?), dobacivanja, "zabrane" prolaska ispod, ispred...čega god "njihovog" do gađanja sa prozora lukom, krompirom i jabukama zimi, a leti paradajzom i jajima... Sve je to svakodnevnica, posebno u naseljima Beograda i skoro da se smatra normalnim?! Zagrcnuh se, gde tu beše, čuh neka Evropa? Ne treba biti maštovit i zamisliti koje dimenzije taj progon dobija ako se neko usudi, kao naša članica, da u takvoj sredini se "drzne" da drži veći broj životinja, zar ne? Ubogu ženicu, siromašnu, a plemenitu kao i svi siromasi ovog sveta, neprestano proganjaju zbog pasa, prete joj, pa čak i šinterima?! Trpi danju, noću, mesecima, godinama, ali ih i dalje beskrajno voli sve do jednog! Gle "čuda" trebalo je da se komšija odbornik (A.D.) "zainteresuje" za slučaj i odmah je "problem" rešen: u dosluhu sa sada već čuvenom Komunalnom službom još čuvenije Opštine Zvezdara, inspektor T. izašao je na teren i dobio nalog od šinterske službe da krenu u kršenje brojnih zakona, vršenje krivičnih dela, drugih prekršaja i diskriminacije protiv pripadnice jedne manjine! O bolu, stresu i agresiji prema jadnoj ženici ne smem ni da razmišljam, gurali su je, urlali na nju, na njene oči sajlama vukli njene jadne izbezumljene pse koji su cičali...pozlilo joj je, skočio joj je pritisak, drhtala je kao prut i plakala ne suzama, već dušom....

ZAŠTO? KO TO SME 2010. godine usred Beograda?
Smeju oni koji se plaćaju novcem poreskih obveznika i koji bi, po definiciji, trebalo nama - grđanima da služe! Oni su, ni manje ni više, izrvšili nasilni upad na privatan posed, zloupotrebili službena ovlašćenja, oštetili i narušili privatno vlasništvo....itd.! Sama inspekcija nije ispunila čak ni predviđeni postupak po zakonu u takvim slučajevima, a to je uručivanje Rešenja o uklanjanju prekobrojnih pasa! Ni policija NE sme ni u čiji privatni posed nasilno da uđe bez naloga dežurnog sudije i sa izuzetkom teških krivičnih dela i osnovane sumnje! Dakle, ono što policija NE sme, opštinari i šinteri smeju?! Sila Boga ne moli!
Psi su odvedeni u Rakovicu i već sutra svi će biti stavljeni na program, ali će i svi do jednog biti vraćeni! Zvala sam VS Beograd i odmah su rekli da znaju za slučaj, ali da ih je naša članica dobrovoljno predala???!!!!! Šta drugo mogu da kažu?
G. Terzin je upoznat sa slučajem i bio je takođe šokiran, ali je nedvosmisleno reagovao ispravno i potvrdio gore navedeno da će svi do jednog biti vraćeni!
Ovakve stvari su se radile 90-tih godina... Ovako nešto zaista otvara veliki broj pitanja, ali i zabrinjava...
Opština Zvezdara već prednjači po broju životinja ubijenih od strane građana na njenoj teritoriji, ali i po kontinuiranom progonu njenih službi pasa, pišu rešenje za kućice, rešenja za uklanjanje prekobrojnih plemenitim građanima koji su svi do jednog uzeli mešance sa ulica i za toliko "rasteretili" budžet Grada i umesto pohvalnice ili pola džaka hrane, videli smo šta "dobijaju"...

Treba reći da Odluka o držanju kućnih ljubimaca( dva psa i dve mačke po domaćinstvu) više ne važi, jer je doneta daleke 1995. i u suprotnosti je sa Zakonom o dobrobiti životinja koji je Skupština usvojila prošle godine 2009. Međutim, oni ne haju za to kao ni za pomenuti Zakon koji je lex specialis u materiji!

Toliko o "evropskom" Beogradu i Srbiji zemlji koja je podnela kandidaturu za EU!

Intervju Jelene Tinske za nedeljnik Tabloid sa predsednikom EI17, 27.12.2007.

ORCA samo parazitira na psećoj nesreći
__________________________________________

Danica Drobac, predsednik Evropske Inicijative 17, tvrdi

Orca je dovitljiva organizacija koja se sporadično bavi životinjama, tek toliko koliko treba da opravda svoje postojanje! Projektom "Info centar" uspeli su da od "zaštite" životinja sebi naprave dobro plaćenu profesiju, što im je očigledno bio i pravi cilj

Piše: Jelena Tinska
 
Posle strašnih slika iz beogradskog šinteraja, koje smo objavili u prošlom broju Tabloida, pod naslovom "Mauthauzen u Ovči", zamolila sam gospođu Danicu Drobac, predsednicu Evropske Inicijative 17, da mi iz prve ruke razjasni neke dileme.

Šta je Evropska inicijativa 17?
- Evropska inicijativa 17 je organizacija koja je spontano nastala 2003. od prve grupe ljudi koja se povezala zahvaljujući dolasku Fondacije Brižit Bardo u Beograd 2002. koja je sterilisala, tetovirala i vakcinisala skoro 900 uličnih pasa o svom trošku! Kada smo shvatili da smo prevareni, jer Dokument o dobrim namerama koji je g. Božović potpisao sa BBF nije poštovan, da neće dirati BB pse, registrovali smo se i otpočeli bitku za njihove živote! Pomogla nam je BBF brojnim otvorenim pismima, kampanjom bilborda, a mi smo protestovali i na Trgu Republike 13. decembra 2003. za pravo pasa na život! Naši psi koji su danas živi - živi su samo zato što smo po njih išli u Ovču onoliko puta koliko su bili hvatani! Rekorder je pas Đole BB 1280 koji je bio hvatan devet puta! Prebrojavali smo ih i dežurali godinama. Pored nas, o uličnim psima brinu i građani koji nisu ni u jednoj organizaciji! Pored populacije pasa na ulicama Beograda, imamo tri mini azila u okolini Beograda i jedan u Budisavi sa 220 pasa.

Šta je ORCA?
  - Orca je organizacija koja se sporadično bavi životinjama, tek toliko koliko treba da opravda svoje postojanje! Prioritetno se bave sopstvenom egzistencijom, skupljanjem novca po svim mogućim osnovama i sopstvenom promocijom u medijima! Životinje su im samo povod! Dovitljiva organizacija, pravi izdanak današnjeg vremena, uvidela je potpuno slobodan prostor u nevladinom sektoru životinja, da drugi "odrađuju posao" oko njih. Pošto je g. Burazerović besposlen čovek, bez zanimanja, imao je sve vreme ovog sveta da "zauzme" sektor, vešto plasirajući sebe kao glavnog i jedinog. Imao je, pritom, otvoren put, jer mi, kao i svi drugi, spasavajući živote, što nam je bio prioritet, nismo stizali na dva fronta istovremeno! Tako se njihova "zaštita" svela na građenje "institucije" Orca i samo na priču o životinjama (tribinice, flajerčici, brošurice, kampanjice itd). Uspeli su da se nametnu svima, i Gradu i medijima! Na taj način je stvorena potpuno iskrivljena slika u medijima: oni koji godinama nose teret ove golgote maltene su anonimni za širu javnost, a "neobavešteni" mediji i šira javnost njihov rad pripisuju Orci! Kome bi drugom! Bave se "salonskim" delom priče, kobajagi institucionalnim delom, a zapravo fingiraju i parazitiraju na trudu svih drugih i nesreći životinja! Politika "nezameranja", donela je organizaciji Orca egzistenciju i monopol u medijima, a psima smrt! Ali, čini se da su na polju ličnog sna bili daleko uspešniji, jer su se konačno "uhlebili". Projektom Info centar uspeli su da od "zaštite" životinja sebi naprave dobro plaćenu profesiju, što im je očigledno bio i pravi cilj! Burazerović je uspeo i ovoga puta, jer je ubedio nadležne da je projekat "Info centar" apsolutni prioritet. Tako su životinje izgubile milione, a samim tim i šansu da ostanu žive u većem broju! Trebalo je novac uložiti u bazu, a ne u nadgradnju! Sve je to još odurnije kad se zna da pojedini građani više rade za životinje i dan-danas sopstvenim sredstvima nego Orca, koja je dobila sve... Ama baš sve!

Šta se konkretno dešava u Beogradu?
- Beograd je, pod jakim pritiskom s polja i iznutra, 2005. odlučio da humano reši pitanje napuštenih gradskih životinja. Napravljena je Strategija, enormna sredstva su izdvojena iz budžeta grada, što je sve pohvalno! Međutim, Program je realizacijom pretvoren u svoju suprotnost. Jer, sve da su u Ovči poštovali Protokol o radu, a nisu, nehuman odnos prema životinjama doveo je do njihovog masovnog stradanja u još gorim mukama! Nisu poštovali ništa, istresali su pse gde su stigli, a ne na staništa sa kojih su uzeti kako nalaže Program i time su im život ugrozili, na raskrsnicama, na obodima grada, umirali su sutradan, brojni pregaženi! Bolesne i zaražene štenećakom ili mačjom kugom su sterilisane puštali na ulice da se muče i da seju zarazu prema drugim psima, štence su sterilisali, pse sa ranama od operacije koje vlaže ili su inficirane, sa koncima istresali su, otvarali su već sterilisane ženke, a ubijali su i sterilisane pse! Ovča je sterilisala 3.500 pasa, za to je dobila 60 miliona dinara, a koliko ih je danas živo, to nikog ne brine. Za Ovču je to bio samo jako unosan biznis! Ostali su samo brojevi njihovih čipova u evidenciji i -  puni novčanici!

Zašto se tek sada raspada koalicija ORCA-SOS ANIMAL-HELP ANIMAL?
- O Koaliciji ne mogu da govorim jer EI17 nije bila njen deo, niti je na bilo koji način učestvovala u njenom radu! Koliko znam, sve je bilo prepušteno Elviru Burazeroviću, tj. Orci, da u ime SOS Animala i Help Animal postupa. Podržavamo Gorana Paskaljevića što je direktora Đokića isključio iz stranke G17 Plus. Verujemo da Paskaljevići nisu bili upoznati sa situacijom, jer često duže borave u inostranstvu.

Šta treba uraditi?
- Svi koji koji su izigrali program smesta treba da budu sklonjeni sa tih mesta, a oni koji su se ogrešili o zakone treba da pred istim odgovaraju! Takođe, treba hitno uložiti novac u infrastrukturu, u izgradnju mini azila, jer bez toga nema humanosti! Treba dovesti ljude koji vole životinje i uvesti potpunu kontrolu na svim nivoima, napraviti stacionare za povređene pse, za štence itd. Jer, nema ničeg osim milionskog Info centra!

Ko je kriv za ovu situaciju i ko, i na kakav način, može da je reši?
- Grad je pogrešio u izboru izvršioca! Mislimo da je i nasamaren! Krivi su izvršioci Programa i to srazmerno udelu koji su imali: Ovča i beogradski savez društava! Ovča zato što je direktno odgovorna za smrt i patnju, a Orca jer nije ispunila svoj deo: kontrola Ovče, medijska afirmacija Programa, edukacija! Imaju posmatrača u Ovči. Izveštaje Tamare Popić, prvog posmatrača, su imali, zašto se toliko dugo ćutalo? I sada se vidi da su psi samo povod, a da su neki posve drugi interesi u prvom planu! EI17 upravo zbog toga nije pristala februara 2005. da Orca bude predstavnik NVO sektora. Žalimo što smo bili u pravu!

 

antrfile

Koliko godina se bavite problemom napuštenih i zlostavljanih životinja?
- Lično, više od 12 godina se bavim uličnim psima. Sa izuzetkom kraćeg razdoblja, uvek sam imala svoje pse i ljubav prema njima me je "izvela" na ulice. Počela sam da primećujem te tužne oči, povijene repove u strahu od ljudi, od predosećanja jezive sudbine koja ih izvesno očekuje, a toliko željne ljudskog dodira i ljubavi... Tako je krenulo, i to Vam je kao začarani krug. Nema nazad kada spoznate svu dubinu agonije njihovog bespotrebnog stradanja u paralelnom svetu koji većina ni ne primećuje! Prvi put sam otišla u šinteraj 1995. godine. Od tada nisam više ista osoba! Stalno mi se vraćaju slike svih jadnih pasa koje su moje oči videle za sve ove godine u šinteraju. Neki su mi pružali šapu, drugi mahali repom, treći prestravljeni drhtali u ćošku tih kaveza... A znam da su svi ubijeni! Možda sam ih baš ja poslednji put videla žive? Tamo su završili brojni divni psi ovog grada. Bolji, plemenitiji i časniji od većine ljudi koje sam upoznala u svom životu! Jedino se životinje rađaju i umiru nevine, ako se nešto i desilo, bilo je po pravilima vrste kojoj pripadaju, što se začoveka ne može reći!